Flabbergasted

je rec koju cete retko cuti ali opisuje moj osecaj kada sam slucajno u setnji nacula sledeci razgovor...naime, setali smo po naselju sa klincima predvece i u povratku sam nacula poznati dijalekat u razgovoru dvojice ljudi ispred mene, prvo mi se ucinilo da je rumunski ili bugarski ali kada sam malo bolje oslusnula ispalo je da nije...A razgovor je tekao otprilike ovako- sin u svojim dvadesetim, lep crnokos momak i otac u kasnim pedesetim ili ranim sezdesetim pogrbljen sa rukama cvrsto stisnutim na ledjima, hodaju putem, sin prica , otac cuti...

Znas tata, ja to necu tako dozvoliti, ja hocu da moje deca ide u srpsku skola, da uci jezik, ja hocu da podizem moje deca u duhu pravoslavlja i svete srpske vere...
ti i mama mene niste usmerili tako i meni je krivo,vi niste mene dovoljno, hocu da moja deca bude srbi...
a ona ako nece to da prihvati, da moja deca idu u srpsku skolu i crkvu, onda neka ide, onda ce svako na svoju stranu...

Pogledala sam oca sazaljivo, cutao je i gledao u beton pod stopalima, stiskao je ruke u pesnice na ledjima i stiskao je usne da ne progovori, mladic je nastavio da sa najgorim naglaskom i potpuno pogresnom gramatikom velica veru, nebeski narod i svoje iluzije o tome kako ce sve u zivotu biti kako on kaze ... pitala sam se da li mu je neko strucno isprao mozak ili ima krizu identiteta pa je previse visio na pogresnim stranicama interneta...

A onda me je prosla jeza...a sta ako, su oni krili isto kao i mi sve to lose zeleci da zaborave ili jos gore pricali lepe stvari o zemlji sa kojom su mislili da im deca nece imati neke velike veze pa im se sad ovako vratilo... Sad dete zeli da im bude veci srbin od srba, iako jedva natuca jezik i ima verovatno potpuno pogresnu sliku o pravoj srbiji, mozda nije ni bio tamo nego jednom u posetu rodbini...Sad je spreman da rastura brak koji jos nije sklopio, i oduzima decu zeni koju jos nema zarad nekih verskih ideala...zarad neceg sto mu je neko ulio u glavu ili je pronasao na internetu i nezarazen nasom paranojom, koji smo dobro ispekli zanat verujuci da ce tamo biti bolje i da ce se postenje isplatiti i sve promeniti, na kraju pobegli polu slomljeni i umorni od pogresnih verovanja, ne ukaljan nasim iskustvom on je poverovao u neku drugu sliku i pricu, bez ikakvog razloga da sumnja u njenu istinitost.

flab·ber·gast·ed, flab·ber·gast·ing, flab·ber·gasts. To cause to be overcome with astonishment; astound

To je ta rec...
Da ne verujes svojim usima, i razgovor se nastavio u istom stilu, otac je i dalje cutao povremeno stezuci pesnice iz ledja, dok mu decko prebacivao nedostatak srpstva i zustro se svadjao sa svojim nesudjenim protivnicima i neistomisljenicima u buducnosti...
Pitala sam se gde ljudi grese, da li ih treba podizati da budu stranci u zemlji u kojoj zive ili da budu deo nje i da zaborave svoje korene, na kraju krajeva meni to nije bitno jer ja ne zivim u proslosti, ali mozda ce njima jednog dana neko napuniti glavu, ili ce trazeci sebe pronaci internet...i drugacije slike od onih koje ja pamtim...drugaciju istinu...
I iskreno, strah me je
i od same pomisli.

A moja istina bi bila otrov sipan u njihova iskrena decja srca,
zar stvarno treba da znaju za svu mrznju i deljenja na vere, nacije i boju koze, za nepravde, za ratove, za lose ljude, za dobre ljudi koji pate zbog losih,za vodje i tirane...za krize, glad i bedu, za beznadje...za sve sto pokusavam da sakrijem od njih i da ih zastitim od tog,
jel ja treba da im punim glavu time?

Pa moje dete ni ne primecuje razlike, igra se jednako sa svom decom, nebitno na pol i boju koze,nema pojma o religiji i bogovima...Njemu se ljudi dele na njegove drugare koji zive u Waterloo i Kiceneru i one koji zive u Torontu...
Vec je poceo da pita, zasto je on rodjen tamo, zasto smo mi otisli, i zasto je ta zemlja siromasna - zakljucio iz nase price kako tamo nema takvih igralista za decu i parkova, splash centara i igraonica, kako skole nisu imale igracke i kompjutere kad su mama i tata isli u skolu, imali smo samo stolice, klupe i tablu, kako nema puno stvari koje se ovde podrazumevaju)bar ne tamo gde smo mi ziveli, ne sumnjam da u Beogradu ima svega), kako mama i tata nisu imali posla i para, nade za buducnost,kako samo pokusavamo da ih zastitimo od onoga sto je moglo da im se desi tamo, koliko toga jedno dete moze da razume u ovom uzrastu ?



"Prošlost je grozan, mutan bezdan. što u taj mrak ode, ne postoji više, i nije nikad ni postojalo..."

Seobe, M. Crnjanski



I evo dodala sam ovaj blog na zahtev autora :))

http://upreriji.blogspot.ca/

i ovaj jer mi se dopada

http://maple-leaf-adventure.blogspot.ca/