Kod nas je pocelo hladnije vreme, poslednji put kada smo se kupali na jezeru osetila sam da je voda dole hladnija nego inace a sada su i noci ponekad ispod 10 c.
Za one koji vole kupanja na jezerima, godisnja ulaznica dozvoljava vama i clanovima porodice ili prijateljima koji su sa vama u kolima ulaz u gomilu prelepih parkova u Ontariju, inace je upad 5$ po osobi:
http://www.grandriver.ca/index/document.cfm?sec=27&sub1=0&sub2=0
Plodovi mog i Aleksinog optimizma kada smo posadili preko 20 razlicitih paradajza sada su urodili sa dobrih 50 kg ploda pa svi koje poznajem i koji zive u okolini jedu paradajz iz nase baste...
Komsiluk organizuje trku kroz naselje za vikend, proslog vikenda smo isli u otvoreni bioskop na igralistu, jedni od roditelja su izneli projektor i projektovali crtani film za klince na zid komsijske kuce, klinci su lezali na trevnjaku uvijeni u vrece i na dusecima i krckali cips i kokice i uzivali, zao mi je sto to nisam slikala ali bio je mrak.
super je kad imas vredne i optimisticne ljude koji se stvarno trude da urade nesto dobro za one sa kojima zive, zimi organizuju klizanje u hali sportova pored naselja, u prolece lov na uskrsnja jaja i lov na blago za tinejdzere, 2 puta godisnje rasprodaje i razmenu polovnih stvari, i sada su neke vredne mame postavile mini biblioteke za razmenu knjiga po naselju, za decu i mame naravno po principu uzmes knjigu ostavis knjigu ili samo uzmes pa vratis.
Aleksi su posle seste upale uha ove godine resili da ugrade drenazne tube, operacija je trajala par sati, ali sama procedura svega 20 min.Svi smo isli u bolnicu ali je samo jedan roditelj smeo da udje u pred i post operativnu sobu.Sada mora da pazi svaki put kad se kupa i da nosi zastitu jer prakticno ima rupu na bubnoj opni, dobra stvar je da bolje cuje i da bolje jede i skace okolo. Doktor kaze da su iscedili ogromnu kolicinu "lepka" punog bakterija iz srednjeg uha i da je opet bilo pod infekcijom iako se on nije zalio na bol.Danima su nam prepisivali antibiotike ali nista nije pomagalo osim sto je on mrsavio i stalno mu je bilo muka, posle ovog kao da je drugo dete, nekako je zivnuo, a i resili smo se lekova zasad.Resili smo da to uradimo sada jer je opcija bila da cekamo da to izraste sto bi rekli, mozda za dve ili 4 godine ali rizik je da gubitak sluha od 30% koji je imao zbog nagomilane tecnosti postane trajan,.
Ne mogu da kazem da se nisam tresla kao prut pred operaciju i anesteziju, tri dana smo debatovali da li da otkazemo, cak i na samo jutro operacije smo razmisljali o tome ali ipak smo pregurali, i sve je bilo ok. Nadam se da ce mu pomoci sad kad pocne sezona prehlada i upala grla, jer skola je krenula sad ce poceti i bolestine koje redovno donose odande.
Sreca je ovih dana vrlo jednostavna stvar.
Konacno prvi zub, dan kada se beba smeje umesto da place,
kada slusas kako se onaj drugi zaneo u igru pa izvodi citav scenario sa vozicima, peva i smeje se, kada se ovaj mali naglas bebeci smeje glupostima onog velikog...
kada uvece izadjes da pokupis hranu iz baste a sve mirise sveze na onaj slatki miris lisca u jesen i na cvece...i kada se uvece svi zajedno skupimo na gomilu da gledamo crtace ili odemo do igralista i u setnju po naselju.
Novi cvet iznenadjenje u basti,slika koja je ispala bas kako si hteo, ili hrana koja je uspela savrseno...
Ustvari, sreca je svakog dana tu, ispred nosa...ako umes da je vidis.
Ovu kucicu sa knjigama sam ja htela da napravim i zabodem na travnjak ispred moje kuce, samo jos nisam stigla da se latim projekta :)).
ReplyDelete