Neko ce pisati o carima prestonica i velikih gradova, o ukusima i mirisima kafica i festivala, meni je to lepo jednom u ko zna kad i brzo se zasitim i unervozim od guzve, meteza, buke i mirisa, ali zato zivim tu gde zivim, na kraju grada skoro na selu, sa pogledom na sumu i ravnicu koja se talasa pod klasjem i kukuruzom.Di ces lepseg prizora za nekog iz Vojvodine, i tamo sam igrom slucaja posle odrastanja u centru bila preseljena na sam rub grada gde se ulica zavrsavala u ledini i mi smo kao deca uzivali zimi kada se bare zamrznu, leti su ponekad leteli zmajevi i jedrilice dok aerodrom kao i mnoge stvari okolo nije bankrotirao...komsije su tamo vezivale krave i koze, pcelari su drzali kosnice i leti smo posle kise brali sampinjone, i sa balkona spavace sobe gledala sam kako sunce zalazi nad tom ledinom, nad - kao sto Djole peva- jednom i jedinom Vojvodinom...Kao tinejzder sam sanjala da jednog dana napisem peticiju da se tamo napravi ogroman park za decu, sa igralistima, sa klupama i fontanama i bazenom, sanjala sam kako bi bilo lepo da svi ljudi koji zive u oblakoderima zarobljeni na kraju grada bez zelenila i igralista osim te ledine imaju gde da odu da se setaju umesto po smradom zagusenom bulevaru sa pregledom na betonsko sivilo neodrzavanih zgradurina.To je bilo pre nego sto sam videla ono sto su moji profesori nazivali "truli zapad" i ovdasnje parkove, i devedesete su nekako zagusile sve ideje o peticijama i promenama u mojoj glavi, ta ledina vise ne postoji.Zemlja je prodata ili bolje receno poklonjena za mito komapnijama koje su od nje napravile industrijsku zonu, ona deca su odrasla i imaju svoju decu kao i ja, niko nije dobio park i igralista ali su bar nekima od njih mame i tate dobile poslove za iste te kompanije,a sivilu zgrada i smradu automobila je pridodat pogled na sivilo i smrad fabrika, bukvalno pod njihovim prozorima.Sada mogu da gledaju kako sunce zalazi iza fabrickog dimnjaka, pitam se da li neko od njih sanja o parku kao ja nekada.
Moja sadasnja ulica vodi do skole, svakog jutra stotine dece radosno marsira u tom pravcu, ispadaju nasmejani iz zutih autobusa i parkiraju biciklove na nosace ispred ulaznih vrata ni ne trudeci se da ih zakljucaju jer nikom u ovom komsiluku ne bi palo na pamet da uzme nesto sto mu ne pripada, i vecina ima para za sve sto im treba.Iza skole je suma kroz koju vode staze kojima se deca setaju svakog dana u toku skolskih casova jer su obavezni da provedu sat vremena u prirodi i uce o biljkama, zivotinjama i promenama.Iza sume koju presecaju potocici i drveni mostici, nalaze se tereni za fudbal, bejzbol, odbojku na pesku i par igralista za decu.Pored toga je jezero za guske i patke i jedna napustena farma sa starim vocnjakom.A iza toga je ravnica...Ali slike govore hiljadu reci pa cu vam prepustiti da sami odlucite.
Setnja komsilukom,
klinac pusta zmaja, i najbolji drugari iako vise ne idu u istu skolu i ne zive u istom gradu vidjaju se svake druge subote :)
Januar
Uzivaj klizajuci se na ulicama posle ledene kise na -35...
Februar
pronadji decu na ulici...
Mart
Jos uvek moze da se sanka...
hm...poseti Riplijev akvarijum?
Maj
Vreme je da se pregleda kolekcija semena, konacno!!!
Jun
Vozom na pijacu u ST.JAcobs
Jul
jezero Huron
Avgust
Idi na farme da beres nesto, maline,jabuke, sta god je u sezoni...Na tezgama pored puta stoji povrce i cvece, metalna kutija je vezana za sto i u nju ubacis pare za ono sto pokupis sa tezge, 12 klipova secerca 2.5 $ i 3 gladiole 1$, bundeva 2$,veza sargarepe 2$...nema nikog da prekontrolise koliko si novca ubacio, ljudi su na njivi, rade, a ti kradi ako imas srca i duse od najvrednijih koji ti stavljaju hranu na sto.Ponekad me boli koliko su ljudi ovde spremni da veruju da je svaki covek dobar i posten.
Septembar
Jos farmi i bundeva...voznja kanuom niz reku...
Oktobar
Kada je hladno kulturna desavanja, kada nije jos farmi :)))
Novembar
uglavnom vreme za zatvorene igraonice i bioskop ili shoping
Decembar
Pripreme za bozic i tubing !
Par slika iz Elore
Par slika sa puta za Kincardin i iz Kinkardina
Prelepo! Pozdrav iz Kalgarija! :)
ReplyDeletePostovana, posto uskoro planiram preseljenje u Kanadu (Ontario), a cula sam da se vrlo cesto ljudi iz moje struke (profesor) zaposle u nekom vrticu za pocetak, mozete li mi molim vas reci koliko je realno zaposliti se na tako nekom mestu i neku rec o tom poslu? Znam da mi je pitanje dosta uopsteno, ali svaka informacija bi mi znacila. Hvala unapred i redovno vas citam, super ste :)
ReplyDeleteprivatni vrtici imaju pravo i praksu da u sobama zaposljavaju osoblje koje nije vaspitac, naravno za manju satnicu i kao pomoc vaspitacima, realno je moguce naci takav posao ako imate iskustva u radu sa decom, pogotovo u vecim gradovima gde je veca potraznja.Vrtic u kom sam ja radila ima istu praksu uz to da osoba mora biti na skolovanju za vaspitaca ili davati razliku ispita dok radi, to je licni zahtev vlasnika, tako da je moja koleginica koja je zavrsila fakultet za ucitelja u kanadi morala da upise i da razliku ispita oko godinu dana da bi ostala da radi u vrticu.
ReplyDeleteMnoge zene u torontu rade kao pomocno osoblje u vrticima a da nemaju veze sa vaspitackom skolom, naravno ne u drzavnim koji operisu u okviru skola nego u privatnim i vrticima ne profitabilnih organizacija kao sto je ymca i druge, kolike su sanse da se nadje posao zavisi od grada i potraznje u vrticima.
ReplyDeleteCaos,
ReplyDeleteJako lepe slike i post kao i uvek...
Mene zanima jedna stvar. Kakva su im zapravo deca u vrticu? Da li su sebicna, da li dele igracke, hranu, sta god izmedju sebe? Da li ih roditelji i vaspitaci uce takvom ponasanju, da dele sve izmedju sebe (otprilike nesto kao kod nas).
Ovde u Nemackoj je situacija totalno drugacija, od one nase dole...
Deca su jako sebicna, ne dele hranu izmedju sebe, a kamoli igracke. Roditelji ih uce da ono sto je njihovo, ne treba nikome drugome da daju.
Usput ni odrasli nisu puno bolji od dece...
Pozdrav iz HH ;)
odgovor je u novom postu :)
ReplyDeleteNe znam zasto moj komentar nije poslat prosli put, samo sam htela da se mnogo zahvalim na odgovoru na moje pitanje vezano za vrtice ;) Hvala od srca, ocekujem nove postove, a neke i po vise puta citam ;) Srdacan pozdrav!
ReplyDeleteVeliki pozdrav!
ReplyDeleteSlike su predivne, tekst takodje!
Ja imam jedno pitanje vezano za odlazak u Kanadu, i nadam se da ćete mi izaći u susret i odgovoriti onako najiskrenije, iako je pitanje možda i glupo donekle...
Ja bih voleo da emigriram u tu Kanadu, jer ovde u Srbiji stvarno ne vidim nikakvu šansu za nekim normalnim životom. Fakultet sam završio pre dve godine, radio nešto više od pola godine u struci pa ostao bez posla, i od tad ništa... A nije da ne pokušavam, svaki dan po 5-6 konkursa za posao overim, što u struci što van nje, i evo tako više od godinu dana... i još uvek ništa. Moje pitanje je sledeće - (Shvatam da ni u Kanadi nije nimalo lako naći posao, naročito ako ste stranac) Da li je dolazak u Kanadu i želja za nekim novim početkom i boljim životom za Vas, bila prava odluka i da li mislite da je bolje ostati u Srbiji kakva god da je, pa i dalje tražiti posao iako ga ne vidite na vidiku, ili skupiti petlju i pobeći u Kanadu? Kao što rekoh, pitanje je možda glupo, ali me zanima odgovor pre svega zbog toga što vi to najbolje znate, jer ste tamo... dakle da rezimiram - da li bi mi savetovali da ostanem ovde ili da dođem u Kanadu, s obzirom na to koliko dugo se ovde mučim da nađem bilo kakav posao... ne očekujem med i mleko u Kanadi, ali iskreno, čisto sumnjam da je lošije nego ovde u Srbiji. Hvala vam unapred na odgovoru. Marko
Kako te nije sramota ta postavis takvo pitanje? Prosto takvi kao ti me isprovociraju glupim pitanjima tog tipa a i sam kazes da je pitanje GLUPO.. zena je svojom dobrom voljom ispisala nekih 180 blog postova pisajuci uglavnom o tome kakav je zivot u Kanadi kako emigrirati u isti sta kako saveti mislim ako si LENJ i prosto ne cita ti se onda jbga bolje ostani tu gde jesi i overavaj svaki dan po 5-6 konkursa sta da ti covek radi....
DeleteWow. Neko je malo nervozan. Moje pitanje je bilo iz najbolje namere, izvini ako sam ti unistio dan njime.
DeleteJa sam zadovoljna svojom odlukom da dodjem, ne kajem se i lepo mi je ovde, ali ne mogu da ti dam savet u vezi sa tvojim zivotom, zao mi je.
ReplyDeleteHvala, nisam to ni tražio.
DeleteOk, da se ispravim, koji god da je Marko napisao onu recenicu gore " da li bi mi savetovali da ostanem ovde ili da dođem u Kanadu, s obzirom na to koliko dugo se ovde mučim da nađem bilo kakav posao... " dragi Marko, odgovor je "zao mi je ne znam, i iskreno ne bih mogla da dam nikakav savet u vezi sa tako bitnom odlukom u zivotu osobe koju nazalost ne poznajem" nadam se da razumes pozdrav :)
DeletePoštovanje svima,
ReplyDeleteUkratko ću ispričati našu priču o inostranstvu i iskustvu u Kanadi.
Posle hvalospeva o tome kako Kanada traži visokoobrazovane i kvalitetne stručnjake a usled nemogućnosti da se izborimo sa tekućom materijalnom situacijom u Srbiji moja supruga i ja (lekar i dipl. maš. inž.) odlučili smo da se uputimo "trbuhom za kruhom" u Kanadu početkom 2003 god.
Posle početnog oduševljenja kako je sve lepo i sjajno i bajno (što i sada mislim, ali je to predviđeno samo za prave kanađane), polako smo počeli da shvatamo da su emigranti u najvećem slučaju (naravno uz izuzetke) potrebni za obavljanje fizičkih poslova. Posle ogromnog broja pokušaja traženja posla u struci, intervjua, kratkotrajnog zapošljavanja, otpuštanja, obećavanja da ću posao dobiti posle završenog projekta, licenciranja kao maš. inž shvatio sam da je u suštini jedino merilo dobijanja posla u Kanadi ni stručnost, ni kvalitet, samo SREĆA i poznavanje jezika i eventualno poznanstvo nekoga unutar firme, ali na boljem položaju, koji će garantovati za tebe (a nisu baš svi ni voljni da to rade, najviše zbog sebe). Koliko vidim a i ostao sam u kontaktu sa našim ljudima, većina inženjera je dobila posao ili zato što se malo ljudi javilo na konkurs ili zato što je neka udaljena lokacija, među pingvinima, ili, naravno kao što rekoh sreća. Proces traženja posla u struci za inženjere nije nimalo lak i iziskuje, po mom mišljenju, nedefinisan vremenski period. Jako veliki broj naših obrazovanih ljudi vozi kamion (što sam i ja iskusio), fizikališe, otvara neke firme za čišćenje, itd, itd.....od struke ništa...E sad, ko može da se pomiri sa tim da radi neke leve poslove ceo život, taj je uspeo, ja nisam to mogao i vratili smo se.
Treba naglasiti da što si neobrazovaniji, bolje ćeš proći u Kanadi (inostranstvo mislim), zaposliš se na jeftinim radnim mestima, dobijaš neku platicu, u svakom slučaju bolje nego u Srbiji, i teraš polako.
Obrazovanija struktura emigranata, treba da bude svesna da je očekuje fizikalisanje i težak rad, uz nadanje da će biti bolje, odnosno da će se naći posao u struci. Pa kom opanci, kom obojci.
Problem je što Kanada ne voli da uvozi emigrante slabije obrazovne strukture jer su, ipak, više podložni kriminalnim aktivnostima, dok se obrazovaniji retko okreću na tu stranu i onda pokušavaju da upisuju neke koledže, raznorazne gluposti (upošljavaju obrazovni sistem, plaćanjem ispita), rade sve i svašta, dok se ili ne pomire, ili nešto iščeprkaju...
Moja supruga kao lekar je posebna priča, tu je jedan posto uspeha da bi radila u struci (hvala Bogu pa sada radi u Srbiji i specijalizirala je). Dobijanje licence je otežano do maksimuma, plus ne priznaje se nijedna specijalizacija a kada se licenciraš, čeka te aplikacija za specijalizaciju (jednocifren broj mesta na "God knows" koliko aplikanata) na celu provinciju i plus polaganje TOEFL iznad, određenog procenta. Mi poznajemo jednu osobu koja je uspela i desetine koje čekaju i apliciraju i po deset godina...
Da rezimiram, moje mišljenje je da je priča o potrebi za obrazovanim emigrantima po raznoraznim zemljama najobičnija šarena laža i mamac da se privuku ljudi radi popunjavanja praznina u sektoru gde "domaći" neće da rade. Ljudi koji u Srbiji stvarno nemaju ništa od nepokretnosti, posao i loše žive, trebalo bi da napuste zemlju. Oni koji imaju, ajde da se tako izrazim, koliko-toliko pristojan život, treba da znaju da ih ništa bolje ne očekuje u inostranstvu osim ako nisu direktno pozvani od strane neke firme da se zaposle u struci i dobiju dobre beneficije (s tim da znaju da će biti otpušteni, bez pardona, prvom prilikom kada firma zapadne u krizu). Dolazak sa dva kofera i traženje posla u struci, kada ti iznad glave visi plaćanje rentiranja stana i raznoraznih troškova je najgora opcija emigracije. Tada si osuđen na vrzino kolo rada za sitnu lovu i preživljavanja.
Puno pozdrava,
Dejan