Pitali ste... i novosti ukratko...

Goco nas let je bio najeftinija moguca varijanta, ponekad se avio kompanije smiluju i daju ti sediste u prvom redu gde ima malo vise mesta pa mozes cak i da stavis neki ketrec koji dobijes od njih, ali mi nismo dobili nista od navedenog u reklamama, niti je nekog bilo briga.Dete sedi citav let u krilu roditelja, sedista su majusna i nema mesta da se opruzi, ako te posluzi sreca mozda bude viska mesta u avionu pa te puste da okupiras 2 mesta, kod nas je bilo samo 1 mesto prazno i moj muz je brze bolje otisao i seo tamo sa nekim deckom da bih ja imala malo mesta za Aleksu.Hrane,vode, mleka, kreme i pelene sam sve nosila svoje i nisu mi pravili problem sta god da sam htela da unesem za bebu mogla sam.Morali mso citav let da sedimo uglavnom zbog turbulencija, setali smo se mozda sat dva od 20 sati putovanja.Razmisljala sam da dam aleksi paracetamol da spava ali nisam bilo mi je zao...mada mnogi nabave lekove za putovanja i uspavaju dete, lakse je u putu ali teze kad stignes jer si mrtav umoran a dete ti je orno i nastpavano i zameni dan za noc zbog vremenske razlike.Mi smo isli na misice.Pre poletanja dobices mali pojas koji se kaci na tvoj za dete. Meni su rekli da moram da ga drzim vezanog ceo let ali nisam, kako da ga vezujem kad je spavao jadan...Gledaj da poneses bar 2 litre vode, ja sam potrosila 1,5 l humane i jos sam morala da molim da mi daju jer je u avionu bilo prilicno toplo i zagusljivo, rezervno odelo i bar 10 pelena i cebence, aleksa mi se upiskio na sediste i na stvari dok sam ga presvlacila pa je bila sreca sto sam imala rezervu, i najlon kese za pelene i smece jer to nismo imali.Ustvari kad razmislim gledaj na to kao na 20 sati puta autobusom osim sto cete dobiti kafu i rucak, kafu je moje drago bebce takodje prosulo na mene ali naravno da sam imala rezervno odelo u rucnom, nije mi prvi put da putujem sa prljavkom :))

Sto se ostalog tice, kajem se sto nisam ponela vise svojih stvari, cak i onih za kucu, ma koliko glupo to zvucalo sada bi mi ustedelo jurnjavu po prodavnicama i hvatanje za glavu zbog cena.Nije ta su neke tako strasne ali kad imas odredjenu sumu i trecina ti se istopi za par nedelja a ti nemas prihode pocne da te hvata panika.
A pravilo ko te koliko zavrne je grozno, pre neki dan sam se zalepila za divno mekano cebence koje je kostalo 25 $, i bilo mi je preskupo pa sam posla krace rasprave sa dragim odustala od kupovine, dobro je sto je tako jer sam isto to cebe kupila za 9 $ u drugoj prodavnici 2 dana kasnije.Sve je tako i to me nervira jer me mrzi da obilazim 101 prodavnicu a posle ako kupim nesto znam kajacu se...

Zao mi je sto nemam vise vremena da pisem jer smo u toku preseljenja, danima i nocima sam krecila stan i ribala sve jer prethodni stanar verovatno nije 3 godine nesto oribao i usisao, prozori su crni a stan je bio katastrofa, posto nije bilo druge opcije ja sam uzela da krecim i da ribam jer i Aca i gazda rade svaki dan po ceo dan.Ceo dan sam sa Aleksom i uvece kad on legne idem tamo da sredjujem.Cim se sredimo nadam se da cu moci da napisem vise.Izludjuje me kako ljudi mogu da budu aljkavi, a ovde cini mi se to pogotovo dolazi do izrazaja jer pola stvari je pravljeno da traje dok se ne uprlja i onda kupis novo, naravno ako imas para...

Konacno smo dobili noge tj registrovali kola, nasli smo super povoljno osiguranje od samo 130 cad iako su nam svi trazili od 220 do 280...seli smo na telefon i zvali redom sve moguce agente, tako da smo posle 3 dana telefoniranja uboli premiju.
Sad jos samo da naidje koji slobodan dan da se malo odmorimo i provozamo...