TGIF

Sneg...posle prelepih nedelju dana od 10 u plusu, stize i ziiimmaaa. Znam da ce mi ovaj bloger ionako spljeskati sav tekst zajedno pa necu ni da se mucim da odvajam pasuse, nista se posebno nije promenilo osim par stvari na poslu, i cinjenice da smo uspeli da se nagodimo sa ovima za stanarinu da nismo trebali to ipak da platimo...Prica ide otprilike ovako, u telefonskom razgovoru sa menadzerom dobili smo dozvolu da se iselimo pre isteka godinu dana po ugovoru, sto je ovde kao big no no, ali moze da se nadje izlaz ako razgovarate sa normalnim ljudima...tako da nam je odobrio tih mesec dana ranije a da ne moramo da ih platimo itd, na kraju je to ipak bilo samo pola meseca, medjutim navodno je nedavno taj lik otisao na bolovanje i neko ko ga je menjao je bio revnosan da pretrazi stare papire nadje da smo se iselili ranije a bez obrazlozenja i posalje nas kao neplatise agenciji za uterivanje dugova...milina, trebalo nam je nedelju dana i jedno 100 poziva da dodjemo do lika koji je bio na bolovanju i da on nazove svoje kolege i agenciju i objasni im da nam je dozvolio da se iselimo ranije bez obaveza.Zivce necu da spominjem.Uglavnom, ovde vredi cimati i laktati se jer ponekad uspes da isteras svoja prava, mada birokratija je birokratija i svi se drze svojih pravila kao pijan plota. .................................................................................................................................................................................Posle 2 i po godine toliko sam se navikla na prostranstvo i dostupnost svega i svacega da ne mogu sebe da zamislim da zivim u nekom malom nesredjenom gradu ili nekoj losijoj drzavi,verovatno bi mi falilo mnogo toga odavde, iz ove perspektive sada, deluje mi da smo se uljuljkali i navikli na zivot ovde, cak i sa dve osrednje plate imamo mnoogoo bolji standard nego ikad ranije u zivotu, cene se nikada ne menjaju )osim kad su snizenja) i u rasponu od 2 sata puta imas prelepe plaze leti i skijalista zimi, vreme na putu je druga stvar na koju se naviknes jer 2 sata ovim autoputem je kao 30 minuta na onom tamo, plus nema rupa i ima 6 do 8 traka, uzmes kafu sednes u kola i za sat dva si na prelepom jezeru,ili na nijagari, u Torontu ili ako hoces preko u USA...a ako hoces da potrosis nekih 5 ili vise sati otvara se citav novi horizont izbora. Dopada mi se sto zivim u zemlji mogucnosti, nas napredak u zadnje dve godine je bio neuporediv u odnosu na 10 protracenih tamo ali ne zaboravimo da smo mi dosli bez icega i krenuli od nule...nismo imali nista tamo, nismo imali nameru da se ikad vracamo i nismo ostavljali mostove za svaki slucaj, kada kreces od nule i kada si na dnu drustva jedini put je na bolje i uvis.Prosli smo kroz dosta frustracija i lupanja glavom u zid, ali svaki put kada smo se borili misleci da je uzalud, ispalo je da nije i da smo se nekako izborili za sebe, mada cela prva godina je bila prilicno teska i stresna.Pocetno odusevljenje novim stvarima i sredinom je dosta ublazilo taj stres, ali ima puno i u tome kakvim ljudima si okruzen i u kom gradu se nalazis, ako odes u veliki i skup grad i zavrsis okruzen losim osobama i losim savetima...druga prica.Taj deo price smo naucili u drugoj godini kada smo gledali da pobegnemo iz Toronta, i dan danas ga volim na par sati i na slici, ali nikada ne bih imala sanse da zivim u njemu mirno i bez stresa, milioni ljudi, skuplji zivot i nekretnine, najgori saobracaj u Ontariju, toronto je 4ti grad u severnoj americi po najgorim saobracajnim guzvama svakog dana...mmmm neka hvala, nije to za mene. Mozda je vreme da podvucem crtu sto se tice onog sto mi se svidja ili ne ovde...pre nego sto smo krenuli u avanturu zvanu imigracija napravili smo listu za i protiv na kojoj smo napisali sta ocekujemo da ce se promeniti na bolje odlaskom a sta ce nas naterati da zazalimo sto smo se odlucili na to, i koliko i kakvog stresa i problema ocekujemo, iako je nasa lista bila prilicno realna, i kako se ispostavilo tacna, ipak nismo bas sve imali u vidu jer nismo imali iskustvo koje sada imamo. Zao mi je sto nisam ponela tu listu, ali prvom prilikom doci cu do nje :) Mozda cu uzeti malo vremena da napravim poredjenje sada, mada koliko razumem u poslednje vreme stvari su se promenile prilicno i ne na bolje pa je i moje poredjenje vremena kada sam otisla i onoga sto mi je tad smetalo, prilicno zastarelo. Osim toga prijatelji mi kazu da kada odavde posle nekog vremena odes u posetu tamo, sve izgleda malo, jadno i oronulo...jednostavno kao sto sam davno pisala promeni se taj licni Point of view. Ima stvari koje su slicne, ili bar lice na one tamo,pogotovo ako ste novodosli emigrant bez mnogo izbora, na primer ponekad raditi kod privatnika ukljucuje puno prekovremenog rada koji je neplacen ili nije adekvatno placen, nemogucnost da vam se poveca plata godinama ili ko zna kad,bolovanje ili dan odsustva kada ste bolesni a da nije placeno, mizeran broj slobodnih dana na koje ionako nemate pravo u prvoj godini ili nema sanse da ih iskoristite i propadnu vam zbog tog, za neke poslove ocekivanje da ste dostupni 24 casa i da radite i od kuce, posao koji ukljucuje i ono sto nije na papiru i za sta niste placeni,cimanje i slanje na 10 razlicitih lokacija po potrebi, puno putovanja ciji troskovi nisu pokriveni,da sami nabavljate i kupujete opremu potrebnu za rad ili garderobu i obucu i da vam naravno to ide iz dzepa a ne bude nadoknadjeno...verovatno ima mnogo vise negativnih stvari ali ove su uglavnom iz naseg iskustva. S druge strane plata stize na vreme i za ovdasnje uslove je recimo pristojna mada nije dovoljna da se zivi samo na njoj potrebna je i druga plata u kuci. Ponekad cete imati cudne ili teske ljude za saradnike ili sefove jer ima ih svuda pa i ovde, i ovde ima puno razlicitih kultura i mentaliteta pa zavisno od vrste posla ili tipa okruzenja osetite to ponekad u negativnom kontekstu na svojoj kozi.Kod mene to izaziva vecito razocarenje ljudskom prirodom, dodjes u uredjenu i lepu sredinu i onda umesto da se prilagodis i menjas na bolje i gledas ono sto je dobro u svemu tome ti se trudis da zadrzis sve lose osobine svoje kulture i da sve unazadis ponasanjem kao da si juce sisao sa neke planine...sto bi rekli tamo negde. Jadno mi je sto mnogi emigranti sa svih strana globusa godinama kukaju kako je ovde lose i ne znam ni ja sta sve ne valja i vole da pljuju po svemu, ali niko ih ne drzi vezane ovde kao taoce i naravno niko se ne vraca tamo odakle je dosao, gde je kao sve bilo super,niti ide negde gde je bolje, sto je jos gore pokupe papire socijalu i sve moguce pomoci i odu da se izlezavaju negde na tudj racun, ovde svi imaju gomilu prava pa predpostavljam da je i ovakav nacin zivota njihovo pravo... Medju mojim kolegama ima malo takvih, vecina ih je vrlo vrlo sretna sto su ovde. Postoji gomila predrasuda vezana za ljude koji dolaze sa razlicitih prostora, ponekad tipa indijci su lenji i samo gledaju da se izvuku i da te zeznu, da iskoriste svaku rupu u zakonu, umeju da slazu bez problema,kinezi ce raditi kao mravi za mizernu platu i obarati satnice drugim radnicima jer ne biraju i ne pitaju za svoja prava a onda ima i onih koji se izvlace...ljudi sa bliskog istoka su malo religiozno i generalno zatucani, ovi ne vole one i tako dalje...uvek u tim pricama ima i trunke istine jer na 10 dobrih nadje se uvek i par losih, mada opet iz mog iskustva ne mogu da generalizujem i kazem da su svi pripadnici losi ili lenji, uglavnom sam nailazila na dobre ljude koji imaju po koju manu koju mogu istolerisati jer ipak svi imaju neke mane obrni okreni... Sto se tice drzavnih poslova ili firmi koje imaju jake sindikate stvar je drugacija, i verovatno kao u vecini zemalja sveta drzavni posao je pristojno placen i uslovi su mnogo bolji. Ipak je nerealno ocekivati da se svi ljudi na nekom mestu uvek ponasaju lepo ili fino, i da im svima bude dobro negde, uvek ima losih ljudi, nesretnih ljudi i nezadovoljnih ljudi ili i oni relativno normalni imaju ponekad takve faze u zivotu...Mix populacije je ovde veliki i zaista je osvezenje da retko nailazim na zlonamerne ili neprofesionalne osobe ali ne kazem da ih nema, jer ljudi su ljudi svuda, i svako ponekad ima los dan ili mesec ili godinu jbg.Jos stari Latini su smislili ono homo homini lupus :)) E da, sve je okiceno i pocela je shoping groznica u kojoj ponosno ne zelim da ucestvujem jer mrzim guzvu a i mislim da mi iskreno nista ne treba, sto je ostalima neverovatno jer boze moj uvek treba nesto da se kupuje zasto onda radis nego da trosis pare hehhehe ali salu na stranu, dosla sam u fazu kada mi ne trebaju stvari nego slobodno vreme, ili koji slobodan dan na koji jelda jos nemam pravo...U Kanadi nije bilo neke frke u petak niti neke posebne guzve u prodavnicama, ako cemo iskreno ni snizenja nisu bila preterano velika, A komsije preko grane su provele black friday ovako U svakom slucaju kao sto sam pisala, potrebno je odredjeno iskustvo, recimo godinu dana zivota i rada negde da bi vam se promenio pogled na svet ili bar perspektiva, mislim da to pise i ovde, posle nekog vremena sve izgleda mnogo mnogo drugacije samo potrebno je vreme...I naravno sve zavisi od toga sta zelite u zivotu i koliko ste realna osoba. http://istrazivac.wordpress.com/2012/10/28/zivot-na-sjeveru-28-10-2012/

Par sitnica i novosti

I opet ona generalizacija kanadske klimatske situacije nije upalila...dok je Alberta do kolena u snegu na minus 30, mi imamo divnih suncanih 16, nesto kao dan na Balkanu i dan u Svedskoj...Sendi nas je omasila, hvala lepo, bilo je malo vetra i kise ali nista posebno. U najavi je zima, lepih boja vise nema a iskreno ni vremena za kuckanje na netu...prebacili su me u drugu smenu i na drugo radno mesto, doduse privremeno par meseci, tako da mi se dan malko oduzio, dok stignem kuci izgubim volju da i otorim lap top, posle vecere sendnemo u kuhinju da se igramo vozicima, jer samo na plocicama idu dovoljno brzo ili radimo nesto zanimljivo tipa citanje knjiga i crtanje...Zivot tece dalje. Ono zbog cega hocu da ubacim ovih par recenica je cinjenica da smo u ovom gradu bez problema dobili subsidy za vrtic, ispalo je da u waterloo vecina porodica ima pravo na njega bez obzira na primanja i da nije tesko dobiti ga, podneli smo papire i za dva dana dobili resenje da vrtic vise ne kosta 45 $ na dan vec samo 18 $ ostalo placa grad, thumbs up za grad! Raduje me cinjenica da vise ne radim za pola plate. Znam da je u Torontu i Londonu bilo prakticno nemoguce imati ovakvu pomoc od grada, zato svaka cast ovom malom gradu koji stvarno tetosi svoje porodice :) Moje jedina zamerka mu je nedostatak lekara i walk in klinika koji se bas oseti, pogotovo kada imas malo dete, naucili smo ER napamet zadnjih par nedelja,i siti se nacekali nazalost... Druga stvar je opet problemi sa mafijom koja iznajmljuje stanove...jer zamislite iako smo se odselili pre dobrih 3 meseca iz Londona, i sve je bilo OK izasli smo sredinom augusta itd...sad nam stize pismo da treba da platimo stan tamo do pola septembra jer na papiru pise da smo se iselili sredinom septembra...ludilo.Kada smo se iseljavali nismo dobili nikakav papir sa datumom ili pristankom da su nas pustili da se iselimo tako da je sve bilo usmeno sa njima i rekli su ok, sada namerno, ili iskreno se nadam slucajno, datumi se ne poklapaju i pokusavaju da nam uzmu pare i za ono vreme koje nismo bili tamo a njima je stan verovatno bio prazan...Kanadska klasika, sve sto ima veze sa iznajmljivanjem ili kupovinom nekretnina je jedna odvratna ljigava mafija. Nauk za sledeci put sve trazi napismeno i snimaj razgovor ako treba jer ovo je vec drugi put da nas pecaju na istu foru, dojadili su mi. Sto se auto osiguranja tice, sa njima smo se konacno izborili i posle skoro 3 godine boravka u Kanadi dobili smo pristojnu mesecnu ratu od samo 80 $ mesecno, doduse trebalo je da bude 124 kod TD osiguranja ali kada su ukljucili popust za grupno osiguranje radnika preko firme ispalo je manje :) ................................................................................................................................................................................. Evo sta se radi uvece posle posla, umesto mog kuckanja i NEta :) i naravno za Halloween je neko morao da bude train driver :))

Haiku

"The butterfly having disappeared my spirit came back to me"--- Wafuu “What the caterpillar calls the end of the world, the master calls a butterfly.” --Richard Bach, Illusion--- Slike iz Cambridge butterfly conservatory tu kod mene u komsiluku :), postoji izlozba prepariranih leptira iz celog sveta i naravno zatvorena tropska basta po kojoj lete leptiri i ptice, mozete ih gledati kako se izlezu iz caura i suse krila, nekima su krila kao sake odraslog coveka...Prelepo mesto za opustanje zivaca, mozda malo zagusljivo hehe.Restoran u sklopu objekta ima odlicnu hranu a prodavnica suvenira ima neke zanimljive artikle i rucne radove i nakit lokalnih umetnika kao i lizalice sa skorpijama u njima i przene cvrcke umesto cipsa...nisam bila toliko hrabra da probam iako znam kakav ukus imaju skakavci jer sam ih vec jednom probala mnogo godina ranije.

Trazio sam jedan stih...

PS ludo lepljenje pasusa i formatiranje nije moja krivica vec novog blogera koji mi urnise tekst i nikako ne mogu da ga dovedem u red i napravim razmake, bedak. Evo vrlo vrlo korisne stranice za imigrante sa gomilom linkova, hvala autoru, http://www.forum.hr/showthread.php?t=732463 Dugo nisam pisala o hrani, pa rekoh sebi sto da ne, jesen je ionako sezona kada vecina pocne da razmislja o ostajanju unutra uz topli kamin i solju cokolade ili kafe s mlekom, moj favorit nescafe 3 u 1 moze se naci u svi PC prodavnicama i Zehrs samo u etno delu sa kineskim cajevima i na kutijici od 10 kesica pise 2+1 nescafe i nesto na kineskom, kosta 1.99 $.Posto na poslu nemamo kafu, sto je cudno jer vecina firmi ima kuhinje i kafu za svoje radnike, ove kesice mi super dodju za vreme pauze.Doduse imam kuvan obrok tako da se ne zalim, ponesem ponekad salatu koju napravim kod kuce ili voce da razbijem monotoniju, mislim da postoji jedno 20 razlicitih vrsta gotovih salata za poneti koje se mogu kupiti u prodavnicama za manje od 10 dolara, obicno su oko 7, one su savrseni obrok za radnike u kancelarijama jer obicno ukljucuju mesano lisce razlicitih salata, sir,paradjz ili drugo seckano povrce ili voce i peceno pilece belo meso, tako da u jednom obroku dobijete i protein i voce i povrce a mali salatni prelivi u kesicama su besplatni kao i krutoni )komadici zacinjenog tosta) i mozete ih uzeti uz salatu. Moje omiljene salate su Muskoka,Mandarin pine nut, odusevljena sam ukusom semena sisarke u salati sa vocem ima divnu blagu aromu bora i slatke su a masnije od indijskog oraha mada nisu jeftine, kesica od 50g kosta oko 6-7 $, vecina kanadske hrane je relativno jeftina ali posebni "deli" ili fini proizvodi kostaju ponekad duplo ili troduplo, poredjenja radi obican mocarela sir u tablama na snizenju cesto moze da se nadje za 3,4 ili 5 $ a tabla regularno kosta 6,7$ i ima 450g, 200g Bri sira kosta 8 do 10$ a 100g parmezana u komadu kosta 15 do 17 $, sve sto je u deli odeljenju ili je evropska roba iz uvoza je malo skuplje :)ali zato ima lepih stvari iz celog sveta koje vredi probati.Najpopularnija salata ovde je definitivno Cezar i BLT, sto je skraceno za bacon, lettuce, tomato, jos jedna koju obozavam jer volim da mesam slano i slatko je Apple Pecan... Jesen je takodje sezona bundeva i jabuka, na moju veliku zalost jos nisam iskpala nijedan pick your own apples rasadnik u okolini ali smo zato proveli divan dan na farmi bundeva u komsiluku, http://www.naumanfarm.com/ odusevljena sam koliko se lokalni farmeri trude da sacuvaju moje divne heirloom stare vrste koje su ljudi cenili vekovima tako je ova farma preko Seedsavers exchange uspela da uzgaji preko 50 vrsta bundeva iz celog sveta, naravno da sam dosla kuci sa bar 10 vrsta od kojih smo nekima vec odusevljeni a neke i nisu nesto zablistale...za one koji dele ljubav prema biljcicama pogledajte prodavnicu mojih idola Jere i Emilee Gettle, http://rareseeds.com/ Ovde sam prvi put probala corbu od bundeve i obozavam je, pravili smo picu od bundeve, njoke od bundeve i naravno klasika bundeva u pleku sa slaninom i krompirom, e da ima i hleb od bundeve i cupcakes od bundeve sa krem sirom i przenim semenom bundeve, u biblioteci sam pronasla citave knjige posvecene ovom povrcu zajedno sa receptima i polako idem redom :)) Moj favorit je zasada Grey Ghost, divna slatka bundeva tanke plavicaste kore sa skroz mekanim mesom koje je kao pire bez ikakve teksture i idealno za corbu ili testa.Dole je na slici :)|

Moja koleginica kineskinja stalno donosi neke zanimljive stvari tako da sam dosad probala kineski keks od luka, koji verovali ili ne ima isti ukus kao pita od praziluka ili burek od luka, cips od morske trave koji opet ima isti ukus kao przene girice i susi koji definitivno nije nesto sto mi se dopada, iako ovde dosta ljudi tvrdi da je susi nesto specijalno nisam odusevljena, i usput japanski ekvivalent renu wasabi je bio mnogo mnogo jaci nego sto sam ocekivala hahaha Napravila sam gomilu divnih jesenjih fotki i uzivacemo jos vrlo malo u lepom vremenu jer su nocne temperature vec pale ispod nule i grejanje radi od prosle nedelje, danas je grozan kisan dan bez neke namere da se vreme promeni u toku nedelje.To me nije sprecilo da trknem do pijace i pokupim sta mi treba,bebac je cak uspeo da ugrabi jedno jahanje na konju i siti smo se nasmejali na njegov komentar, Me- Did you have fun riding the horse? Alex- yeeeaaah, no...the horse is bumpy. Ja - jel bilo zabavno jahati konja? Aleksa- paaaaa, ne, konj je truckav. Od kad smo svi van kuce po ceo dan frizider je non stop pun i jedva da nesto od hrane potrosimo tako da se i nedeljni pazar znatno smanjio, obicno mesecno potrosimo u rasponu od 800 do preko 1000 $ na hranu i sitnice za kucu ali proslog meseca bili smo ispod 800 tako da se oseti da jedemo samo jedan obrok nedeljno kod kuce.Pretpostavljam da ce isto vaziti i za racun za grejanje s obzirom da odemo u pola 8 a dodjemo uvece u 6, ali dobra stvar je sto ovde grejanje i nije neki problem jer ako se grejete na plin racun u zimskom periodu bude oko 70 ili 80 $ za celu kucu sto je mozda jedna dnevnica, ako se grejete na struju bice preko 100 $ jer je struja malo skuplja ali opet to je malo vise od jedne moje dnevnice, kada uporedim to sa racunom moje mame koja ima veci racun za grejanje nego primanja za ceo mesec ne zalim se. Sutra idemo sa drugarima u obliznjiCambridge butterfly conservatory u obilazak i na kaficu, a kako vreme postaje sve vise "kanadsko" napravili smo strateski plan zatvorenih desavanja u okolini, galerija, muzeja, igraonica, restorana i ostalog za naredni period.Dok ne napravim nove zanimljive slicice evo izbora sa farme :) Najpoznatija dzinovska ludaja Atlantic giant je rodom iz Ontarija, tacnije Winsdora, i pripada vrsti Severno Americkih bundeva, seme je poreklom sa farme sad vec pokojnog Howarda Dilla koga su u gradu zbog toga prozvali kralj bundeva :) http://www.howarddill.com/

Giving thanks

Thanksgiving smo proveli onako kako ime kaze, obilazeci prijatelje i zahvaljujuci onima koji su nam pomogli i onima koji su nam se nasli,razmislili smo malo na cemu smo sve ostalom zahvalni i dosli do toga da ima dosta lepih stvari na toj listi, izmedju ostalog posle moje porodice i svega ostalog, zahvalna sam sto je mi je ovaj blog dao sansu da upoznam mnoge stvarno divne i inspirativne ljude, bilo je naravno i onih drugih za koje ni dan danas ne znam zasto ga citaju ali se nadam da im malo razveje taj mrak i zlobu kojom se hrane, al sta ces, ljudima se ne moze ugoditi a ja ne bih ni da pokusavam. Danas smo otisli na sestocasovni put kanuom niz reku, mrtva sam umorna ali vredelo je jer je osecaj fanstastican.Dok je ostatak grada ovog neradnog ponedeljka uzivao pred TVom u ostacima curke ili sa klincima oktobar fest paradi u centru,mi smo dan proveli na vodi, usput je nekom neverovatnom igrom slucaja reka "cvetala" i bila prekrivena belim mayfly bubicama , na nekim delovima uletali smo u oblak sitnih smesnih insekata i bilo je fantasticno. Iznajmiti kanu za dvoje na dan je od 70 do 80$ i mozete da birate duzinu puta, ako ste clan veslackog drustva imate popust ali vise o tome ovde http://www.canoeingthegrand.com/

ER

Od kad sam pocela da radim non stop se preslisavam. Prve nedelje na poslu sam napravila citav haos u vrticu, toliko da sam se ja tresla a moj dragi umirao od smeha.Prvi put kada sam izvela decu u dvoriste videla sam da je duz ograde posadjeno nekih 7 zbunova tise, e sad oni jesu bili sa druge strane ali klinci su i dalje mogli da dohvate lisce i bobice, za one koji ne znaju Tisa je toliko otrovna da jedna semenka moze da ubije dete bez simptoma za sat vremena, otrovni su svi delovi biljke svezi ili suvi cak i kora, sve osim mesa crvenih bobica...a ovi moji puzavci sve zivo trpaju u usta, gledam ih i razmisljam sta da radim, znam da niko zivi u vrticu ne zna da je zbunje opasno i da ga je verovatno tu postavila landscaping kompanija koja svuda po defaultu sadi to zbunje jer je otporno na sve zivo, sporo raste, lako se odrzava i manje vise nijedna buba mu ne prilazi a crvene bobice zimi izgledaju simapticno...ali stvar je u tome sto je otrovno i ja to znam, ako im kazem kako mogu to da imaju pored dece ispasce da ih ucim pameti, ako im ne kazem a nesto se desi nekom detetu gde ce mi dusa...I tako porazgovaram sa dragim, odstampam sa neta stranicu o toksicnosti biljcice i odnesem supervizoru, kazem znate sta, takva i takva stvar ja bih bila sretnija sa decom napolju kad bi vi to sklonili jer oni sve trpaju u usta...nije proslo par sati citava zgrada je bila na nogama, zovu me u kancelariju da li je neko dete to stavljalo usta, kazem nisam ih pustala blizu ograde, pa kako ja to znam, rekoh to mi je jedan od hobija, )mislim bastovanstvo a ne otrovi lol),da li sam ja 100% sigurna, rekoh jesam 100% to je to, onda zovi vlasnicu pa sutra radna akcija, niko ne sme napolje dok se i zadnja trunka ne ukloni...ludilo.Bacim ja pogled kroz prozor od nase sobe a ono tri moja supervizora tj sefa klece i kopaju po travnjaku, ubi me sramota, ne radim ni 3 dana a vec ce da me zamrze jer sam im napravila haos i jos nisu zvali landscaping nego naterali moje sefove da puze tamo ko americki marinci i kopaju rukama po trunju...dosla sam kuci bleda, a moj dragi da umre od smeha, kaze sledece ti je da ih nateras da se uhvate za usi i igraju...strasno. Za divno cudo niko mi nije nista rekao osim hvala sto sam im skrenula paznju na taj safety risk... .................................................................................................................................. Ponekad me zacudi kako mi se neka ideja koja mi se zbog licnog iskustva cini groznom posle ispostavi kao sasvim ok stvar, mrzim uniforme a moram da nosim scrubs na poslu, posle mesec dana skontala sam koliko su zapravo prakticna stvar, ne moram da ribam fleke od hrane, slina i povracke sa svog odela -da se razumemo mala deca uopste nisu cista stvorenja, daleko od toga, moj svakodnevni arsenal fleka ukljucuje sline, bale, hranu, mleko, sok, povracku, i one druge stvari kada menjate pelene...i to sve zavrsava na mojoj uniformi, odjednom mi je drago sto ne moram da kupujem novu odecu za posao koja bi brzo bila unistena, osim toga svo osoblje je isto obuceno tako da deca vec naviknuta na boju uniforme ne reaguju na druge vaspitace kao na strance.Ispostavilo se da je uniforma zapravo jeftinija i prakticnija varijanta koja uz to izgleda kao trenerka i udobna je. Volim to sto imam super koleginice sa smislom za humor,imam kuvan rucak i uzinu koje jedemo zajedno sa decom, sto mogu da idem okolo i da pevam i glupiram se po ceo dan a da niko ne misli da sam odlepila, volim da se gnjavim sa bebcima i da ih uspavljujem uz flasicu i pesmicu na krilu, ako upola tako neko brine o mom klincu u vrticu kao sto ja brinem o ovima ne moram da mislim da je sve u redu. Ne volim to sto mi podizanje desetoro dece po 15tak puta na dan urnise ledja i sto me svaka gripa, prehlada ili osip obavezno zakaci u prolazu a svi imaju samo 5 dana bolovanja na godinu pa dolaze bolesni non stop, ne volim to sto ne mogu u wc kad ja hocu nego moram da zovem supervizora da me pokriva kad moze, i ne volim sto su satnice iako meni trenutno pristojne za prvi posao, svima iste i posle par godina rada bez neke sanse za vecu zaradu od 2 hiljade dolara sto za ovdasnje uslove nije nista i polovina moje plate sluzi da pokrije vrtic mog deteta a druga polovina stanarinu i onda sam na nuli. I ne volim sto stalno radim prekovremeno jer vecina roditelja ne pokupi decu pre 5 a ja bih trebalo da radim od 8 do pola 5, uvek ostajem duze i onda ja kasnim da pokupim svoje dete a prekovremeno mi ne placaju duplo nego po 3 dolara na 15 minuta sto bi im iskreno poklonila samo da mogu kuci pola sata ranije tj na vreme, ali ponekad se koleginice koje nemaju dece smiluju na mene pa me puste da izadjem na vreme i pokriju moju grupu, ne znam kako cu im se oduziti. ......................................................................................................................................... Bog vam na pomoci u hitnoj pomoci u KW, mislila sam da nema stvari koja je gora u Kanadi nego tamo ali eto imala sam tu nesrecu da je pronadjem. Vec nekoliko dana sam vukla neku grlobolju i bol u stomaku, obicno kad me nesto teze strefi ja nemam temperaturu vec mucninu i povracam, tako posle par losih noci i radnih dana jedno vece posle posla i vecere pocela sam da povracam krv, i ne znajuci sta se desava spakovala se i otisla u ER tj emergency room, primili su me oko 11 uvece, izvadili mi krv i stavili me da cekam da me vidi lekar, dobili smo separe sa dve fotelje gde smo cekali do 5 ujutru, par puta je dosla sestra da mi izmeri pritisak i da cebe, tada su mi dali drugi separe sa krevetom i zaspala sam a aca je otisao na posao posle pola noci dremanja na fotelji...oko 9 i 30 sutradan konacno se pojavio doktor, pregled je trajao 5 minuta, opipao mi je stomak pitao sta mi fali i rekao da zapravo nista hirurski ne moze da ucini osim da mi da infuziju i da se se rana u zelucu verovatno sama zaceliti ako ne budem jela cvrstu hranu par dana...za sve to vreme donosili su razne udrogirane i pijane likove uglavnom zene koje su vristale i drale se na osoblje, sutirale stvari i vikale da ih puste, na moje gadjenje njih su odmah tretirali i davali im sedative jer nisu mogli od njih da rade a neke su morali da vezu za krevet, strasno sta covek sebi dozvoli, prodefiliralo je jedno 3-4 takve pacijentkinje razlicitih godina, najmladja je cini mi se bila tinejdzer. Uglavnom okacili su me na 2 flase infuzije i neke lekove protiv mucnine i bolova samo da me dovoljno zakrpe da idem kuci, par sati kasnije kad je sve to otkapljalo svoje isetala sam napolje bez ikakvih papira ili bilo cega, samo su me skinuli sa igli i poslali napolje.Bilo je uveliko proslo podne kada sam dosla kuci.Nije mi uopste bilo bolje i bila sam jezivo umorna i neispavana.Na sve to moj klinac se razboleo i poceo da povraca i doslo mi je da se ubijem pri samoj pomisli da opet treba da cekam 10 sati sa jadnim detetom na nekoj stolici u onom ludilu. Naravoucenje, cim osetim da mi nesto nije ok trcim kod porodicnog lekara ODMAH da ne zavrsim slucajno u ER ponovo, a porodicnog ima da nadjem pod hitno jer glupavi grad waterloo ima samo jednu jedinu walk in clinic koja je na dobrih 15 km od mene. Mislila sam da ljudi preteruju kada govore kako se u takvim "hitnim" situacijama ceka satima ponekad i do 9 sati, moje licno iskustvo nazalost potvrdjuje da je tako, kada sam pitala sestru pobogu pa zasto, rekla je da ima samo jedan dezuran lekar, alo, 1 lekar na celu bolnicu i prakticno ceo grad pa jel tu neko lud? pa ni u onom mom rodnom gradu nisu tako jadni, tamo ima bar nekoliko lekara u nocnoj... Verovatno ovo potvrdjuje opste poznati deficit osoblja u kanadskom zdravstvu, dodje mi da letvom tucem sve one debile koji su postavili gomilu prepreka stranim doktorima koje su tako voljno uvezli da rade u kanadskim bolnicama...mozda njihova deca i rodbina ne cekaju tako dugo? Dodje mi zao sto nema privatnih bolnica, jer ove definitivno rade pola posla a mozda ni toliko.Ne znam da li da zalim tog jednog lekara ili sve nas pacijente koji ga cekamo dan i noc, mada on verovatno ima pola miliona platu za to svoje dezuranje a mi nemamo gde da odemo...tako da se zna ko je izvukao deblji kraj.

Batine

http://www.dalmacijanews.com/Hrvatska/View/tabid/77/ID/98031/Vani-vas-ceka-bolji-zivot-Procitajte-zasto-je-Luka-pobjegao-iz-Kanade.aspx


Kada vidim ovakve komentare ispod teksta iznerviram se kako su ljudi jezivi, decku se nije svidelo i vratio se, ok, dobro je za njega da bar zna sta hoce u zivotu...ta fora sa Kanadom je kao ono kad neko ne pije ili ne jede nesto pa mu se svi podsmevaju, pa nemogu svi na planeti voleti iste stvari, meni je ovde sasvim udobno i ne vuce me nikako u tom pravcu ali upoznala sam dosta ljudi kojima je lose i pored svega sto imaju, i ne to da im je losa Kanada, nego je njima lose u Kanadi, jednostavno im ne pase, ne lezi, nije to to.Ovaj je to skontao pa je otisao tamo gde mu je bolje bez mnogo kukanja, kamo srece da i ovi sto non stop pljuju i kukaju a nista ne preduzimaju zapucaju nazad sa svim sto su ovde zaradili odma bi malo popravili ekonomiju tamo lol...


Prosla mi je prva radna nedelja bez nekih vecih trzavica, posla ima, dece ima i imam dve koleginice.U mojoj grupi ima nas 3, nigerijka, kineskinja i ja i 10 bebaca od meseci do godinu i po, puno dizanja, presvlacenja, placa, ciscenja i hranjenja ali i radosti kad sve ide kako treba.
Bebci su vecito slinavi i s vremena na vreme kad im se prispava kenjkavi, iskreno i nije mi neka promena u odnosu na moj svakidasnji zivot, brinula o svom ili o ovima dodje mi na isto, svaka zena-majka zna sta je to, samo sto ovde ima nas 3 na njih 10 :))
Sto se ovog mog tice iznenadio nas je, vrtic mu se dopada i jedva ceka da ide, naucio je puno novih stvari ove nedelje, par pesmica i da vozi bicikl...jedino nece nista da jede tamo jos uvek ali se nadam da ce se i to promeniti s vremenom, nocu se budi i vice svima da ustanemo jer treba da se ide da se igra u children house kako on zove vrtic.Mislim da je meni teze pala promena nego njemu, ali mi je drago sto je tako.
Dan u vrticu je rutina, ujutru imaju sat vremena igre, uzinu pa neku aktivnost napolju, zatim se vracaju na rucak, spavaju, imaju uzinu i circle time kada se uci pesmica, cita prica ili igra neka igra, zatim ili imaju slobodnu igru ili opet idu napolje ako vreme dozvoli...Ja radim od 8 do pola 5, tako da je i on do tad u vrticu.Imala sam tu srecu da mi je posao svega 3 km niz ulicu sto je za Kanadu premija, posto svi idemo u isto vreme odlazak na posao mi nije neki problem, tamo sam za nepunih 10min.Vrtic i Acin posao su 3km u suprotnom pravcu od stana tako da njih dvojica idu zajedno.
Vreme je zahladnelo sada je samo 13 sa kisom i to posle 3 dana temperatura preko 30, tako da su svi zivi prehladjeni i smrljavi.Moje nove koleginice su skroz ok i nije mi trebalo puno da pohvatam konce, jedino mi nedostaje crtanje i kreativnost sa decom jer sa bebama bas i nema nekih posebnih igara i aktivnosti, u vecini slucajeva se svime odusevljavaju ili ih zavisno od licnosti sve nervira, najbolja je varijanta kada roditelj ostavi dete u vrticu sa gomilom drugih placljivaca i kaze da njegov bebac bas ne voli glasne zvukove, oh boze...
Mi cemo kako mi se cini uskoro dospeti na "listu onih roditelja", usmeno upozorenje radnicima da vode racuna o pristupu takvima, hehe, ali ne zbog mene, daleko bilo, ja znam kakve su muke tog posla, nego moj dragi je svima objasnio da on izricito nece da neko drugo dete udari nase, da vode racuna o tome i da ce ga onda nauciti da vrati duplo i da ce on kontrolisati da li je malac ugrozen tamo, hehehe, eh roditelji, sirota zena je bila totalno izgubljena posle balkanske lekcije oko za oko -zub za zub, sreca pa nisam bila tamo, mucala je jadna pa znate to nije u redu, pa mi im lepo objasnimo da nije u redu udarati nekog i da svi treba da kazu ne takvom ponasalju...ne pomaze, nece tata dozvoliti da neko maltretira njegovog mezimca :)) a mezimac nece da deli igracke sa drugom decom pa njih troje pokusavaju da mu oduzmu bicikl kad su napolju dok on vristi i vice" no share", doduse nece da deli samo tu igracku, ostale mu nisu tako zanimljive.Pre neki dan je umalo ostao bez uzine jer nije hteo da opere ruke, svi su oprali samo on nije i ticerka kaze nema keksa za njega, ja bih isto postupila kod kuce tako da mi je to skroz ok, ipak je na kraju popustio i oprao ruke zarad cokoladnog keksa...:))Samo da tako i ostane, potrebno mu je drustvo vrsnjaka i malo navikavanja na skolski sistem, ovde neka deca krecu u vrtice sa 3 meseca...do druge godine vec su uveliko uverzirani u rutinu.
Daleko od toga da mi se to dopada, polovina zena sa kojima sam pricala na poslu jedva je docekala da strpaju decu u vrtic i da se vrate svom zivotu, druge su kao i ja uzele sebi pauzu od par godina da im se posvete i da ih podignu same, za divno cudo u ovakvom sistemu mogu to sebi da priuste jer je sasvim moguce ziveti sa jednom platom u kuci i vratiti se na posao bez problema i posle godina pauze.Od mog intervjua za posao do prvog radnog dana nije proslo ni nedelju dana, iako u rezimeu imam rupu od 2 godine, dolazim sa drugog kontinenta itd, skoro pola radnika u vrticu su emigranti odnekud kao i sama vlasnica koja je sebi dala zadatak da zaposljava sto vise dosljaka, kuvarica je iz bosne, druga koleginica iz indije i jedna iz irana, nigerije, kine...u svakom slucaju daleko od dosadnog i vrlo zanimljivo, zalosna stvar je da vecina osoblja kao i ja ima zavrsene fakultete i dosta godina u prosveti kao nastavnici ili ucitelji i da su realno prekvalifikovani za ono sto rade ali presrecni da su i dotle uspeli da stignu jer su im diplome bezvredne, Grejs je bila nastavnik u skoli u nigeriji i kada su dosli pre 4 godine nije mogla nista drugo nego da se vrati u skolu a izmedju svega toga je radila i podizala cetvoro dece...kaze da se nije ostvarila u Kanadi i ja to osecam medju mnogima, i svi se tesimo da ce nasoj deci biti mnogo bolje nego nama, mi smo pola zivota na nasu nesrecu ostavili negde drugde i malo "kasnimo" za ovima ovde :)
Sada ide u vecernju skolu za socijalnog radnika, najstarija cerka joj je upisala fax a njoj ce trebati umesto 2 redovno cetiri godine da zavrsi taj svoj kurs za soc. radnika jer uporedo i radi, divim joj se sto ima snage da se sa toliko godina i posle cetvoro dece vrati u skolu.Ovo nije posao koji moze da se radi do penzije, i vecina gleda da pobegne ili u skolu ili u druge struke. secam se da smo mi tamo kretali u vrtic kasnije i svi smo bili bez pelena i vaspitaci su se ponasali kao ucitelji, nisu nikog dizali, presvlacili ili mu pomagali, bio je drugaciji sistem a ovde je puno fizicke aktivnosti, dizanja, cucanja, puzanja, klecanja, nosenja,hranjenja, za dve nedelje izgledam kao da sam bila 10 dana u teretani :P

.............................................................................................................................................................................


Ne stizem vise da pisem jer preko nedelje ne nalazim vremena a iako imam neku ideju ona brzo izpari od obaveza i umora, moram da biram da provedem tih par sati posle 5 sa detetom ili pred kompom, kad on legne oko 9 onda moram da zavrsim kucne poslove i u prnje do sutra u 7...tako da vreme leti sto bi rekli.
Pre neki dan je klinac dosao iz vrtica sa dobrih 12 modrica na ledjima, izgledao je kao da ga je neko koristio kao vrecu za boks, znali smo o cemu se radi ali nismo znali kako da reagujemo ovde, u njegovoj grupi ima jedno dete koje nije bas sasvim svoje i na istom mentalnom uzrastu kao ostali i taj mali obozava da se "igra" sa nasim jer obojica ne pricaju kako treba, a on je malo grublji i hiperaktivan, meni iskreno to nije smetalo ali kada sam videla rezultate igre doslo mi je da placem, onda je moj dragi poludeo kad sam mu pokazala, uzeo foto aparat slikao mu ledja i sutradan otisao sa zalbom i slikama kod direktora vrtica, trazeci da sklone to dete od njegovog jer to nije prvi put, prosli put ga je gurnuo pa je bebac pao i udario potiljak na ivicu stola...posle par razgovora i sastanka sa osobljem odlucili smo da ga prebace u drugu grupu gde se nadam da ce biti bolje jer to dete nije blizu.
Ja znam da ne mozemo da ga sacuvamo od svega u zivotu i da ga uvijemo u bubble wrap sto kazu moje koleginice, ali da ste vi videli te modrice i vi bi se zapitali moze li vase dete 12 puta da "slucajno" padne na ledja i udari se? Mislim, ajde desava se ali te modrice budu na nogama,rukama, kolenima i glavi...ko jos pada direktno na ledja.
Nekoliko dana kasnije jos uvek u rebusu, konacno sam saznala kako su nastale, sedela sam na krevetu pred ekranom kad se on zavukao iza mene i iz sve snage poceo da me sutira i zabada mi pete u ledja smejuci se,posle moje reakcije ostao je smrznut, to nije naucio kod kuce a mislio je da je to igra.Dakle, odatle mu tona modrica po ledjima, od necijih patika i peta.
Dobra stvar je sto su nam tamo izasli u susret po pitanju svih nasih predloga i nisu pravili neku frku ili nam terali inat, tako da se iskreno nadam da ce sada biti ok.Ova situacija nas je naterala da ponovo naletimo na svoje stare komplekse odande, ja sam bila za to da pustimo da se snadje sam jer necemo uvek moci da mu u zivotu sklanjamo debile sa puta , naravno to je bilo pre modrica, a moj dragi da napravimo citav haos oko toga jer vise nismo u drzavi gde moramo da stisnemo zube i cutimo, nisam dosao ovde da bi ziveo isto kao i tamo, ovde imam svoja prava - rekao je, i bio je u pravu, ovde se treba boriti za svoja prava i prava svog deteta da ide u skolu bez batina ako ih vec ne dobija kod kuce, samo je nama tamo usadjeno bilo toliko nepravde da i kada mislis da treba da pokusas sam sebe zaustavis da se ne bi razocarao kad te sutnu u facu ili te je kao mene, sto je jos gore, prosto sramota da se zameras, naravno u sistemu "musterija je uvek u pravu" nije tako iako mi to cesto zaboravimo.
Ja sam radila u skoli tamo, znam koliko su mizerne sanse roditelja da tamo nesto postignu, a nisu mnogi spremni da prepisu dete u drugu skoli ili cak ne mogu ni to.Trebalo bi da razvijem jednu dozu 'pozitivnog bezobrazluka" ili prodornosti da se izborim za svoja prava pa bi se bolje uklopila ovde, bilo bi mi lakse, da naucim da kazem ne.

Stalno mi se vraca u glavu onaj americki eksperiment sa majmunima...

" 5 monkeys were placed in a cage. In the middle of the cage there was a ladder with a banana on top. As one might expect one of the monkeys raced toward the ladder and as he started to climb, the researchers sprayed the monkey with cold water. In addition to the monkey climbing the ladder, however, the four monkeys at the bottom of the ladder were also sprayed with ice cold water.

A second monkey attempted to climb the ladder and the same thing happened: the researchers sprayed all 5 monkeys with cold water. After a while none of the monkeys dared to climb the ladder to get their hands on the delicious banana, regardless of the temptation.

Once the researchers made sure none of the monkeys was going to climb the ladder, they replaced one of them with another monkey. The newcomer, unaware of the situation, ran toward the ladder to get the banana. But once he started to climb the ladder he was brought down and beaten up by the other four monkeys. After several beatings, the inexperienced new guy learned his lesson: Climbing = Getting beat up. Although he had absolutely no idea why.

The researchers then replaced another one of the original monkeys with an inexperienced one. The same thing happened again: newcomer climbs -> the other four beat him up -> he learns his lesson. The interesting observation here was that the first substituted monkey also joined in to beat up the the new guy, even though he had no idea why he was beaten up for doing the same thing.

The same process was repeated and the 3rd and 4th monkeys were substituted, only for the newcomers to get beaten up every time they attempted to climb the ladder until they stopped trying. Finally, the 5th monkey – the last of the original monkeys and the only monkey present in the cage who actually received the cold showers – was replaced. The new monkey, naturally, attempted to climb the ladder for the banana, but the other 4 monkeys – who had never received cold showers and were instead beaten up every time they tried to climb the ladder themselves – attacked the newcomer and beat him up.

If monkeys could speak English, the new guy would probably ask “Why do you guys keep hitting me every time I try to get the banana?“, and the other four monkeys, after giving each other puzzled looks, would reply “It’s always been done like this“.

Does it ring a bell?

_____________________________________________________________

Sources

Stephenson, G. R. (1967). Cultural acquisition of a specific learned response among rhesus monkeys. In: Starek, D., Schneider, R., and Kuhn, H. J. (eds.), Progress in Primatology, Stuttgart: Fischer, pp. 279-288. (Can’t find this one online. Of all the socially important research papers, this is the one not on the web.)