Emigracija se dosta promenila od 2006 kada smo mi resili da se iselimo.
Stalno se izvinjavam i objasnjavam ljudima da nisam u toku sa svim promenama, jer me to iskreno vise ne dotice i ne zanima, nazalost toliko imam poruka na ovu temu da ce mi biti lakse da se informisem i napisem ovaj post nego da svakom ponaosob odgovaram.
1. Posetite zvanicni sajt za emigraciju drzave Kanade http://www.cic.gc.ca/englisH/immigrate/index.asp
ne budite lenji i procitajte uslove i kategorije za emigraciju, imate mogucnost da se testirate da li zadovoljavate uslove ovde http://www.cic.gc.ca/ctc-vac/getting-started.asp
2. Pronadjite kategoriju emigracije koja vas opisuje, skilled worker, student, biznis ili provincial nominee, ili ujedinjenje sa porodicom/vencanje
http://www.cic.gc.ca/english/immigrate/apply.asp
3.Pogledajte potrebnu dokumentaciju, test jezika i gde sve treba da se prijavite (profil u pool-u, job bank canada itd)
http://www.cic.gc.ca/english/immigrate/skilled/pool.asp
ako idete na PN varijantu pogledajte zasebne sajtove svih provincija i njihove uslove za trazene struke i zanimanja, nemojte da ste lenstine i procitajte uslove ako stvarno zelite da dodjete, svaka od provincija ima dodatne 3 ili 4 kategorije koje obuhvataju emigriranje bas u tu provinciju, ponekad je lakse uci na mala vrata.
http://www.cic.gc.ca/english/immigrate/provincial/apply-who.asp
4. Spremite pare za troskove prijave i testa jezika,polozite jezik, i pocnite da sakupljate papire, popunite ih i prijavite se, dopunjujte svoj profil ako vam se u medjuvremenu poveca iskustvo i slicno.Ako vas kontaktiraju i pozovu da nastavite emigracioni proces, spremite pare za lekarski, i odlazak.
Showing posts with label kanada. Show all posts
Showing posts with label kanada. Show all posts
Sunday, April 12, 2015
Tuesday, February 10, 2015
Dan mrmota
Mrmot je rekao još 6 nedelja zime...
Od decembra pa do kraja marta svaki dan je, manje više, kao dan mrmota u onom filmu.Ustaneš, hladno je u pm, deca moraju u školu, sneg od sinoć mora da se izlopata, tako nalaže zakon i kultura (imate 24h da počistite ispred kuće inače mogu komšije da se žale i da vas grad kazni), naša stara kola moraju da se izvuku iz garaže i zagreju ako negde idemo jer nemaju fensi grejanje u sedištima kao novi modeli...ali biće i to jednom, živimo u Kanadi, moraće da bude, zato su deca obezbeđena u skladu sa klimom - u garaži su parkirane dve daske za sneg, troje sanki,letnja kolica i zatvorena kolica sa ciradom koja mogu da se guraju po snegu ili okače na bajs, još samo da nabavim haskija da sve to vuče umesto mene :)
Gradske vlasti se pitaju da li da nam konačno dodele biblioteku u ovom delu grada, ogroman američki gigant Target je odustao od kanadskog tržišta i ugasio 130 i nešto prodavnica koje nisu radile ni punu godinu, hiljade ljudi je ostalo bez posla.Ali to je klasika ovde, ovde stalno hiljade ljudi ostaju bez posla. Kanadske vesti su vrlo čudne, u njima ima vrlo malo politike i parlamenta , mozda jedna ili dve sekvence ako ima nešto bitno da se kaže.Emisija počinje sa lošim vestima iz sveta, klasika, bombe, ratovi, islamisti i ostali teroristi, onda sledi šta je izjavio američki predsednik ili predstavnik na tu i tu temu,šta je izjavio kanadski premijer na tu temu, onda sledi nepredvidiva ekonomska situacija u zemlji, koliko su kamate na kredit za kuće - vrlo bitna stavka ako znate da je prosečna porodica sa kućom ovde dužna bankama preko 350.000 $ ako ima par kredita, to svi pomno prate, bitna je naravno i cena nafte jer i to utiče na poslove i ekonomiju, zatim sledi koliko je poslova izgubljeno-dobijeno itd,i onda neka lepa ili češće tužna priča o nekom kome treba pomoć i dobio ju je ili o nekom ko je pomogao nekom, ili upozorenje za potrošače na još jednu u nizu prevara na slabo kontrolisanom zapadnom tržištu.
Toliko sam se navikla na prijatne robotske izveštače sa večitim poluosmehom na licu kojima tu i tamo zaiskri suzica u uglu oka ako je neki žalostivi prilog o ljudskoj samilosti da sam se iskreno i najstrašnije prepala kada sam pre neki dan kopajući po maminoj internet kablovskoj slučajno pustila vesti na pinku, voditeljka je režala i urlala na neku jadnicu u studiju (predstavnicu beogradskih farmaceuta) kao da je ona jedini krivac što nekih lekova nema u apotekama, mahala je rukama, pravila grimase i demonstrativno nameštala naočari odmeravajući značajno besno ceo svet...majke mi sam mislila da gledam neku predstavu, bilo je dosta dobre drame,sve je vrcalo od nabijenih negativnih emocija, samo nažalost ja i dalje ništa nisam razumela.Eto, odvikla sam se od večite drame oko svake nebitne gluposti, ja zapravo i ne gledam vesti, to se dešava sasvim slučajno ako glava porodice uzurpira daljinac i promeni kanal sa kuvanjem ili crtaćima...
...............................................................................................................................
Mama kaže da su njoj kanadjani kao teletabisi.
Stalno se grle kad im je teško, nemaju puno dubine u mislima, ni ogromnog vekovnog lošeg iskustva u jedva-preživljavanju, i što je najgore- stalno se nešto optimistično i veselo smeškaju, kao: kako si- super sam a ti i ja sam, eto divan dan...nju to nervira. Ako te kod nas neko pita kako si to znači da je red da mu se pošteno izjadaš i saspeš sve boljke koje su te snašle u poslednjih par dana ili godina, da bi on ustvari video kako je njemu ipak bolje nego tebi, nipošto se ne smeš hvaliti kako ti je sve super, desiće ti se neki maler, garantovano.I red je naravno da se proširi koja vest (trač) iz komšiluka ili umrlica, zavisi koliko imaš godina.
Naivni su kao deca, kaže, da im kažeš da je evropsko mleko žuto, poverovali bi ti jer ne znaju bolje,nije ih život naučio štednji i opreznosti, veruju u sve i svašta nisu od detinjstva potkovani paranojom kao mi.
Trebalo mi je dobrih par dana da malom izbijem iz glave kanadsku ideju da ti banke "daju" pare kad ti trebaju pare,odeš i uzmeš kao na reklami, ne dragi moj pare se dobijaju posle rada a ne pre, a tako se i troše.Ništa mu nije bilo jasno.On veruje reklamama i tv'eu.
Pre neki dan je gledao pokemone i sav zanesen došao da mi objasni kako je upravo video najbolju magičnu stvar na svetu koju ja odmah moram da kupim sebi, nisam imala pojma o kakvom magičnom kamenu koji ti učini kožu sjajnom priča dok nisam videla američku šou reklamu za drljalicu za pete, koja je tako opčinila moje dete da je bio rešen da mi to moramo da imamo. Nisam znala da li da budem uvređena jer misli da mi to treba ili da se smejem njegovom padanju na -morate ovo da imate- subverzivne poruke u reklamama tv shopa gde voditelj senzacionalističkim glasom tvrdi da prodaje neverovatno čudo, ipak negde u potiljku mi je bilo vrlo jasno da nikada ne treba da nauči kako se koristi telefon i kreditna kartica za naručivanje stvari hm....I stvarno koja budala pušta te reklame usred dečjeg kanala i crtaća?
Katran i perje, što bi Aca rekao.
...........................................................................................................................................
Danas je bilo neverovatno jutro.
Hiljade i hiljade malih kristala iskrilo je zarobljeno u svežem vazduhu na neverovatnom februarskom suncu, imala sam osećaj kao da hodam kroz one snežne kugle pune šljokica koje protreseš, samo čitava ulica je iskrila ispunjena milionima svetlucavih ledenih varnica u vazduhu, gde god pogledaš, bio je taj neverovatan i svečan sjaj čudnog zimskog sunca koji se prelamao po svemu, ljudi su se osmehivali bez razloga.
Nikada u životu nisam videla takav vazduh.
Sve je pokrila ta fina kristalna prašina koja reflektuje novo drugačije jače sunce, koje nismo videli danima, sve toliko šljašti da mi po prvi put ove nedelje zima nije toliko grozna, malo i zbog toga što nije -20 već samo -7 jutros, i što mogu da odbrojavam nedelje do trenutka kada ću početi da dadiljam svoje biljčice a ne više mesece.
Nacrti nove bašte uveliko su u toku, neka semena strpljivo čekaju u crnoj limenoj kutiji a neka tek stižu poštom.Ove godine širimo operaciju, planiram da uzurpiram sa klincem još jedan deo tatinog travnjaka, od kojeg će morati da se rastane milom ili silom jer nama treba mesta za grašak, Aleksa će mu to već objasniti kako samo on ume (oduševljeno i satima) hahaha
E da, i bebac je konačno prohodao.
Za one koji vole toplo preporučujem par lokalnih kompanija, uglavnom se trudim da kupujem lokalno seme jer je naviklo na klimu i gajeno ovde, plus nije gmo i podržavam male porodične firme
kanadske
http://www.oscseeds.com/
https://www.veseys.com/ca/en/
https://www.richters.com/Web_store/web_store.cgi?show=list&prodclass=Herb_and_Vegetable_Seeds&cart_id=9114316.29609
http://www.mckenzieseeds.com/
http://www.treeandtwig.ca/heirloom-seeds/
http://tatianastomatobase.com/wiki/Main_Page#tab=Main
Ovo je moj omiljeni izvor semena, baker creek iz us
http://www.rareseeds.com/
a ovi imaju sličnu filozofiju očuvanja retkih semena
http://www.seedsavers.org/
Jedna čitateljka bloga bila je tako divna pa mi je poslala semena iz njenog kraja, hvala ti još jednom mwa,samo da znaš da sam ih podelila sa komšijom baštovanom i ove godine ih sve sadimo, biće makedonske paprike u Kanadi nadam se samo da rakuni neće obrati pre nas hahaha
Wednesday, January 7, 2015
Peta godina, promene vezane za emigraciju i sta sam jos naucila o imigrantima i zabludama
Negde u jednoj rozoj svesci na dnu neke fioke u mom bivsem zivotu nalazi se jedna lista pisana 2003 godine.
Na toj listi nalaze se dve stavke, za i protiv i vrlo mi je žao sto nemam tu listu sada u rukama ali mogu otprilike da se setim kako su izgledale neke od stavki na njoj...
+ dobicemo šansu da on radi u struci i da napredujemo i stvorimo sebi i detetu nešto u životu
- jedno ili oboje mozda nikada nece raditi u struci i moraćemo nazad u školu, ili da radimo nesto treće
+ dete ce nam odrastati u sigurnijoj sredini bez toliko kriminala i ratova, bez nacionalne mržnje i politike
-možda ce izgubiti kontakt sa babama i dedama i rodbinom zauvek?
+ neću morati da mu objašnjavam zašto ga vaspitavam na potpuno pogrešan način od ostatka društva,da bude dobar i pošten i da misli svojom glavom i ne slusa tv i političare
- možda ćemo naići na loše stvari i tamo...
-mozda se nama neće svideti zivot u kanadi, a on ce pripadati tamo
- ako ostanem ovde, kajaću se zauvek što bar nisam pokušala, ako ostanem ovde bićemo večiti podstanari i deca naših roditelja kojima treba džeparac, pomoć, milostinja, što ce im davati pravo da nam večito sole pamet i govore šta bismo trebali da radimo sa svojim životom i gde sve grešimo, mešaće nam se u brak i vaspitavanje dece, svađaće se preko naših glava
- ako izgubimo posao ovde teško cemo naći drugi,
- plate su loše, poslova nema
+ tamo nećemo ostati na ulici, postoji socijalna pomoc, moze se naci bilo kakav posao da se preživi i premosti do boljeg mesta i plate...
Da ne dužim, lista razgovora sa sobom prostirala se tako na nekih 15 stavki za i 10 protiv, i uglavnom su pitanja bila prilično realna i odgovori samoj sebi prilicno surovi, nisam se zanosila da ce sve biti kako ja želim ili planiram,očekivala sam najgoru moguću varijantu: mi sami bez ičije pomoći u buvljivom motelu sa malom bebom i bez posla i primanja, u tuđini,bez ikoga na koga bismo se oslonili ili molili za pomoć, jedino što smo imali bilo je znanje jezika i jedino što smo mogli je da obećamo sebi da cemo pokusati i dati sve od sebe, a ostalo je vec bilo malo sudbina i malo sreća...Moraš da se pripremis na najgoru mogucu varijantu, odredjen fond para (vrlo mali za Kanadu ali to tada nismo znali, mislili smo da ce nam kupiti 6 meseci vremena ali u stvarnosti trajao bi samo 3 meseca), spavanje sa bebom u jeftinom i ne tako čistom motelu, nula pomoci od bilo koga, obijanje pragova za poslom i bilo kakav survival job za male pare samo da se stekne Kanadsko iskustvo, čak i suluda ideja da se odmah ide na sever u Fort MCMurray jer tamo 100% ima posla i da se tamo zagine par godina u snegu i ledu pa onda seli negde drugde...sve je to izgledalo kao dobra opcija u nasoj glavi tada.Na sreću sudbina je umesala prste i nije tako ispalo, nasi zemljaci čak dve porodice koje su nas jedva znale i to samo preko skajpa i kojima sam doveka zahvalna su nam ponudili krov nad glavom u ontariju i pomoć oko posla.
Dalje znate ako ste pročitali sve iz pocetka, 4 godine, 4 razlicita grada i 5 razlicitih poslova kasnije eto nas da drugu godinu za redom provodimo na istom mestu, na mestu koje sada zovemo svojom kućom i domom, ulazimo u 5 godinu boravka u Kanadi.
Papiri za drzavljanstvo su u procesu,oboje imamo kanadsko iskustvo i radili smo ovde on par meseci van struke pa u struci ja u jednoj od struka za koju sam uspela da akreditujem vaspitačku diplomu, stres se značajno smanjio, stiglo je drugo dete a prvo se uveliko naviklo na školu i način zivota ovde.
Nismo izlazili iz zemlje, nismo išli na letovanja, žrtvovali smo svoje želje i provod zarad stabilnosti za porodicu, doma u malom mestu pored škole i bašte, to su bili naši prioriteti i naš izbor, kada deca malo porastu potrudićemo se da im pokažemo malo svet i njihovu sadašnju zemlju, da ih usmerimo da se iškoluju i da im pomognemo koliko možemo- to su nam sledeći prioriteti.
Sve sto sam naučila za vreme naše emigracije nesebično sam podelila sa svima koji dodju na ove stranice,
moja osnovna motivacija je bila i ostala da drugima koji se odluče na emigraciju olakšam prelazak u novu sredinu, ponudim potrebne informacije i da im uštedim vreme i trud koji smo mi ulozili pokusavajući da dodjemo do istih ovih informacija, i da objasnim naše greske kako bi ih drugi izbegli.Nesebično, od srca iskreno i besplatno, ali subjektivno - kroz moju priču, sa mojim načinom razmisljanja i mojim vidjenjem stvari, trudila sam se da budem realna mada znam da ponekad nisam uspevala da izbacim sve svoje emocije iz slike, šta da radim nisam robot.
Da li nam je dobro ovde, da.
Da li smo zadovoljni svojim životom, da.
Da li bismo se opet odlučili na taj korak znajući ono što sad znamo- da.
Da li je sve kako smo očekivali da će biti - ne, nešto je bolje a nešto i nije tako dobro.
Da li je ovo savršena zemlja i sistem- ne, nijedna stvar na svetu nije savršena, uvek može bolje.
Da li je mnogo bolje od ničega i neizvesne budućnosti koju smo imali pre dolaska, definitivno da.
Da li i dalje mislimo da smo doneli pravu odluku- da.
Da li se zbog nečega kajemo, još ne, ali čovek se uči dok je živ.
U novoj godini emigraciona politika će se promeniti, ono sto drugi u novinama zovu otvorena vrata ja zovem zatvorenim vratima ili invitation only- samo za odabrane.
2006 kada smo mi predali aplikaciju mogao je da aplicira svako ko zeli da dodje cije je zanimanje na tada ogromnoj listi i ima odredjen broj poena dovoljan za emigraciju i iskustvo u struci,
par godina kasnije lista je sasecena na samo 30 NOC odobrenih zanimanja za dolazak,
sledece godine je uveden cap sa naznakom da je dozvoljeno primiti samo 1000 prijava po zanimanju sa NOC 30 liste,
sledeca promena krenula je ka novom sistemu zasnovanom na necemu sto se zove adaptability, akreditovanju vase diplome odande i mogucnosti da radite cim sletite, ili ponudi za posao, bar sto se tice Federal Skilled Worker programa.
Idealan kandidat sa najvecim adaptabilitijem- bice obrazovan i imace trazenu struku, moci ce da radi cim sleti, znace dobro engleski jezik ili francuski, moci ce da isfinansira ostanak ovde bez pomoci vlade (socijale),veliki je plus ako ima vec ponudu za posao i jos jedan znacajan detalj ako vec ima rodbinu i porodicu ovde koji ce mu pomoci da se adaptira sto pre.
Ako ispunjava vecinu ovih uslova - ne mora da ispunjava sve, dobice pozivnicu od vlade da emigrira u kanadu ako se blagovremeno prijavio u proces.Znaci, samo odabrani, u deficitarnim zanimanjima, sa dovoljnim znanjem i poenima, sa upotrebljivim diplomama i strukama, sa znanjem jezika, drugim recima gotovi radnici u koje ne treba ulagati nista i to samo odredjen broj njih- trenutno oko 25,500.
http://www.cic.gc.ca/english/immigrate/skilled/apply-who.asp
S druge strane novi programi temporary workera i WH viza su utrostrucili broj ljudi koji dolaze sezonski da rade u Kanadi, nekada 100.000 godisnje, sada je taj broj preko 300.000 stranih privremenih radnika godisnje, sto pocinje da lici na americki sistem.
http://www.thestar.com/news/immigration/2013/02/15/canada_immigration_how_a_decade_of_policy_change_has_transformed_the_immigration_landscape.html
Ne znam da li jos postoji americki program green card lottery ali novi kanadski program zvani Express Entry koji stupa na snagu u januaru je upravo to, vi se prijavite u "pool" a oni vas "izvuku" ako im odgovarate i najbolji ste ali bez lutrije cisto po potrebi kanadskog trzista,i malo subjektivne procene onih koji budu birali...
In January 2015, Citizenship and Immigration Canada (CIC) will launch a new electronic system called Express Entry to manage applications for permanent residence under certain economic immigration programs.
The Express Entry system will be the first step to immigrate to Canada under these programs. Potential candidates will be able to complete an Express Entry profile at any time once the system is online. Note that there will be no deadline to complete a profile and there will be no caps on the number of candidates that will be accepted to the pool.
Anyone who is accepted into the Express Entry pool could get an Invitation to Apply for permanent residence. Draws to invite candidates to apply are expected to take place at regular intervals over the course of each year. We will only pick the top ranking candidates regardless of when they were accepted into the pool. If you have been invited to apply, you will have 60 days to submit a complete Application for Permanent Residence online.
Express Entry will launch at 12 noon EST January 1st, 2015. The first draw for an invitation to apply is planned for the last week of January.
Dakle ako ste cekali dosad i dalje zelite da dodjete, puno sreće jer sada zaista morate biti najbolji.
S druge strane niko jos nije objavio kakve ce promene zadesiti ostale programe, pa ce mozda neka vrata negde ostat otskrinuta kao npr. studiranje ili provincije.
http://www.cic.gc.ca/english/immigrate/eligibility.asp
Sve sto se tiče novih pravila i promene postojecih programa i dalje ce biti na sajtu cic.gc.ca i na forumima vezanim za imigraciju.
O emigrantima i zabludama
Ja emigrante delim na 3 grupe.
Trajni emigranti, dolaze ovde svojevoljno da ostanu i podizu decu, da zive i prihvate nacin zivota i ne brinu se mnogo o povratku tamo odakle su dosli niti to svesno planiraju.Usmeravaju svoju snagu i potencijal da uspeju sada i ovde.Zele da im Kanada bude dom i trude se da zavole zemlju i ljude.Odlika ovih emigranata je da su to fleksibilni i realni ljudi,otvorenog uma, da ne ocekuju da im ista padne sa neba, prihvataju promene i vecina ima bar neko obrazovanje.
Privremeni emigranti, dolaze svojevoljno ili silom prilika kao izbeglice isterani ratom ili nemastinom iz svojih zamalja, da zive podizu i obrazuju decu ovde, koriste dobre stvari u sistemu,socijalnu i ekonomsku pomoc i sve sto im pripada, zarade novac koji povremeno salju "back home", koji ulazu kupujuci nekretnine "back home" i jednog dana planiraju da se vrate "back home", prepoznacete ih kada u razgovoru zemlju iz koje dolaze zovu "back home" i svake godine ako ikako mogu putuju u nju.
U ovu grupu upadaju i trajni emigranti koji negde usput promene misljenje i rese da se ipak vrate tamo odakle su dosli, da li zbog porodicne situacije ili razocarani finansijskim prilikama odlucuju da Kanada ipak nije zemlja za njih iako su se trudili da bude, ili sasvim ok prodju finansijski i odluce da se penzionisu "back home".
Mesetari, kalkulatori - pseudo emigranti, klasican primer ovih ljudi su oni koji su spremni u samom startu da traze rupe i krse zakon kako bi isterali svoje kalkulacije, za njih ovo je zemlja mogucnosti koje treba maksimalno iskoristiti i spremni su da gaze preko leseva i lazu da bi ispunili svoj naum. To su ljudi koji sklapaju fiktivne brakove svesno lazuci drugu osobu sa kanadskim drzavljanstvom, ljudi koji kupuju svoj status ovde fiktivnim brakovima i poslovima, ljudi koji se vuku po sudovima trazeci azil iako realno nemaju nikakva prava da ga traze, ljudi koje Kanada ne bi primila ni na koji drugi nacin. Vecina iz ove kategorije ima samo jednu stvar na umu licnu i finansijsku dobit, oni nisu dosli da se integrisu i da rade posteno vec da iskoriste sve sto mogu i sto smatraju da im pripada, neki se ne libe da se bave kriminalom.
Nažalost zbog ove kategorije ljudi, ona mala grupa pravih azilanata koji nemaju kud i ljudi koji zaista žele da ostanu ovde i vredno rade izlazi na rđav glas i biva lošije i strožije tretirana u birokratiji.
Nedavno sam gledala dokumentarac napravljen od strane kanadske produkcije, ne znam ko ga je finansirao, koji je slika i prilika toga, dokumentarac je o evropskim romima koji traže azil u Kanadi.I dok među romskim porodicama imate vredne mlade ljude sa decom koji uveliko rade ovde i deca im idu u školu i čekaju da budu deportovani, imate i one druge...ali o njima nisu napravili priču. U čitavom filmu vidi se kako države u Evropi sistematski diskriminišu rome, kako ih maltretiraju i ugnjetavaju, i slažem se ima toga i previše, radila sam u školi, romska deca nisu popularna u školi to je istina, ali roditelji su ti koji neće ni da ih šalju u škole jer ne vide korist od toga, pogotovo ne u takvim društvima gde i fakultetski obrazovan mlad čovek ne može da se zaposli a kamoli rom sa osnovnom školom.Jedna mama mi je rekla, šta da ga šaljem u školu kad više ništa ne dobije, pre su nam dali knjige, sveske, šampon, odelo, pomoć, sad ništa...
I onda su pokazali u kakvom smeštaju, očajnom smeštaju, romi žive u Češkoj npr.Država im je dala neku staru zgradu internata koja posle godina i godina ne održavanja (od strane romskih stanara i od strane države) izgleda jezivo, boja se ljušti sa zidova, kupatila su poplavljena smećem i prljavom vodom, izmet u kofama izbacuju bukvalno kroz prozor,vrata negde i nema, prozora takodje...sve je prljavo, oko zgrade je svuda blato i smeće.
Izgleda gore nego logor.
Priča iz Mađarske je malo bolja, tamo je pola jednog sela mađarsko stanovništvo a pola romsko.Kuće su lepe i vrlo reprezentativno dekorisane iznutra, mermerni stubovi, lavići itd. vidi se da neko u kući radi u inostranstvu. Ali ljudi se međusobno mrze. Kada upitaju rome zašto, oni kažu - mrze nas zbog naše boje kože. Kada upitaju mađare zašto, oni kažu - romi kradu, lažu, svađaju se po selu i tuku, prave probleme...neće da se prilagode i šalju decu u školu, neće da žive normalno i da rade, samo hoće socijalnu pomoć i mešetarenje...
Verujte mi ovo je bila jedna jedina rečenica u celom filmu koja je bila sa tačke gledišta nekog drugog i rekla nešto loše o romima, sve ostalo je bilo prilično tužno, strašno i jednostrano. Ljudi ovde pojma nemaju ko su romi i kako ih tretiraju u nekim zemljama, ali i dalje imam osećaj da je ovaj dokumentarac bio nepotpun, da, jeste, sve je to istina ali ima i ona druga strana priče koju se nisu trudili baš mnogo da pokažu, zašto ona zgrada izgleda kako izgleda,zašto niko nije zasukao rukave da je okreči i pokupi smeće, kako to da u onom selu niko ne radi a svi su lepo obučeni i kuće su im pune stvari...
Možda je tako i bolje, bolje za ove mlade vredne i drugačije ljude koji se bore da ostanu ovde, možda ako dovoljno takvih uspe i oni ostali vide da je bolje promeniti se...a možda se neće promeniti kad nisu ni za poslednjih par hiljada godina.
Vlasnica ovog bloga ima sopstvenu podelu emigranata,
1. Zabrinuti emigranti, oni koji su sve proverili 50 puta,pročitali sve moguće forume i sajtove, koji su realni i očekuju najgore moguće...
2. Bogom dani emigranti, koji ne shvataju da je doći i živeti ovde nagrada a ne pravo koje im pripada, oni koji misle da je njihov slučaj jedinstven, da se neko uvek ogrešio o njih, i život se ogrešio o njih, i prethodna država itd.arogantni, netrpeljivi i nespremni na kompromis i da se promene...
3.Neupućeni, oni koji su negde u glavi dobili ideju da bi da emigriraju ali nemaju pojma kako niti gde da pročitaju nešto o tome,niti da li uopšte ispunjavaju uslove, a kada im pošalješ link ili ne znaju da pročitaju ili ih mrzi, pa pomoć traže smarajući ljude na forumima da im sažvaću gradivo ili plaćajući kvazi savetnike
4.Optimisti, oni koji znaju da je Kanada pravo mesto za njih 100% iako je nikad nisu videli, koji jedva čekaju da dođu i ostave zemlju koja je grozna i koju mrze...ovde će sve biti bolje, plate su ogromne, trava je zelenija i sve samo na njih čeka...
5.Lenštine, oni neupućeni koji postanu lenji da se muče čitanjem itd.Traže od totalnih stranaca da im objasne sve, da im sažvaću gradivo, da im objasne kako šta da urade korak po korak po forumima i ljute se kada im neko ne odgovori na zahtev da neko drugo odradi posao za njih, sve bi to bilo ok da se oni bar malo pomuče i pročitaju par stranica...ali ne.
Vrlo detaljan blog o imigraciji sa dosta emigrantskih priča iz različitih zemalja i informacija.
http://correresmidestino.com/
PS
Arsuz,
ne znam da li još uvek čitaš blog ali dugujem ti izvinjenje,
nisam ti odgovorila jer nikada nisam ni saznala da si mi ostavio onu dugu dugu poruku, iz nekog razloga ona je pre 3 godine završila u spam folderu koji ja nikada nisam ni otvorila do pre neki dan i to sasvim slučajno, kada sam se baš iznenadila i konačno je objavila.Na forume takođe ne idem godinama jer zaista nemam razloga a pored svega ostalog ni vremena.Ovaj blog i fejs su mi jedine dodirne tačke sa internetom, stare mail adrese su mi odavno uhakovane i verovatno zatrpane spamom.
Dakle izvini, nije namerno, mada znam da nije opravdano što sam lenština i ne čistim spam...
Na toj listi nalaze se dve stavke, za i protiv i vrlo mi je žao sto nemam tu listu sada u rukama ali mogu otprilike da se setim kako su izgledale neke od stavki na njoj...
+ dobicemo šansu da on radi u struci i da napredujemo i stvorimo sebi i detetu nešto u životu
- jedno ili oboje mozda nikada nece raditi u struci i moraćemo nazad u školu, ili da radimo nesto treće
+ dete ce nam odrastati u sigurnijoj sredini bez toliko kriminala i ratova, bez nacionalne mržnje i politike
-možda ce izgubiti kontakt sa babama i dedama i rodbinom zauvek?
+ neću morati da mu objašnjavam zašto ga vaspitavam na potpuno pogrešan način od ostatka društva,da bude dobar i pošten i da misli svojom glavom i ne slusa tv i političare
- možda ćemo naići na loše stvari i tamo...
-mozda se nama neće svideti zivot u kanadi, a on ce pripadati tamo
- ako ostanem ovde, kajaću se zauvek što bar nisam pokušala, ako ostanem ovde bićemo večiti podstanari i deca naših roditelja kojima treba džeparac, pomoć, milostinja, što ce im davati pravo da nam večito sole pamet i govore šta bismo trebali da radimo sa svojim životom i gde sve grešimo, mešaće nam se u brak i vaspitavanje dece, svađaće se preko naših glava
- ako izgubimo posao ovde teško cemo naći drugi,
- plate su loše, poslova nema
+ tamo nećemo ostati na ulici, postoji socijalna pomoc, moze se naci bilo kakav posao da se preživi i premosti do boljeg mesta i plate...
Da ne dužim, lista razgovora sa sobom prostirala se tako na nekih 15 stavki za i 10 protiv, i uglavnom su pitanja bila prilično realna i odgovori samoj sebi prilicno surovi, nisam se zanosila da ce sve biti kako ja želim ili planiram,očekivala sam najgoru moguću varijantu: mi sami bez ičije pomoći u buvljivom motelu sa malom bebom i bez posla i primanja, u tuđini,bez ikoga na koga bismo se oslonili ili molili za pomoć, jedino što smo imali bilo je znanje jezika i jedino što smo mogli je da obećamo sebi da cemo pokusati i dati sve od sebe, a ostalo je vec bilo malo sudbina i malo sreća...Moraš da se pripremis na najgoru mogucu varijantu, odredjen fond para (vrlo mali za Kanadu ali to tada nismo znali, mislili smo da ce nam kupiti 6 meseci vremena ali u stvarnosti trajao bi samo 3 meseca), spavanje sa bebom u jeftinom i ne tako čistom motelu, nula pomoci od bilo koga, obijanje pragova za poslom i bilo kakav survival job za male pare samo da se stekne Kanadsko iskustvo, čak i suluda ideja da se odmah ide na sever u Fort MCMurray jer tamo 100% ima posla i da se tamo zagine par godina u snegu i ledu pa onda seli negde drugde...sve je to izgledalo kao dobra opcija u nasoj glavi tada.Na sreću sudbina je umesala prste i nije tako ispalo, nasi zemljaci čak dve porodice koje su nas jedva znale i to samo preko skajpa i kojima sam doveka zahvalna su nam ponudili krov nad glavom u ontariju i pomoć oko posla.
Dalje znate ako ste pročitali sve iz pocetka, 4 godine, 4 razlicita grada i 5 razlicitih poslova kasnije eto nas da drugu godinu za redom provodimo na istom mestu, na mestu koje sada zovemo svojom kućom i domom, ulazimo u 5 godinu boravka u Kanadi.
Papiri za drzavljanstvo su u procesu,oboje imamo kanadsko iskustvo i radili smo ovde on par meseci van struke pa u struci ja u jednoj od struka za koju sam uspela da akreditujem vaspitačku diplomu, stres se značajno smanjio, stiglo je drugo dete a prvo se uveliko naviklo na školu i način zivota ovde.
Nismo izlazili iz zemlje, nismo išli na letovanja, žrtvovali smo svoje želje i provod zarad stabilnosti za porodicu, doma u malom mestu pored škole i bašte, to su bili naši prioriteti i naš izbor, kada deca malo porastu potrudićemo se da im pokažemo malo svet i njihovu sadašnju zemlju, da ih usmerimo da se iškoluju i da im pomognemo koliko možemo- to su nam sledeći prioriteti.
Sve sto sam naučila za vreme naše emigracije nesebično sam podelila sa svima koji dodju na ove stranice,
moja osnovna motivacija je bila i ostala da drugima koji se odluče na emigraciju olakšam prelazak u novu sredinu, ponudim potrebne informacije i da im uštedim vreme i trud koji smo mi ulozili pokusavajući da dodjemo do istih ovih informacija, i da objasnim naše greske kako bi ih drugi izbegli.Nesebično, od srca iskreno i besplatno, ali subjektivno - kroz moju priču, sa mojim načinom razmisljanja i mojim vidjenjem stvari, trudila sam se da budem realna mada znam da ponekad nisam uspevala da izbacim sve svoje emocije iz slike, šta da radim nisam robot.
Da li nam je dobro ovde, da.
Da li smo zadovoljni svojim životom, da.
Da li bismo se opet odlučili na taj korak znajući ono što sad znamo- da.
Da li je sve kako smo očekivali da će biti - ne, nešto je bolje a nešto i nije tako dobro.
Da li je ovo savršena zemlja i sistem- ne, nijedna stvar na svetu nije savršena, uvek može bolje.
Da li je mnogo bolje od ničega i neizvesne budućnosti koju smo imali pre dolaska, definitivno da.
Da li i dalje mislimo da smo doneli pravu odluku- da.
Da li se zbog nečega kajemo, još ne, ali čovek se uči dok je živ.
U novoj godini emigraciona politika će se promeniti, ono sto drugi u novinama zovu otvorena vrata ja zovem zatvorenim vratima ili invitation only- samo za odabrane.
2006 kada smo mi predali aplikaciju mogao je da aplicira svako ko zeli da dodje cije je zanimanje na tada ogromnoj listi i ima odredjen broj poena dovoljan za emigraciju i iskustvo u struci,
par godina kasnije lista je sasecena na samo 30 NOC odobrenih zanimanja za dolazak,
sledece godine je uveden cap sa naznakom da je dozvoljeno primiti samo 1000 prijava po zanimanju sa NOC 30 liste,
sledeca promena krenula je ka novom sistemu zasnovanom na necemu sto se zove adaptability, akreditovanju vase diplome odande i mogucnosti da radite cim sletite, ili ponudi za posao, bar sto se tice Federal Skilled Worker programa.
Idealan kandidat sa najvecim adaptabilitijem- bice obrazovan i imace trazenu struku, moci ce da radi cim sleti, znace dobro engleski jezik ili francuski, moci ce da isfinansira ostanak ovde bez pomoci vlade (socijale),veliki je plus ako ima vec ponudu za posao i jos jedan znacajan detalj ako vec ima rodbinu i porodicu ovde koji ce mu pomoci da se adaptira sto pre.
Ako ispunjava vecinu ovih uslova - ne mora da ispunjava sve, dobice pozivnicu od vlade da emigrira u kanadu ako se blagovremeno prijavio u proces.Znaci, samo odabrani, u deficitarnim zanimanjima, sa dovoljnim znanjem i poenima, sa upotrebljivim diplomama i strukama, sa znanjem jezika, drugim recima gotovi radnici u koje ne treba ulagati nista i to samo odredjen broj njih- trenutno oko 25,500.
http://www.cic.gc.ca/english/immigrate/skilled/apply-who.asp
S druge strane novi programi temporary workera i WH viza su utrostrucili broj ljudi koji dolaze sezonski da rade u Kanadi, nekada 100.000 godisnje, sada je taj broj preko 300.000 stranih privremenih radnika godisnje, sto pocinje da lici na americki sistem.
http://www.thestar.com/news/immigration/2013/02/15/canada_immigration_how_a_decade_of_policy_change_has_transformed_the_immigration_landscape.html
Ne znam da li jos postoji americki program green card lottery ali novi kanadski program zvani Express Entry koji stupa na snagu u januaru je upravo to, vi se prijavite u "pool" a oni vas "izvuku" ako im odgovarate i najbolji ste ali bez lutrije cisto po potrebi kanadskog trzista,i malo subjektivne procene onih koji budu birali...
In January 2015, Citizenship and Immigration Canada (CIC) will launch a new electronic system called Express Entry to manage applications for permanent residence under certain economic immigration programs.
The Express Entry system will be the first step to immigrate to Canada under these programs. Potential candidates will be able to complete an Express Entry profile at any time once the system is online. Note that there will be no deadline to complete a profile and there will be no caps on the number of candidates that will be accepted to the pool.
Anyone who is accepted into the Express Entry pool could get an Invitation to Apply for permanent residence. Draws to invite candidates to apply are expected to take place at regular intervals over the course of each year. We will only pick the top ranking candidates regardless of when they were accepted into the pool. If you have been invited to apply, you will have 60 days to submit a complete Application for Permanent Residence online.
Express Entry will launch at 12 noon EST January 1st, 2015. The first draw for an invitation to apply is planned for the last week of January.
Dakle ako ste cekali dosad i dalje zelite da dodjete, puno sreće jer sada zaista morate biti najbolji.
S druge strane niko jos nije objavio kakve ce promene zadesiti ostale programe, pa ce mozda neka vrata negde ostat otskrinuta kao npr. studiranje ili provincije.
http://www.cic.gc.ca/english/immigrate/eligibility.asp
Sve sto se tiče novih pravila i promene postojecih programa i dalje ce biti na sajtu cic.gc.ca i na forumima vezanim za imigraciju.
O emigrantima i zabludama
Ja emigrante delim na 3 grupe.
Trajni emigranti, dolaze ovde svojevoljno da ostanu i podizu decu, da zive i prihvate nacin zivota i ne brinu se mnogo o povratku tamo odakle su dosli niti to svesno planiraju.Usmeravaju svoju snagu i potencijal da uspeju sada i ovde.Zele da im Kanada bude dom i trude se da zavole zemlju i ljude.Odlika ovih emigranata je da su to fleksibilni i realni ljudi,otvorenog uma, da ne ocekuju da im ista padne sa neba, prihvataju promene i vecina ima bar neko obrazovanje.
Privremeni emigranti, dolaze svojevoljno ili silom prilika kao izbeglice isterani ratom ili nemastinom iz svojih zamalja, da zive podizu i obrazuju decu ovde, koriste dobre stvari u sistemu,socijalnu i ekonomsku pomoc i sve sto im pripada, zarade novac koji povremeno salju "back home", koji ulazu kupujuci nekretnine "back home" i jednog dana planiraju da se vrate "back home", prepoznacete ih kada u razgovoru zemlju iz koje dolaze zovu "back home" i svake godine ako ikako mogu putuju u nju.
U ovu grupu upadaju i trajni emigranti koji negde usput promene misljenje i rese da se ipak vrate tamo odakle su dosli, da li zbog porodicne situacije ili razocarani finansijskim prilikama odlucuju da Kanada ipak nije zemlja za njih iako su se trudili da bude, ili sasvim ok prodju finansijski i odluce da se penzionisu "back home".
Mesetari, kalkulatori - pseudo emigranti, klasican primer ovih ljudi su oni koji su spremni u samom startu da traze rupe i krse zakon kako bi isterali svoje kalkulacije, za njih ovo je zemlja mogucnosti koje treba maksimalno iskoristiti i spremni su da gaze preko leseva i lazu da bi ispunili svoj naum. To su ljudi koji sklapaju fiktivne brakove svesno lazuci drugu osobu sa kanadskim drzavljanstvom, ljudi koji kupuju svoj status ovde fiktivnim brakovima i poslovima, ljudi koji se vuku po sudovima trazeci azil iako realno nemaju nikakva prava da ga traze, ljudi koje Kanada ne bi primila ni na koji drugi nacin. Vecina iz ove kategorije ima samo jednu stvar na umu licnu i finansijsku dobit, oni nisu dosli da se integrisu i da rade posteno vec da iskoriste sve sto mogu i sto smatraju da im pripada, neki se ne libe da se bave kriminalom.
Nažalost zbog ove kategorije ljudi, ona mala grupa pravih azilanata koji nemaju kud i ljudi koji zaista žele da ostanu ovde i vredno rade izlazi na rđav glas i biva lošije i strožije tretirana u birokratiji.
Nedavno sam gledala dokumentarac napravljen od strane kanadske produkcije, ne znam ko ga je finansirao, koji je slika i prilika toga, dokumentarac je o evropskim romima koji traže azil u Kanadi.I dok među romskim porodicama imate vredne mlade ljude sa decom koji uveliko rade ovde i deca im idu u školu i čekaju da budu deportovani, imate i one druge...ali o njima nisu napravili priču. U čitavom filmu vidi se kako države u Evropi sistematski diskriminišu rome, kako ih maltretiraju i ugnjetavaju, i slažem se ima toga i previše, radila sam u školi, romska deca nisu popularna u školi to je istina, ali roditelji su ti koji neće ni da ih šalju u škole jer ne vide korist od toga, pogotovo ne u takvim društvima gde i fakultetski obrazovan mlad čovek ne može da se zaposli a kamoli rom sa osnovnom školom.Jedna mama mi je rekla, šta da ga šaljem u školu kad više ništa ne dobije, pre su nam dali knjige, sveske, šampon, odelo, pomoć, sad ništa...
I onda su pokazali u kakvom smeštaju, očajnom smeštaju, romi žive u Češkoj npr.Država im je dala neku staru zgradu internata koja posle godina i godina ne održavanja (od strane romskih stanara i od strane države) izgleda jezivo, boja se ljušti sa zidova, kupatila su poplavljena smećem i prljavom vodom, izmet u kofama izbacuju bukvalno kroz prozor,vrata negde i nema, prozora takodje...sve je prljavo, oko zgrade je svuda blato i smeće.
Izgleda gore nego logor.
Priča iz Mađarske je malo bolja, tamo je pola jednog sela mađarsko stanovništvo a pola romsko.Kuće su lepe i vrlo reprezentativno dekorisane iznutra, mermerni stubovi, lavići itd. vidi se da neko u kući radi u inostranstvu. Ali ljudi se međusobno mrze. Kada upitaju rome zašto, oni kažu - mrze nas zbog naše boje kože. Kada upitaju mađare zašto, oni kažu - romi kradu, lažu, svađaju se po selu i tuku, prave probleme...neće da se prilagode i šalju decu u školu, neće da žive normalno i da rade, samo hoće socijalnu pomoć i mešetarenje...
Verujte mi ovo je bila jedna jedina rečenica u celom filmu koja je bila sa tačke gledišta nekog drugog i rekla nešto loše o romima, sve ostalo je bilo prilično tužno, strašno i jednostrano. Ljudi ovde pojma nemaju ko su romi i kako ih tretiraju u nekim zemljama, ali i dalje imam osećaj da je ovaj dokumentarac bio nepotpun, da, jeste, sve je to istina ali ima i ona druga strana priče koju se nisu trudili baš mnogo da pokažu, zašto ona zgrada izgleda kako izgleda,zašto niko nije zasukao rukave da je okreči i pokupi smeće, kako to da u onom selu niko ne radi a svi su lepo obučeni i kuće su im pune stvari...
Možda je tako i bolje, bolje za ove mlade vredne i drugačije ljude koji se bore da ostanu ovde, možda ako dovoljno takvih uspe i oni ostali vide da je bolje promeniti se...a možda se neće promeniti kad nisu ni za poslednjih par hiljada godina.
Vlasnica ovog bloga ima sopstvenu podelu emigranata,
1. Zabrinuti emigranti, oni koji su sve proverili 50 puta,pročitali sve moguće forume i sajtove, koji su realni i očekuju najgore moguće...
2. Bogom dani emigranti, koji ne shvataju da je doći i živeti ovde nagrada a ne pravo koje im pripada, oni koji misle da je njihov slučaj jedinstven, da se neko uvek ogrešio o njih, i život se ogrešio o njih, i prethodna država itd.arogantni, netrpeljivi i nespremni na kompromis i da se promene...
3.Neupućeni, oni koji su negde u glavi dobili ideju da bi da emigriraju ali nemaju pojma kako niti gde da pročitaju nešto o tome,niti da li uopšte ispunjavaju uslove, a kada im pošalješ link ili ne znaju da pročitaju ili ih mrzi, pa pomoć traže smarajući ljude na forumima da im sažvaću gradivo ili plaćajući kvazi savetnike
4.Optimisti, oni koji znaju da je Kanada pravo mesto za njih 100% iako je nikad nisu videli, koji jedva čekaju da dođu i ostave zemlju koja je grozna i koju mrze...ovde će sve biti bolje, plate su ogromne, trava je zelenija i sve samo na njih čeka...
5.Lenštine, oni neupućeni koji postanu lenji da se muče čitanjem itd.Traže od totalnih stranaca da im objasne sve, da im sažvaću gradivo, da im objasne kako šta da urade korak po korak po forumima i ljute se kada im neko ne odgovori na zahtev da neko drugo odradi posao za njih, sve bi to bilo ok da se oni bar malo pomuče i pročitaju par stranica...ali ne.
Vrlo detaljan blog o imigraciji sa dosta emigrantskih priča iz različitih zemalja i informacija.
http://correresmidestino.com/
PS
Arsuz,
ne znam da li još uvek čitaš blog ali dugujem ti izvinjenje,
nisam ti odgovorila jer nikada nisam ni saznala da si mi ostavio onu dugu dugu poruku, iz nekog razloga ona je pre 3 godine završila u spam folderu koji ja nikada nisam ni otvorila do pre neki dan i to sasvim slučajno, kada sam se baš iznenadila i konačno je objavila.Na forume takođe ne idem godinama jer zaista nemam razloga a pored svega ostalog ni vremena.Ovaj blog i fejs su mi jedine dodirne tačke sa internetom, stare mail adrese su mi odavno uhakovane i verovatno zatrpane spamom.
Dakle izvini, nije namerno, mada znam da nije opravdano što sam lenština i ne čistim spam...
Friday, September 28, 2012
ER
Od kad sam pocela da radim non stop se preslisavam.
Prve nedelje na poslu sam napravila citav haos u vrticu, toliko da sam se ja tresla a moj dragi umirao od smeha.Prvi put kada sam izvela decu u dvoriste videla sam da je duz ograde posadjeno nekih 7 zbunova tise, e sad oni jesu bili sa druge strane ali klinci su i dalje mogli da dohvate lisce i bobice, za one koji ne znaju Tisa je toliko otrovna da jedna semenka moze da ubije dete bez simptoma za sat vremena, otrovni su svi delovi biljke svezi ili suvi cak i kora, sve osim mesa crvenih bobica...a ovi moji puzavci sve zivo trpaju u usta, gledam ih i razmisljam sta da radim, znam da niko zivi u vrticu ne zna da je zbunje opasno i da ga je verovatno tu postavila landscaping kompanija koja svuda po defaultu sadi to zbunje jer je otporno na sve zivo, sporo raste, lako se odrzava i manje vise nijedna buba mu ne prilazi a crvene bobice zimi izgledaju simapticno...ali stvar je u tome sto je otrovno i ja to znam, ako im kazem kako mogu to da imaju pored dece ispasce da ih ucim pameti, ako im ne kazem a nesto se desi nekom detetu gde ce mi dusa...I tako porazgovaram sa dragim, odstampam sa neta stranicu o toksicnosti biljcice i odnesem supervizoru, kazem znate sta, takva i takva stvar ja bih bila sretnija sa decom napolju kad bi vi to sklonili jer oni sve trpaju u usta...nije proslo par sati citava zgrada je bila na nogama, zovu me u kancelariju da li je neko dete to stavljalo usta, kazem nisam ih pustala blizu ograde, pa kako ja to znam, rekoh to mi je jedan od hobija, )mislim bastovanstvo a ne otrovi lol),da li sam ja 100% sigurna, rekoh jesam 100% to je to, onda zovi vlasnicu pa sutra radna akcija, niko ne sme napolje dok se i zadnja trunka ne ukloni...ludilo.Bacim ja pogled kroz prozor od nase sobe a ono tri moja supervizora tj sefa klece i kopaju po travnjaku, ubi me sramota, ne radim ni 3 dana a vec ce da me zamrze jer sam im napravila haos i jos nisu zvali landscaping nego naterali moje sefove da puze tamo ko americki marinci i kopaju rukama po trunju...dosla sam kuci bleda, a moj dragi da umre od smeha, kaze sledece ti je da ih nateras da se uhvate za usi i igraju...strasno.
Za divno cudo niko mi nije nista rekao osim hvala sto sam im skrenula paznju na taj safety risk...
..................................................................................................................................
Ponekad me zacudi kako mi se neka ideja koja mi se zbog licnog iskustva cini groznom posle ispostavi kao sasvim ok stvar, mrzim uniforme a moram da nosim scrubs na poslu, posle mesec dana skontala sam koliko su zapravo prakticna stvar, ne moram da ribam fleke od hrane, slina i povracke sa svog odela -da se razumemo mala deca uopste nisu cista stvorenja, daleko od toga, moj svakodnevni arsenal fleka ukljucuje sline, bale, hranu, mleko, sok, povracku, i one druge stvari kada menjate pelene...i to sve zavrsava na mojoj uniformi, odjednom mi je drago sto ne moram da kupujem novu odecu za posao koja bi brzo bila unistena, osim toga svo osoblje je isto obuceno tako da deca vec naviknuta na boju uniforme ne reaguju na druge vaspitace kao na strance.Ispostavilo se da je uniforma zapravo jeftinija i prakticnija varijanta koja uz to izgleda kao trenerka i udobna je.
Volim to sto imam super koleginice sa smislom za humor,imam kuvan rucak i uzinu koje jedemo zajedno sa decom, sto mogu da idem okolo i da pevam i glupiram se po ceo dan a da niko ne misli da sam odlepila, volim da se gnjavim sa bebcima i da ih uspavljujem uz flasicu i pesmicu na krilu, ako upola tako neko brine o mom klincu u vrticu kao sto ja brinem o ovima ne moram da mislim da je sve u redu.
Ne volim to sto mi podizanje desetoro dece po 15tak puta na dan urnise ledja i sto me svaka gripa, prehlada ili osip obavezno zakaci u prolazu a svi imaju samo 5 dana bolovanja na godinu pa dolaze bolesni non stop, ne volim to sto ne mogu u wc kad ja hocu nego moram da zovem supervizora da me pokriva kad moze, i ne volim sto su satnice iako meni trenutno pristojne za prvi posao, svima iste i posle par godina rada bez neke sanse za vecu zaradu od 2 hiljade dolara sto za ovdasnje uslove nije nista i polovina moje plate sluzi da pokrije vrtic mog deteta a druga polovina stanarinu i onda sam na nuli.
I ne volim sto stalno radim prekovremeno jer vecina roditelja ne pokupi decu pre 5 a ja bih trebalo da radim od 8 do pola 5, uvek ostajem duze i onda ja kasnim da pokupim svoje dete a prekovremeno mi ne placaju duplo nego po 3 dolara na 15 minuta sto bi im iskreno poklonila samo da mogu kuci pola sata ranije tj na vreme, ali ponekad se koleginice koje nemaju dece smiluju na mene pa me puste da izadjem na vreme i pokriju moju grupu, ne znam kako cu im se oduziti.
.........................................................................................................................................
Bog vam na pomoci u hitnoj pomoci u KW, mislila sam da nema stvari koja je gora u Kanadi nego tamo ali eto imala sam tu nesrecu da je pronadjem.
Vec nekoliko dana sam vukla neku grlobolju i bol u stomaku, obicno kad me nesto teze strefi ja nemam temperaturu vec mucninu i povracam, tako posle par losih noci i radnih dana jedno vece posle posla i vecere pocela sam da povracam krv, i ne znajuci sta se desava spakovala se i otisla u ER tj emergency room, primili su me oko 11 uvece, izvadili mi krv i stavili me da cekam da me vidi lekar, dobili smo separe sa dve fotelje gde smo cekali do 5 ujutru, par puta je dosla sestra da mi izmeri pritisak i da cebe, tada su mi dali drugi separe sa krevetom i zaspala sam a aca je otisao na posao posle pola noci dremanja na fotelji...oko 9 i 30 sutradan konacno se pojavio doktor, pregled je trajao 5 minuta, opipao mi je stomak pitao sta mi fali i rekao da zapravo nista hirurski ne moze da ucini osim da mi da infuziju i da se se rana u zelucu verovatno sama zaceliti ako ne budem jela cvrstu hranu par dana...za sve to vreme donosili su razne udrogirane i pijane likove uglavnom zene koje su vristale i drale se na osoblje, sutirale stvari i vikale da ih puste, na moje gadjenje njih su odmah tretirali i davali im sedative jer nisu mogli od njih da rade a neke su morali da vezu za krevet, strasno sta covek sebi dozvoli, prodefiliralo je jedno 3-4 takve pacijentkinje razlicitih godina, najmladja je cini mi se bila tinejdzer.
Uglavnom okacili su me na 2 flase infuzije i neke lekove protiv mucnine i bolova samo da me dovoljno zakrpe da idem kuci, par sati kasnije kad je sve to otkapljalo svoje isetala sam napolje bez ikakvih papira ili bilo cega, samo su me skinuli sa igli i poslali napolje.Bilo je uveliko proslo podne kada sam dosla kuci.Nije mi uopste bilo bolje i bila sam jezivo umorna i neispavana.Na sve to moj klinac se razboleo i poceo da povraca i doslo mi je da se ubijem pri samoj pomisli da opet treba da cekam 10 sati sa jadnim detetom na nekoj stolici u onom ludilu.
Naravoucenje, cim osetim da mi nesto nije ok trcim kod porodicnog lekara ODMAH da ne zavrsim slucajno u ER ponovo, a porodicnog ima da nadjem pod hitno jer glupavi grad waterloo ima samo jednu jedinu walk in clinic koja je na dobrih 15 km od mene.
Mislila sam da ljudi preteruju kada govore kako se u takvim "hitnim" situacijama ceka satima ponekad i do 9 sati, moje licno iskustvo nazalost potvrdjuje da je tako, kada sam pitala sestru pobogu pa zasto, rekla je da ima samo jedan dezuran lekar, alo, 1 lekar na celu bolnicu i prakticno ceo grad pa jel tu neko lud? pa ni u onom mom rodnom gradu nisu tako jadni, tamo ima bar nekoliko lekara u nocnoj...
Verovatno ovo potvrdjuje opste poznati deficit osoblja u kanadskom zdravstvu, dodje mi da letvom tucem sve one debile koji su postavili gomilu prepreka stranim doktorima koje su tako voljno uvezli da rade u kanadskim bolnicama...mozda njihova deca i rodbina ne cekaju tako dugo? Dodje mi zao sto nema privatnih bolnica, jer ove definitivno rade pola posla a mozda ni toliko.Ne znam da li da zalim tog jednog lekara ili sve nas pacijente koji ga cekamo dan i noc, mada on verovatno ima pola miliona platu za to svoje dezuranje a mi nemamo gde da odemo...tako da se zna ko je izvukao deblji kraj.
Thursday, June 21, 2012
Neandertalcev san?
Ne znam da li je iko citao serijal Deca zemlje, americke autorke Jean M. Auel, malo romantizovan ali potkrepljen arheoloskim nalazima prikaz zivota neandertalaca i kromanjonaca na teritoriji danasnje Evrope, pocinje knjigom Pleme pecinskog medveda po kojoj je snimljen i film, kao mala obozavala sam ove knjige jer su bile pune zanimljivih stvari i ideja kako su to nasi davni preci ziveli i videli svoj svet...
Cilj svakog plemena i pojedinca u plemenu bio je da nadje skloniste, da nadje hranu, da sacuva sebe i svoje potomstvo i da ima malo zabave u zivotu...Po autorki neandertalci su odlucili da se strogo drze svog ustaljenog nacina zivota bez namere da se menjaju a napredniji i sposobniji kromanjonci su ih potisnuli jer su bili avanturisti spremni da menjaju i sebe i svet oko sebe.
Malo, malo pa se na medijima provlaci pojam narusen Americki san ili kanadski san kada se vode razgovori o nekretninama. Ne znam kada se sve svelo na to da je "san" imati nekretninu ali prvobitna zamisao glasila je otprilike ovako...wiki:
"life should be better and richer and fuller for everyone, with opportunity for each according to ability or achievement" regardless of social class or circumstances of birth. The idea of the American Dream is rooted in the United States Declaration of Independence which proclaims that "all men are created equal" and that they are "endowed by their Creator with certain inalienable Rights" including "Life, Liberty and the pursuit of Happiness."
Ali pomalo je licemerno davati tom "snu" epitet jedne drzave, zar nije san svakog coveka na planeti da ima svoj dom, svoje skloniste, zastitu za svoju porodicu pod ovim nebom, da ima odredjenu dozu sigurnosti i malo zabave u zivotu...po tome nismo se odmakli od neandertalcevog sna, jedna dobra suva i prostrana pecina, dragi ljudi i dovoljno sredstava za preziveti zimu i godinu...i ako ostane vremena malo zabave u zivotu...Danasnje pecine se ne nalaze vec se kupuju, ljudi ih ne zidaju sami kao kucice od blata kromanjonaca vec se zaduzuju kreditom da bi ih sto pre imali, moji su zidali kucu ciglu po ciglu 10 godina, visili na mesalici "mobirali" prijatelje posle posla i crkavali...sada je "crkavanje" drugacije, potpisete papir i te cigle, ili cackalice sto bi nas prijatelj rekao, otplacujete banci.Necu da zalazim u to sta je kome bolja varijanta, da se muci i zida godinama ili da se muci i otplacuje godinama a dobije sve gotovo i kljuc u ruke, u svakom slucaju postoji i treci izbor jer niko nikog puskom ne tera da kupuje nesto.
Ono sto je ostalo isto, je cinjenica da iako su danasnje pecine skuplje, vece i luksuznije i za manje pleme, citava ideja zajednickog sna se nije promenila hiljadama godina.
Kuca je ostala simbol istog sna o sigurnosti, o toplom domu, o teznji da se zastiti i obezbedi potomstvo...Jos nesto se isto tako nije promenilo, teznje odredjenog tipa ljudi da budu trgovci i zaradjuju na tudjim snovima, pohlepa i zelja da se ima vise lepih perlica i vrednih oblutaka od drugih u plemenu.Uvek ima demona koji zive od tudjih snova, lihvara, bankara i malverzanata, uvek je i bilo, samo sada ima vise ljudi na planeti a manje pecina, i plemena su se raspala na majusne porodice a svima treba isto sto je trebalo i onom prvom coveku, skloniste i sigurnost, hrana i toplota...Tako da taj americki, kanadski ili bilo koji san nije bas njihov jer su ga davno pre svih sanjali i mnogi drugi ljudi, pretvaranje ovog izraza u pezorativan i negativan nije proizaslo iz lose ideje ili pogresnog sna vec iz pohlepe ljudi ili institucija koje su resile da se obogate na tudj racun, kroz istoriju su ljudi stvarali domove na najcudnijim mestima i gradili gradjevine koje i dan danas zaustavljaju dah, cak i dom za dusu i telo posle zivota kao Egipcani.
A ljudi ponekad sanjaju velike i prelepe snove :) ...
http://beallnew.blogspot.ca/2011/04/petra-jordan.html
http://whc.unesco.org/en/list/326
http://iliketowastemytime.com/interesting-places-meteora-region-greece
http://opentravel.com/blogs/15-strangest-houses-from-around-the-globe/
http://www.laputanlogic.com/articles/2004/01/24-0001.html
par zanimljivih linkova
http://amazingdata.com/7-underground-wonders-of-the-world/
http://amazingdata.com/amazing-temple-buildings-around-the-world-over-the-edge-of-precipices/
http://www.zuzafun.com/?s=castle
http://www.zuzafun.com/kandovan-village-iran
http://www.zuzafun.com/mud-houses
http://www.zuzafun.com/50-strange-buildings
http://mysticalindiatravel.com/tours/palaces-of-india-tour/
........................................................................................................................................................................................
Ovde polako pocinju letnji festivali po gradovima i selima trenutno cekamo sunfest
http://www.sunfest.on.ca/
A evo kako izgledaju slike ovog mog leta :)
I za kraj, samo za dame jedna laka boza od filma
Cilj svakog plemena i pojedinca u plemenu bio je da nadje skloniste, da nadje hranu, da sacuva sebe i svoje potomstvo i da ima malo zabave u zivotu...Po autorki neandertalci su odlucili da se strogo drze svog ustaljenog nacina zivota bez namere da se menjaju a napredniji i sposobniji kromanjonci su ih potisnuli jer su bili avanturisti spremni da menjaju i sebe i svet oko sebe.
Malo, malo pa se na medijima provlaci pojam narusen Americki san ili kanadski san kada se vode razgovori o nekretninama. Ne znam kada se sve svelo na to da je "san" imati nekretninu ali prvobitna zamisao glasila je otprilike ovako...wiki:
"life should be better and richer and fuller for everyone, with opportunity for each according to ability or achievement" regardless of social class or circumstances of birth. The idea of the American Dream is rooted in the United States Declaration of Independence which proclaims that "all men are created equal" and that they are "endowed by their Creator with certain inalienable Rights" including "Life, Liberty and the pursuit of Happiness."
Ali pomalo je licemerno davati tom "snu" epitet jedne drzave, zar nije san svakog coveka na planeti da ima svoj dom, svoje skloniste, zastitu za svoju porodicu pod ovim nebom, da ima odredjenu dozu sigurnosti i malo zabave u zivotu...po tome nismo se odmakli od neandertalcevog sna, jedna dobra suva i prostrana pecina, dragi ljudi i dovoljno sredstava za preziveti zimu i godinu...i ako ostane vremena malo zabave u zivotu...Danasnje pecine se ne nalaze vec se kupuju, ljudi ih ne zidaju sami kao kucice od blata kromanjonaca vec se zaduzuju kreditom da bi ih sto pre imali, moji su zidali kucu ciglu po ciglu 10 godina, visili na mesalici "mobirali" prijatelje posle posla i crkavali...sada je "crkavanje" drugacije, potpisete papir i te cigle, ili cackalice sto bi nas prijatelj rekao, otplacujete banci.Necu da zalazim u to sta je kome bolja varijanta, da se muci i zida godinama ili da se muci i otplacuje godinama a dobije sve gotovo i kljuc u ruke, u svakom slucaju postoji i treci izbor jer niko nikog puskom ne tera da kupuje nesto.
Ono sto je ostalo isto, je cinjenica da iako su danasnje pecine skuplje, vece i luksuznije i za manje pleme, citava ideja zajednickog sna se nije promenila hiljadama godina.
Kuca je ostala simbol istog sna o sigurnosti, o toplom domu, o teznji da se zastiti i obezbedi potomstvo...Jos nesto se isto tako nije promenilo, teznje odredjenog tipa ljudi da budu trgovci i zaradjuju na tudjim snovima, pohlepa i zelja da se ima vise lepih perlica i vrednih oblutaka od drugih u plemenu.Uvek ima demona koji zive od tudjih snova, lihvara, bankara i malverzanata, uvek je i bilo, samo sada ima vise ljudi na planeti a manje pecina, i plemena su se raspala na majusne porodice a svima treba isto sto je trebalo i onom prvom coveku, skloniste i sigurnost, hrana i toplota...Tako da taj americki, kanadski ili bilo koji san nije bas njihov jer su ga davno pre svih sanjali i mnogi drugi ljudi, pretvaranje ovog izraza u pezorativan i negativan nije proizaslo iz lose ideje ili pogresnog sna vec iz pohlepe ljudi ili institucija koje su resile da se obogate na tudj racun, kroz istoriju su ljudi stvarali domove na najcudnijim mestima i gradili gradjevine koje i dan danas zaustavljaju dah, cak i dom za dusu i telo posle zivota kao Egipcani.
A ljudi ponekad sanjaju velike i prelepe snove :) ...
http://beallnew.blogspot.ca/2011/04/petra-jordan.html
http://whc.unesco.org/en/list/326
http://iliketowastemytime.com/interesting-places-meteora-region-greece
http://opentravel.com/blogs/15-strangest-houses-from-around-the-globe/
http://www.laputanlogic.com/articles/2004/01/24-0001.html
par zanimljivih linkova
http://amazingdata.com/7-underground-wonders-of-the-world/
http://amazingdata.com/amazing-temple-buildings-around-the-world-over-the-edge-of-precipices/
http://www.zuzafun.com/?s=castle
http://www.zuzafun.com/kandovan-village-iran
http://www.zuzafun.com/mud-houses
http://www.zuzafun.com/50-strange-buildings
http://mysticalindiatravel.com/tours/palaces-of-india-tour/
........................................................................................................................................................................................
Ovde polako pocinju letnji festivali po gradovima i selima trenutno cekamo sunfest
http://www.sunfest.on.ca/
A evo kako izgledaju slike ovog mog leta :)
I za kraj, samo za dame jedna laka boza od filma
Tuesday, May 29, 2012
Posete\gosti
Ako zelite da vas neko poseti ovde, potrebno je da odete na ovaj sajt i pogledate zahteve
http://www.canadainternational.gc.ca/serbia-serbie/visas/visiting-visiter_ser.aspx?lang=eng&view=d
Posto se zahtevi sada predaju u Becu a ne vise u Beogradu pretpostavljam da ce se procedura i cena malo promeniti, pratite promene.
http://www.canadainternational.gc.ca/austria-autriche/visas/visit-visite.aspx?lang=eng&view=d
Zahtevi za vizu u Becu mogu biti poslati postom, kurirskom sluzbom ili predati licno
ponedeljkom do cetvrtka od 8:30 do 11:30.
Negde sam cula da ce postojati on line aplikacija ali zasada nisam nasla nista na sajtu ambasade.
cene su ovde kliknite na plavi link fee schedule.
Posetilacka viza sa jednim ulaskom je trenutno:
Temporary Resident Visa
Single Entry $75 ili €55 ili 6,150 dinara
Sto se tice papira
Domacin koji je u Kanadi treba da preda sledeca dokumenta
1. Pozivno pismo sa svojim licnim podacima i podacima onog koga poziva u goste, podaci sadrze ime prezime, datum rodjenja, status u kanadi tj drzavljanstvo, adresu i poslodavca, kontakt telefone i mail, isto te podatke popuniti za gosta plus podatke o datumu dolaska i odlaska sa prethodno rezervisane karte.Pozivno pismo treba da sadrzi kratak opis boravka, datum dolaska i odlaska, gde ce gost boraviti i u kojim je odnosima sa domacinom, npr
ja taj i taj bih zeleo da pozovem svog rodjaka \brata/sestru da me poseti u /torontu.
za vreme posete koja ce trajati od /datuma do /datuma gost ce boraviti kod mene na ovoj adresi i ja cu snositi njegove troskove boravka.Planiram da vodim svog gosta u turisticki obilazak /ontarija/nijagare itd.
ispod toga lepo popunite svoje podatke, podatke gosta i stavite
ja taj i taj potvrdjujem da su svi navedeni podaci tacni, datum , ime prezime i licni potpis.
2. Oni koji su platili porez treba da posalju kopiju T1 ili T4 poreskog obrasca
3. Pismo poslodavca da su zaposleni obavezno i ako zele da prijave visinu primanja ali to nije obavezno
4. Kopije pasosa ako nemaju PR karte jos ili kopije obe strane PR karti svih clanova porodice i dece
Gost podnosi popunjen set papira za vizu, uplacene troskove za vizu i ostatak dokumentacije koji je naveden u zahtevu a koji uglavnom ukljucuje
- ako ima u vlasnistvu nekretninu, kola podnosi te papire,
- ako radi gde radi i visinu primanja,
- koliko para planira da ponese ili izvod sa deviznog racuna ako hoce ali ne mora,
--dokaz o srodstvu (izvod iz maticne, vencani list)ako ambasada to trazi zbog razlicitih prezimena - nama su trazili za moju mamu
- ako je student izvod sa fakulteta,ako je penzioner penzioni cek ili izvod
fotokopiju ili online odstampan obrazac za povratnu avionsku kartu ovo je obavezno i karta mora biti rezervisana ili kupljena pre zahteva za vizu
2 fotografije sa belom pozadinom propisane velicine.
Za svaki slucaj proverite zahteve na stranicama ambasade.
Vreme obrade je na sajtu ambasade procenjeno na otprilike 20 radnih dana.
Ako ne mozete da docekate goste na aerodromu imate opciju da za oko 30 do 50 $ unajmite shuttle ili taxi da ih pokupi i donese do vaseg stana.
http://www.torontopearson.com/en/toandfrom/outoftown/#
http://www.canadainternational.gc.ca/serbia-serbie/visas/visiting-visiter_ser.aspx?lang=eng&view=d
Posto se zahtevi sada predaju u Becu a ne vise u Beogradu pretpostavljam da ce se procedura i cena malo promeniti, pratite promene.
http://www.canadainternational.gc.ca/austria-autriche/visas/visit-visite.aspx?lang=eng&view=d
Zahtevi za vizu u Becu mogu biti poslati postom, kurirskom sluzbom ili predati licno
ponedeljkom do cetvrtka od 8:30 do 11:30.
Negde sam cula da ce postojati on line aplikacija ali zasada nisam nasla nista na sajtu ambasade.
cene su ovde kliknite na plavi link fee schedule.
Posetilacka viza sa jednim ulaskom je trenutno:
Temporary Resident Visa
Single Entry $75 ili €55 ili 6,150 dinara
Sto se tice papira
Domacin koji je u Kanadi treba da preda sledeca dokumenta
1. Pozivno pismo sa svojim licnim podacima i podacima onog koga poziva u goste, podaci sadrze ime prezime, datum rodjenja, status u kanadi tj drzavljanstvo, adresu i poslodavca, kontakt telefone i mail, isto te podatke popuniti za gosta plus podatke o datumu dolaska i odlaska sa prethodno rezervisane karte.Pozivno pismo treba da sadrzi kratak opis boravka, datum dolaska i odlaska, gde ce gost boraviti i u kojim je odnosima sa domacinom, npr
ja taj i taj bih zeleo da pozovem svog rodjaka \brata/sestru da me poseti u /torontu.
za vreme posete koja ce trajati od /datuma do /datuma gost ce boraviti kod mene na ovoj adresi i ja cu snositi njegove troskove boravka.Planiram da vodim svog gosta u turisticki obilazak /ontarija/nijagare itd.
ispod toga lepo popunite svoje podatke, podatke gosta i stavite
ja taj i taj potvrdjujem da su svi navedeni podaci tacni, datum , ime prezime i licni potpis.
2. Oni koji su platili porez treba da posalju kopiju T1 ili T4 poreskog obrasca
3. Pismo poslodavca da su zaposleni obavezno i ako zele da prijave visinu primanja ali to nije obavezno
4. Kopije pasosa ako nemaju PR karte jos ili kopije obe strane PR karti svih clanova porodice i dece
Gost podnosi popunjen set papira za vizu, uplacene troskove za vizu i ostatak dokumentacije koji je naveden u zahtevu a koji uglavnom ukljucuje
- ako ima u vlasnistvu nekretninu, kola podnosi te papire,
- ako radi gde radi i visinu primanja,
- koliko para planira da ponese ili izvod sa deviznog racuna ako hoce ali ne mora,
--dokaz o srodstvu (izvod iz maticne, vencani list)ako ambasada to trazi zbog razlicitih prezimena - nama su trazili za moju mamu
- ako je student izvod sa fakulteta,ako je penzioner penzioni cek ili izvod
fotokopiju ili online odstampan obrazac za povratnu avionsku kartu ovo je obavezno i karta mora biti rezervisana ili kupljena pre zahteva za vizu
2 fotografije sa belom pozadinom propisane velicine.
Za svaki slucaj proverite zahteve na stranicama ambasade.
Vreme obrade je na sajtu ambasade procenjeno na otprilike 20 radnih dana.
Ako ne mozete da docekate goste na aerodromu imate opciju da za oko 30 do 50 $ unajmite shuttle ili taxi da ih pokupi i donese do vaseg stana.
http://www.torontopearson.com/en/toandfrom/outoftown/#
Tuesday, April 10, 2012
dodatak za akreditaciju diploma i regulisana zanimanja
http://www.theglobeandmail.com/report-on-business/careers/top-employers/canadas-most-welcoming-employers-for-new-canadians/article1958711/
prosirila sam raniji post sa ova dva linka, molim vas proverite svoja zanimanja pre nego pocnete da bacate pare, nisu za sva potrebna jednacenja diploma.
http://www.cicic.ca/415/credential-assessment-services.canada
npr. ako u ovu pretragu ukucate ovo machine, dobicete ovo
Information on requirements to practise
In Canada, the technician and technologist professions are not regulated; however, certification is often favoured and required by many employers. Full membership in a provincial association is required to use the titles of Certified Engineering Technologist (C.E.T.), Applied Science Technologist (A.Sc.T.), Professional Technologist (PTech), or Certified Technician (CTech). In Quebec, membership in the professional association is required to use the title of technologue professionnel/Professional Technologist (TP), which is a "profession à titre réservé."
The provincial associations of CCTT (see list below) handle the certification procedures according to national standards.
The Canadian Technology Accreditation Board (CTAB) evaluates postsecondary programs of study in applied science and engineering technology. The board includes representatives from the provincial associations and societies, the Department of National Defence (DND), the Council of Registrars (COR), the Canadian Society for Chemical Technology (CSCT), and the National Council of Deans of Technology (NCDoT).
Information on assessment of qualifications
For new immigrants, CCTT assists in assessing qualifications for people applying for permanent residence in Canada who intend to work as technicians or technologists. In this regard, CCTT has prepared an information note entitled Informal Assessment of Foreign Qualifications for Applied Science and Engineering Technicians and Technologists [pdf document].
Visit their Web page on National and International Mobility or contact CCTT for further general information:
Canadian Council of Technicians and Technologists (CCTT)
295 - 1101 Prince of Wales Drive
Ottawa ON K2C 3W7 Canada
Phone : 613-238-8123
Phone (alternate): 1-800-891-1140
Fax : 613-238-8822
Email : fq@cctt.ca
http://www.cctt.ca/
OSTATAK je na linku
npr za arhitekte je ova prica
Information on requirements to practise
The profession of architect is regulated in all provinces and territories in Canada. This means that, by law, no one can practise the profession of architect without a license. Provincial and territorial regulatory bodies of architects are responsible for setting the standards for entry into the profession and for issuing licenses to those who meet established standards of qualifications and practice. It is illegal to practise the profession or use the title of architect without being licensed as a full member in a provincial/territorial regulatory body.
Information on assessment of qualifications
Internationally-trained architects will need to contact the Canadian Architectural Certification Board to know how their educational qualifications would be assessed. Their address is as follows:
Canadian Architectural Certification Board (CACB)
710 - 1 Nicholas Street
Ottawa ON K1N 7B7 Canada
Phone : 613-241-8399
Fax : 613-241-7991
Email : info@cacb.ca
http://www.cacb.ca/
This is the first step on the way to licensure, and it is mandatory to start the licensure/registration process in every province and territory in Canada. The assessment takes about three months from the date of submission of complete application.
The provincial and territorial associations are responsible for the next steps (internships and examinations) of the process. For all general information requests related to academic qualifications, you are invited to contact the CACB.
Once you know where you will settle and work, you should contact the appropriate provincial/territorial regulatory body for information on licensing procedures (see list below).
The Royal Architectural Institute of Canada also provides information for foreign-trained architects who wish to practise their profession in Canada.
Even if you are already licensed to practise a regulated occupation in Canada, employers may request that you provide them with a formal assessment of your academic credentials.
If that is the case, or if you wish to have your credentials assessed for a purpose other than practising a regulated occupation in Canada, you may consult our Fact Sheet No. 2, "Assessment and recognition of credentials for the purpose of employment in Canada" and contact an academic credential evaluation service. Although evaluation services offer expert advice on how qualifications obtained abroad compare with academic credentials obtained in Canada, their evaluations are advisory only and do not guarantee recognition of your qualifications for employment or certification purposes in Canada. Please note that evaluation services charge a fee for their assessments.
ITD. PROVERITE SVOJE ZANIMANJE I VREDNOST DIPLOME.
papir na temu ne prizanavanja diploma i uticaj situacije na imigrante i drzavu domacina
http://canada.metropolis.net/research-policy/conversation/MATAPAPER.html
prosirila sam raniji post sa ova dva linka, molim vas proverite svoja zanimanja pre nego pocnete da bacate pare, nisu za sva potrebna jednacenja diploma.
http://www.cicic.ca/415/credential-assessment-services.canada
npr. ako u ovu pretragu ukucate ovo machine, dobicete ovo
Information on requirements to practise
In Canada, the technician and technologist professions are not regulated; however, certification is often favoured and required by many employers. Full membership in a provincial association is required to use the titles of Certified Engineering Technologist (C.E.T.), Applied Science Technologist (A.Sc.T.), Professional Technologist (PTech), or Certified Technician (CTech). In Quebec, membership in the professional association is required to use the title of technologue professionnel/Professional Technologist (TP), which is a "profession à titre réservé."
The provincial associations of CCTT (see list below) handle the certification procedures according to national standards.
The Canadian Technology Accreditation Board (CTAB) evaluates postsecondary programs of study in applied science and engineering technology. The board includes representatives from the provincial associations and societies, the Department of National Defence (DND), the Council of Registrars (COR), the Canadian Society for Chemical Technology (CSCT), and the National Council of Deans of Technology (NCDoT).
Information on assessment of qualifications
For new immigrants, CCTT assists in assessing qualifications for people applying for permanent residence in Canada who intend to work as technicians or technologists. In this regard, CCTT has prepared an information note entitled Informal Assessment of Foreign Qualifications for Applied Science and Engineering Technicians and Technologists [pdf document].
Visit their Web page on National and International Mobility or contact CCTT for further general information:
Canadian Council of Technicians and Technologists (CCTT)
295 - 1101 Prince of Wales Drive
Ottawa ON K2C 3W7 Canada
Phone : 613-238-8123
Phone (alternate): 1-800-891-1140
Fax : 613-238-8822
Email : fq@cctt.ca
http://www.cctt.ca/
OSTATAK je na linku
npr za arhitekte je ova prica
Information on requirements to practise
The profession of architect is regulated in all provinces and territories in Canada. This means that, by law, no one can practise the profession of architect without a license. Provincial and territorial regulatory bodies of architects are responsible for setting the standards for entry into the profession and for issuing licenses to those who meet established standards of qualifications and practice. It is illegal to practise the profession or use the title of architect without being licensed as a full member in a provincial/territorial regulatory body.
Information on assessment of qualifications
Internationally-trained architects will need to contact the Canadian Architectural Certification Board to know how their educational qualifications would be assessed. Their address is as follows:
Canadian Architectural Certification Board (CACB)
710 - 1 Nicholas Street
Ottawa ON K1N 7B7 Canada
Phone : 613-241-8399
Fax : 613-241-7991
Email : info@cacb.ca
http://www.cacb.ca/
This is the first step on the way to licensure, and it is mandatory to start the licensure/registration process in every province and territory in Canada. The assessment takes about three months from the date of submission of complete application.
The provincial and territorial associations are responsible for the next steps (internships and examinations) of the process. For all general information requests related to academic qualifications, you are invited to contact the CACB.
Once you know where you will settle and work, you should contact the appropriate provincial/territorial regulatory body for information on licensing procedures (see list below).
The Royal Architectural Institute of Canada also provides information for foreign-trained architects who wish to practise their profession in Canada.
Even if you are already licensed to practise a regulated occupation in Canada, employers may request that you provide them with a formal assessment of your academic credentials.
If that is the case, or if you wish to have your credentials assessed for a purpose other than practising a regulated occupation in Canada, you may consult our Fact Sheet No. 2, "Assessment and recognition of credentials for the purpose of employment in Canada" and contact an academic credential evaluation service. Although evaluation services offer expert advice on how qualifications obtained abroad compare with academic credentials obtained in Canada, their evaluations are advisory only and do not guarantee recognition of your qualifications for employment or certification purposes in Canada. Please note that evaluation services charge a fee for their assessments.
ITD. PROVERITE SVOJE ZANIMANJE I VREDNOST DIPLOME.
papir na temu ne prizanavanja diploma i uticaj situacije na imigrante i drzavu domacina
http://canada.metropolis.net/research-policy/conversation/MATAPAPER.html
Thursday, April 5, 2012
Pravila igre, prvi intervju
http://www.cbc.ca/news/business/story/2012/04/05/march-jobs-canada.html
Kada savladate pisanje CV,Cover lettera i posaljete ih na jedno 1000 mesta sanse su da cete proci i neki od telefonskih intervjua sa HRom i doci do onog uzivo.
Znam iz price kako izgledaju intervjui ovde, verovatno su slicni svuda u svetu...i nemaju nikakve veze sa stvarnoscu ali ajde da taj deo preskocim.
Za vece firme i bolje placene pozicije mogu potrajati od mesec dana do nekoliko meseci i imati nekoliko krugova.Prvo vas kontaktira HR, to je osoba kojoj je dopao u ruke vas CV i koja treba na osnovu jednog telefonskog razgovora da vidi sa kim ima posla i odluci da li da vas zove na prvi intervju sa buducim sefom uzivo, postavice vam pitanja vezana za vas rezime, koji je u vecini slucajeva samo preletela pogledom i nije procitala, sta ste radili, gde, koliko dugo, koliko odgovornosti ste imali, zasto ste konkurisali na odredjenu poziciju i sta ocekujete od novog posla, koliko ste fleksibilni sa vremenom itd.
Ako joj se svidite zakazace intervju uzivo.Na intervju se stize 20 min ranije u odelu pod konac bez obzira za koju poziciju idete, donosite kopije svog rezimea, pisma preporuke ili kontakte koje ce zvati da vas provere i ostalo sto su vam rekli npr, izvod o nekaznjavanju i lekarski izvestaj ako je potrebno.Trudite se da zapamtite imena svih osoba koje vam se predstave jer posle morate da posaljete feedback inace cete ispasti nekulturni.Obicno ce na intervju biti jedna do 3 osobe, vas buduci sef, mozda njegov sef i ljudi koji treba da rade sa vama.Neki intervjui imaju testove i tehnicka pitanja, neki imaju samo procenu licnosti i iskustva na osnovu onog kako se predstavite.
Pitanja koja ce vam postavljati a koja mogu biti razna ukljucuju nekoliko zajednickih tema, koji su vam prioriteti u zivotu, koliko ste strucni i samostalni, na koji nacin razmisljate pod stresom ili u konfliktu i koliko ste poslusni-fleksibilni.
Moja najmanje omiljena kategorija je SBBKBB ili sta biste uradili u toj i toj situaciji...odvratno psiholosko testiranje najglupljim mogucim situacijama.
http://www.ceswoodstock.org/job_search/intervuquest.shtml
http://jobsearch.about.com/od/interviewquestionsanswers/a/interviewquest.htm
Ono sto ne smete da zaboravite je:
-da procitate sve o kompaniji u koju zelite da udjete po mogucnosti saznate nesto o ljudima koji ce biti na intervju, uvek je pitanje sta znate o firmi i zasto zelite tu da radite...kao i da znate da li imate posla sa strucnjacima u svom polju ili obicnim birokratama koje nemaju pojma o vasoj struci i znanju.
- da ne spominjene nista iz licnog zivota kao primer ako bas ne morate, samo profesionalnog.
-da se ne salite, sale su neprimerene na intervju za posao iz nekog razloga :)
-da znate sta svaka rec u vasem rezimeu kao i u oglasu znaci, npr ime programa sa kojim treba da radite i da ih ubedite da brzo ucite...
-da naucite da se hvalite i opisujete sebe kao pozrtvovanog supermena koji zivi za taj posao, iako to nije istina...
-nikada ne pokazujete koliko ste ocajni da dobijete posao i uvek glumite samouverenost.
-trazite objasnjenje ako vam nesto nije jasno ili imate spremno pitanje kada vam daju rec i dozvole vas da ih nesto pitate, samo ne sme biti o iznosu plate ;P
- kada vas pitaju koja je vasa mana, a hoce, nikada ne recite nesto negativno o sebi vec nesto tipa "pazim na svaki detalj i to je ponekad naporno za moje saradnike" ili "toliko sam dosledan da nesto zavrsim da sav svoj posao nosim kuci", u get my point?
- na intervju idete sami, bez partnera ili nedaj boze dece.
- bez zvaka, mobilnog i cigareta.
da ne sirim pricu, ima na google milion slicnih uputstava i knjiga u bibliotekama, verujte mi intervju uopste nije boza i treba se temeljno spremiti za njega pogotovo ako vam je struka zasnovana na nekom znanju, ima ljudi koji ce vas preslisati za tren oka.
Na proslom intervju moj dragi je proveo 2 i po sata radeci nenajavljene testove iz programiranja, na kom je jedno od pitanja nevezanih za struku bilo "napisati korisniku uputstvo kako da zaveze pertle" pokusajte da to uradite na engleskom bez recnika i tek onda cete videti koliko vam je dobar jezik :) ili moje omiljeno sa IELTSa napisite detaljno uputstvo deci kako da plivaju kraul-muski , najozbiljnije pokusajte da to uradite detaljno i bez upotrebe recnika ili neta.Apsolutno je lako pokazati nekom kako da to uradi, ali objasniti pismenim putem na stranom jeziku tako da taj koji cita to i razume, hm...malo teze.
Obavezno posaljite mail zahvalnicu-feedback u kom svima poimence zahvaljujete na vremenu i jos jednom isticete kako ste bas vi prava osoba za firmu itd...
http://www.psychologytoday.com/blog/tame-your-terrible-office-tyrant/201004/job-interview-do-s-and-don-ts
http://www.career.vt.edu/interviewing/DosDonts.html
http://www.talent-u-seek.com/DosDonts.html
Kada dodjete do pregovaranja o plati,
ako je u pitanju povisica ili prvi posao ovde, najbolja opcija u vecini slucajeva je da prepustite nadredjenom da vam da ponudu, npr date odgovor
any fair offer would be nice,
ili well, I'd like you to make a fair offer based on my credentials and experience,
ako insistiraju stavite se u sredinu raspona za vase zanimanje npr od 14 do 20, opciona sredina je 16$ na sat.
Naravno mozete i da ne postujete sva pravila igre, na sopstveni rizik.
Neprimereno je da vas pitaju o zdravlju, porodicnoj situaciji npr trudnoci i seksualnoj orijentaciji, ta pitanja mozete da izbegnete, mada nisam cula da su ovde ikog na intervju to pitali, ali nije iskljuceno.Ponekad ih upakuju tako da niste ni svesni sta vas pitaju, npr mene su pitali preko telefona da li postoji neka situacija u mom zivotu koja ce me spreciti da radim u buducnosti...i ja sam iz topa odgovorila- nista cega sam svesna -nothing that I am aware of...i tek posle pola sata sam skontala da su me mozda pitali da li sam trudna...
hm...
Poslala sam rezime na 2 konkursa i otisla na jedan intervju, sto i nije tako lose za pocetak.
Bilo nas je sedam na zajednickom intervju, sto nisam ocekivala ali je bilo super jer smo redom odgovarali na isto pitanje i imala sam vremena da razmislim.
U komisiji su bili HR, i dve osobe zaduzene za skolski i predskolski program, tj koordinatori.
Dve devojke su upravo zavrsile koledz, troje nas je bilo van kanade tj emigranata i dvoje kanadjana je vec radilo u struci.Nas cetvoro je imalo diplomu vaspitaca, ostali su imali neke druge vezane za rad sa ljudima, socijalnu sluzbu i jedna je bila PSW.
Svi su bili skockani, ali ne preterano, kosulja- pantalone -cipele itd.
Prvo smo se predstavili i rekli nesto o sebi i svom iskustvu, teznjama, znanju itd.Posle su nam postavljali pitanja tipa sta su nam prednosti i mane i kako bismo se ponasali u odredjenim "teskim" situacijama...bilo je dosta mojih ne omiljenih sbbkbb varijanti.
Trazili da navodimo primere iz prethodnog radnog iskustva, trazili da uradimo pismeni test sa slicnim pitanjima i da navodimo sta su nam prioriteti u radu sa decom itd.
Onda smo dobili zadatak da isplaniramo neku aktivnost sa grpom dece i objasnimo zasto je bas to najbolje za taj uzrast....itd.
Nije bilo nesto naporno ni zahtevno.Rekli su da ce nam javiti sta su odlucili za 2 nedelje.
Inace u pitanju je mesto pomocnog vaspitaca,satnica od 12$, rad u dnevnim smenama u vrticu ili skoli koji po vasem izboru moze da bude od 2 i po do 8 sati dnevno.Za part time poziciju od 2 i po sata prepodne i 2 i po sata popodne u skoli satnica je 15$ ali to je samo par sati dnevno odredjenim danima u nedelji.
To mi je trenutno totalno nebitno, samo da upisem kanadsko radno iskustvo i da ne moram da trosim pare na volontiranje, naravno i da konacno vidim kako to izgleda raditi ovde, nadam se da ce mi pruziti sansu.
Kada savladate pisanje CV,Cover lettera i posaljete ih na jedno 1000 mesta sanse su da cete proci i neki od telefonskih intervjua sa HRom i doci do onog uzivo.
Znam iz price kako izgledaju intervjui ovde, verovatno su slicni svuda u svetu...i nemaju nikakve veze sa stvarnoscu ali ajde da taj deo preskocim.
Za vece firme i bolje placene pozicije mogu potrajati od mesec dana do nekoliko meseci i imati nekoliko krugova.Prvo vas kontaktira HR, to je osoba kojoj je dopao u ruke vas CV i koja treba na osnovu jednog telefonskog razgovora da vidi sa kim ima posla i odluci da li da vas zove na prvi intervju sa buducim sefom uzivo, postavice vam pitanja vezana za vas rezime, koji je u vecini slucajeva samo preletela pogledom i nije procitala, sta ste radili, gde, koliko dugo, koliko odgovornosti ste imali, zasto ste konkurisali na odredjenu poziciju i sta ocekujete od novog posla, koliko ste fleksibilni sa vremenom itd.
Ako joj se svidite zakazace intervju uzivo.Na intervju se stize 20 min ranije u odelu pod konac bez obzira za koju poziciju idete, donosite kopije svog rezimea, pisma preporuke ili kontakte koje ce zvati da vas provere i ostalo sto su vam rekli npr, izvod o nekaznjavanju i lekarski izvestaj ako je potrebno.Trudite se da zapamtite imena svih osoba koje vam se predstave jer posle morate da posaljete feedback inace cete ispasti nekulturni.Obicno ce na intervju biti jedna do 3 osobe, vas buduci sef, mozda njegov sef i ljudi koji treba da rade sa vama.Neki intervjui imaju testove i tehnicka pitanja, neki imaju samo procenu licnosti i iskustva na osnovu onog kako se predstavite.
Pitanja koja ce vam postavljati a koja mogu biti razna ukljucuju nekoliko zajednickih tema, koji su vam prioriteti u zivotu, koliko ste strucni i samostalni, na koji nacin razmisljate pod stresom ili u konfliktu i koliko ste poslusni-fleksibilni.
Moja najmanje omiljena kategorija je SBBKBB ili sta biste uradili u toj i toj situaciji...odvratno psiholosko testiranje najglupljim mogucim situacijama.
http://www.ceswoodstock.org/job_search/intervuquest.shtml
http://jobsearch.about.com/od/interviewquestionsanswers/a/interviewquest.htm
Ono sto ne smete da zaboravite je:
-da procitate sve o kompaniji u koju zelite da udjete po mogucnosti saznate nesto o ljudima koji ce biti na intervju, uvek je pitanje sta znate o firmi i zasto zelite tu da radite...kao i da znate da li imate posla sa strucnjacima u svom polju ili obicnim birokratama koje nemaju pojma o vasoj struci i znanju.
- da ne spominjene nista iz licnog zivota kao primer ako bas ne morate, samo profesionalnog.
-da se ne salite, sale su neprimerene na intervju za posao iz nekog razloga :)
-da znate sta svaka rec u vasem rezimeu kao i u oglasu znaci, npr ime programa sa kojim treba da radite i da ih ubedite da brzo ucite...
-da naucite da se hvalite i opisujete sebe kao pozrtvovanog supermena koji zivi za taj posao, iako to nije istina...
-nikada ne pokazujete koliko ste ocajni da dobijete posao i uvek glumite samouverenost.
-trazite objasnjenje ako vam nesto nije jasno ili imate spremno pitanje kada vam daju rec i dozvole vas da ih nesto pitate, samo ne sme biti o iznosu plate ;P
- kada vas pitaju koja je vasa mana, a hoce, nikada ne recite nesto negativno o sebi vec nesto tipa "pazim na svaki detalj i to je ponekad naporno za moje saradnike" ili "toliko sam dosledan da nesto zavrsim da sav svoj posao nosim kuci", u get my point?
- na intervju idete sami, bez partnera ili nedaj boze dece.
- bez zvaka, mobilnog i cigareta.
da ne sirim pricu, ima na google milion slicnih uputstava i knjiga u bibliotekama, verujte mi intervju uopste nije boza i treba se temeljno spremiti za njega pogotovo ako vam je struka zasnovana na nekom znanju, ima ljudi koji ce vas preslisati za tren oka.
Na proslom intervju moj dragi je proveo 2 i po sata radeci nenajavljene testove iz programiranja, na kom je jedno od pitanja nevezanih za struku bilo "napisati korisniku uputstvo kako da zaveze pertle" pokusajte da to uradite na engleskom bez recnika i tek onda cete videti koliko vam je dobar jezik :) ili moje omiljeno sa IELTSa napisite detaljno uputstvo deci kako da plivaju kraul-muski , najozbiljnije pokusajte da to uradite detaljno i bez upotrebe recnika ili neta.Apsolutno je lako pokazati nekom kako da to uradi, ali objasniti pismenim putem na stranom jeziku tako da taj koji cita to i razume, hm...malo teze.
Obavezno posaljite mail zahvalnicu-feedback u kom svima poimence zahvaljujete na vremenu i jos jednom isticete kako ste bas vi prava osoba za firmu itd...
http://www.psychologytoday.com/blog/tame-your-terrible-office-tyrant/201004/job-interview-do-s-and-don-ts
http://www.career.vt.edu/interviewing/DosDonts.html
http://www.talent-u-seek.com/DosDonts.html
Kada dodjete do pregovaranja o plati,
ako je u pitanju povisica ili prvi posao ovde, najbolja opcija u vecini slucajeva je da prepustite nadredjenom da vam da ponudu, npr date odgovor
any fair offer would be nice,
ili well, I'd like you to make a fair offer based on my credentials and experience,
ako insistiraju stavite se u sredinu raspona za vase zanimanje npr od 14 do 20, opciona sredina je 16$ na sat.
Naravno mozete i da ne postujete sva pravila igre, na sopstveni rizik.
Neprimereno je da vas pitaju o zdravlju, porodicnoj situaciji npr trudnoci i seksualnoj orijentaciji, ta pitanja mozete da izbegnete, mada nisam cula da su ovde ikog na intervju to pitali, ali nije iskljuceno.Ponekad ih upakuju tako da niste ni svesni sta vas pitaju, npr mene su pitali preko telefona da li postoji neka situacija u mom zivotu koja ce me spreciti da radim u buducnosti...i ja sam iz topa odgovorila- nista cega sam svesna -nothing that I am aware of...i tek posle pola sata sam skontala da su me mozda pitali da li sam trudna...
hm...
Poslala sam rezime na 2 konkursa i otisla na jedan intervju, sto i nije tako lose za pocetak.
Bilo nas je sedam na zajednickom intervju, sto nisam ocekivala ali je bilo super jer smo redom odgovarali na isto pitanje i imala sam vremena da razmislim.
U komisiji su bili HR, i dve osobe zaduzene za skolski i predskolski program, tj koordinatori.
Dve devojke su upravo zavrsile koledz, troje nas je bilo van kanade tj emigranata i dvoje kanadjana je vec radilo u struci.Nas cetvoro je imalo diplomu vaspitaca, ostali su imali neke druge vezane za rad sa ljudima, socijalnu sluzbu i jedna je bila PSW.
Svi su bili skockani, ali ne preterano, kosulja- pantalone -cipele itd.
Prvo smo se predstavili i rekli nesto o sebi i svom iskustvu, teznjama, znanju itd.Posle su nam postavljali pitanja tipa sta su nam prednosti i mane i kako bismo se ponasali u odredjenim "teskim" situacijama...bilo je dosta mojih ne omiljenih sbbkbb varijanti.
Trazili da navodimo primere iz prethodnog radnog iskustva, trazili da uradimo pismeni test sa slicnim pitanjima i da navodimo sta su nam prioriteti u radu sa decom itd.
Onda smo dobili zadatak da isplaniramo neku aktivnost sa grpom dece i objasnimo zasto je bas to najbolje za taj uzrast....itd.
Nije bilo nesto naporno ni zahtevno.Rekli su da ce nam javiti sta su odlucili za 2 nedelje.
Inace u pitanju je mesto pomocnog vaspitaca,satnica od 12$, rad u dnevnim smenama u vrticu ili skoli koji po vasem izboru moze da bude od 2 i po do 8 sati dnevno.Za part time poziciju od 2 i po sata prepodne i 2 i po sata popodne u skoli satnica je 15$ ali to je samo par sati dnevno odredjenim danima u nedelji.
To mi je trenutno totalno nebitno, samo da upisem kanadsko radno iskustvo i da ne moram da trosim pare na volontiranje, naravno i da konacno vidim kako to izgleda raditi ovde, nadam se da ce mi pruziti sansu.
Monday, March 12, 2012
Siva
Iz nekog razloga optimizam koji se trudim da prenesem na ovaj blog, kao i neka vrsta ohrabrenja da je moguce istrajati, nekog ko preleti par postova dovodi do zablude da nama ovde sve pada s neba i da smo sleteli na crveni tepih...
Ili je to samo sa onim ljudima koji i dalje ne zele da veruju da svaka medalja ima dve strane, i da emigracija ne mora da bude dobro resenje za svakog.
Svoje dileme pokusavam da resim apsolutnim ne priznavanjem da postoji ikakva sansa za povratak na staro i idenje unazad, kada spalis sve mostove jedini put je napred i nema drugog izbora, ili sto bi popularno rekli ne moze se sedeti jednim .... na dve stolice, verovatno je jako neudobno.Moja mama kaze da pametni ljudi ne zatvaraju vrata iza sebe vec ih ostave odskrinuta, meni je to isuvise bolno i nisam sigurna da mogu da zivim 2 paralelna zivota u prici "sta bi bilo kad bi bilo"....
Inace ona je sad u gostima ovde, i opet pronalazim sebe kako joj objasnjavam kako ovde stvari funkcionisu, sto bi moj prijatelj rekao pomalo je surovo u smislu "take it or leave it," uzmi il ostavi.
Jedan deo price sam mozda (ne) namerno preskocila, preskocila sam ga zato da ispostujem necije misljenje o licnim stvarima na blogu...ali mislim da je proslo dovoljno vremena i da je vreme da to ispravim.
Dakle, dosli smo ovde sa po dve diplome svaki, on- hemijski tehnicar i master informatike, ja vaspitac, ucitelj sa pravom da predajem engleski ...on sa 9 godina iskustva van struke i nekoliko u struci ja sa 6 u struci, radili smo tamo non stop da ustedimo za ovde, on- sedam dana u nedelji, dan noc, smene od 12 sati, ja putovala u 2 sela i subotom drzala dopunsku nastavu i sekcije, nismo imali vremena da se vidimo nego 2 dana u nedelji...
za sve to vreme radili smo na tome da jos vise naucimo i sebe pripremimo za beli svet, cak sam pocela da ucim francuski, a on je volontirao da poboljsa svoje znanje u informatici.
Dakle bili smo usmereni na svoj cilj, istrajni i vredni, a ziveli smo sa dve polovicne plate kao vecina oko nas, i roditelji su nam se "slagali" preko nasih glava gore nego u zikinoj dinastiji, kao i vecini mladih koje znam...ali to nije bitno.
Radili smo puno, imali smo malo.
Malo vremena za sebe, malo para, malo mogucnosti.
znali smo da se to nece promeniti, kada dodju deca vremena i para ce biti sve manje...
.....................................................................................................................
Prve nedelje kada smo dosli, kao sto sam napisala vec su mu nasli posao na traci u fabrici automobila, opet smene, opet fizikalisanje, opet 12 sati, rad sa ljudima odande i opet ona ista prica iz koje smo otisli samo u Kanadi, cuti gde si dobro ti je tu i grcaj da prezivis...posle mesec dana sam ga ubedila da da otkaz jer na minimalcu nije bilo sanse da zivimo normalno a diplomu bi mogao da baci sa svim znanjem i ulaganjem u studije.Slozili smo se da cemo dati sebi 3 meseca da nadje posao u struci a onda cemo videti,ako bude socijala, bice, jer imali smo para za tacno 3 meseca, ni od kog da pozajmimo i nigde da se vratimo.
Sad, zamislite kakav je osecaj biti sam u stranoj drzavi , ne znati nikog, nemati nikog da ti pomogne finansijski, imati malu bebu a nemati zdravstveno osiguranje i imati taman toliko para za zivot da pokrijes jedva 3 meseca i onda si na ulici sa malim detetom a nemas gde da ides niti mozes nazad, i ne znas kako ovde stvari funkcionisu ni koga da pitas da ti objasni i pomogne...uzivancija...
Koliko sam puta stegla zube i srce, sad mi je garant pola od kamena, i opet smo resili da rizikujemo i da ne igramo na sigurno po ko zna koji put.
Donela sam gomilu knjiga o trazenju posla i o tome kako proci intervju u Kanadi iz biblioteke, i vezbali smo pitanja, stav, tacne odgovore, podvlacili i izvlacili stavke iz knjiga i savete...sve one knjige tipa 101 pitanje na intervju 101 pravi odgovor.Za 3 nedelje poslali smo preko 1000 rezimea na sve moguce informaticke konkurse u okolini, inace i za rezime smo potrazili pomoc od nekoliko osoba koje su bili savetnici u YMCA i prijatelja koji je radio u toj struci, oni su nam objasnili kako da ga sastavimo i sta je najbitnije.
Posle mesec dana bilo je samo 2 poziva i to telefonska, da bi ljudi zakljucili da to nije ono sto oni traze.U drugom mesecu trazenja posla poceli smo da saljemo rezime i na hemijske pozicije, hemijski tehnicar, uklanjac hemijskog otpada, laborant...ma sve zivo vezano za hemiju i informatiku, i ovaj put dogovorili smo se da saljemo po celoj kanadi od BC do ON, pa ako cemo se seliti nema veze, bice kako bude idemo tamo gde bude posao.Poceli su da stizu pozivi iz BC i Alberte ali nije otislo dalje od telefonskog razgovora, tokom kojih je moj dragi mucao i imao jezivu tremu, nije verovao u sebe i lomio se svaki dan.Mislim da je njemu bilo mnogo teze jer je osecao da treba da zastiti i obezbedi svoju porodicu a niko nece da mu pruzi sansu. Usli smo u treci mesec trazenja posla sa preko 100 konkursa nedeljno u celoj drzavi, od toga 5 ili 6 poziva preko telefona i samo 2 intervjua uzivo.Jedan je bio da napravi nekom liku php sajt sa prodavnicom,samo on ne zna php, a drugi da provodi 6 sati dnevno vozeci kamion on Kitchenera do Toronta i nazad sakupljajuci opasan hemijski otpad za kompaniju koja ga reciklira, a ostalih par sati popunjavaci papire.Nisu ga primili.
Sredinom avgusta stigao je odgovor iz softver kompanije u Torontu koja radi statisticki biznis program za velike kompanije, poslali su mu test sa 5 zadataka i dali mu 12 sati da ih uradi i vrati, ako budu zadovoljni pozvace ga na drugi test i intervju.Tri zadatka bila su pisanje koda i SQL querija a 2 dizajniranje prikaza statistickih podataka na osnovu onih koje su poslali, podelili smo domaci i ja sam pocela da crtam statistiku i dashboard a on da resava zadatke, oko jednog je tako zapelo da smo test vratili samo 15 minuta pre isteka roka, izgleda da su bili zadovoljni jer je dobio sansu za intervju i drugi test, odmah sledece nedelje.
Na samom razgovoru bilo je nekoliko njih pred komisijom koju su cinili vlasnik kompanije kanadjanin, sef odeljenja za rad sa klijentima(kineskinja bivsi emigrant) i glavna za informaticki odsek (rumunka bivsi emigrant), uradio je test pristojno sa jednim zadatkom koji nije znao, jos uvek je mucao i imao tremu i problem da se izrazi na stranom jeziku, sto su mu nekako i progledali kroz prste jer su bili impresionirani uspehom u skoli.Onda su se uhvatili za onaj jedan zadatak koji nije znao...u ocajanju im je odgovorio, dajte mi par sati i google i resicu i taj zadatak, smozden da je to mozda odgovor koji ce ga pokopati jer zaista nije znao taj deo, ali oni su odjednom poceli da se smeju i rekli mu da bas takav stav traze jer nema smisla da trosis vreme na nesto sto je neko vec uradio ako mozes brze da pomognes klijentu i ustedis vreme i novac snalazeci se kreativno i pametno.
Pruzili su mu sansu.Pitali su ga za koliko para zeli da radi, on je rekao za 16 ili 17 $ na sat ne zeleci da se preceni u strahu da ce ga odbiti, iako to nije neka satnica u informatici, oni su rekli ok i dali mu 22$ na sat (iako nisu morali).Pitali su ga kad moze da pocne i on je rekao odmah, nasla sam mu sobu u podrumu nekog palestinca na drugom kraju grada na mesec dana dok ne sredim selidbu za nas i ne pronadjem stan. Radno vreme u firmi je bilo od 9 do 6, on je odlazio u 8 a ostajao do 9 uvece, posle bi se prikljucio na komp u firmi da radi od kuce do 2 nocu, mislim da je u to vreme provodio u proseku 16 sati za racunarom a mozda i vise, radeci i uceci non stop.
U narednih 6 meseci nastavio je istim tempom, vikendom je radio od kuce (iako se vikendom ne radi) a ponekad je subotu popodne provodio u firmi jer je imao kljuc.Za 3 meseca je dobio prvu povisicu, za 6 meseci drugu, iako je bio najmladji po stazu tamo a stariji od drugih po godinama najbrze je isao napred, kada je posle 8 meseci njegova sefica isla na mesec dana u Kinu, njega je odabrala da je menja i vodi odeljenje, iako je bilo ljudi koji rade u odeljenju vec 3 godine, tada je radio jos vise i trazio od sefice drugog odeljenja da mu da da vodi i bazu podataka kada mu je kolega koji je to radio otisao u drugu firmu, da bi i to naucio da radi, jer to niko nije znao od njegovih kolega a on je bio spreman da radi dva posla za jednu platu samo da bi prosirio svoje iskustvo.Da li treba da objasnjavam da sam ga vidjala samo iza ekrana i kad ide da spava, a da je dete bilo moje, na -22 isli smo peske do lekara sa temperaturom jer on nije smeo da izadje iz firme, ne zato sto mu nisu dali, nego zato sto nije hteo da trazi izlaz...da se ne zamera.Svaki praznik je radio, naravno dobrovoljno niko ga nije terao, sam se javljao.
A ljudi sa kojima je radio su bili fantasticni, dobri, dolazili su nam u kucu, pomagali mu maksimalno.Kada je odlazio odatle (zato sto smo hteli da izadjemo van toronta, na vecu platu i laksi posao) rekli su mu da su mu vrata uvek otvorena jer se dokazao, a klijenti sirom sveta sa kojima je radio poslali su mu reference, plakala sam dok sam ih citala.
Posle 6 meseci na novom poslu, svi ga obozavaju, nikad nikom nije rekao necu ili ne mogu, nije se namrstio ni na jedan posao, pre neki dan je isao da pomogne ljudima u starackom domu preko puta njegovog radnog mesta iako to nema veze sa njegovim poslom.
Mi zivimo verujuci da ako dobro cinis dobrim ti se vraca, ovde to nekako funkcionise bolje nego tamo jer vecina ljudi zaista veruje u to.Zato iskreno verujem da srecu treba zasluziti i da ona ne pada s neba.
Djole kaze, zavist valja i zasluziti....
Emigranti moraju da znaju vise i da rade duplo vise od Kanadjana, mozda i troduplo da bi se dokazali bar u pocetku dok ne stanu na noge, to je cinjenica, i to je jedini nacin da pokazes koliko vredis.Druga opcija je da otvoris svoju firmicu i mesetaris pa kako se ko snadje.
A sto se intervjua tice, e pa cujem da su ovde i tamo nebo i zemlja.
moju drugaricu sa diplomom ekologa tamo na birou uce da ne sme da pita za platu jer ce se poslodavac uvrediti, kao da ona planira da radi za kikiriki...
Kanadjani prvo zele da znaju koliko smatrate da treba da zaradjujete, ako se precenite nevalja, ako se potcenite tu nesto nije u redu, garant nemate pojma cim niste proverili satnice za vasu struku...i nece vas uzeti u obzir.
Druga stvar koju zele da znaju je vase obrazovanje i iskustvo, zatim kakav ste kolega i sta vas sef misli o vama (a ljudi su ovde jezivo iskreni) i ako malo zabrljate nece se ustrucavati da kazu istinu, niko nikog ne pokriva, kao tamo.
Dosta ima psiholoskih pitanja tipa kako bi ste reagovali na neku situaciju na poslu.
Za intervju se treba jako dobro spremiti, bukvalno uciti kako da ga prodjes i odradis dobro jer ima puno njih koji traze posao pored tebe a ti moras da dokazes da si najbolji.I u ovakvim strukama gde se trazi jako znanje, cesti su i testovi ako ste pocetnik ili novodosli iz neke druge zemlje.
Jednom mu je jedan kolega koji je tek poceo da radi u toj firmi rekao "zasto toliko radis, cinis da mi ostali izgledamo lose" (taj inace nije radio ni svoj deo posla vec ga je uvaljivao drugima) posle su se zalili na njega i nakon 3 meseca dobio je otkaz.Taj stav uradicu koliko moram, ovde ne prolazi.Nema drzavnih firmi gde se mesta nasledjuju po rodjenju i rodbini...ako donosis novac kompaniji vredis ako ne donosis niko nece gubiti na tebi.
Drugi put je neki magistar nauka iz Rusije dosao na intervju i satima na tabli resavao onaj zadatak ( za google koji je namerno stavljen u test) i nisu ga primili, s obrazlozenjem da bi gubio vreme na stvari koje vec postoje na internetu resene, covek je hteo da dokaze kako je pametan i sve moze da resi sam, a u kompaniji gde je vreme novac a klijenti cekaju resenje u roku od 48 sati nema vremena za teorisanje...parola snadji se, pitaj kolegu, pitaj google, iskopaj na netu, uci usput.
Kanada jeste takva, uzmi il ostavi.
Mislim da smo donosili cudne odluke i rizikovali tu i tamo, ponekad smo i pogresili, ponekad smo morali da stisnemo zube ali uvek smo se trudili da budemo dobri, i nocas dok sam razmisljalao tome kako tamo ako padnes u blato gaze te da ostanes dole i guraju ti glavu u blato da te udave da nikad ne ustanes iz ciste mrznje, zavisti i obesti, i kako se ljudi hrane tudjom nesrecom a mrze tudju srecu a kako ovde imaju samilosti da pomazu beskucnicima i narkomanima, pruzaju ruku svima, podrzavaju one koji su pali da ustanu, i vikendom idu da im sluze rucak u javnoj kuhinji...shvatila sam neke stvari.
Odlucila sam da pokusam iz sve snage da postanem vise kao takvi ljudi jer mislim da je njihov nacin ispravan.
Prosle nedelje je u mom rodnom gradu po prvi put u istoriji sleteo labud na jezero u centru grada, odusevljenje je bilo toliko da su ga mediji slikali i snimali...10 minuta posle reportaze izasli su djaci iz obliznjih skola, osnovci i srednjoskolci i zasuli belu pticu kamenjem, perje se obojilo u crveno...a oni su se smejali i navijali naravno.
Da je moje dete to uradilo to bi za mene kao roditelja i ucitelja bilo porazavajuce do suza.Tamo je to skoro postalo normalna pojava, stavise zivotinje su zadnje na listi koliko je rasprostranjena okrutnost prema ljudima.Dosta dugo su me uveravali da je to u redu jer su ljudi sami krivi za svoju nesrecu i odgovorni za svoj neuspeh, ako nisu dovoljno jaki da se izbore ko im je kriv, tako sam i ja ucena da verujem- svako se brine o sebi i svom zivotu i odgovoran je za svoj uspeh ili neuspeh ne treba da krivi druge ili da ocekuje pomoc ako nije sposoban sam da nesto uradi, u Kanadi mi se misljenje o tome polako menja, iz ove perspektive nije bas tako bar ne u potpunosti, i nije sve tako crno ili belo, postoji i siva.
...............................................................................................................................
na onooj listi sa plusevima i minusima imigracije koju svima predlazem da sastave, evo nekih od minusa
1. Imas samo sebe i svog partnera i nikog vise, ako se okrenete jedno protiv drugog u teskim vremenima onda nemas nikog, zivot ce se pretvoriti u prebacivanje i pakao...osim ako imas porodicu ili rodbinu ovde da ti pomognu
2. para imas koliko si poneo, ako to ode snalazi se ako imas od koga, mi nismo imali
3. radices najgore i lose placene poslove u pocetku bez obzira koliko si obrazovan ili pametan, koliko radnog iskustva imas
4. nemas kome da ostavis dete ni kad ides kod lekara ni na razgovor za posao
5. vrtic kosta oko 1000$ mesecno
6. kola kostaju od 200$ do 600$ mesecno, osiguranje plus gorivo
7. minimalac je 10$ na sat i u nekim gradovima (vecim) ne pokriva troskove zivota porodice
8. karta u onom pravcu kosta u proseku 1500$, duplo vise nego kada neko dodje odande
9. mozda ces morati da odustanes od svoje struke-diplome-zvanja-plate i nacina zivota zauvek ili privremeno zavisi
10.pocinjes od nule ponovo, nemas namestaj, posao, dom...nista, cak ni prijatelje
11. svaka tvoja odluka i rizik moze lako da se okrene protiv tebe
12. mozda ti se nece svideti nova sredina i nacin zivota jer nije ni nalik na staru
13. mozda ce se bracni drug ili deca okrenuti protiv tebe jer nisu zeleli ovakav zivot i toliko promena
14. mozda ces shvatiti da Kanada ipak nije bajka kakvom je zamisljas vec tezak rad i licni izbor...pa ces se razocarati
15. mozda ce biti tesko prilagoditi se na novu sredinu i mozda sve nece biti dovoljno da ubije nostalgiju za starim zivotom....
16. necete moci da posetite roditelje, rodbinu, prijatelje mozda godinama i mozda necete moci da im pognete kad dodje vreme...
17......dopisite sami........
po izboru citalaca :)
- ako se materijalno ne ostvarite onoliko koliko ste ocekivali-sanjali da cete, mozete upasti u bedak, ili smatrati da niste uspeli u kanadi
- ako ne dozvolite sebi da prevazidjete vecito poredjenje dve zemlje i jednu zaboravite a na drugu se naviknete, necete imati mir
Ili je to samo sa onim ljudima koji i dalje ne zele da veruju da svaka medalja ima dve strane, i da emigracija ne mora da bude dobro resenje za svakog.
Svoje dileme pokusavam da resim apsolutnim ne priznavanjem da postoji ikakva sansa za povratak na staro i idenje unazad, kada spalis sve mostove jedini put je napred i nema drugog izbora, ili sto bi popularno rekli ne moze se sedeti jednim .... na dve stolice, verovatno je jako neudobno.Moja mama kaze da pametni ljudi ne zatvaraju vrata iza sebe vec ih ostave odskrinuta, meni je to isuvise bolno i nisam sigurna da mogu da zivim 2 paralelna zivota u prici "sta bi bilo kad bi bilo"....
Inace ona je sad u gostima ovde, i opet pronalazim sebe kako joj objasnjavam kako ovde stvari funkcionisu, sto bi moj prijatelj rekao pomalo je surovo u smislu "take it or leave it," uzmi il ostavi.
Jedan deo price sam mozda (ne) namerno preskocila, preskocila sam ga zato da ispostujem necije misljenje o licnim stvarima na blogu...ali mislim da je proslo dovoljno vremena i da je vreme da to ispravim.
Dakle, dosli smo ovde sa po dve diplome svaki, on- hemijski tehnicar i master informatike, ja vaspitac, ucitelj sa pravom da predajem engleski ...on sa 9 godina iskustva van struke i nekoliko u struci ja sa 6 u struci, radili smo tamo non stop da ustedimo za ovde, on- sedam dana u nedelji, dan noc, smene od 12 sati, ja putovala u 2 sela i subotom drzala dopunsku nastavu i sekcije, nismo imali vremena da se vidimo nego 2 dana u nedelji...
za sve to vreme radili smo na tome da jos vise naucimo i sebe pripremimo za beli svet, cak sam pocela da ucim francuski, a on je volontirao da poboljsa svoje znanje u informatici.
Dakle bili smo usmereni na svoj cilj, istrajni i vredni, a ziveli smo sa dve polovicne plate kao vecina oko nas, i roditelji su nam se "slagali" preko nasih glava gore nego u zikinoj dinastiji, kao i vecini mladih koje znam...ali to nije bitno.
Radili smo puno, imali smo malo.
Malo vremena za sebe, malo para, malo mogucnosti.
znali smo da se to nece promeniti, kada dodju deca vremena i para ce biti sve manje...
.....................................................................................................................
Prve nedelje kada smo dosli, kao sto sam napisala vec su mu nasli posao na traci u fabrici automobila, opet smene, opet fizikalisanje, opet 12 sati, rad sa ljudima odande i opet ona ista prica iz koje smo otisli samo u Kanadi, cuti gde si dobro ti je tu i grcaj da prezivis...posle mesec dana sam ga ubedila da da otkaz jer na minimalcu nije bilo sanse da zivimo normalno a diplomu bi mogao da baci sa svim znanjem i ulaganjem u studije.Slozili smo se da cemo dati sebi 3 meseca da nadje posao u struci a onda cemo videti,ako bude socijala, bice, jer imali smo para za tacno 3 meseca, ni od kog da pozajmimo i nigde da se vratimo.
Sad, zamislite kakav je osecaj biti sam u stranoj drzavi , ne znati nikog, nemati nikog da ti pomogne finansijski, imati malu bebu a nemati zdravstveno osiguranje i imati taman toliko para za zivot da pokrijes jedva 3 meseca i onda si na ulici sa malim detetom a nemas gde da ides niti mozes nazad, i ne znas kako ovde stvari funkcionisu ni koga da pitas da ti objasni i pomogne...uzivancija...
Koliko sam puta stegla zube i srce, sad mi je garant pola od kamena, i opet smo resili da rizikujemo i da ne igramo na sigurno po ko zna koji put.
Donela sam gomilu knjiga o trazenju posla i o tome kako proci intervju u Kanadi iz biblioteke, i vezbali smo pitanja, stav, tacne odgovore, podvlacili i izvlacili stavke iz knjiga i savete...sve one knjige tipa 101 pitanje na intervju 101 pravi odgovor.Za 3 nedelje poslali smo preko 1000 rezimea na sve moguce informaticke konkurse u okolini, inace i za rezime smo potrazili pomoc od nekoliko osoba koje su bili savetnici u YMCA i prijatelja koji je radio u toj struci, oni su nam objasnili kako da ga sastavimo i sta je najbitnije.
Posle mesec dana bilo je samo 2 poziva i to telefonska, da bi ljudi zakljucili da to nije ono sto oni traze.U drugom mesecu trazenja posla poceli smo da saljemo rezime i na hemijske pozicije, hemijski tehnicar, uklanjac hemijskog otpada, laborant...ma sve zivo vezano za hemiju i informatiku, i ovaj put dogovorili smo se da saljemo po celoj kanadi od BC do ON, pa ako cemo se seliti nema veze, bice kako bude idemo tamo gde bude posao.Poceli su da stizu pozivi iz BC i Alberte ali nije otislo dalje od telefonskog razgovora, tokom kojih je moj dragi mucao i imao jezivu tremu, nije verovao u sebe i lomio se svaki dan.Mislim da je njemu bilo mnogo teze jer je osecao da treba da zastiti i obezbedi svoju porodicu a niko nece da mu pruzi sansu. Usli smo u treci mesec trazenja posla sa preko 100 konkursa nedeljno u celoj drzavi, od toga 5 ili 6 poziva preko telefona i samo 2 intervjua uzivo.Jedan je bio da napravi nekom liku php sajt sa prodavnicom,samo on ne zna php, a drugi da provodi 6 sati dnevno vozeci kamion on Kitchenera do Toronta i nazad sakupljajuci opasan hemijski otpad za kompaniju koja ga reciklira, a ostalih par sati popunjavaci papire.Nisu ga primili.
Sredinom avgusta stigao je odgovor iz softver kompanije u Torontu koja radi statisticki biznis program za velike kompanije, poslali su mu test sa 5 zadataka i dali mu 12 sati da ih uradi i vrati, ako budu zadovoljni pozvace ga na drugi test i intervju.Tri zadatka bila su pisanje koda i SQL querija a 2 dizajniranje prikaza statistickih podataka na osnovu onih koje su poslali, podelili smo domaci i ja sam pocela da crtam statistiku i dashboard a on da resava zadatke, oko jednog je tako zapelo da smo test vratili samo 15 minuta pre isteka roka, izgleda da su bili zadovoljni jer je dobio sansu za intervju i drugi test, odmah sledece nedelje.
Na samom razgovoru bilo je nekoliko njih pred komisijom koju su cinili vlasnik kompanije kanadjanin, sef odeljenja za rad sa klijentima(kineskinja bivsi emigrant) i glavna za informaticki odsek (rumunka bivsi emigrant), uradio je test pristojno sa jednim zadatkom koji nije znao, jos uvek je mucao i imao tremu i problem da se izrazi na stranom jeziku, sto su mu nekako i progledali kroz prste jer su bili impresionirani uspehom u skoli.Onda su se uhvatili za onaj jedan zadatak koji nije znao...u ocajanju im je odgovorio, dajte mi par sati i google i resicu i taj zadatak, smozden da je to mozda odgovor koji ce ga pokopati jer zaista nije znao taj deo, ali oni su odjednom poceli da se smeju i rekli mu da bas takav stav traze jer nema smisla da trosis vreme na nesto sto je neko vec uradio ako mozes brze da pomognes klijentu i ustedis vreme i novac snalazeci se kreativno i pametno.
Pruzili su mu sansu.Pitali su ga za koliko para zeli da radi, on je rekao za 16 ili 17 $ na sat ne zeleci da se preceni u strahu da ce ga odbiti, iako to nije neka satnica u informatici, oni su rekli ok i dali mu 22$ na sat (iako nisu morali).Pitali su ga kad moze da pocne i on je rekao odmah, nasla sam mu sobu u podrumu nekog palestinca na drugom kraju grada na mesec dana dok ne sredim selidbu za nas i ne pronadjem stan. Radno vreme u firmi je bilo od 9 do 6, on je odlazio u 8 a ostajao do 9 uvece, posle bi se prikljucio na komp u firmi da radi od kuce do 2 nocu, mislim da je u to vreme provodio u proseku 16 sati za racunarom a mozda i vise, radeci i uceci non stop.
U narednih 6 meseci nastavio je istim tempom, vikendom je radio od kuce (iako se vikendom ne radi) a ponekad je subotu popodne provodio u firmi jer je imao kljuc.Za 3 meseca je dobio prvu povisicu, za 6 meseci drugu, iako je bio najmladji po stazu tamo a stariji od drugih po godinama najbrze je isao napred, kada je posle 8 meseci njegova sefica isla na mesec dana u Kinu, njega je odabrala da je menja i vodi odeljenje, iako je bilo ljudi koji rade u odeljenju vec 3 godine, tada je radio jos vise i trazio od sefice drugog odeljenja da mu da da vodi i bazu podataka kada mu je kolega koji je to radio otisao u drugu firmu, da bi i to naucio da radi, jer to niko nije znao od njegovih kolega a on je bio spreman da radi dva posla za jednu platu samo da bi prosirio svoje iskustvo.Da li treba da objasnjavam da sam ga vidjala samo iza ekrana i kad ide da spava, a da je dete bilo moje, na -22 isli smo peske do lekara sa temperaturom jer on nije smeo da izadje iz firme, ne zato sto mu nisu dali, nego zato sto nije hteo da trazi izlaz...da se ne zamera.Svaki praznik je radio, naravno dobrovoljno niko ga nije terao, sam se javljao.
A ljudi sa kojima je radio su bili fantasticni, dobri, dolazili su nam u kucu, pomagali mu maksimalno.Kada je odlazio odatle (zato sto smo hteli da izadjemo van toronta, na vecu platu i laksi posao) rekli su mu da su mu vrata uvek otvorena jer se dokazao, a klijenti sirom sveta sa kojima je radio poslali su mu reference, plakala sam dok sam ih citala.
Posle 6 meseci na novom poslu, svi ga obozavaju, nikad nikom nije rekao necu ili ne mogu, nije se namrstio ni na jedan posao, pre neki dan je isao da pomogne ljudima u starackom domu preko puta njegovog radnog mesta iako to nema veze sa njegovim poslom.
Mi zivimo verujuci da ako dobro cinis dobrim ti se vraca, ovde to nekako funkcionise bolje nego tamo jer vecina ljudi zaista veruje u to.Zato iskreno verujem da srecu treba zasluziti i da ona ne pada s neba.
Djole kaze, zavist valja i zasluziti....
Emigranti moraju da znaju vise i da rade duplo vise od Kanadjana, mozda i troduplo da bi se dokazali bar u pocetku dok ne stanu na noge, to je cinjenica, i to je jedini nacin da pokazes koliko vredis.Druga opcija je da otvoris svoju firmicu i mesetaris pa kako se ko snadje.
A sto se intervjua tice, e pa cujem da su ovde i tamo nebo i zemlja.
moju drugaricu sa diplomom ekologa tamo na birou uce da ne sme da pita za platu jer ce se poslodavac uvrediti, kao da ona planira da radi za kikiriki...
Kanadjani prvo zele da znaju koliko smatrate da treba da zaradjujete, ako se precenite nevalja, ako se potcenite tu nesto nije u redu, garant nemate pojma cim niste proverili satnice za vasu struku...i nece vas uzeti u obzir.
Druga stvar koju zele da znaju je vase obrazovanje i iskustvo, zatim kakav ste kolega i sta vas sef misli o vama (a ljudi su ovde jezivo iskreni) i ako malo zabrljate nece se ustrucavati da kazu istinu, niko nikog ne pokriva, kao tamo.
Dosta ima psiholoskih pitanja tipa kako bi ste reagovali na neku situaciju na poslu.
Za intervju se treba jako dobro spremiti, bukvalno uciti kako da ga prodjes i odradis dobro jer ima puno njih koji traze posao pored tebe a ti moras da dokazes da si najbolji.I u ovakvim strukama gde se trazi jako znanje, cesti su i testovi ako ste pocetnik ili novodosli iz neke druge zemlje.
Jednom mu je jedan kolega koji je tek poceo da radi u toj firmi rekao "zasto toliko radis, cinis da mi ostali izgledamo lose" (taj inace nije radio ni svoj deo posla vec ga je uvaljivao drugima) posle su se zalili na njega i nakon 3 meseca dobio je otkaz.Taj stav uradicu koliko moram, ovde ne prolazi.Nema drzavnih firmi gde se mesta nasledjuju po rodjenju i rodbini...ako donosis novac kompaniji vredis ako ne donosis niko nece gubiti na tebi.
Drugi put je neki magistar nauka iz Rusije dosao na intervju i satima na tabli resavao onaj zadatak ( za google koji je namerno stavljen u test) i nisu ga primili, s obrazlozenjem da bi gubio vreme na stvari koje vec postoje na internetu resene, covek je hteo da dokaze kako je pametan i sve moze da resi sam, a u kompaniji gde je vreme novac a klijenti cekaju resenje u roku od 48 sati nema vremena za teorisanje...parola snadji se, pitaj kolegu, pitaj google, iskopaj na netu, uci usput.
Kanada jeste takva, uzmi il ostavi.
Mislim da smo donosili cudne odluke i rizikovali tu i tamo, ponekad smo i pogresili, ponekad smo morali da stisnemo zube ali uvek smo se trudili da budemo dobri, i nocas dok sam razmisljalao tome kako tamo ako padnes u blato gaze te da ostanes dole i guraju ti glavu u blato da te udave da nikad ne ustanes iz ciste mrznje, zavisti i obesti, i kako se ljudi hrane tudjom nesrecom a mrze tudju srecu a kako ovde imaju samilosti da pomazu beskucnicima i narkomanima, pruzaju ruku svima, podrzavaju one koji su pali da ustanu, i vikendom idu da im sluze rucak u javnoj kuhinji...shvatila sam neke stvari.
Odlucila sam da pokusam iz sve snage da postanem vise kao takvi ljudi jer mislim da je njihov nacin ispravan.
Prosle nedelje je u mom rodnom gradu po prvi put u istoriji sleteo labud na jezero u centru grada, odusevljenje je bilo toliko da su ga mediji slikali i snimali...10 minuta posle reportaze izasli su djaci iz obliznjih skola, osnovci i srednjoskolci i zasuli belu pticu kamenjem, perje se obojilo u crveno...a oni su se smejali i navijali naravno.
Da je moje dete to uradilo to bi za mene kao roditelja i ucitelja bilo porazavajuce do suza.Tamo je to skoro postalo normalna pojava, stavise zivotinje su zadnje na listi koliko je rasprostranjena okrutnost prema ljudima.Dosta dugo su me uveravali da je to u redu jer su ljudi sami krivi za svoju nesrecu i odgovorni za svoj neuspeh, ako nisu dovoljno jaki da se izbore ko im je kriv, tako sam i ja ucena da verujem- svako se brine o sebi i svom zivotu i odgovoran je za svoj uspeh ili neuspeh ne treba da krivi druge ili da ocekuje pomoc ako nije sposoban sam da nesto uradi, u Kanadi mi se misljenje o tome polako menja, iz ove perspektive nije bas tako bar ne u potpunosti, i nije sve tako crno ili belo, postoji i siva.
...............................................................................................................................
na onooj listi sa plusevima i minusima imigracije koju svima predlazem da sastave, evo nekih od minusa
1. Imas samo sebe i svog partnera i nikog vise, ako se okrenete jedno protiv drugog u teskim vremenima onda nemas nikog, zivot ce se pretvoriti u prebacivanje i pakao...osim ako imas porodicu ili rodbinu ovde da ti pomognu
2. para imas koliko si poneo, ako to ode snalazi se ako imas od koga, mi nismo imali
3. radices najgore i lose placene poslove u pocetku bez obzira koliko si obrazovan ili pametan, koliko radnog iskustva imas
4. nemas kome da ostavis dete ni kad ides kod lekara ni na razgovor za posao
5. vrtic kosta oko 1000$ mesecno
6. kola kostaju od 200$ do 600$ mesecno, osiguranje plus gorivo
7. minimalac je 10$ na sat i u nekim gradovima (vecim) ne pokriva troskove zivota porodice
8. karta u onom pravcu kosta u proseku 1500$, duplo vise nego kada neko dodje odande
9. mozda ces morati da odustanes od svoje struke-diplome-zvanja-plate i nacina zivota zauvek ili privremeno zavisi
10.pocinjes od nule ponovo, nemas namestaj, posao, dom...nista, cak ni prijatelje
11. svaka tvoja odluka i rizik moze lako da se okrene protiv tebe
12. mozda ti se nece svideti nova sredina i nacin zivota jer nije ni nalik na staru
13. mozda ce se bracni drug ili deca okrenuti protiv tebe jer nisu zeleli ovakav zivot i toliko promena
14. mozda ces shvatiti da Kanada ipak nije bajka kakvom je zamisljas vec tezak rad i licni izbor...pa ces se razocarati
15. mozda ce biti tesko prilagoditi se na novu sredinu i mozda sve nece biti dovoljno da ubije nostalgiju za starim zivotom....
16. necete moci da posetite roditelje, rodbinu, prijatelje mozda godinama i mozda necete moci da im pognete kad dodje vreme...
17......dopisite sami........
po izboru citalaca :)
- ako se materijalno ne ostvarite onoliko koliko ste ocekivali-sanjali da cete, mozete upasti u bedak, ili smatrati da niste uspeli u kanadi
- ako ne dozvolite sebi da prevazidjete vecito poredjenje dve zemlje i jednu zaboravite a na drugu se naviknete, necete imati mir
Wednesday, February 29, 2012
Job search...is a job itself.
Mozda sam izgubila pojam o tome koliko sam stvari napisala na ovom blogu, ovo je neki 120ti post i bice uskoro 110.000 poseta, pa nisam bas ocekivala da postanem tako "globalna" ali drago mi je da znam da je nekom zapravo pomoglo nesto sto je procitao.
Imala sam par pitanja sto se tice trazenja posla pa posto sam trenutno tu negde u toj prici, evo najpopularnijih linkova.
ako vas zanima sansa za zaposlenje u nekom polju statistiku mozete proveriti ovde
http://www.workingincanada.gc.ca/content_pieces-eng.do?lang=eng&cid=1
plata/prosek
http://www.wowjobs.ca/salary.aspx
Job search
http://www.workingincanada.gc.ca/content_pieces-eng.do?cid=5003&lang=eng
jobbank.ca
monster.ca
workopolisa
wowjobs.ca
http://www.careerbeacon.com/
http://www.eluta.ca/search?q=&l=&radius=50&advanced=1&ef=7
IT jobs
https://www.procom.ca/
http://www.randstadtechnologies.ca/
http://www.itjobs.ca/en
http://www.canadait.com
http://www.it-careers.ca/jobboard.htm
Za ostala zanimanja ...google i napred :)
Toronto novine
http://www.novine.ca/zaposli-se/
Imala sam par pitanja sto se tice trazenja posla pa posto sam trenutno tu negde u toj prici, evo najpopularnijih linkova.
ako vas zanima sansa za zaposlenje u nekom polju statistiku mozete proveriti ovde
http://www.workingincanada.gc.ca/content_pieces-eng.do?lang=eng&cid=1
plata/prosek
http://www.wowjobs.ca/salary.aspx
Job search
http://www.workingincanada.gc.ca/content_pieces-eng.do?cid=5003&lang=eng
jobbank.ca
monster.ca
workopolisa
wowjobs.ca
http://www.careerbeacon.com/
http://www.eluta.ca/search?q=&l=&radius=50&advanced=1&ef=7
IT jobs
https://www.procom.ca/
http://www.randstadtechnologies.ca/
http://www.itjobs.ca/en
http://www.canadait.com
http://www.it-careers.ca/jobboard.htm
Za ostala zanimanja ...google i napred :)
Toronto novine
http://www.novine.ca/zaposli-se/
Saturday, January 7, 2012
Par sitnica vezanih za osiguranje i ostalo koje sam saznala iz druge ruke :)
Amoze i ovako...Canada i pm :)) izvinjavam se zbog recnika...ps ima toga ovde puuunooo.
http://www.youtube.com/watch?v=8FzbLhkQjRU&feature=youtu.be
Nedavno sam napisala nekom da ukoliko nije siguran da li je odlazak vredan rizika, i da li se imigracija isplati stavi sve na papir, onako kako smo mi ucinili...u tri kolone.Prva kolona predstavlja sve stvari zbog kojih zelimo da odemo i koje ne mozemo da promenimo, tu su bile stavke tipa nema posla, nema para, nema buducnosti za decu, mrzimo politiku itd.Druga kolona predstavlja stvari koje bi se za nas promenile na bolje imigracijom (na duze staze naravno) tipa jedan od nas bi radio u struci u kojoj u srbiji ne bi nasao posao, popravile bi nam se finansije i ostala "kulturna i prirodna " okolina i okruzenje itd, i treca kolona su bile teskoce, stvari za koje smo tada mislili da ce nam predstavljati najveci problem u emigrantskoj tranziciji, nemamo nikog na koga da se oslonimo licno niti za finansijsku pomoc, nema baba i deda da pricuvaju klinca, vrtic ce biti problem,struka ce jednom od nas biti problem, itd.
Kada smo sve stavili na papir bolje smo videli sta ocekujemo da promenimo i sa cime ocekujemo da se suocimo ako se odlucimo na odlazak, na sta smo se iskreno odlucili onog momenta kada smo vec bili predali papire 2006.Nasa lista minusa na duze staze koji bi se nagomilali ostankom nekako je bila podugacka u odnosu na ostale kolone.
Cinjenica je da je zivot pun sitnih i krupnih frustracija, kao emigranta moja najveca frustracija je problem sa diplomom...da znate vec sve to, bila sam na listi zanimanja, uvezli su me na osnovu diploma i poena i onda sam sletela ovde kao jedna velika nula, bez radnog iskustva ne mogu cak ni da se nadam poslu cistacice ili konobarice itd...to je previse poznata prica.
Ovo ne govorim u rezigniranom tonu, iako me te stvari najvise doticu, radim na tome da promenim svoj status naravno :), konkurisala sam na par mesta ali nisu me zvali, nemam kanadsko iskustvo verovatno.
Nisam htela da volontiram iz principa, zaista mislim da je volontiranje divna stvar za studente i bakice u penziji ali ja imam dete kome treba platiti hranu i odecu i vrtic jednog dana i jednostavno ne vidim smisao, radila bih za ispod minimalne satnice ali da imam neku satnicu i da kazem da sam radila,
pogotovo sto mi je poslednje pismo od vaspitacke institucije pokazalo da sam u pravu, u njemu stoji da oni ne priznaju volontiranje kao radno iskustvo u Kanadi.Samo placen rad i to sa kvalifikacijom se po njima priznaje kao rad u struci...volontiranje je lepo ali tvoja dobra volja i volonteri ne moraju da imaju odredjenu struku, svako moze da volontira itd...
Malo me je zabolelo to licemerje kojim su mi svi nudili da volontiram od kad smo sleteli obecavajuci mi da to nesto znaci...naravno da znaci, steknes uvid u kanadski sistem i poslovnu etiku, povezes se u networking i imas sanse da te neko negde preporuci ili zadrzi ako si dobar itd, sve to stoji...ali za to vreme gubis vreme i novac a mozda ti se nece isplatiti ili ce ti reci hvala, bas lepo od tebe ali mi to ne prihvatamo kao radno iskustvo.
To je jedna od stvari koju sam ocekivala i koja je bila na mojoj "protiv" listi, ako ne uspem nista da uradim i dalje cu imati osecaj da sam bacila 6 godina rada i 5 godina skolovanja dolaskom ovamo,
mada s obzirom da se tamo sitacija promenila pre nego sto smo dobili vize i da sam ostala na pola posla i pola plate posle porodiljskog verovatno bih i tamo imala isti bedni i odvratni osecaj da sam uzalud isla na fax kad posla neeemaaa bez veze vezice i mita...
To su stvari na koje sebe podsetim svaki put kad upadnem u bedak zbog trenutne situacije ovde.Ako mi se ucini da nisam dovoljno ucinila za godinu dana ovde, setim se koliko smo malo mogli da ucinimo za 7 godina zajednickog zivota tamo.
....................................................................................................
Po onome sto cujem TD insurance trenutno ima najbolje rate za osiguranje kada su skorasnji emigranti u pitanju, kvote se mogu dobiti online ili telefonom, postoji nesto sto nisam pomenula a sto je vrlo bitno jer smanjuje ratu osiguranja za kola i do 30%, to je papir koji dobijate od instruktora ako ste prosli kanadske casove voznje, on kosta oko 200 $ ali na duze staze vrlo se isplati.
E sad, ako vam se ne ide na casove ili znate da vozite i taj papir vam treba samo radi osiguranja mozete ga "nabaviti" od "nasih" instruktora po dogovoru...znate na sta mislim.Drugim recima nadjite instruktora ili skolu voznje, uzmite par casova ako vam trebaju i pitajte za taj papiric, smanjice vam osiguranje kasnije znacajno.
Druga stvar je ako dodjete u situaciju da menjate kola ili ih prodate, nikako ne otkazujte osiguranje ako ste zadovoljni ratom.
Neka osiguranja imaju grozan obicaj da ako im otkazete i recimo za mesec ili dva kada kupite nova kola trazite ponovo da vas osiguraju podignu ratu jer vas tretiraju kao novu musteriju, nema veze sto ste prethodne 4 godine bili osigurani kod njih...puj pike ne vazi, idemo iz pocetka sa pocetnickim rejtingom i vecom ratom.Dakle cak i kada vam auto sedi pokvaren u garazi ne otkazujte ako ne zelite da posle placate vise za osiguranje (s druge strane nama imigrantima je rata ionako velika za ovdasnje uslove tako da nas to ne dotice puno).
Najvise novca i najvise zivaca odlazi na zezanje sa kolima i osiguranjem, tako da se dobro raspitajte i procitajte sitna slova u ugovoru obavezno.Takodje pitajte za visinu "penala" ako raskinete ugovor da biste nasli bolje.
....................................................................................................................
U Londonu je bilo pola metra snega ali sad se otopio jer smo opet u suncanom plusu jupi, propade nam sankanje na brdu ali bice toga jos...Toronto jos nije ni video sneg, oni uzivaju u sopstvenoj mikroklimi i vise po parkovima.
Jos uvek uzivamo u slobodnim danima i lepom vremenu, pisacu vise drugi put.
http://www.youtube.com/watch?v=8FzbLhkQjRU&feature=youtu.be
Nedavno sam napisala nekom da ukoliko nije siguran da li je odlazak vredan rizika, i da li se imigracija isplati stavi sve na papir, onako kako smo mi ucinili...u tri kolone.Prva kolona predstavlja sve stvari zbog kojih zelimo da odemo i koje ne mozemo da promenimo, tu su bile stavke tipa nema posla, nema para, nema buducnosti za decu, mrzimo politiku itd.Druga kolona predstavlja stvari koje bi se za nas promenile na bolje imigracijom (na duze staze naravno) tipa jedan od nas bi radio u struci u kojoj u srbiji ne bi nasao posao, popravile bi nam se finansije i ostala "kulturna i prirodna " okolina i okruzenje itd, i treca kolona su bile teskoce, stvari za koje smo tada mislili da ce nam predstavljati najveci problem u emigrantskoj tranziciji, nemamo nikog na koga da se oslonimo licno niti za finansijsku pomoc, nema baba i deda da pricuvaju klinca, vrtic ce biti problem,struka ce jednom od nas biti problem, itd.
Kada smo sve stavili na papir bolje smo videli sta ocekujemo da promenimo i sa cime ocekujemo da se suocimo ako se odlucimo na odlazak, na sta smo se iskreno odlucili onog momenta kada smo vec bili predali papire 2006.Nasa lista minusa na duze staze koji bi se nagomilali ostankom nekako je bila podugacka u odnosu na ostale kolone.
Cinjenica je da je zivot pun sitnih i krupnih frustracija, kao emigranta moja najveca frustracija je problem sa diplomom...da znate vec sve to, bila sam na listi zanimanja, uvezli su me na osnovu diploma i poena i onda sam sletela ovde kao jedna velika nula, bez radnog iskustva ne mogu cak ni da se nadam poslu cistacice ili konobarice itd...to je previse poznata prica.
Ovo ne govorim u rezigniranom tonu, iako me te stvari najvise doticu, radim na tome da promenim svoj status naravno :), konkurisala sam na par mesta ali nisu me zvali, nemam kanadsko iskustvo verovatno.
Nisam htela da volontiram iz principa, zaista mislim da je volontiranje divna stvar za studente i bakice u penziji ali ja imam dete kome treba platiti hranu i odecu i vrtic jednog dana i jednostavno ne vidim smisao, radila bih za ispod minimalne satnice ali da imam neku satnicu i da kazem da sam radila,
pogotovo sto mi je poslednje pismo od vaspitacke institucije pokazalo da sam u pravu, u njemu stoji da oni ne priznaju volontiranje kao radno iskustvo u Kanadi.Samo placen rad i to sa kvalifikacijom se po njima priznaje kao rad u struci...volontiranje je lepo ali tvoja dobra volja i volonteri ne moraju da imaju odredjenu struku, svako moze da volontira itd...
Malo me je zabolelo to licemerje kojim su mi svi nudili da volontiram od kad smo sleteli obecavajuci mi da to nesto znaci...naravno da znaci, steknes uvid u kanadski sistem i poslovnu etiku, povezes se u networking i imas sanse da te neko negde preporuci ili zadrzi ako si dobar itd, sve to stoji...ali za to vreme gubis vreme i novac a mozda ti se nece isplatiti ili ce ti reci hvala, bas lepo od tebe ali mi to ne prihvatamo kao radno iskustvo.
To je jedna od stvari koju sam ocekivala i koja je bila na mojoj "protiv" listi, ako ne uspem nista da uradim i dalje cu imati osecaj da sam bacila 6 godina rada i 5 godina skolovanja dolaskom ovamo,
mada s obzirom da se tamo sitacija promenila pre nego sto smo dobili vize i da sam ostala na pola posla i pola plate posle porodiljskog verovatno bih i tamo imala isti bedni i odvratni osecaj da sam uzalud isla na fax kad posla neeemaaa bez veze vezice i mita...
To su stvari na koje sebe podsetim svaki put kad upadnem u bedak zbog trenutne situacije ovde.Ako mi se ucini da nisam dovoljno ucinila za godinu dana ovde, setim se koliko smo malo mogli da ucinimo za 7 godina zajednickog zivota tamo.
....................................................................................................
Po onome sto cujem TD insurance trenutno ima najbolje rate za osiguranje kada su skorasnji emigranti u pitanju, kvote se mogu dobiti online ili telefonom, postoji nesto sto nisam pomenula a sto je vrlo bitno jer smanjuje ratu osiguranja za kola i do 30%, to je papir koji dobijate od instruktora ako ste prosli kanadske casove voznje, on kosta oko 200 $ ali na duze staze vrlo se isplati.
E sad, ako vam se ne ide na casove ili znate da vozite i taj papir vam treba samo radi osiguranja mozete ga "nabaviti" od "nasih" instruktora po dogovoru...znate na sta mislim.Drugim recima nadjite instruktora ili skolu voznje, uzmite par casova ako vam trebaju i pitajte za taj papiric, smanjice vam osiguranje kasnije znacajno.
Druga stvar je ako dodjete u situaciju da menjate kola ili ih prodate, nikako ne otkazujte osiguranje ako ste zadovoljni ratom.
Neka osiguranja imaju grozan obicaj da ako im otkazete i recimo za mesec ili dva kada kupite nova kola trazite ponovo da vas osiguraju podignu ratu jer vas tretiraju kao novu musteriju, nema veze sto ste prethodne 4 godine bili osigurani kod njih...puj pike ne vazi, idemo iz pocetka sa pocetnickim rejtingom i vecom ratom.Dakle cak i kada vam auto sedi pokvaren u garazi ne otkazujte ako ne zelite da posle placate vise za osiguranje (s druge strane nama imigrantima je rata ionako velika za ovdasnje uslove tako da nas to ne dotice puno).
Najvise novca i najvise zivaca odlazi na zezanje sa kolima i osiguranjem, tako da se dobro raspitajte i procitajte sitna slova u ugovoru obavezno.Takodje pitajte za visinu "penala" ako raskinete ugovor da biste nasli bolje.
....................................................................................................................
U Londonu je bilo pola metra snega ali sad se otopio jer smo opet u suncanom plusu jupi, propade nam sankanje na brdu ali bice toga jos...Toronto jos nije ni video sneg, oni uzivaju u sopstvenoj mikroklimi i vise po parkovima.
Jos uvek uzivamo u slobodnim danima i lepom vremenu, pisacu vise drugi put.
Wednesday, December 21, 2011
Produzeni kulturni sok...
Neko je nedavno ostavio komentar kompletno napisan velikim slovima sa preporukom da se ne mucite da dolazite u kanadu jer ne valja itd...osobi se izvinjavam ali komentar je obrisan, kao sto sam vec rekla necu objaviti anonimne komentare ovog tipa, bez price koja stoji iza njih, ukoliko zelite da gostujete na blogu sa svojom pricom kontaktirajte me preko komentara, osim toga na internetu se pisanje velikim slovima smatra vikanjem :).
Ovaj blog je moderisan, hvala svima na korisnim informacijama.
....................................................................................................................................
Prva razlika koja mi je upala u oci je da kada sam ja pricala o tome ko sam i sta sam kanadjanima sebe sam predstavljala kao osobu koja je nedavno dosla i koja je "moje bivse zanimanje", oni nisu, oni su se predstavljali kao pera peric iz te i te provincije koji trenutno radi taj i taj posao...shvatila sam da sam ja navikla da mi se neko predstavlja kao inzenjer ili pedagog, frizer ili doktor a da su oni navikli da se predstavljaju kao osoba koja trenutno radi neki posao...zato sto promene gomilu poslova i zato sto im visoko obrazovanje nije toliko bitno ukoliko mogu sasvim pristojno da zarade i bez njega.
Posao je nesto sto radis, a ne nesto sto jesi.
Zasto se nas i kanadski nacin razmisljanja razlikuju kao nebo i zemlja...zasto je ljudima lakse da ostanu u drustvu sebi slicnih koji ih razumeju...sta je normalno?
Pored prvog kulturnog soka koji ce vas drzati svega par meseci do godinu dana, postoji nesto sto bih nazvala produzeni kulturni sok, mimoilazenje razumevanja i nacina razmisljanja ljudi odraslih u razlicitim okolnostima i sredinama, koje ce vam s vremena na vreme , hteli ne hteli, praviti probleme...
Sale
Ponekad situacije koje bi trebalo da budu bezazlene mozda cak i komicne ispadnu skaradne i strasne...Pre neki dan u firmi je bio bozicni potluck (svedski sto gde svi donose poneko jelo), ja sam naravno napravila gomilu kolaca i poslala muza da se hvali...sve je bilo super dok na pohvale koleginica kako mu je zena puna podrske nije odgovorio "pa mora da bude ako ne misli da dobije batine u subotu...", ne znam koji ga je djavo terao da se tako glupo nasali, to bi naravno proslo uz osmehe u nekoj "muskoj" firmi u srbiji sa ljudima sa kojima je godinama radio ali ovde medju ustirkanim kanadskim zenama dobio je prenerazene poglede i nevericu, kada im je objasnio da se samo sali bilo je jos gore, pa zasto bi se neko salio sa time, boze moj pa to je abuse...dosao je kuci sav pokunjen i tuzan.
Nedelju dana posle toga zalim se drugarici u Vinipegu kako njegov smisao za humor samo pravi probleme u Kanadi, na sta mi ona kaze da je prosla jos gore.NJen muz je pao i udario ruku koja je poplavela, bilo je leto i na poslu su ga odmah pitali sta se desilo na sta se on nasalio da mu je zena "vatrena" pa ga je udarila...sat vremena kasnije njegov sef je zvao moju drugaricu da je pita da li ima problema u braku i da li im je potreban bracni savetnik...u neverici nazvala je muza i rekla mu da nije normalan ...
Naravoucenije: Kanadjani ne shvataju "nase" sale na nacin na koji mi to ocekujemo, jer imaju totalno drugaciji mentalni sklop i zivotno iskustvo, sve sto im stranac kaze uzimaju sa rezervom i dozom neverice dok vas ne upoznaju bolje, ako bas morate da se salite drzite se vremena i sporta, to su bezbedne teme.
Ponekad su naivni kao mala deca (za moje pojmove) jer nisu imali skolu paranoje i krize koju smo mi prosli, i ne pokusavajte da im prevodite viceve sa mujom i hasom :)) totalno ih nece skapirati bez poduze istorijske lekcije a mozda ni onda :))))
Odnosi u porodici, podizanje dece
Ovo je najpipavija tema u okruzenju. Tipicna kanadska porodica je demokratska -umilan glasic "sine molim te nemoj to radis", tipicna imigrantska porodica je autokratska gromoglasno " jel cujes ti sta ti govorim, ostavi to smesta INACE...", a tek batine koje smo svi dobijali kao klinci necu ni da spominjem.
Ako dodjete u situaciju da sa nekim razgovarate na ove teme, lazite. Sazaljivo klimajte glavom na njegove zalbe i drzite se tvrdnje da je vase dete savrseno i da ne znate kako se to desilo. Nikako ne delite savete, ali budite otvoreni da primite koji.
Novac i licna svojina
Je u celoj severnoj americi bitna tema, ako ne i najbitnija. Iako ne svi, vecina ljudi gleda stvari kroz prizmu primanja i finansijskih mogucnosti.
Ako pokusate nekom da objasnite da vam kreditna istorija zapravo nije najbitnija stvar u zivotu, ljudi ce biti zgranuti...ali kako ces kupiti kola i kucu i stvari bez kreditne istorije? Sto je naravno istina...
Ovde je normalno da muz i zena imaju svako svoja primanja i odnose se kao cimeri kada je placanje racuna i hrane u pitanju cak iako imaju cetvoro zajednicke dece, ovde je normalno da zena koja se razvela i ima primanja placa alimentaciju muzu koji ne radi, ovde je normalno da kada odete sa drugom na pice svako placa svoje, ovde je normalno da kada vas koleginica pozove u kafe na njen rodjendan vi platite svoju hranu i pice, ovde je normalno da vam se kanadjanin koji dobro zaradjuje a placa 80 dolara mesecno osiguranje za divna nova kola zali na cenu ne znajuci da kao imigrant vi placate 240 do 400 za vas desetogodisnji second hand krs...ovde je normalno da zena od 50 ima decka od 30 koji joj se uvalio na gajbu i nece da placa deo kirije i zbog toga se ona zali dragoj saveti u novinama kako je on iskoristava,ovde je normalno da deca koja zele da studiraju uzimaju kredit od banke i sama sebe finansiraju iako su im roditelji sasvim ok finansijski potkovani,s tacke gledista roditelja te pare pripadaju njima a deca treba tek da zarade svoje...da ne duzim, ljudi su ovde prilicno osetljivi na neke stvari na koje ja nisam jer nikad nismo imali dovoljno novca da bi oko toga pravili problem.
(Prva stvar koja se primi medju emigrantima je visina primanja i pokazivanje ko koliko moze da kupi.)
Ja bih vrlo rado platila nekom kafu ili pice, nikakav problem, ja bih vrlo rado podelila sa nekim svoj kolac ili rucak...ali nije svuda tako.
Velika kolicina novca u opticaju i kapitalisticki, potrosacki nacin zivota stvaraju neke nove odnose medju ljudima i unutar porodica ,kada je novac u pitanju, na koje dosad nismo nailazili, ili koji nam se cine suludim.
Robert Half je regruterska firma koja je osmislila niz smesnih video klipova o kanadskoj radnoj etici :) sledeci pasus...
Radna etika
Sve pod konac i po ps-u, vazi naravno samo u nekim firmama. Gde god ima ljudi ima i losih sefova, propusta nebrige i ostalog...generalno politika radnog mesta je sledeca, sto manje licnog zivota (iskljuci telefon, ne citaj postu i facebook cak ni za vreme svoje pauze za rucak), sto manje kolega na facebooku ako nisi stvarno ali stvarno dobar sa njima, sto manje prijateljskih "razgovora" i odnosa sa sefovima. Sa moje tacke tacke gledista ovde je raditi isto kao i tamo samo sto ste malo ljubaznije tretirani i mnogo bolje placeni, iako ce neki imati tu srecu da rade sa divnim ljudima i sa super sefovima, nije uvek tako i treba se zastititi i drzati svoj licni zivot po strani, to je neka vrsta profesionalizma.
Imate licne dane, ako treba dete da vodite kod lekara ili da popravite kola, niko vam nece uzeti za zlo da iskoristite svoja prava samo ne idite u detalje i ne budite preterano iskreni i otvoreni.
Ne govorite pred kolegama lose o ljudima sa kojima radite, ako vam neko govori nesto lose prekinite ga i recite da vi niste stekli takav utisak ili da to nije vas problem. Ako vas sef pita nesto o kolegi odgovorite najiskrenije sto mozete, ali bez opanjkavanja cak i da je kolega stvarno katastrofa, ovde se svaki sluzbeni razgovor sa nadredjenim bilo da se on obraca vama ili vi njemu pakuje u celofan sa sve masnicom, zbog neceg sto se zovu prava radnika i ljudska prava, rasizam, diskriminacija i netolerancija nisu dozvoljeni (sto ne znaci da ih nema).
Kontrolisite svoju reakciju na stres i neprijatne situacije koliko god mozete, i ne zalite se kolegama.U nekim firmama svakog meseca ili 3 meseca vi i vase kolege i vas sef dobijate upitnik o "zadovoljstvu na poslu", budite objektivni koliko god je to moguce. Poslovi se lako menjaju, izgubiti posao je tesko ali ovde nije smak sveta, jednog momenta cete to prihvatiti.Posao je samo ono sto morate da radite da biste radili ono sto volite.
Zivot u velikom gradu
Na moju veliku zalost nosi posebne probleme, ponekad je tesko drzati se po strani kada je neka nepravda u pitanju ali pokusajte.Nikada do kraja ne znate o cemu se radi i ko je u pravu.
Pre par nedelja 3 devojcice, tinejdzerke su uhapsene i sudice im se jer su fizicki napale zenu na ulici. Mediji su od youtube videa napravili senzaciju na sledeci nacin, isekli su kompletan prvi deo snimka gde se vidi kako polunormalna narkomanka vredja devojke koje su stajale ispred kioska sa brzom hranom govoreci im da su crncuge, kurve i ostalo i da se gube iz njene zemlje, posle toga su je par puta terali da ode i govorili joj da ih ostavi na miru ali ona se vracala i provocirala ih iznova i iznova sve dok je nisu fizicki napale i srusile na zemlju.Tada im je vikala da je trudna iako nije bila...mediji su lukavo objavili samo par sekundi fizickog obracuna gde se cuje zapomaganje narkomanke koja vice da je trudna dok je devojke udaraju...senzacionalna vest-trudnica pretucena na ulici u torontu od strane 3 devojke (2 crne), istina ufiksana narkomanka provocirala i vredjala decu dok ih nije naterala da reaguju agresivno, ishod troje dece u zatvoru zbog pogresne reakcije na nenormalnu osobu...koja je uzgred prosla sa par modrica.
Ovo je normalna pojava, u nedostatku pravih vesti mediji senzacionalisu svaku glupost i nije cudo da ljudi koji bi negde ispali heroji zavrse tuzeni za ogromne odstete jer su nekom spasli zivot, niko vas nece osuditi ako ne reagujete ali ako pogresno reagujete e to je vec druga stvar...ili ako neko pomisli da ste pogresno reagovali.Ovo je definitivno za svaku osudu, nazalost tako je kako je.
Iako su retke, lose stvari se desavaju na ulici, u prevozu,
ima dosta "cudnih" na ulicama velikih gradova, tako da ako nesto krene samo se sklonite sto dalje...toliko smo svi naucili za zivota.
Geto
Za nekog od samog starta funkcionise savrseno, znas s kim imas posla, lakse nadjes stan mozda i posao, ljudi te razumeju ( ne samo jezicki) jer poticete sa istih prostora, mozda nadjes i nove prijatelje (ili ako si baksuz suprotno).
Za nekog nije opcija jer je suvise strcao i tamo u istomisljenickoj zajednici svojim razlicitim misljenjem.
Zasto bih ja morala u crkvu? Sta koga briga sta danas kuvam-koliko zaradjujem-gde radim-sto necu da odem do mike-pomognem peri, kako vaspitavam decu, sta mislim o srpskoj politici-politicarima-kosovu itd...nije opcija da se iznova uvalis u drugu verziju onoga od cega pokusavas da pobegnes zadnjih xx godina ako je to ikada moguce.
Ostavicu na tome, za nekoga super, za nekoga nije opcija.
Ovaj blog je moderisan, hvala svima na korisnim informacijama.
....................................................................................................................................
Prva razlika koja mi je upala u oci je da kada sam ja pricala o tome ko sam i sta sam kanadjanima sebe sam predstavljala kao osobu koja je nedavno dosla i koja je "moje bivse zanimanje", oni nisu, oni su se predstavljali kao pera peric iz te i te provincije koji trenutno radi taj i taj posao...shvatila sam da sam ja navikla da mi se neko predstavlja kao inzenjer ili pedagog, frizer ili doktor a da su oni navikli da se predstavljaju kao osoba koja trenutno radi neki posao...zato sto promene gomilu poslova i zato sto im visoko obrazovanje nije toliko bitno ukoliko mogu sasvim pristojno da zarade i bez njega.
Posao je nesto sto radis, a ne nesto sto jesi.
Zasto se nas i kanadski nacin razmisljanja razlikuju kao nebo i zemlja...zasto je ljudima lakse da ostanu u drustvu sebi slicnih koji ih razumeju...sta je normalno?
Pored prvog kulturnog soka koji ce vas drzati svega par meseci do godinu dana, postoji nesto sto bih nazvala produzeni kulturni sok, mimoilazenje razumevanja i nacina razmisljanja ljudi odraslih u razlicitim okolnostima i sredinama, koje ce vam s vremena na vreme , hteli ne hteli, praviti probleme...
Sale
Ponekad situacije koje bi trebalo da budu bezazlene mozda cak i komicne ispadnu skaradne i strasne...Pre neki dan u firmi je bio bozicni potluck (svedski sto gde svi donose poneko jelo), ja sam naravno napravila gomilu kolaca i poslala muza da se hvali...sve je bilo super dok na pohvale koleginica kako mu je zena puna podrske nije odgovorio "pa mora da bude ako ne misli da dobije batine u subotu...", ne znam koji ga je djavo terao da se tako glupo nasali, to bi naravno proslo uz osmehe u nekoj "muskoj" firmi u srbiji sa ljudima sa kojima je godinama radio ali ovde medju ustirkanim kanadskim zenama dobio je prenerazene poglede i nevericu, kada im je objasnio da se samo sali bilo je jos gore, pa zasto bi se neko salio sa time, boze moj pa to je abuse...dosao je kuci sav pokunjen i tuzan.
Nedelju dana posle toga zalim se drugarici u Vinipegu kako njegov smisao za humor samo pravi probleme u Kanadi, na sta mi ona kaze da je prosla jos gore.NJen muz je pao i udario ruku koja je poplavela, bilo je leto i na poslu su ga odmah pitali sta se desilo na sta se on nasalio da mu je zena "vatrena" pa ga je udarila...sat vremena kasnije njegov sef je zvao moju drugaricu da je pita da li ima problema u braku i da li im je potreban bracni savetnik...u neverici nazvala je muza i rekla mu da nije normalan ...
Naravoucenije: Kanadjani ne shvataju "nase" sale na nacin na koji mi to ocekujemo, jer imaju totalno drugaciji mentalni sklop i zivotno iskustvo, sve sto im stranac kaze uzimaju sa rezervom i dozom neverice dok vas ne upoznaju bolje, ako bas morate da se salite drzite se vremena i sporta, to su bezbedne teme.
Ponekad su naivni kao mala deca (za moje pojmove) jer nisu imali skolu paranoje i krize koju smo mi prosli, i ne pokusavajte da im prevodite viceve sa mujom i hasom :)) totalno ih nece skapirati bez poduze istorijske lekcije a mozda ni onda :))))
Odnosi u porodici, podizanje dece
Ovo je najpipavija tema u okruzenju. Tipicna kanadska porodica je demokratska -umilan glasic "sine molim te nemoj to radis", tipicna imigrantska porodica je autokratska gromoglasno " jel cujes ti sta ti govorim, ostavi to smesta INACE...", a tek batine koje smo svi dobijali kao klinci necu ni da spominjem.
Ako dodjete u situaciju da sa nekim razgovarate na ove teme, lazite. Sazaljivo klimajte glavom na njegove zalbe i drzite se tvrdnje da je vase dete savrseno i da ne znate kako se to desilo. Nikako ne delite savete, ali budite otvoreni da primite koji.
Novac i licna svojina
Je u celoj severnoj americi bitna tema, ako ne i najbitnija. Iako ne svi, vecina ljudi gleda stvari kroz prizmu primanja i finansijskih mogucnosti.
Ako pokusate nekom da objasnite da vam kreditna istorija zapravo nije najbitnija stvar u zivotu, ljudi ce biti zgranuti...ali kako ces kupiti kola i kucu i stvari bez kreditne istorije? Sto je naravno istina...
Ovde je normalno da muz i zena imaju svako svoja primanja i odnose se kao cimeri kada je placanje racuna i hrane u pitanju cak iako imaju cetvoro zajednicke dece, ovde je normalno da zena koja se razvela i ima primanja placa alimentaciju muzu koji ne radi, ovde je normalno da kada odete sa drugom na pice svako placa svoje, ovde je normalno da kada vas koleginica pozove u kafe na njen rodjendan vi platite svoju hranu i pice, ovde je normalno da vam se kanadjanin koji dobro zaradjuje a placa 80 dolara mesecno osiguranje za divna nova kola zali na cenu ne znajuci da kao imigrant vi placate 240 do 400 za vas desetogodisnji second hand krs...ovde je normalno da zena od 50 ima decka od 30 koji joj se uvalio na gajbu i nece da placa deo kirije i zbog toga se ona zali dragoj saveti u novinama kako je on iskoristava,ovde je normalno da deca koja zele da studiraju uzimaju kredit od banke i sama sebe finansiraju iako su im roditelji sasvim ok finansijski potkovani,s tacke gledista roditelja te pare pripadaju njima a deca treba tek da zarade svoje...da ne duzim, ljudi su ovde prilicno osetljivi na neke stvari na koje ja nisam jer nikad nismo imali dovoljno novca da bi oko toga pravili problem.
(Prva stvar koja se primi medju emigrantima je visina primanja i pokazivanje ko koliko moze da kupi.)
Ja bih vrlo rado platila nekom kafu ili pice, nikakav problem, ja bih vrlo rado podelila sa nekim svoj kolac ili rucak...ali nije svuda tako.
Velika kolicina novca u opticaju i kapitalisticki, potrosacki nacin zivota stvaraju neke nove odnose medju ljudima i unutar porodica ,kada je novac u pitanju, na koje dosad nismo nailazili, ili koji nam se cine suludim.
Robert Half je regruterska firma koja je osmislila niz smesnih video klipova o kanadskoj radnoj etici :) sledeci pasus...
Radna etika
Sve pod konac i po ps-u, vazi naravno samo u nekim firmama. Gde god ima ljudi ima i losih sefova, propusta nebrige i ostalog...generalno politika radnog mesta je sledeca, sto manje licnog zivota (iskljuci telefon, ne citaj postu i facebook cak ni za vreme svoje pauze za rucak), sto manje kolega na facebooku ako nisi stvarno ali stvarno dobar sa njima, sto manje prijateljskih "razgovora" i odnosa sa sefovima. Sa moje tacke tacke gledista ovde je raditi isto kao i tamo samo sto ste malo ljubaznije tretirani i mnogo bolje placeni, iako ce neki imati tu srecu da rade sa divnim ljudima i sa super sefovima, nije uvek tako i treba se zastititi i drzati svoj licni zivot po strani, to je neka vrsta profesionalizma.
Imate licne dane, ako treba dete da vodite kod lekara ili da popravite kola, niko vam nece uzeti za zlo da iskoristite svoja prava samo ne idite u detalje i ne budite preterano iskreni i otvoreni.
Ne govorite pred kolegama lose o ljudima sa kojima radite, ako vam neko govori nesto lose prekinite ga i recite da vi niste stekli takav utisak ili da to nije vas problem. Ako vas sef pita nesto o kolegi odgovorite najiskrenije sto mozete, ali bez opanjkavanja cak i da je kolega stvarno katastrofa, ovde se svaki sluzbeni razgovor sa nadredjenim bilo da se on obraca vama ili vi njemu pakuje u celofan sa sve masnicom, zbog neceg sto se zovu prava radnika i ljudska prava, rasizam, diskriminacija i netolerancija nisu dozvoljeni (sto ne znaci da ih nema).
Kontrolisite svoju reakciju na stres i neprijatne situacije koliko god mozete, i ne zalite se kolegama.U nekim firmama svakog meseca ili 3 meseca vi i vase kolege i vas sef dobijate upitnik o "zadovoljstvu na poslu", budite objektivni koliko god je to moguce. Poslovi se lako menjaju, izgubiti posao je tesko ali ovde nije smak sveta, jednog momenta cete to prihvatiti.Posao je samo ono sto morate da radite da biste radili ono sto volite.
Zivot u velikom gradu
Na moju veliku zalost nosi posebne probleme, ponekad je tesko drzati se po strani kada je neka nepravda u pitanju ali pokusajte.Nikada do kraja ne znate o cemu se radi i ko je u pravu.
Pre par nedelja 3 devojcice, tinejdzerke su uhapsene i sudice im se jer su fizicki napale zenu na ulici. Mediji su od youtube videa napravili senzaciju na sledeci nacin, isekli su kompletan prvi deo snimka gde se vidi kako polunormalna narkomanka vredja devojke koje su stajale ispred kioska sa brzom hranom govoreci im da su crncuge, kurve i ostalo i da se gube iz njene zemlje, posle toga su je par puta terali da ode i govorili joj da ih ostavi na miru ali ona se vracala i provocirala ih iznova i iznova sve dok je nisu fizicki napale i srusile na zemlju.Tada im je vikala da je trudna iako nije bila...mediji su lukavo objavili samo par sekundi fizickog obracuna gde se cuje zapomaganje narkomanke koja vice da je trudna dok je devojke udaraju...senzacionalna vest-trudnica pretucena na ulici u torontu od strane 3 devojke (2 crne), istina ufiksana narkomanka provocirala i vredjala decu dok ih nije naterala da reaguju agresivno, ishod troje dece u zatvoru zbog pogresne reakcije na nenormalnu osobu...koja je uzgred prosla sa par modrica.
Ovo je normalna pojava, u nedostatku pravih vesti mediji senzacionalisu svaku glupost i nije cudo da ljudi koji bi negde ispali heroji zavrse tuzeni za ogromne odstete jer su nekom spasli zivot, niko vas nece osuditi ako ne reagujete ali ako pogresno reagujete e to je vec druga stvar...ili ako neko pomisli da ste pogresno reagovali.Ovo je definitivno za svaku osudu, nazalost tako je kako je.
Iako su retke, lose stvari se desavaju na ulici, u prevozu,
ima dosta "cudnih" na ulicama velikih gradova, tako da ako nesto krene samo se sklonite sto dalje...toliko smo svi naucili za zivota.
Geto
Za nekog od samog starta funkcionise savrseno, znas s kim imas posla, lakse nadjes stan mozda i posao, ljudi te razumeju ( ne samo jezicki) jer poticete sa istih prostora, mozda nadjes i nove prijatelje (ili ako si baksuz suprotno).
Za nekog nije opcija jer je suvise strcao i tamo u istomisljenickoj zajednici svojim razlicitim misljenjem.
Zasto bih ja morala u crkvu? Sta koga briga sta danas kuvam-koliko zaradjujem-gde radim-sto necu da odem do mike-pomognem peri, kako vaspitavam decu, sta mislim o srpskoj politici-politicarima-kosovu itd...nije opcija da se iznova uvalis u drugu verziju onoga od cega pokusavas da pobegnes zadnjih xx godina ako je to ikada moguce.
Ostavicu na tome, za nekoga super, za nekoga nije opcija.
Subscribe to:
Posts (Atom)