Showing posts with label posao. Show all posts
Showing posts with label posao. Show all posts
Friday, September 28, 2012
ER
Od kad sam pocela da radim non stop se preslisavam.
Prve nedelje na poslu sam napravila citav haos u vrticu, toliko da sam se ja tresla a moj dragi umirao od smeha.Prvi put kada sam izvela decu u dvoriste videla sam da je duz ograde posadjeno nekih 7 zbunova tise, e sad oni jesu bili sa druge strane ali klinci su i dalje mogli da dohvate lisce i bobice, za one koji ne znaju Tisa je toliko otrovna da jedna semenka moze da ubije dete bez simptoma za sat vremena, otrovni su svi delovi biljke svezi ili suvi cak i kora, sve osim mesa crvenih bobica...a ovi moji puzavci sve zivo trpaju u usta, gledam ih i razmisljam sta da radim, znam da niko zivi u vrticu ne zna da je zbunje opasno i da ga je verovatno tu postavila landscaping kompanija koja svuda po defaultu sadi to zbunje jer je otporno na sve zivo, sporo raste, lako se odrzava i manje vise nijedna buba mu ne prilazi a crvene bobice zimi izgledaju simapticno...ali stvar je u tome sto je otrovno i ja to znam, ako im kazem kako mogu to da imaju pored dece ispasce da ih ucim pameti, ako im ne kazem a nesto se desi nekom detetu gde ce mi dusa...I tako porazgovaram sa dragim, odstampam sa neta stranicu o toksicnosti biljcice i odnesem supervizoru, kazem znate sta, takva i takva stvar ja bih bila sretnija sa decom napolju kad bi vi to sklonili jer oni sve trpaju u usta...nije proslo par sati citava zgrada je bila na nogama, zovu me u kancelariju da li je neko dete to stavljalo usta, kazem nisam ih pustala blizu ograde, pa kako ja to znam, rekoh to mi je jedan od hobija, )mislim bastovanstvo a ne otrovi lol),da li sam ja 100% sigurna, rekoh jesam 100% to je to, onda zovi vlasnicu pa sutra radna akcija, niko ne sme napolje dok se i zadnja trunka ne ukloni...ludilo.Bacim ja pogled kroz prozor od nase sobe a ono tri moja supervizora tj sefa klece i kopaju po travnjaku, ubi me sramota, ne radim ni 3 dana a vec ce da me zamrze jer sam im napravila haos i jos nisu zvali landscaping nego naterali moje sefove da puze tamo ko americki marinci i kopaju rukama po trunju...dosla sam kuci bleda, a moj dragi da umre od smeha, kaze sledece ti je da ih nateras da se uhvate za usi i igraju...strasno.
Za divno cudo niko mi nije nista rekao osim hvala sto sam im skrenula paznju na taj safety risk...
..................................................................................................................................
Ponekad me zacudi kako mi se neka ideja koja mi se zbog licnog iskustva cini groznom posle ispostavi kao sasvim ok stvar, mrzim uniforme a moram da nosim scrubs na poslu, posle mesec dana skontala sam koliko su zapravo prakticna stvar, ne moram da ribam fleke od hrane, slina i povracke sa svog odela -da se razumemo mala deca uopste nisu cista stvorenja, daleko od toga, moj svakodnevni arsenal fleka ukljucuje sline, bale, hranu, mleko, sok, povracku, i one druge stvari kada menjate pelene...i to sve zavrsava na mojoj uniformi, odjednom mi je drago sto ne moram da kupujem novu odecu za posao koja bi brzo bila unistena, osim toga svo osoblje je isto obuceno tako da deca vec naviknuta na boju uniforme ne reaguju na druge vaspitace kao na strance.Ispostavilo se da je uniforma zapravo jeftinija i prakticnija varijanta koja uz to izgleda kao trenerka i udobna je.
Volim to sto imam super koleginice sa smislom za humor,imam kuvan rucak i uzinu koje jedemo zajedno sa decom, sto mogu da idem okolo i da pevam i glupiram se po ceo dan a da niko ne misli da sam odlepila, volim da se gnjavim sa bebcima i da ih uspavljujem uz flasicu i pesmicu na krilu, ako upola tako neko brine o mom klincu u vrticu kao sto ja brinem o ovima ne moram da mislim da je sve u redu.
Ne volim to sto mi podizanje desetoro dece po 15tak puta na dan urnise ledja i sto me svaka gripa, prehlada ili osip obavezno zakaci u prolazu a svi imaju samo 5 dana bolovanja na godinu pa dolaze bolesni non stop, ne volim to sto ne mogu u wc kad ja hocu nego moram da zovem supervizora da me pokriva kad moze, i ne volim sto su satnice iako meni trenutno pristojne za prvi posao, svima iste i posle par godina rada bez neke sanse za vecu zaradu od 2 hiljade dolara sto za ovdasnje uslove nije nista i polovina moje plate sluzi da pokrije vrtic mog deteta a druga polovina stanarinu i onda sam na nuli.
I ne volim sto stalno radim prekovremeno jer vecina roditelja ne pokupi decu pre 5 a ja bih trebalo da radim od 8 do pola 5, uvek ostajem duze i onda ja kasnim da pokupim svoje dete a prekovremeno mi ne placaju duplo nego po 3 dolara na 15 minuta sto bi im iskreno poklonila samo da mogu kuci pola sata ranije tj na vreme, ali ponekad se koleginice koje nemaju dece smiluju na mene pa me puste da izadjem na vreme i pokriju moju grupu, ne znam kako cu im se oduziti.
.........................................................................................................................................
Bog vam na pomoci u hitnoj pomoci u KW, mislila sam da nema stvari koja je gora u Kanadi nego tamo ali eto imala sam tu nesrecu da je pronadjem.
Vec nekoliko dana sam vukla neku grlobolju i bol u stomaku, obicno kad me nesto teze strefi ja nemam temperaturu vec mucninu i povracam, tako posle par losih noci i radnih dana jedno vece posle posla i vecere pocela sam da povracam krv, i ne znajuci sta se desava spakovala se i otisla u ER tj emergency room, primili su me oko 11 uvece, izvadili mi krv i stavili me da cekam da me vidi lekar, dobili smo separe sa dve fotelje gde smo cekali do 5 ujutru, par puta je dosla sestra da mi izmeri pritisak i da cebe, tada su mi dali drugi separe sa krevetom i zaspala sam a aca je otisao na posao posle pola noci dremanja na fotelji...oko 9 i 30 sutradan konacno se pojavio doktor, pregled je trajao 5 minuta, opipao mi je stomak pitao sta mi fali i rekao da zapravo nista hirurski ne moze da ucini osim da mi da infuziju i da se se rana u zelucu verovatno sama zaceliti ako ne budem jela cvrstu hranu par dana...za sve to vreme donosili su razne udrogirane i pijane likove uglavnom zene koje su vristale i drale se na osoblje, sutirale stvari i vikale da ih puste, na moje gadjenje njih su odmah tretirali i davali im sedative jer nisu mogli od njih da rade a neke su morali da vezu za krevet, strasno sta covek sebi dozvoli, prodefiliralo je jedno 3-4 takve pacijentkinje razlicitih godina, najmladja je cini mi se bila tinejdzer.
Uglavnom okacili su me na 2 flase infuzije i neke lekove protiv mucnine i bolova samo da me dovoljno zakrpe da idem kuci, par sati kasnije kad je sve to otkapljalo svoje isetala sam napolje bez ikakvih papira ili bilo cega, samo su me skinuli sa igli i poslali napolje.Bilo je uveliko proslo podne kada sam dosla kuci.Nije mi uopste bilo bolje i bila sam jezivo umorna i neispavana.Na sve to moj klinac se razboleo i poceo da povraca i doslo mi je da se ubijem pri samoj pomisli da opet treba da cekam 10 sati sa jadnim detetom na nekoj stolici u onom ludilu.
Naravoucenje, cim osetim da mi nesto nije ok trcim kod porodicnog lekara ODMAH da ne zavrsim slucajno u ER ponovo, a porodicnog ima da nadjem pod hitno jer glupavi grad waterloo ima samo jednu jedinu walk in clinic koja je na dobrih 15 km od mene.
Mislila sam da ljudi preteruju kada govore kako se u takvim "hitnim" situacijama ceka satima ponekad i do 9 sati, moje licno iskustvo nazalost potvrdjuje da je tako, kada sam pitala sestru pobogu pa zasto, rekla je da ima samo jedan dezuran lekar, alo, 1 lekar na celu bolnicu i prakticno ceo grad pa jel tu neko lud? pa ni u onom mom rodnom gradu nisu tako jadni, tamo ima bar nekoliko lekara u nocnoj...
Verovatno ovo potvrdjuje opste poznati deficit osoblja u kanadskom zdravstvu, dodje mi da letvom tucem sve one debile koji su postavili gomilu prepreka stranim doktorima koje su tako voljno uvezli da rade u kanadskim bolnicama...mozda njihova deca i rodbina ne cekaju tako dugo? Dodje mi zao sto nema privatnih bolnica, jer ove definitivno rade pola posla a mozda ni toliko.Ne znam da li da zalim tog jednog lekara ili sve nas pacijente koji ga cekamo dan i noc, mada on verovatno ima pola miliona platu za to svoje dezuranje a mi nemamo gde da odemo...tako da se zna ko je izvukao deblji kraj.
Monday, March 12, 2012
Siva
Iz nekog razloga optimizam koji se trudim da prenesem na ovaj blog, kao i neka vrsta ohrabrenja da je moguce istrajati, nekog ko preleti par postova dovodi do zablude da nama ovde sve pada s neba i da smo sleteli na crveni tepih...
Ili je to samo sa onim ljudima koji i dalje ne zele da veruju da svaka medalja ima dve strane, i da emigracija ne mora da bude dobro resenje za svakog.
Svoje dileme pokusavam da resim apsolutnim ne priznavanjem da postoji ikakva sansa za povratak na staro i idenje unazad, kada spalis sve mostove jedini put je napred i nema drugog izbora, ili sto bi popularno rekli ne moze se sedeti jednim .... na dve stolice, verovatno je jako neudobno.Moja mama kaze da pametni ljudi ne zatvaraju vrata iza sebe vec ih ostave odskrinuta, meni je to isuvise bolno i nisam sigurna da mogu da zivim 2 paralelna zivota u prici "sta bi bilo kad bi bilo"....
Inace ona je sad u gostima ovde, i opet pronalazim sebe kako joj objasnjavam kako ovde stvari funkcionisu, sto bi moj prijatelj rekao pomalo je surovo u smislu "take it or leave it," uzmi il ostavi.
Jedan deo price sam mozda (ne) namerno preskocila, preskocila sam ga zato da ispostujem necije misljenje o licnim stvarima na blogu...ali mislim da je proslo dovoljno vremena i da je vreme da to ispravim.
Dakle, dosli smo ovde sa po dve diplome svaki, on- hemijski tehnicar i master informatike, ja vaspitac, ucitelj sa pravom da predajem engleski ...on sa 9 godina iskustva van struke i nekoliko u struci ja sa 6 u struci, radili smo tamo non stop da ustedimo za ovde, on- sedam dana u nedelji, dan noc, smene od 12 sati, ja putovala u 2 sela i subotom drzala dopunsku nastavu i sekcije, nismo imali vremena da se vidimo nego 2 dana u nedelji...
za sve to vreme radili smo na tome da jos vise naucimo i sebe pripremimo za beli svet, cak sam pocela da ucim francuski, a on je volontirao da poboljsa svoje znanje u informatici.
Dakle bili smo usmereni na svoj cilj, istrajni i vredni, a ziveli smo sa dve polovicne plate kao vecina oko nas, i roditelji su nam se "slagali" preko nasih glava gore nego u zikinoj dinastiji, kao i vecini mladih koje znam...ali to nije bitno.
Radili smo puno, imali smo malo.
Malo vremena za sebe, malo para, malo mogucnosti.
znali smo da se to nece promeniti, kada dodju deca vremena i para ce biti sve manje...
.....................................................................................................................
Prve nedelje kada smo dosli, kao sto sam napisala vec su mu nasli posao na traci u fabrici automobila, opet smene, opet fizikalisanje, opet 12 sati, rad sa ljudima odande i opet ona ista prica iz koje smo otisli samo u Kanadi, cuti gde si dobro ti je tu i grcaj da prezivis...posle mesec dana sam ga ubedila da da otkaz jer na minimalcu nije bilo sanse da zivimo normalno a diplomu bi mogao da baci sa svim znanjem i ulaganjem u studije.Slozili smo se da cemo dati sebi 3 meseca da nadje posao u struci a onda cemo videti,ako bude socijala, bice, jer imali smo para za tacno 3 meseca, ni od kog da pozajmimo i nigde da se vratimo.
Sad, zamislite kakav je osecaj biti sam u stranoj drzavi , ne znati nikog, nemati nikog da ti pomogne finansijski, imati malu bebu a nemati zdravstveno osiguranje i imati taman toliko para za zivot da pokrijes jedva 3 meseca i onda si na ulici sa malim detetom a nemas gde da ides niti mozes nazad, i ne znas kako ovde stvari funkcionisu ni koga da pitas da ti objasni i pomogne...uzivancija...
Koliko sam puta stegla zube i srce, sad mi je garant pola od kamena, i opet smo resili da rizikujemo i da ne igramo na sigurno po ko zna koji put.
Donela sam gomilu knjiga o trazenju posla i o tome kako proci intervju u Kanadi iz biblioteke, i vezbali smo pitanja, stav, tacne odgovore, podvlacili i izvlacili stavke iz knjiga i savete...sve one knjige tipa 101 pitanje na intervju 101 pravi odgovor.Za 3 nedelje poslali smo preko 1000 rezimea na sve moguce informaticke konkurse u okolini, inace i za rezime smo potrazili pomoc od nekoliko osoba koje su bili savetnici u YMCA i prijatelja koji je radio u toj struci, oni su nam objasnili kako da ga sastavimo i sta je najbitnije.
Posle mesec dana bilo je samo 2 poziva i to telefonska, da bi ljudi zakljucili da to nije ono sto oni traze.U drugom mesecu trazenja posla poceli smo da saljemo rezime i na hemijske pozicije, hemijski tehnicar, uklanjac hemijskog otpada, laborant...ma sve zivo vezano za hemiju i informatiku, i ovaj put dogovorili smo se da saljemo po celoj kanadi od BC do ON, pa ako cemo se seliti nema veze, bice kako bude idemo tamo gde bude posao.Poceli su da stizu pozivi iz BC i Alberte ali nije otislo dalje od telefonskog razgovora, tokom kojih je moj dragi mucao i imao jezivu tremu, nije verovao u sebe i lomio se svaki dan.Mislim da je njemu bilo mnogo teze jer je osecao da treba da zastiti i obezbedi svoju porodicu a niko nece da mu pruzi sansu. Usli smo u treci mesec trazenja posla sa preko 100 konkursa nedeljno u celoj drzavi, od toga 5 ili 6 poziva preko telefona i samo 2 intervjua uzivo.Jedan je bio da napravi nekom liku php sajt sa prodavnicom,samo on ne zna php, a drugi da provodi 6 sati dnevno vozeci kamion on Kitchenera do Toronta i nazad sakupljajuci opasan hemijski otpad za kompaniju koja ga reciklira, a ostalih par sati popunjavaci papire.Nisu ga primili.
Sredinom avgusta stigao je odgovor iz softver kompanije u Torontu koja radi statisticki biznis program za velike kompanije, poslali su mu test sa 5 zadataka i dali mu 12 sati da ih uradi i vrati, ako budu zadovoljni pozvace ga na drugi test i intervju.Tri zadatka bila su pisanje koda i SQL querija a 2 dizajniranje prikaza statistickih podataka na osnovu onih koje su poslali, podelili smo domaci i ja sam pocela da crtam statistiku i dashboard a on da resava zadatke, oko jednog je tako zapelo da smo test vratili samo 15 minuta pre isteka roka, izgleda da su bili zadovoljni jer je dobio sansu za intervju i drugi test, odmah sledece nedelje.
Na samom razgovoru bilo je nekoliko njih pred komisijom koju su cinili vlasnik kompanije kanadjanin, sef odeljenja za rad sa klijentima(kineskinja bivsi emigrant) i glavna za informaticki odsek (rumunka bivsi emigrant), uradio je test pristojno sa jednim zadatkom koji nije znao, jos uvek je mucao i imao tremu i problem da se izrazi na stranom jeziku, sto su mu nekako i progledali kroz prste jer su bili impresionirani uspehom u skoli.Onda su se uhvatili za onaj jedan zadatak koji nije znao...u ocajanju im je odgovorio, dajte mi par sati i google i resicu i taj zadatak, smozden da je to mozda odgovor koji ce ga pokopati jer zaista nije znao taj deo, ali oni su odjednom poceli da se smeju i rekli mu da bas takav stav traze jer nema smisla da trosis vreme na nesto sto je neko vec uradio ako mozes brze da pomognes klijentu i ustedis vreme i novac snalazeci se kreativno i pametno.
Pruzili su mu sansu.Pitali su ga za koliko para zeli da radi, on je rekao za 16 ili 17 $ na sat ne zeleci da se preceni u strahu da ce ga odbiti, iako to nije neka satnica u informatici, oni su rekli ok i dali mu 22$ na sat (iako nisu morali).Pitali su ga kad moze da pocne i on je rekao odmah, nasla sam mu sobu u podrumu nekog palestinca na drugom kraju grada na mesec dana dok ne sredim selidbu za nas i ne pronadjem stan. Radno vreme u firmi je bilo od 9 do 6, on je odlazio u 8 a ostajao do 9 uvece, posle bi se prikljucio na komp u firmi da radi od kuce do 2 nocu, mislim da je u to vreme provodio u proseku 16 sati za racunarom a mozda i vise, radeci i uceci non stop.
U narednih 6 meseci nastavio je istim tempom, vikendom je radio od kuce (iako se vikendom ne radi) a ponekad je subotu popodne provodio u firmi jer je imao kljuc.Za 3 meseca je dobio prvu povisicu, za 6 meseci drugu, iako je bio najmladji po stazu tamo a stariji od drugih po godinama najbrze je isao napred, kada je posle 8 meseci njegova sefica isla na mesec dana u Kinu, njega je odabrala da je menja i vodi odeljenje, iako je bilo ljudi koji rade u odeljenju vec 3 godine, tada je radio jos vise i trazio od sefice drugog odeljenja da mu da da vodi i bazu podataka kada mu je kolega koji je to radio otisao u drugu firmu, da bi i to naucio da radi, jer to niko nije znao od njegovih kolega a on je bio spreman da radi dva posla za jednu platu samo da bi prosirio svoje iskustvo.Da li treba da objasnjavam da sam ga vidjala samo iza ekrana i kad ide da spava, a da je dete bilo moje, na -22 isli smo peske do lekara sa temperaturom jer on nije smeo da izadje iz firme, ne zato sto mu nisu dali, nego zato sto nije hteo da trazi izlaz...da se ne zamera.Svaki praznik je radio, naravno dobrovoljno niko ga nije terao, sam se javljao.
A ljudi sa kojima je radio su bili fantasticni, dobri, dolazili su nam u kucu, pomagali mu maksimalno.Kada je odlazio odatle (zato sto smo hteli da izadjemo van toronta, na vecu platu i laksi posao) rekli su mu da su mu vrata uvek otvorena jer se dokazao, a klijenti sirom sveta sa kojima je radio poslali su mu reference, plakala sam dok sam ih citala.
Posle 6 meseci na novom poslu, svi ga obozavaju, nikad nikom nije rekao necu ili ne mogu, nije se namrstio ni na jedan posao, pre neki dan je isao da pomogne ljudima u starackom domu preko puta njegovog radnog mesta iako to nema veze sa njegovim poslom.
Mi zivimo verujuci da ako dobro cinis dobrim ti se vraca, ovde to nekako funkcionise bolje nego tamo jer vecina ljudi zaista veruje u to.Zato iskreno verujem da srecu treba zasluziti i da ona ne pada s neba.
Djole kaze, zavist valja i zasluziti....
Emigranti moraju da znaju vise i da rade duplo vise od Kanadjana, mozda i troduplo da bi se dokazali bar u pocetku dok ne stanu na noge, to je cinjenica, i to je jedini nacin da pokazes koliko vredis.Druga opcija je da otvoris svoju firmicu i mesetaris pa kako se ko snadje.
A sto se intervjua tice, e pa cujem da su ovde i tamo nebo i zemlja.
moju drugaricu sa diplomom ekologa tamo na birou uce da ne sme da pita za platu jer ce se poslodavac uvrediti, kao da ona planira da radi za kikiriki...
Kanadjani prvo zele da znaju koliko smatrate da treba da zaradjujete, ako se precenite nevalja, ako se potcenite tu nesto nije u redu, garant nemate pojma cim niste proverili satnice za vasu struku...i nece vas uzeti u obzir.
Druga stvar koju zele da znaju je vase obrazovanje i iskustvo, zatim kakav ste kolega i sta vas sef misli o vama (a ljudi su ovde jezivo iskreni) i ako malo zabrljate nece se ustrucavati da kazu istinu, niko nikog ne pokriva, kao tamo.
Dosta ima psiholoskih pitanja tipa kako bi ste reagovali na neku situaciju na poslu.
Za intervju se treba jako dobro spremiti, bukvalno uciti kako da ga prodjes i odradis dobro jer ima puno njih koji traze posao pored tebe a ti moras da dokazes da si najbolji.I u ovakvim strukama gde se trazi jako znanje, cesti su i testovi ako ste pocetnik ili novodosli iz neke druge zemlje.
Jednom mu je jedan kolega koji je tek poceo da radi u toj firmi rekao "zasto toliko radis, cinis da mi ostali izgledamo lose" (taj inace nije radio ni svoj deo posla vec ga je uvaljivao drugima) posle su se zalili na njega i nakon 3 meseca dobio je otkaz.Taj stav uradicu koliko moram, ovde ne prolazi.Nema drzavnih firmi gde se mesta nasledjuju po rodjenju i rodbini...ako donosis novac kompaniji vredis ako ne donosis niko nece gubiti na tebi.
Drugi put je neki magistar nauka iz Rusije dosao na intervju i satima na tabli resavao onaj zadatak ( za google koji je namerno stavljen u test) i nisu ga primili, s obrazlozenjem da bi gubio vreme na stvari koje vec postoje na internetu resene, covek je hteo da dokaze kako je pametan i sve moze da resi sam, a u kompaniji gde je vreme novac a klijenti cekaju resenje u roku od 48 sati nema vremena za teorisanje...parola snadji se, pitaj kolegu, pitaj google, iskopaj na netu, uci usput.
Kanada jeste takva, uzmi il ostavi.
Mislim da smo donosili cudne odluke i rizikovali tu i tamo, ponekad smo i pogresili, ponekad smo morali da stisnemo zube ali uvek smo se trudili da budemo dobri, i nocas dok sam razmisljalao tome kako tamo ako padnes u blato gaze te da ostanes dole i guraju ti glavu u blato da te udave da nikad ne ustanes iz ciste mrznje, zavisti i obesti, i kako se ljudi hrane tudjom nesrecom a mrze tudju srecu a kako ovde imaju samilosti da pomazu beskucnicima i narkomanima, pruzaju ruku svima, podrzavaju one koji su pali da ustanu, i vikendom idu da im sluze rucak u javnoj kuhinji...shvatila sam neke stvari.
Odlucila sam da pokusam iz sve snage da postanem vise kao takvi ljudi jer mislim da je njihov nacin ispravan.
Prosle nedelje je u mom rodnom gradu po prvi put u istoriji sleteo labud na jezero u centru grada, odusevljenje je bilo toliko da su ga mediji slikali i snimali...10 minuta posle reportaze izasli su djaci iz obliznjih skola, osnovci i srednjoskolci i zasuli belu pticu kamenjem, perje se obojilo u crveno...a oni su se smejali i navijali naravno.
Da je moje dete to uradilo to bi za mene kao roditelja i ucitelja bilo porazavajuce do suza.Tamo je to skoro postalo normalna pojava, stavise zivotinje su zadnje na listi koliko je rasprostranjena okrutnost prema ljudima.Dosta dugo su me uveravali da je to u redu jer su ljudi sami krivi za svoju nesrecu i odgovorni za svoj neuspeh, ako nisu dovoljno jaki da se izbore ko im je kriv, tako sam i ja ucena da verujem- svako se brine o sebi i svom zivotu i odgovoran je za svoj uspeh ili neuspeh ne treba da krivi druge ili da ocekuje pomoc ako nije sposoban sam da nesto uradi, u Kanadi mi se misljenje o tome polako menja, iz ove perspektive nije bas tako bar ne u potpunosti, i nije sve tako crno ili belo, postoji i siva.
...............................................................................................................................
na onooj listi sa plusevima i minusima imigracije koju svima predlazem da sastave, evo nekih od minusa
1. Imas samo sebe i svog partnera i nikog vise, ako se okrenete jedno protiv drugog u teskim vremenima onda nemas nikog, zivot ce se pretvoriti u prebacivanje i pakao...osim ako imas porodicu ili rodbinu ovde da ti pomognu
2. para imas koliko si poneo, ako to ode snalazi se ako imas od koga, mi nismo imali
3. radices najgore i lose placene poslove u pocetku bez obzira koliko si obrazovan ili pametan, koliko radnog iskustva imas
4. nemas kome da ostavis dete ni kad ides kod lekara ni na razgovor za posao
5. vrtic kosta oko 1000$ mesecno
6. kola kostaju od 200$ do 600$ mesecno, osiguranje plus gorivo
7. minimalac je 10$ na sat i u nekim gradovima (vecim) ne pokriva troskove zivota porodice
8. karta u onom pravcu kosta u proseku 1500$, duplo vise nego kada neko dodje odande
9. mozda ces morati da odustanes od svoje struke-diplome-zvanja-plate i nacina zivota zauvek ili privremeno zavisi
10.pocinjes od nule ponovo, nemas namestaj, posao, dom...nista, cak ni prijatelje
11. svaka tvoja odluka i rizik moze lako da se okrene protiv tebe
12. mozda ti se nece svideti nova sredina i nacin zivota jer nije ni nalik na staru
13. mozda ce se bracni drug ili deca okrenuti protiv tebe jer nisu zeleli ovakav zivot i toliko promena
14. mozda ces shvatiti da Kanada ipak nije bajka kakvom je zamisljas vec tezak rad i licni izbor...pa ces se razocarati
15. mozda ce biti tesko prilagoditi se na novu sredinu i mozda sve nece biti dovoljno da ubije nostalgiju za starim zivotom....
16. necete moci da posetite roditelje, rodbinu, prijatelje mozda godinama i mozda necete moci da im pognete kad dodje vreme...
17......dopisite sami........
po izboru citalaca :)
- ako se materijalno ne ostvarite onoliko koliko ste ocekivali-sanjali da cete, mozete upasti u bedak, ili smatrati da niste uspeli u kanadi
- ako ne dozvolite sebi da prevazidjete vecito poredjenje dve zemlje i jednu zaboravite a na drugu se naviknete, necete imati mir
Ili je to samo sa onim ljudima koji i dalje ne zele da veruju da svaka medalja ima dve strane, i da emigracija ne mora da bude dobro resenje za svakog.
Svoje dileme pokusavam da resim apsolutnim ne priznavanjem da postoji ikakva sansa za povratak na staro i idenje unazad, kada spalis sve mostove jedini put je napred i nema drugog izbora, ili sto bi popularno rekli ne moze se sedeti jednim .... na dve stolice, verovatno je jako neudobno.Moja mama kaze da pametni ljudi ne zatvaraju vrata iza sebe vec ih ostave odskrinuta, meni je to isuvise bolno i nisam sigurna da mogu da zivim 2 paralelna zivota u prici "sta bi bilo kad bi bilo"....
Inace ona je sad u gostima ovde, i opet pronalazim sebe kako joj objasnjavam kako ovde stvari funkcionisu, sto bi moj prijatelj rekao pomalo je surovo u smislu "take it or leave it," uzmi il ostavi.
Jedan deo price sam mozda (ne) namerno preskocila, preskocila sam ga zato da ispostujem necije misljenje o licnim stvarima na blogu...ali mislim da je proslo dovoljno vremena i da je vreme da to ispravim.
Dakle, dosli smo ovde sa po dve diplome svaki, on- hemijski tehnicar i master informatike, ja vaspitac, ucitelj sa pravom da predajem engleski ...on sa 9 godina iskustva van struke i nekoliko u struci ja sa 6 u struci, radili smo tamo non stop da ustedimo za ovde, on- sedam dana u nedelji, dan noc, smene od 12 sati, ja putovala u 2 sela i subotom drzala dopunsku nastavu i sekcije, nismo imali vremena da se vidimo nego 2 dana u nedelji...
za sve to vreme radili smo na tome da jos vise naucimo i sebe pripremimo za beli svet, cak sam pocela da ucim francuski, a on je volontirao da poboljsa svoje znanje u informatici.
Dakle bili smo usmereni na svoj cilj, istrajni i vredni, a ziveli smo sa dve polovicne plate kao vecina oko nas, i roditelji su nam se "slagali" preko nasih glava gore nego u zikinoj dinastiji, kao i vecini mladih koje znam...ali to nije bitno.
Radili smo puno, imali smo malo.
Malo vremena za sebe, malo para, malo mogucnosti.
znali smo da se to nece promeniti, kada dodju deca vremena i para ce biti sve manje...
.....................................................................................................................
Prve nedelje kada smo dosli, kao sto sam napisala vec su mu nasli posao na traci u fabrici automobila, opet smene, opet fizikalisanje, opet 12 sati, rad sa ljudima odande i opet ona ista prica iz koje smo otisli samo u Kanadi, cuti gde si dobro ti je tu i grcaj da prezivis...posle mesec dana sam ga ubedila da da otkaz jer na minimalcu nije bilo sanse da zivimo normalno a diplomu bi mogao da baci sa svim znanjem i ulaganjem u studije.Slozili smo se da cemo dati sebi 3 meseca da nadje posao u struci a onda cemo videti,ako bude socijala, bice, jer imali smo para za tacno 3 meseca, ni od kog da pozajmimo i nigde da se vratimo.
Sad, zamislite kakav je osecaj biti sam u stranoj drzavi , ne znati nikog, nemati nikog da ti pomogne finansijski, imati malu bebu a nemati zdravstveno osiguranje i imati taman toliko para za zivot da pokrijes jedva 3 meseca i onda si na ulici sa malim detetom a nemas gde da ides niti mozes nazad, i ne znas kako ovde stvari funkcionisu ni koga da pitas da ti objasni i pomogne...uzivancija...
Koliko sam puta stegla zube i srce, sad mi je garant pola od kamena, i opet smo resili da rizikujemo i da ne igramo na sigurno po ko zna koji put.
Donela sam gomilu knjiga o trazenju posla i o tome kako proci intervju u Kanadi iz biblioteke, i vezbali smo pitanja, stav, tacne odgovore, podvlacili i izvlacili stavke iz knjiga i savete...sve one knjige tipa 101 pitanje na intervju 101 pravi odgovor.Za 3 nedelje poslali smo preko 1000 rezimea na sve moguce informaticke konkurse u okolini, inace i za rezime smo potrazili pomoc od nekoliko osoba koje su bili savetnici u YMCA i prijatelja koji je radio u toj struci, oni su nam objasnili kako da ga sastavimo i sta je najbitnije.
Posle mesec dana bilo je samo 2 poziva i to telefonska, da bi ljudi zakljucili da to nije ono sto oni traze.U drugom mesecu trazenja posla poceli smo da saljemo rezime i na hemijske pozicije, hemijski tehnicar, uklanjac hemijskog otpada, laborant...ma sve zivo vezano za hemiju i informatiku, i ovaj put dogovorili smo se da saljemo po celoj kanadi od BC do ON, pa ako cemo se seliti nema veze, bice kako bude idemo tamo gde bude posao.Poceli su da stizu pozivi iz BC i Alberte ali nije otislo dalje od telefonskog razgovora, tokom kojih je moj dragi mucao i imao jezivu tremu, nije verovao u sebe i lomio se svaki dan.Mislim da je njemu bilo mnogo teze jer je osecao da treba da zastiti i obezbedi svoju porodicu a niko nece da mu pruzi sansu. Usli smo u treci mesec trazenja posla sa preko 100 konkursa nedeljno u celoj drzavi, od toga 5 ili 6 poziva preko telefona i samo 2 intervjua uzivo.Jedan je bio da napravi nekom liku php sajt sa prodavnicom,samo on ne zna php, a drugi da provodi 6 sati dnevno vozeci kamion on Kitchenera do Toronta i nazad sakupljajuci opasan hemijski otpad za kompaniju koja ga reciklira, a ostalih par sati popunjavaci papire.Nisu ga primili.
Sredinom avgusta stigao je odgovor iz softver kompanije u Torontu koja radi statisticki biznis program za velike kompanije, poslali su mu test sa 5 zadataka i dali mu 12 sati da ih uradi i vrati, ako budu zadovoljni pozvace ga na drugi test i intervju.Tri zadatka bila su pisanje koda i SQL querija a 2 dizajniranje prikaza statistickih podataka na osnovu onih koje su poslali, podelili smo domaci i ja sam pocela da crtam statistiku i dashboard a on da resava zadatke, oko jednog je tako zapelo da smo test vratili samo 15 minuta pre isteka roka, izgleda da su bili zadovoljni jer je dobio sansu za intervju i drugi test, odmah sledece nedelje.
Na samom razgovoru bilo je nekoliko njih pred komisijom koju su cinili vlasnik kompanije kanadjanin, sef odeljenja za rad sa klijentima(kineskinja bivsi emigrant) i glavna za informaticki odsek (rumunka bivsi emigrant), uradio je test pristojno sa jednim zadatkom koji nije znao, jos uvek je mucao i imao tremu i problem da se izrazi na stranom jeziku, sto su mu nekako i progledali kroz prste jer su bili impresionirani uspehom u skoli.Onda su se uhvatili za onaj jedan zadatak koji nije znao...u ocajanju im je odgovorio, dajte mi par sati i google i resicu i taj zadatak, smozden da je to mozda odgovor koji ce ga pokopati jer zaista nije znao taj deo, ali oni su odjednom poceli da se smeju i rekli mu da bas takav stav traze jer nema smisla da trosis vreme na nesto sto je neko vec uradio ako mozes brze da pomognes klijentu i ustedis vreme i novac snalazeci se kreativno i pametno.
Pruzili su mu sansu.Pitali su ga za koliko para zeli da radi, on je rekao za 16 ili 17 $ na sat ne zeleci da se preceni u strahu da ce ga odbiti, iako to nije neka satnica u informatici, oni su rekli ok i dali mu 22$ na sat (iako nisu morali).Pitali su ga kad moze da pocne i on je rekao odmah, nasla sam mu sobu u podrumu nekog palestinca na drugom kraju grada na mesec dana dok ne sredim selidbu za nas i ne pronadjem stan. Radno vreme u firmi je bilo od 9 do 6, on je odlazio u 8 a ostajao do 9 uvece, posle bi se prikljucio na komp u firmi da radi od kuce do 2 nocu, mislim da je u to vreme provodio u proseku 16 sati za racunarom a mozda i vise, radeci i uceci non stop.
U narednih 6 meseci nastavio je istim tempom, vikendom je radio od kuce (iako se vikendom ne radi) a ponekad je subotu popodne provodio u firmi jer je imao kljuc.Za 3 meseca je dobio prvu povisicu, za 6 meseci drugu, iako je bio najmladji po stazu tamo a stariji od drugih po godinama najbrze je isao napred, kada je posle 8 meseci njegova sefica isla na mesec dana u Kinu, njega je odabrala da je menja i vodi odeljenje, iako je bilo ljudi koji rade u odeljenju vec 3 godine, tada je radio jos vise i trazio od sefice drugog odeljenja da mu da da vodi i bazu podataka kada mu je kolega koji je to radio otisao u drugu firmu, da bi i to naucio da radi, jer to niko nije znao od njegovih kolega a on je bio spreman da radi dva posla za jednu platu samo da bi prosirio svoje iskustvo.Da li treba da objasnjavam da sam ga vidjala samo iza ekrana i kad ide da spava, a da je dete bilo moje, na -22 isli smo peske do lekara sa temperaturom jer on nije smeo da izadje iz firme, ne zato sto mu nisu dali, nego zato sto nije hteo da trazi izlaz...da se ne zamera.Svaki praznik je radio, naravno dobrovoljno niko ga nije terao, sam se javljao.
A ljudi sa kojima je radio su bili fantasticni, dobri, dolazili su nam u kucu, pomagali mu maksimalno.Kada je odlazio odatle (zato sto smo hteli da izadjemo van toronta, na vecu platu i laksi posao) rekli su mu da su mu vrata uvek otvorena jer se dokazao, a klijenti sirom sveta sa kojima je radio poslali su mu reference, plakala sam dok sam ih citala.
Posle 6 meseci na novom poslu, svi ga obozavaju, nikad nikom nije rekao necu ili ne mogu, nije se namrstio ni na jedan posao, pre neki dan je isao da pomogne ljudima u starackom domu preko puta njegovog radnog mesta iako to nema veze sa njegovim poslom.
Mi zivimo verujuci da ako dobro cinis dobrim ti se vraca, ovde to nekako funkcionise bolje nego tamo jer vecina ljudi zaista veruje u to.Zato iskreno verujem da srecu treba zasluziti i da ona ne pada s neba.
Djole kaze, zavist valja i zasluziti....
Emigranti moraju da znaju vise i da rade duplo vise od Kanadjana, mozda i troduplo da bi se dokazali bar u pocetku dok ne stanu na noge, to je cinjenica, i to je jedini nacin da pokazes koliko vredis.Druga opcija je da otvoris svoju firmicu i mesetaris pa kako se ko snadje.
A sto se intervjua tice, e pa cujem da su ovde i tamo nebo i zemlja.
moju drugaricu sa diplomom ekologa tamo na birou uce da ne sme da pita za platu jer ce se poslodavac uvrediti, kao da ona planira da radi za kikiriki...
Kanadjani prvo zele da znaju koliko smatrate da treba da zaradjujete, ako se precenite nevalja, ako se potcenite tu nesto nije u redu, garant nemate pojma cim niste proverili satnice za vasu struku...i nece vas uzeti u obzir.
Druga stvar koju zele da znaju je vase obrazovanje i iskustvo, zatim kakav ste kolega i sta vas sef misli o vama (a ljudi su ovde jezivo iskreni) i ako malo zabrljate nece se ustrucavati da kazu istinu, niko nikog ne pokriva, kao tamo.
Dosta ima psiholoskih pitanja tipa kako bi ste reagovali na neku situaciju na poslu.
Za intervju se treba jako dobro spremiti, bukvalno uciti kako da ga prodjes i odradis dobro jer ima puno njih koji traze posao pored tebe a ti moras da dokazes da si najbolji.I u ovakvim strukama gde se trazi jako znanje, cesti su i testovi ako ste pocetnik ili novodosli iz neke druge zemlje.
Jednom mu je jedan kolega koji je tek poceo da radi u toj firmi rekao "zasto toliko radis, cinis da mi ostali izgledamo lose" (taj inace nije radio ni svoj deo posla vec ga je uvaljivao drugima) posle su se zalili na njega i nakon 3 meseca dobio je otkaz.Taj stav uradicu koliko moram, ovde ne prolazi.Nema drzavnih firmi gde se mesta nasledjuju po rodjenju i rodbini...ako donosis novac kompaniji vredis ako ne donosis niko nece gubiti na tebi.
Drugi put je neki magistar nauka iz Rusije dosao na intervju i satima na tabli resavao onaj zadatak ( za google koji je namerno stavljen u test) i nisu ga primili, s obrazlozenjem da bi gubio vreme na stvari koje vec postoje na internetu resene, covek je hteo da dokaze kako je pametan i sve moze da resi sam, a u kompaniji gde je vreme novac a klijenti cekaju resenje u roku od 48 sati nema vremena za teorisanje...parola snadji se, pitaj kolegu, pitaj google, iskopaj na netu, uci usput.
Kanada jeste takva, uzmi il ostavi.
Mislim da smo donosili cudne odluke i rizikovali tu i tamo, ponekad smo i pogresili, ponekad smo morali da stisnemo zube ali uvek smo se trudili da budemo dobri, i nocas dok sam razmisljalao tome kako tamo ako padnes u blato gaze te da ostanes dole i guraju ti glavu u blato da te udave da nikad ne ustanes iz ciste mrznje, zavisti i obesti, i kako se ljudi hrane tudjom nesrecom a mrze tudju srecu a kako ovde imaju samilosti da pomazu beskucnicima i narkomanima, pruzaju ruku svima, podrzavaju one koji su pali da ustanu, i vikendom idu da im sluze rucak u javnoj kuhinji...shvatila sam neke stvari.
Odlucila sam da pokusam iz sve snage da postanem vise kao takvi ljudi jer mislim da je njihov nacin ispravan.
Prosle nedelje je u mom rodnom gradu po prvi put u istoriji sleteo labud na jezero u centru grada, odusevljenje je bilo toliko da su ga mediji slikali i snimali...10 minuta posle reportaze izasli su djaci iz obliznjih skola, osnovci i srednjoskolci i zasuli belu pticu kamenjem, perje se obojilo u crveno...a oni su se smejali i navijali naravno.
Da je moje dete to uradilo to bi za mene kao roditelja i ucitelja bilo porazavajuce do suza.Tamo je to skoro postalo normalna pojava, stavise zivotinje su zadnje na listi koliko je rasprostranjena okrutnost prema ljudima.Dosta dugo su me uveravali da je to u redu jer su ljudi sami krivi za svoju nesrecu i odgovorni za svoj neuspeh, ako nisu dovoljno jaki da se izbore ko im je kriv, tako sam i ja ucena da verujem- svako se brine o sebi i svom zivotu i odgovoran je za svoj uspeh ili neuspeh ne treba da krivi druge ili da ocekuje pomoc ako nije sposoban sam da nesto uradi, u Kanadi mi se misljenje o tome polako menja, iz ove perspektive nije bas tako bar ne u potpunosti, i nije sve tako crno ili belo, postoji i siva.
...............................................................................................................................
na onooj listi sa plusevima i minusima imigracije koju svima predlazem da sastave, evo nekih od minusa
1. Imas samo sebe i svog partnera i nikog vise, ako se okrenete jedno protiv drugog u teskim vremenima onda nemas nikog, zivot ce se pretvoriti u prebacivanje i pakao...osim ako imas porodicu ili rodbinu ovde da ti pomognu
2. para imas koliko si poneo, ako to ode snalazi se ako imas od koga, mi nismo imali
3. radices najgore i lose placene poslove u pocetku bez obzira koliko si obrazovan ili pametan, koliko radnog iskustva imas
4. nemas kome da ostavis dete ni kad ides kod lekara ni na razgovor za posao
5. vrtic kosta oko 1000$ mesecno
6. kola kostaju od 200$ do 600$ mesecno, osiguranje plus gorivo
7. minimalac je 10$ na sat i u nekim gradovima (vecim) ne pokriva troskove zivota porodice
8. karta u onom pravcu kosta u proseku 1500$, duplo vise nego kada neko dodje odande
9. mozda ces morati da odustanes od svoje struke-diplome-zvanja-plate i nacina zivota zauvek ili privremeno zavisi
10.pocinjes od nule ponovo, nemas namestaj, posao, dom...nista, cak ni prijatelje
11. svaka tvoja odluka i rizik moze lako da se okrene protiv tebe
12. mozda ti se nece svideti nova sredina i nacin zivota jer nije ni nalik na staru
13. mozda ce se bracni drug ili deca okrenuti protiv tebe jer nisu zeleli ovakav zivot i toliko promena
14. mozda ces shvatiti da Kanada ipak nije bajka kakvom je zamisljas vec tezak rad i licni izbor...pa ces se razocarati
15. mozda ce biti tesko prilagoditi se na novu sredinu i mozda sve nece biti dovoljno da ubije nostalgiju za starim zivotom....
16. necete moci da posetite roditelje, rodbinu, prijatelje mozda godinama i mozda necete moci da im pognete kad dodje vreme...
17......dopisite sami........
po izboru citalaca :)
- ako se materijalno ne ostvarite onoliko koliko ste ocekivali-sanjali da cete, mozete upasti u bedak, ili smatrati da niste uspeli u kanadi
- ako ne dozvolite sebi da prevazidjete vecito poredjenje dve zemlje i jednu zaboravite a na drugu se naviknete, necete imati mir
Wednesday, February 29, 2012
Job search...is a job itself.
Mozda sam izgubila pojam o tome koliko sam stvari napisala na ovom blogu, ovo je neki 120ti post i bice uskoro 110.000 poseta, pa nisam bas ocekivala da postanem tako "globalna" ali drago mi je da znam da je nekom zapravo pomoglo nesto sto je procitao.
Imala sam par pitanja sto se tice trazenja posla pa posto sam trenutno tu negde u toj prici, evo najpopularnijih linkova.
ako vas zanima sansa za zaposlenje u nekom polju statistiku mozete proveriti ovde
http://www.workingincanada.gc.ca/content_pieces-eng.do?lang=eng&cid=1
plata/prosek
http://www.wowjobs.ca/salary.aspx
Job search
http://www.workingincanada.gc.ca/content_pieces-eng.do?cid=5003&lang=eng
jobbank.ca
monster.ca
workopolisa
wowjobs.ca
http://www.careerbeacon.com/
http://www.eluta.ca/search?q=&l=&radius=50&advanced=1&ef=7
IT jobs
https://www.procom.ca/
http://www.randstadtechnologies.ca/
http://www.itjobs.ca/en
http://www.canadait.com
http://www.it-careers.ca/jobboard.htm
Za ostala zanimanja ...google i napred :)
Toronto novine
http://www.novine.ca/zaposli-se/
Imala sam par pitanja sto se tice trazenja posla pa posto sam trenutno tu negde u toj prici, evo najpopularnijih linkova.
ako vas zanima sansa za zaposlenje u nekom polju statistiku mozete proveriti ovde
http://www.workingincanada.gc.ca/content_pieces-eng.do?lang=eng&cid=1
plata/prosek
http://www.wowjobs.ca/salary.aspx
Job search
http://www.workingincanada.gc.ca/content_pieces-eng.do?cid=5003&lang=eng
jobbank.ca
monster.ca
workopolisa
wowjobs.ca
http://www.careerbeacon.com/
http://www.eluta.ca/search?q=&l=&radius=50&advanced=1&ef=7
IT jobs
https://www.procom.ca/
http://www.randstadtechnologies.ca/
http://www.itjobs.ca/en
http://www.canadait.com
http://www.it-careers.ca/jobboard.htm
Za ostala zanimanja ...google i napred :)
Toronto novine
http://www.novine.ca/zaposli-se/
Wednesday, December 14, 2011
'Ajmo ispocetka : Posao u Kanadi, agencija, prevara...
http://www.prevara.info/index.php?option=com_content&task=view&id=260&Itemid=7
Nedavno sam pretrazivala net da vidim da li postoji neka legalna agencija za zaposlenje u Kanadi, nazalost nisam nasla takvu ali sam nasla gomilu prevaranata kao i obicno, cak i ona novosadska agencija koju sam spominjala da je pre dosta godina uvozila vozace za Saskachewan i to pod pokroviteljstvom ministarstava za rad itd se nasla na listi prevaranata, ispalo je da na svakog jednog kog su uspeli da posalju dolaze tri kojima su uzeli pare (i do 3500 evra) i nisu nista ucinili niti vratili novac...Inace njih su reklamirali u Blicu na sav glas kao promotere zaposlenja za srbiju bla bla bla...oni lepo iskoristili sistem , uzeli pare, poslali par njih a ostale ojadili,a ovo je odlomak tih vesti:
"Agencija Siter optužena za prevaru
11.Sep.2009, 11:59, Izvor: Radio 021
Novosadska policija podnela je krivičnu prijavu protiv vlasnika agencije "Siter" Miše D. zbog sumnje da je prevario veći broj građana jer im obećani posao u Kanadi nije obezbedio, niti im je vratio novac. Pokrajinski sekretar za zapošljavanje Miroslav Vasin izjavio je da njegovo odeljenje prati rad agencije i da će u slučaju da je došlo do malverzacije zatražiti kažnjavanje od republičkog Ministarstva za rad i zapošljavanje, gde je "Siter" registrovan..."
http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/78538/Uzeli-novac-za-posao-u-Kanadi-pa-pobegli
http://www.inozemstvo-posao.com/smf_1-1-2_install/index.php?topic=516.0
Pronasla sam jos par koje cu spomenuti kasnije ali sam resila da napravim mali vodic za internet pismenost jer sam primetila da ni moj dragi bas ne ume da koristi google na nacin na koji bi trebalo. Vecina pretrazivaca radi na osnovu kljucnih reci, sto znaci da ako zelite da proverite nesto ukucajte
naziv agencije, i pored jednu od reci prevara, laz, vesti, clanak itd.
druga opcija je da potrazite tudja iskustva na forumima ukucajte ime agencije
i rec forum ili blog. Sam naslov ovog posta je napravljen da izbije na google pretrazivanju ovih tema.
Postoji i tkzv cluster pretrazivanje koje pretrazuje net po tacno navedenom pasusu, odlomku iz clanka ili citatu, za google je dovoljno da odredjeni deo teksta stavite pod navodnike npr "agencija za posao u Kanadi", prevara itd.Pretrazivac koji radi po ovom principu zove se http://www.webclust.com/.
Iako sam navikla da redovno korisim google, postoji niz pretrazivaca koji ce mozda izbaciti vise rezultata, Yahhoo,Altavista,Ask,Bing itd.
http://netforbeginners.about.com/od/navigatingthenet/tp/top_10_search_engines_for_beginners.htm
Osim toga neki pretrazivaci su automatski podeseni da traze po odredjenoj geografskoj lokaciji, zato pokusajte na vise nacina ili jezika, pri tom mislim na varijacije reci u ijekavici i engleski, makedonski ili hrvatski jezik.
Mozda se rezultat sa reci "prevara" nece vratiti ako u clanku pise "prijevara", google ne zna da je to sve prakticno isti jezik :)
Evo npr sta izbacuje Yahoo kada se ukuca Kanada i prevara
http://search.yahoo.com/search;_ylt=A0oG7lj9CelO7HUA4DxXNyoA?ei=UTF-8&fr=ush-globalnews&p=%2Bprevara+kanada+viza&fr2=sp-qrw-orig-top&norw=1
Zanimljivo jel da?
"U Beogradu se bez ikakvog problema, samo sa pasošem i određenom sumom deviza, od 500 do 2.000 evra, može obezbediti turistička, poslovna ili iseljenička viza za većinu država na planeti.
Iako država trpi ozbiljne kritike zbog toga, u MUP-u Srbije tvrde da su im ruke vezane zato što ambasade u Srbiji i Crnoj Gori odbijaju saradnju, a prevaranti su dovoljno mudri da pronađu i najsitniju rupu u zakonu i tako se ne nađu iza brave, već posluju sasvim legalno. "
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=6574
Postoje po meni neke 3 vrste agencija, ja ih delim na klasicne prevarante "bice 100%", na legalne prevarante "videcemo sta mozemo da ucinimo ali nista ne garantujemo" i na neproverene ili neotkrivene.
1. Klasicni prevaranti ce vam od prvog momenta obecavati da ce sve biti sredjeno cim im date novac, prosipace vam price i dokaze o ljudima koji su otisli da vas ubede (ne trudite se da trazite da proverite price, takvi ljudi imaju lazne naloge za minimum 5 razlicitih osoba na netu i lazne web sajtove, uostalom mogu da nagovore nekog drugara u Torontu da vam servira pricu preko telefona kako je sve ok za sta ce naravno biti nagradjen...), obecavace vam posao i stan itd. Klasican primer je agencija Can Achieve koja operise godinama pod razlicitim nazivima, cim ih provale oni promene ime i lokaciju ili nestanu.Tarifa im se krece od 500 $ ili evra pa navise, koliko uspeju da izmuzu.
Izmedju ostalog njihova prica je da ce neko umesto vas polagati IELTS i slicno. Pre nego sto vas ubede u glupost, podsetite se da je navodjenje laznih podataka u dokumentima, falsifikovanje i uzimanje tudjeg identiteta kriminalna radnja, ako vam neko otvoreno kaze da se time bavi godinama i da moze da vam na taj nacin sredi vizu ako platite, upravo vam je rekao JA SAM PREVARANT I KRIMINALAC, I UPRAVO TI TRAZIM NOVAC :), mislim koliko ocajni treba da budete da ovo previdite i date mu svoj novac????? Znam da je nase drustvo u velikom procentu na dnevnoj bazi ovakvo ali stvarno, samo malo logike...
Sama fasada ovakvih agencija ne obecava, mutni ljudi u iznajmljenim stanovima koji vam obecavaju bas ono sto zelite da cujete i osim vizitki nemaju nikakve papire ili formulare ili imaju nesto smesno fotokopirano na jednom listu, ako vam se stomak okrece od razgovora sa njima, verujte svom instiktu.
2. Druga vrsta agencija se legalno zastitila izigravajuci posrednike, koji ce eto podneti papire umesto vas i povuci neke veze ali nista ne garantuju, uglavnom su u pitanju advokati. Sama prijava za imigracionu vizu kosta oko 1000 dolara do 1300, oni ce vam u startu traziti duplo plus novac za svaki sastanak sa advokatom-predstavnikom i do 500E.
Svaka osoba koja nije u stanju da sama popuni jedan set formulara na engleskom jeziku i posalje ih postom u ambasadu, ne treba ni da pokusava da dodje u Kanadu.Ovde cete morati sami da nadjete stan, posao, da pokupite papire i snadjete se, nece biti posrednika koji obecava da ce vas voditi za ruku...bilo kakvo "sredjivanje" vize i veze vezice ne prolaze jer je nepoznata osoba u Kanadi ili ambasadi zaduzena da vas primi ili odbije na osnovu procene papira, dobijanje vize je lutrija koja ne moze da se namesta nikako osim da ispunjavate sve kriterijume za vizu.Ovo bi bio primer za "strucne i skupe" ispunjavace papira http://www.hm.org.rs/program.htm
3. Neproverene agencije su ili relativno nove pa jos nisu ostavile traga na netu ili su se pokrile na sve moguce nacine i jos nema nacina da ih proverite, bas sam naletela na jednu takvu koja operise u Prijedoru i zove se konektus, ova agencija ima web sajt sa "proverenim" pricama i to na 2 jezika, citavu galeriju slika sa vlasnicima agencija i ljudima koji su dosli preko njih...medjutim na jednom od foruma jedan od branilaca ove agencije stavio je link da dokaze da je ova agencija validna i onda sam umrla od smeha...recite mi zasto?
http://www.canadianbusinessdirectory.ca/file1254142.htm
Da li ste primetili da pola linkova fali,npr pretraga i da je Canada u naslovu napisano pogresno? ako odlucite da idete u Canad, obavezno preko ove agencije hehhehe...:D
Inace ovo je pravi sajt cija je imitacija postavljena gore
http://www.canadianbusinessdirectory.ca/search.php?term=Simcisin&pro=AB&searchtype=relevance&clicked=Search
da se ne lazemo, vrlo je lako registrovati firmu ovde, ja sama mogu da napravim super web sajt sa gomilom lepih slika...pretpostavljam da istina iza ove agencije lezi negde po forumima sirom bosne, srbije i hrvatske samo je treba pronaci...za sada ostaju neprovereni.
http://arhiva.elitesecurity.org/t229596-Da-li-neko-zna-ili-je-cuo-za-agenciju-Konektus-koja-sredjuje-posao-Kanadi
Agencija inace uopste nije registrovana u Kanadi, broj telefona je kucni broj porodice koja je navodno drzi, sto i nije frka s obzirom da pola ljudi vodi biznis od kuce.
Kad sam vec kod web sajtova i domena, evo jedne bitne informacije koju svi treba da znaju, domeni koji se zavrsavaju sa .com, .info,.org, .tv i ostalim slicnim univerzalnim sufiksima su dostupni svima, bilo ko moze da napravi bilo kakav web sajt iz bilo koje zemlje na ovim domenima pod uslovom da plati svom internet provajderu, znaci ako da ako je sajt npr konektus.info moze da bude u rusiji ili srbiji i ne mora da ima veze sa kanadom, ako vam neko posalje da ste dobili na lutriji npr greencard@yahoo, to je 100% prevara jer kompanije moraju drugacije da registruju svoje adrese i domene, a posebno drzavne institucije. Nijedna veca legalna firma i kompanija koja drzi do sebe nece za svoje poslove koristiti yahoo, google, hotmail i druge genericke E mail adrese ili "sive" domene.
http://www.consumerfraudreporting.org/identify.php
The return address is a yahoo, hotmail, excite.com or other free email accounts. Legitimate companies can afford the roughly $100 per year that it costs to acquire and maintain a domain and related company email account.
Svaki zvanican drzavni sajt u Kanadi ima u imenu web adrese .gc. sto stoji za government canada. Svaka obrazovna institucija moze da ima adrese sa .edu. (educational), .ac. cademic itd. i skracenicu drzave.
http://en.wikipedia.org/wiki/Domain_name
O ovome pricam http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Internet_top-level_domains
Ovako izgleda kada hocete da saznate ko se krije iza web sajta ili domena
konektus.info
Is this your domain name? Renew it now.
Thumbnail of konektus.info
IP Address: 74.208.86.67 (ARIN & RIPE IP search)
Record Type: Domain Name
Server Type: Apache 1
WebSite Status: Active
Domain ID:D11940785-LRMS
Domain Name:KONEKTUS.INFO
Created On:25-Jan-2006 12:39:19 UTC
Last Updated On:25-Jan-2011 22:23:51 UTC
Expiration Date:25-Jan-2012 12:39:19 UTC
Sponsoring Registrar:1&1 Internet AG (R113-LRMS)
Status:OK
Registrant ID:SPAG-34230755
Registrant Name:
Registrant Organization:
Registrant Street1:5420 146 Ave NW
Registrant Street2:
Registrant Street3:
Registrant City:Edmonton
Registrant State/Province:AB
Registrant Postal Code:T5A 4L6
Registrant Country:CA
Registrant Phone:+1.7804568952
Registrant Phone Ext.:
Registrant FAX:+1.7804013023
Registrant FAX Ext.:
Registrant Email:ilia@konektus.com
Admin ID:SPAG-34230755
Admin Name:
Admin Organization:Konektus Ltd.
Admin Street1:5420 146 Ave NW
Admin Street2:
Admin Street3:
Admin City:Edmonton
Admin State/Province:AB
Admin Postal Code:T5A 4L6
Admin Country:CA
Admin Phone:+1.7804568952
Admin Phone Ext.:
Admin FAX:+1.7804013023
Admin FAX Ext.:
Admin Email:ilia@konektus.com
Billing ID:C3594293-LRMS
Namerno sam obrisala imena i licne podatke ali na ovom sajtu mozete proveriti neki web. http://www.networksolutions.com/whois/index.jsp
PS ovo znaci da je web sajt postavljen u Kanadi ali ne i to da web sajt pripada nekoj firmi, moze da bude i licna prezentacija ili fotogalerija sto se nekog tice, jer je na info domenu.
http://www.mcbilly.com/how-to-check-if-a-website-is-a-scam/
Evo par stvari koje volim da uradim cisto reda radi, ubacim broj telefona "firme" u imenik i trazim podatke o vlasniku, u ovom slucaju u pitanju je kucni telefon porodice.
Pretrazim na netu dostupna imena vlasnika firme i ime same firme sa razlicitim kljucnim recima, pretrazim forume sa iskustvima sa ovakvim firmama ili onima koji ih vode, pretrazim prethodno registrovane firme na istom broju telefona ili adresi ili pod "pokroviteljstvom" iste osobe, proverim koliko dugo firma postoji ( kratak vek na netu ostavlja manje prljavog vesa) ...
Potrazim ime registrovanog posrednika ili advokata na kanadskoj listi licenciranih predstavnika.
Da li mi verujete da dosada od skoro 20 firmi za rad u Kanadi i inostranstvu nisam nasla nijednu "cistu"?
Nadam se da je ovo malo internet opismenjavanje pomoglo, ako znate sta da pitate naci cete ono sto trazite.
Podelite ove savete sa drugima koji razmisljaju o poseti nekoj agenciji.Postavite i podelite imena agencija sa kojima ste imali posla ako znate da su malverzanti da biste upozorili druge.
Za domaci :)
Prvi koji provali poslednju agenciju kao pravu ili laznu dobija kviska!
Moji bozicni kolaci, zgrade na slikama su studentski smestaj u Londonu, gradski park, mall, i par jesenjih slika iz Toronta
Nedavno sam pretrazivala net da vidim da li postoji neka legalna agencija za zaposlenje u Kanadi, nazalost nisam nasla takvu ali sam nasla gomilu prevaranata kao i obicno, cak i ona novosadska agencija koju sam spominjala da je pre dosta godina uvozila vozace za Saskachewan i to pod pokroviteljstvom ministarstava za rad itd se nasla na listi prevaranata, ispalo je da na svakog jednog kog su uspeli da posalju dolaze tri kojima su uzeli pare (i do 3500 evra) i nisu nista ucinili niti vratili novac...Inace njih su reklamirali u Blicu na sav glas kao promotere zaposlenja za srbiju bla bla bla...oni lepo iskoristili sistem , uzeli pare, poslali par njih a ostale ojadili,a ovo je odlomak tih vesti:
"Agencija Siter optužena za prevaru
11.Sep.2009, 11:59, Izvor: Radio 021
Novosadska policija podnela je krivičnu prijavu protiv vlasnika agencije "Siter" Miše D. zbog sumnje da je prevario veći broj građana jer im obećani posao u Kanadi nije obezbedio, niti im je vratio novac. Pokrajinski sekretar za zapošljavanje Miroslav Vasin izjavio je da njegovo odeljenje prati rad agencije i da će u slučaju da je došlo do malverzacije zatražiti kažnjavanje od republičkog Ministarstva za rad i zapošljavanje, gde je "Siter" registrovan..."
http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/78538/Uzeli-novac-za-posao-u-Kanadi-pa-pobegli
http://www.inozemstvo-posao.com/smf_1-1-2_install/index.php?topic=516.0
Pronasla sam jos par koje cu spomenuti kasnije ali sam resila da napravim mali vodic za internet pismenost jer sam primetila da ni moj dragi bas ne ume da koristi google na nacin na koji bi trebalo. Vecina pretrazivaca radi na osnovu kljucnih reci, sto znaci da ako zelite da proverite nesto ukucajte
naziv agencije, i pored jednu od reci prevara, laz, vesti, clanak itd.
druga opcija je da potrazite tudja iskustva na forumima ukucajte ime agencije
i rec forum ili blog. Sam naslov ovog posta je napravljen da izbije na google pretrazivanju ovih tema.
Postoji i tkzv cluster pretrazivanje koje pretrazuje net po tacno navedenom pasusu, odlomku iz clanka ili citatu, za google je dovoljno da odredjeni deo teksta stavite pod navodnike npr "agencija za posao u Kanadi", prevara itd.Pretrazivac koji radi po ovom principu zove se http://www.webclust.com/.
Iako sam navikla da redovno korisim google, postoji niz pretrazivaca koji ce mozda izbaciti vise rezultata, Yahhoo,Altavista,Ask,Bing itd.
http://netforbeginners.about.com/od/navigatingthenet/tp/top_10_search_engines_for_beginners.htm
Osim toga neki pretrazivaci su automatski podeseni da traze po odredjenoj geografskoj lokaciji, zato pokusajte na vise nacina ili jezika, pri tom mislim na varijacije reci u ijekavici i engleski, makedonski ili hrvatski jezik.
Mozda se rezultat sa reci "prevara" nece vratiti ako u clanku pise "prijevara", google ne zna da je to sve prakticno isti jezik :)
Evo npr sta izbacuje Yahoo kada se ukuca Kanada i prevara
http://search.yahoo.com/search;_ylt=A0oG7lj9CelO7HUA4DxXNyoA?ei=UTF-8&fr=ush-globalnews&p=%2Bprevara+kanada+viza&fr2=sp-qrw-orig-top&norw=1
Zanimljivo jel da?
"U Beogradu se bez ikakvog problema, samo sa pasošem i određenom sumom deviza, od 500 do 2.000 evra, može obezbediti turistička, poslovna ili iseljenička viza za većinu država na planeti.
Iako država trpi ozbiljne kritike zbog toga, u MUP-u Srbije tvrde da su im ruke vezane zato što ambasade u Srbiji i Crnoj Gori odbijaju saradnju, a prevaranti su dovoljno mudri da pronađu i najsitniju rupu u zakonu i tako se ne nađu iza brave, već posluju sasvim legalno. "
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=6574
Postoje po meni neke 3 vrste agencija, ja ih delim na klasicne prevarante "bice 100%", na legalne prevarante "videcemo sta mozemo da ucinimo ali nista ne garantujemo" i na neproverene ili neotkrivene.
1. Klasicni prevaranti ce vam od prvog momenta obecavati da ce sve biti sredjeno cim im date novac, prosipace vam price i dokaze o ljudima koji su otisli da vas ubede (ne trudite se da trazite da proverite price, takvi ljudi imaju lazne naloge za minimum 5 razlicitih osoba na netu i lazne web sajtove, uostalom mogu da nagovore nekog drugara u Torontu da vam servira pricu preko telefona kako je sve ok za sta ce naravno biti nagradjen...), obecavace vam posao i stan itd. Klasican primer je agencija Can Achieve koja operise godinama pod razlicitim nazivima, cim ih provale oni promene ime i lokaciju ili nestanu.Tarifa im se krece od 500 $ ili evra pa navise, koliko uspeju da izmuzu.
Izmedju ostalog njihova prica je da ce neko umesto vas polagati IELTS i slicno. Pre nego sto vas ubede u glupost, podsetite se da je navodjenje laznih podataka u dokumentima, falsifikovanje i uzimanje tudjeg identiteta kriminalna radnja, ako vam neko otvoreno kaze da se time bavi godinama i da moze da vam na taj nacin sredi vizu ako platite, upravo vam je rekao JA SAM PREVARANT I KRIMINALAC, I UPRAVO TI TRAZIM NOVAC :), mislim koliko ocajni treba da budete da ovo previdite i date mu svoj novac????? Znam da je nase drustvo u velikom procentu na dnevnoj bazi ovakvo ali stvarno, samo malo logike...
Sama fasada ovakvih agencija ne obecava, mutni ljudi u iznajmljenim stanovima koji vam obecavaju bas ono sto zelite da cujete i osim vizitki nemaju nikakve papire ili formulare ili imaju nesto smesno fotokopirano na jednom listu, ako vam se stomak okrece od razgovora sa njima, verujte svom instiktu.
2. Druga vrsta agencija se legalno zastitila izigravajuci posrednike, koji ce eto podneti papire umesto vas i povuci neke veze ali nista ne garantuju, uglavnom su u pitanju advokati. Sama prijava za imigracionu vizu kosta oko 1000 dolara do 1300, oni ce vam u startu traziti duplo plus novac za svaki sastanak sa advokatom-predstavnikom i do 500E.
Svaka osoba koja nije u stanju da sama popuni jedan set formulara na engleskom jeziku i posalje ih postom u ambasadu, ne treba ni da pokusava da dodje u Kanadu.Ovde cete morati sami da nadjete stan, posao, da pokupite papire i snadjete se, nece biti posrednika koji obecava da ce vas voditi za ruku...bilo kakvo "sredjivanje" vize i veze vezice ne prolaze jer je nepoznata osoba u Kanadi ili ambasadi zaduzena da vas primi ili odbije na osnovu procene papira, dobijanje vize je lutrija koja ne moze da se namesta nikako osim da ispunjavate sve kriterijume za vizu.Ovo bi bio primer za "strucne i skupe" ispunjavace papira http://www.hm.org.rs/program.htm
3. Neproverene agencije su ili relativno nove pa jos nisu ostavile traga na netu ili su se pokrile na sve moguce nacine i jos nema nacina da ih proverite, bas sam naletela na jednu takvu koja operise u Prijedoru i zove se konektus, ova agencija ima web sajt sa "proverenim" pricama i to na 2 jezika, citavu galeriju slika sa vlasnicima agencija i ljudima koji su dosli preko njih...medjutim na jednom od foruma jedan od branilaca ove agencije stavio je link da dokaze da je ova agencija validna i onda sam umrla od smeha...recite mi zasto?
http://www.canadianbusinessdirectory.ca/file1254142.htm
Da li ste primetili da pola linkova fali,npr pretraga i da je Canada u naslovu napisano pogresno? ako odlucite da idete u Canad, obavezno preko ove agencije hehhehe...:D
Inace ovo je pravi sajt cija je imitacija postavljena gore
http://www.canadianbusinessdirectory.ca/search.php?term=Simcisin&pro=AB&searchtype=relevance&clicked=Search
da se ne lazemo, vrlo je lako registrovati firmu ovde, ja sama mogu da napravim super web sajt sa gomilom lepih slika...pretpostavljam da istina iza ove agencije lezi negde po forumima sirom bosne, srbije i hrvatske samo je treba pronaci...za sada ostaju neprovereni.
http://arhiva.elitesecurity.org/t229596-Da-li-neko-zna-ili-je-cuo-za-agenciju-Konektus-koja-sredjuje-posao-Kanadi
Agencija inace uopste nije registrovana u Kanadi, broj telefona je kucni broj porodice koja je navodno drzi, sto i nije frka s obzirom da pola ljudi vodi biznis od kuce.
Kad sam vec kod web sajtova i domena, evo jedne bitne informacije koju svi treba da znaju, domeni koji se zavrsavaju sa .com, .info,.org, .tv i ostalim slicnim univerzalnim sufiksima su dostupni svima, bilo ko moze da napravi bilo kakav web sajt iz bilo koje zemlje na ovim domenima pod uslovom da plati svom internet provajderu, znaci ako da ako je sajt npr konektus.info moze da bude u rusiji ili srbiji i ne mora da ima veze sa kanadom, ako vam neko posalje da ste dobili na lutriji npr greencard@yahoo, to je 100% prevara jer kompanije moraju drugacije da registruju svoje adrese i domene, a posebno drzavne institucije. Nijedna veca legalna firma i kompanija koja drzi do sebe nece za svoje poslove koristiti yahoo, google, hotmail i druge genericke E mail adrese ili "sive" domene.
http://www.consumerfraudreporting.org/identify.php
The return address is a yahoo, hotmail, excite.com or other free email accounts. Legitimate companies can afford the roughly $100 per year that it costs to acquire and maintain a domain and related company email account.
Svaki zvanican drzavni sajt u Kanadi ima u imenu web adrese .gc. sto stoji za government canada. Svaka obrazovna institucija moze da ima adrese sa .edu. (educational), .ac. cademic itd. i skracenicu drzave.
http://en.wikipedia.org/wiki/Domain_name
O ovome pricam http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Internet_top-level_domains
Ovako izgleda kada hocete da saznate ko se krije iza web sajta ili domena
konektus.info
Is this your domain name? Renew it now.
Thumbnail of konektus.info
IP Address: 74.208.86.67 (ARIN & RIPE IP search)
Record Type: Domain Name
Server Type: Apache 1
WebSite Status: Active
Domain ID:D11940785-LRMS
Domain Name:KONEKTUS.INFO
Created On:25-Jan-2006 12:39:19 UTC
Last Updated On:25-Jan-2011 22:23:51 UTC
Expiration Date:25-Jan-2012 12:39:19 UTC
Sponsoring Registrar:1&1 Internet AG (R113-LRMS)
Status:OK
Registrant ID:SPAG-34230755
Registrant Name:
Registrant Organization:
Registrant Street1:5420 146 Ave NW
Registrant Street2:
Registrant Street3:
Registrant City:Edmonton
Registrant State/Province:AB
Registrant Postal Code:T5A 4L6
Registrant Country:CA
Registrant Phone:+1.7804568952
Registrant Phone Ext.:
Registrant FAX:+1.7804013023
Registrant FAX Ext.:
Registrant Email:ilia@konektus.com
Admin ID:SPAG-34230755
Admin Name:
Admin Organization:Konektus Ltd.
Admin Street1:5420 146 Ave NW
Admin Street2:
Admin Street3:
Admin City:Edmonton
Admin State/Province:AB
Admin Postal Code:T5A 4L6
Admin Country:CA
Admin Phone:+1.7804568952
Admin Phone Ext.:
Admin FAX:+1.7804013023
Admin FAX Ext.:
Admin Email:ilia@konektus.com
Billing ID:C3594293-LRMS
Namerno sam obrisala imena i licne podatke ali na ovom sajtu mozete proveriti neki web. http://www.networksolutions.com/whois/index.jsp
PS ovo znaci da je web sajt postavljen u Kanadi ali ne i to da web sajt pripada nekoj firmi, moze da bude i licna prezentacija ili fotogalerija sto se nekog tice, jer je na info domenu.
http://www.mcbilly.com/how-to-check-if-a-website-is-a-scam/
Evo par stvari koje volim da uradim cisto reda radi, ubacim broj telefona "firme" u imenik i trazim podatke o vlasniku, u ovom slucaju u pitanju je kucni telefon porodice.
Pretrazim na netu dostupna imena vlasnika firme i ime same firme sa razlicitim kljucnim recima, pretrazim forume sa iskustvima sa ovakvim firmama ili onima koji ih vode, pretrazim prethodno registrovane firme na istom broju telefona ili adresi ili pod "pokroviteljstvom" iste osobe, proverim koliko dugo firma postoji ( kratak vek na netu ostavlja manje prljavog vesa) ...
Potrazim ime registrovanog posrednika ili advokata na kanadskoj listi licenciranih predstavnika.
Da li mi verujete da dosada od skoro 20 firmi za rad u Kanadi i inostranstvu nisam nasla nijednu "cistu"?
Nadam se da je ovo malo internet opismenjavanje pomoglo, ako znate sta da pitate naci cete ono sto trazite.
Podelite ove savete sa drugima koji razmisljaju o poseti nekoj agenciji.Postavite i podelite imena agencija sa kojima ste imali posla ako znate da su malverzanti da biste upozorili druge.
Za domaci :)
Prvi koji provali poslednju agenciju kao pravu ili laznu dobija kviska!
Moji bozicni kolaci, zgrade na slikama su studentski smestaj u Londonu, gradski park, mall, i par jesenjih slika iz Toronta
Friday, January 21, 2011
Sqall
slika je sa ovog bloga gde mozete videti neke slicice zivota u torontu pravih kanadjana :)
ps u pitanju je istopolni par, 27 godina zajedno...
http://tomatoesfromcanada.blogspot.com/
Danas smo imali cast da osetimo sta stvarno znaci sqall,ubuduce kad cujem tu rec na prognozi ne izlazim napolje.
Vetar koji siba svom snagom na minus 6 i nosi majusne cestice poluotopljenog snega koje ti se lepe za lice i kozu i peku kao hiljade iglica, ruke ne osecas a oci su ti pune suza i vetar je gde god da se okrenes neumoljiv i jeziv.Vilica ti se ukoci od hladnoce i dodje ti da places jer ne mozes ni napred ni nazad, kolica su se zaglavila u meki sneg i bljuzgavicu bebac urla a ja moram do lekara na razgovor...uzas jedan od vremena.Posto su jos pre nekog vremena stigli rezultati tog rutinskog pregleda za nove pacijente a ja sam odlagala posetu jer znam da mi nije nista i da nemam razloga da idem po lekarima plus u sezoni gripa da pokupim nesto tamo dok cekam, konacno im je dojadilo i rekli su da dodjem danas da zavrsimo s tim, i tako sprzio nas je vetar, oboje smo crveni ko rakovi.
Pre podne su zatvoreni mnogi putevi, bilo je gomila udesa i od tog belog vetra bukvalno nevidis ispred sebe, posle 3 popodne sve je nestalo kao rukom odneseno i sinulo je sunce kao da se nista nije desilo, obican zimski dan...
.......................................................................................
POkusavam da pronadjem neki program od godinu dana, kurs ili nesto sa vecernjim casoovima i po povoljnoj ceni za neki posao koji se ovde trazi. Dosad sam skontala da su uvek aktuelne 2 ili 3 stvari, zdravstvo, informatika i kancelarijski i bankarski poslovi tipa sluzbenik ili racunovodja itd.
Cene kurseva krecu se od 3500 cad do 8000 po semestru zavisno od skole i vrste kursa.Posto svaka skola ili koledz formira svoj cenovnik ne mogu da generalizujem jer su cene vrlo razlicite.Meni bi najvise odgovarala opcija od jedne godine, to je 2 semestra sa po tri predavanja nedeljno uvece od 7 do 10 i subotom, mada izbor je vrlo uzak i sumnjiv, u smislu da ne znam sta bi radila sa kursem animatora ili kriminalnog ponasanja.Razlog je to sto su kursevi ovog tipa osmisljeni za ljude koji vec rade u struci ali hoce da se doskoluju i kreirani da odgovaraju kao dopune odredjenoj struci ili profilu koji ja nemam i treba tek da "osvojim".
Nemam mnogo vere u to da ce biti nesto od mojih diploma, bar ne dok smo ovde mada cu pokusati i sa tim nesto da uradim, Toronto godisnje primi 100 hiljada emigranata, trecinu koja dodje u zemlju, ovde su i taksisti prakticno magistri...
Ima jos jedna stvar, saznala sam zasto su moji stariji profesori govorili da sve lose dolazi sa zapada, mada se to tamo tek pocelo siriti odskora...i ovde je gomila instant koledza mahom iz Usa koji ti za godinu dana uzmu gomilu para za predavanja sumnjivog kvaliteta i daju certifikat koji mnogima nije opravdao ulozeno.Bar 3 non stop reklamiraju na TV, pogledala sam im sajtove, nista posebno a onda sam slucajno trazeci preko gugla naisla na niz negativnih komentara, pricama o prevarama i nezadovoljnim studentima i tuzbama, ovo se mahom odnosilo na trios ili everest kako se sada zove koledz mada verovatno ih ima jos.Jako lici na pricu sa onim nasim tamo bk i instant menadzmentom, das pare dobijes diplomu i sta onda?
Dobra stvar je sto na vecini oglasa za posao ne traze posebnu skolu , nego mahom pise neka skola ili odredjeni stepen obrazovanja, ali opet ne bih da dam pare na glupost...pogotovo sto to nije mala suma.
Kad sam kod toga, ovaj sajt (preko njega je i aca nasao posao) vam je majka za Kanadu, osim toga ima i posebnih sajtova koji nudi poslove tek pridoslim emigrantima,nisu sjajni ali cisto da se prebrodi zacarani krug sa kanadskim iskustvom, nekome ce mozda doneti srecu kao nama.
http://www.jobbank.gc.ca/Intro-eng.aspx
http://www.hireimmigrants.ca/how/5
Eh, jedan u nizu paradoksa ovde, da bi radio u Kanadi moras da si radio u Kanadi...isto je i sa diplomama uvezu diplomirane lekare i sestre koji onda moraju nazad u skolu i ne mogu da rade ovde, ili ja ili bilo koji sretnik koji nije hemicar, informaticar ili nesto slicno...zato kazem nijedan sistem nije savrsen.
Ali to je vec klasika, stara prica da se ne ponavljam, nekome ocigledno to odgovara jer kako brzo menjaju zakone i poreze ovo su mogli da srede za 5 minuta jednostavnom promenom akreditacija, samo onda bi fakulteti izgubili toliko puno para....
Postoje krediti za studente https://osap.gov.on.ca/OSAPPortal, i neke olaksice za novodosle ali kada se odlucite na taj korak internet ce vam biti najbolji nacin da saznate sta vas zanima, evo nekih linkova...
http://www.icascanada.ca/home.aspx#
http://plar.org/
http://www.utoronto.ca/
http://www.toronto.ca/quality_of_life/universities_colleges.htm
http://www.settlement.org/sys/faqs_detail.asp?faq_id=4001174
http://www.cnmag.ca/current-issue/948-more-bridges-for-immigrants
Umorila sam se, toliko od mene za danas...sredio me ovaj sqall :)
Gallery: Jan. 28 snow squalls
Friday, December 17, 2010
Vreme, posao i milosrdje
Posle 3 meseca probnog rada, aci su rekli da su zadovoljni, dobio je da popuni upitnik kako procenjuje svoj dosadasnji rad i odnos sa kolegama.Isti upitnik su dobile kolege koje treba da ga ocene i sefica.Svake srede ima sastanak sa njom kada mu govori sta je radio dobro a gde treba da pripazi, jednom mesecno zajedno sa kolegama ima radni rucak u nekom restoranu na racun firme, obicno petkom, kada mogu malo da se opuste, druze i prodiskutuju stvari sa posla.Svaka 3 meseca u pocetku se procenjuje njegovo ponasanje i radni ucinak od strane sefa, kolega i njega samog.Dva puta godisnje na osnovu tih procena dobija novcani bonus.Firma mu do odredjene svote od par hiljada dolara godisnje placa zubarske i lekarske troskove za celu porodicu, raznorazne fizio terapije i neke druge stvari kao sto je npr clanarina u teretani.
Ove srede su imali nesto sto se zove Christmas potluck, gde svako donese neko jelo iz svoje zemlje i svi rucaju zajedno, aca je nosio princes krofne koje me je njegova koleginica zamolila da napravim jer je nekad probala to kod nekog i jako joj se svidelo, i kiflice sa sirom i mesom za koje kanadjani nisu bili sigurni sta su pa ih nisu bas sve pojeli (acu je jednom kolega pitao sto jede 2 voca odjednom kada je u jednoj ruci drzao kiflu a u drugoj krusku, ja stvarno nisam losa kuvarica ali oni nemaju pojma da kifle i pite mogu da se prave slane, pogotovo sa sirom, jer dansko vise ne kupujem ovde, sladak sir i ja se bas nesto ne slazemo), s obzirom da ima kolege iz kanade,indije,izraela i rusije pretpostavljam da je rucak bio zanimljiv.
U petak je bio je na bozicnoj zurci, od 1 ne rade nego idu u restoran do uvece.
Vecina ima slobodne dane za praznike, od 24 dec. do 3 januara, mada neko i radi, on ce raditi 3 dana u tom periodu koji ce mu biti dodati na godisnji od 10dana na koji ima pravo kao pocetnik ovde, ako mu ne budu dodati za praznike je satnica dupla.Dobice i neki bozicni bonus...u svakom slucaju, dobro je.
..........................................................................................
Kanadjani su nedavno proglaseni za jednu od najdarezljivijih nacija kada su u pitanju humanitarne organizacije i donacije.Svake subote sa tv ekrana apeluju na ljude da prakticno za par dolara ucine dobro delo.Kada sam kupila aleksi igracku potpisala sam listic gde dajem dolar u dobrotvorne svrhe za tesko obolelu decu u bolnicama, na svaki dolar dat od musterija prodavnica ce dati jos jedan ili neku igracku, to nije puno ali prodavnice imaju hiljade musterija dnevno...acina firma je ucestvovala u slicnoj akciji pa je on odneo decju odecu i obucu koju aleksa nije ni obuo jer je dosta brzo prerastao te stvari i igracke.Sve porodice na socijalnoj pomoci ce za praznike dobiti paketice za decu, hranu i odecu.
Hriscanski katalog zelja vam daje opciju da za 50 do 100 dolara kupite nekoj porodici u nerazvijenim zemljama ono sto im je potrebno, zivinu, kozu ili svinju, da biste bili sigurni da je vas poklon dospeo kome je namenjen dobijate sliku i pozdrav od porodice, tako je danas na vestima prikazano nekoliko porodica koje su dobile raznorazne poklone iz Kanade, u Nikaragvi, africi i indiji.U trznom centru su takve akcije svakodnevne, mozete da "usvojite" africko dete za 30tak dolara mesecno i ulepsate mu detinjstvo, ili bar olaksate...mada se svaki put kada mi neko zatrazi neku donaciju trgnem setim katarine rebrace i odbijem, mnogi ljudi nesebicno daju hranu, odecu i novac, ne samo cinjenica odakle dolazim i koji mi je trenutni standard vec i moja opsta paranoja vezana za bilo kakvo "dobrotvorstvo" koje je za mene druga rec za kradju i lopovluk me sprecavaju da verujem da su ljudi ponekad zaista nesebicni bez prikrivenih interesa.Ipak sve sto mogu da ucinim da pomognem nekom sa par stvari ili nekoliko dolara, ucinim.U prodavnicama imate opciju da kupite paket hrane za sklonista i banke hrane za samo 5 dolara, te pakete prodavnica posle dostavi banci hrane.Starije zene volontiraju i prikupljaju novac za vojsku spasa koju ovde svi jako cene, deca stoje po trznim centrima i ispred prodavnica i prodaju cokoladice jer skola skuplja pare za neku akciju...
Gotovo na svakom koraku postoji nacin da date sat vremena ili par dolara kako biste nekom pomogli, i jako puno ljudi se zaista trudi da pomogne drugima.Kao sto je kanadjanin na vestima rekao, "mi smo svesni da nisu svi blagosloveni da zive u ovako lepoj zemlji i da imaju sve ono sto im je potrebno i zato zelimo da pomognemo ako mozemo,"
sto me dovodi do mog drugog zapazanja, svi vole Kanadu, jehovini svedoci dva mlada i kulturna crna decaka rekli su mi da je Kanada najlepsa zemlja na svetu i za njih najbolja, zena u parku koja je uzivala u bojama jeseni pored mene na klupi rekla mi je -blagosloveni smo da zivimo u ovako divnoj zemlji, gde god se okrenem bez obzira na rasu ili veru cujem samo -mi volimo kanadu...tu i tamo naidjem na neke ljude uglavnom sa nasih prostora koji se ne slazu sa tim ali nikada nisam videla da toliko razlicitih ljudi sa razlicitim poreklom i istorijom moze da se slozi u patriotizmu prema drzavi u koju su dosli.I ja volim Kanadu, zaista, to je jedna predivna zemlja, ali s obzirom da mi je patriotizam strana rec i da sam dosla pre pola godine, jos nisam sigurna kako to funkcionise.
...............................................................................................
Ovih dana je minus, od minus 17 do 0 zavisi, ipak ja se setam po minus 10 isto kao i tamo po plus 5, nema neke razlike ako ne duva vetar.Za ovih 6 meseci klima je bila apsolutno ista kao i tamo, imali smo leti sparine i do 35,veliku vlagu jer je Kicener sagradjen na mocvari, divnu jesen sa miholjskim letom do skoro i sneznu zimu sa vetrom i minusima,nisam primetila neki veliki sneg ili hladnocu ovde gde smo mi, medjutim iznad nas stotinak kilometara je auto put 402 bio zavejan i covek se smrzao u kolima i umro cekajuci pomoc, acina drugarica iz saskacevana kaze da je kod njih dnevna temperatura i do minus 40 i da niko ne izlazi napolje.Alberta nije nista bolja, jedino princ edvard, nova skotska i BC imaju normalnije temperature jer su blizu mora koje se sporije hladi, to znaci da nemaju tako drasticne minuse ali imaju dosta padavina.
....................................................................................................
Na tv imam 3 besplatna kanala koja ofrlje hvatamo sobnom antenom, jedan je taman ujutru sa decjim crtacima i pesmicama, na drugom popodne idu vesti na nekoliko jezika a uvece ima veliki prasak,simpsonovi, haus ili family guy, ponekad upecam i neku epizodu csi,i kako sam upoznao tvoju majku...na trecem koji retko gledam su talk show emisije, opra i kvizovi, iskreno malo mi se gade ljudi koji sebi dozvoljavaju da svoje porodicne probleme resavaju deruci se i psujuci jedno drugo pred kamerama i milionskom publikom, ili mozda ja nisam strucnjak za resavanje problema kao opra i kompanija...u svakom slucaju ako nista drugo, cisto cudjenje vas sprecava da promenite kanal jer prosto ne mozete da verujete da takva bica hodaju zemljom imaju potomstvo i jos zavrse pred kamerama.medjutim to nije razlog zbog kog ovo pisem, menjajuci kanale naletim na vesti i sliku kanadske skupstine, aha vrlo poznat prizor, gomila lezilebovica sedi i bavi se demagogijom ili mi se bar tako cinilo dok nisam pocela da slusam oko cega su se raspravljali, a onda sam procackala usi, pojacala tv, i dalje mi nije bilo jasno...spiker mi je razbio iluziju "gradonacelnik Ford smatra da toronto ima viska para u budzetu (nekih 65 miliona) i da nije ok uzimati jos para od gradjana ako vec postoji visak i zbog toga su izglasali ukidanje poreza na registraciju vozila (oko 60tak dolara) i proglasili javni prevoz esencialnom institucijom (sto znaci da ce im povecati plate i dobice benefite kao zdravstvo i policija na racun poreskih obveznika, ali nece smeti da strajkuju da ne bi doslo do kolapsa u gradu)," osim toga danas mi je stiglo pismo da posto su smanjeni i porezi na nekretnine treba da placam stanarinu nekih 10tak dolara manje nego dosad i drugo pismo tj cek na 5 dolara koji je povracaj poreza ili takvo nesto za ovih par meseci na osnovu novog sistema poreza hst.Verujte mi pola od toga nisam razumela, a kada sam shvatila da su zapravo izglasali sa 39 prema 6 da nece uzimati novac od gradjana jer imaju visak u budzetu pocela sam da se preispitujem kakve su travke bile u onom kineskom mixu danas i na cemu sam, a onda sam pomislila na ono tamo i nisam znala da li da se smejem ili da placem, kao izlazi jedan ministar u srbiji na binu i kaze masi "znate mi imamo milione viska u budzetu, pa smo resili da bi bilo fer da vam smanjimo poreze, damo vece plate i malo manje vas krademo i maltretiramo nego do sad..." sledeca scena u tom filmu bi verovatno bila ogroman meteor koji udara zemlju ili nuklearna pecurka...stvarno ne znam sta su mi kinezi strpali u hranu.
Clanak je ovde , koga zanima http://www.globaltoronto.com/City+council+votes+essential+kills/3993073/story.html
Novosti u bioskopima...
Hora del juego by *ReevolveR on deviantART
Ove srede su imali nesto sto se zove Christmas potluck, gde svako donese neko jelo iz svoje zemlje i svi rucaju zajedno, aca je nosio princes krofne koje me je njegova koleginica zamolila da napravim jer je nekad probala to kod nekog i jako joj se svidelo, i kiflice sa sirom i mesom za koje kanadjani nisu bili sigurni sta su pa ih nisu bas sve pojeli (acu je jednom kolega pitao sto jede 2 voca odjednom kada je u jednoj ruci drzao kiflu a u drugoj krusku, ja stvarno nisam losa kuvarica ali oni nemaju pojma da kifle i pite mogu da se prave slane, pogotovo sa sirom, jer dansko vise ne kupujem ovde, sladak sir i ja se bas nesto ne slazemo), s obzirom da ima kolege iz kanade,indije,izraela i rusije pretpostavljam da je rucak bio zanimljiv.
U petak je bio je na bozicnoj zurci, od 1 ne rade nego idu u restoran do uvece.
Vecina ima slobodne dane za praznike, od 24 dec. do 3 januara, mada neko i radi, on ce raditi 3 dana u tom periodu koji ce mu biti dodati na godisnji od 10dana na koji ima pravo kao pocetnik ovde, ako mu ne budu dodati za praznike je satnica dupla.Dobice i neki bozicni bonus...u svakom slucaju, dobro je.
..........................................................................................
Kanadjani su nedavno proglaseni za jednu od najdarezljivijih nacija kada su u pitanju humanitarne organizacije i donacije.Svake subote sa tv ekrana apeluju na ljude da prakticno za par dolara ucine dobro delo.Kada sam kupila aleksi igracku potpisala sam listic gde dajem dolar u dobrotvorne svrhe za tesko obolelu decu u bolnicama, na svaki dolar dat od musterija prodavnica ce dati jos jedan ili neku igracku, to nije puno ali prodavnice imaju hiljade musterija dnevno...acina firma je ucestvovala u slicnoj akciji pa je on odneo decju odecu i obucu koju aleksa nije ni obuo jer je dosta brzo prerastao te stvari i igracke.Sve porodice na socijalnoj pomoci ce za praznike dobiti paketice za decu, hranu i odecu.
Hriscanski katalog zelja vam daje opciju da za 50 do 100 dolara kupite nekoj porodici u nerazvijenim zemljama ono sto im je potrebno, zivinu, kozu ili svinju, da biste bili sigurni da je vas poklon dospeo kome je namenjen dobijate sliku i pozdrav od porodice, tako je danas na vestima prikazano nekoliko porodica koje su dobile raznorazne poklone iz Kanade, u Nikaragvi, africi i indiji.U trznom centru su takve akcije svakodnevne, mozete da "usvojite" africko dete za 30tak dolara mesecno i ulepsate mu detinjstvo, ili bar olaksate...mada se svaki put kada mi neko zatrazi neku donaciju trgnem setim katarine rebrace i odbijem, mnogi ljudi nesebicno daju hranu, odecu i novac, ne samo cinjenica odakle dolazim i koji mi je trenutni standard vec i moja opsta paranoja vezana za bilo kakvo "dobrotvorstvo" koje je za mene druga rec za kradju i lopovluk me sprecavaju da verujem da su ljudi ponekad zaista nesebicni bez prikrivenih interesa.Ipak sve sto mogu da ucinim da pomognem nekom sa par stvari ili nekoliko dolara, ucinim.U prodavnicama imate opciju da kupite paket hrane za sklonista i banke hrane za samo 5 dolara, te pakete prodavnica posle dostavi banci hrane.Starije zene volontiraju i prikupljaju novac za vojsku spasa koju ovde svi jako cene, deca stoje po trznim centrima i ispred prodavnica i prodaju cokoladice jer skola skuplja pare za neku akciju...
Gotovo na svakom koraku postoji nacin da date sat vremena ili par dolara kako biste nekom pomogli, i jako puno ljudi se zaista trudi da pomogne drugima.Kao sto je kanadjanin na vestima rekao, "mi smo svesni da nisu svi blagosloveni da zive u ovako lepoj zemlji i da imaju sve ono sto im je potrebno i zato zelimo da pomognemo ako mozemo,"
sto me dovodi do mog drugog zapazanja, svi vole Kanadu, jehovini svedoci dva mlada i kulturna crna decaka rekli su mi da je Kanada najlepsa zemlja na svetu i za njih najbolja, zena u parku koja je uzivala u bojama jeseni pored mene na klupi rekla mi je -blagosloveni smo da zivimo u ovako divnoj zemlji, gde god se okrenem bez obzira na rasu ili veru cujem samo -mi volimo kanadu...tu i tamo naidjem na neke ljude uglavnom sa nasih prostora koji se ne slazu sa tim ali nikada nisam videla da toliko razlicitih ljudi sa razlicitim poreklom i istorijom moze da se slozi u patriotizmu prema drzavi u koju su dosli.I ja volim Kanadu, zaista, to je jedna predivna zemlja, ali s obzirom da mi je patriotizam strana rec i da sam dosla pre pola godine, jos nisam sigurna kako to funkcionise.
...............................................................................................
Ovih dana je minus, od minus 17 do 0 zavisi, ipak ja se setam po minus 10 isto kao i tamo po plus 5, nema neke razlike ako ne duva vetar.Za ovih 6 meseci klima je bila apsolutno ista kao i tamo, imali smo leti sparine i do 35,veliku vlagu jer je Kicener sagradjen na mocvari, divnu jesen sa miholjskim letom do skoro i sneznu zimu sa vetrom i minusima,nisam primetila neki veliki sneg ili hladnocu ovde gde smo mi, medjutim iznad nas stotinak kilometara je auto put 402 bio zavejan i covek se smrzao u kolima i umro cekajuci pomoc, acina drugarica iz saskacevana kaze da je kod njih dnevna temperatura i do minus 40 i da niko ne izlazi napolje.Alberta nije nista bolja, jedino princ edvard, nova skotska i BC imaju normalnije temperature jer su blizu mora koje se sporije hladi, to znaci da nemaju tako drasticne minuse ali imaju dosta padavina.
....................................................................................................
Na tv imam 3 besplatna kanala koja ofrlje hvatamo sobnom antenom, jedan je taman ujutru sa decjim crtacima i pesmicama, na drugom popodne idu vesti na nekoliko jezika a uvece ima veliki prasak,simpsonovi, haus ili family guy, ponekad upecam i neku epizodu csi,i kako sam upoznao tvoju majku...na trecem koji retko gledam su talk show emisije, opra i kvizovi, iskreno malo mi se gade ljudi koji sebi dozvoljavaju da svoje porodicne probleme resavaju deruci se i psujuci jedno drugo pred kamerama i milionskom publikom, ili mozda ja nisam strucnjak za resavanje problema kao opra i kompanija...u svakom slucaju ako nista drugo, cisto cudjenje vas sprecava da promenite kanal jer prosto ne mozete da verujete da takva bica hodaju zemljom imaju potomstvo i jos zavrse pred kamerama.medjutim to nije razlog zbog kog ovo pisem, menjajuci kanale naletim na vesti i sliku kanadske skupstine, aha vrlo poznat prizor, gomila lezilebovica sedi i bavi se demagogijom ili mi se bar tako cinilo dok nisam pocela da slusam oko cega su se raspravljali, a onda sam procackala usi, pojacala tv, i dalje mi nije bilo jasno...spiker mi je razbio iluziju "gradonacelnik Ford smatra da toronto ima viska para u budzetu (nekih 65 miliona) i da nije ok uzimati jos para od gradjana ako vec postoji visak i zbog toga su izglasali ukidanje poreza na registraciju vozila (oko 60tak dolara) i proglasili javni prevoz esencialnom institucijom (sto znaci da ce im povecati plate i dobice benefite kao zdravstvo i policija na racun poreskih obveznika, ali nece smeti da strajkuju da ne bi doslo do kolapsa u gradu)," osim toga danas mi je stiglo pismo da posto su smanjeni i porezi na nekretnine treba da placam stanarinu nekih 10tak dolara manje nego dosad i drugo pismo tj cek na 5 dolara koji je povracaj poreza ili takvo nesto za ovih par meseci na osnovu novog sistema poreza hst.Verujte mi pola od toga nisam razumela, a kada sam shvatila da su zapravo izglasali sa 39 prema 6 da nece uzimati novac od gradjana jer imaju visak u budzetu pocela sam da se preispitujem kakve su travke bile u onom kineskom mixu danas i na cemu sam, a onda sam pomislila na ono tamo i nisam znala da li da se smejem ili da placem, kao izlazi jedan ministar u srbiji na binu i kaze masi "znate mi imamo milione viska u budzetu, pa smo resili da bi bilo fer da vam smanjimo poreze, damo vece plate i malo manje vas krademo i maltretiramo nego do sad..." sledeca scena u tom filmu bi verovatno bila ogroman meteor koji udara zemlju ili nuklearna pecurka...stvarno ne znam sta su mi kinezi strpali u hranu.
Clanak je ovde , koga zanima http://www.globaltoronto.com/City+council+votes+essential+kills/3993073/story.html
Novosti u bioskopima...
Hora del juego by *ReevolveR on deviantART
Friday, November 19, 2010
Tik tak ...
Nikad nisam volela ruske pisce, znate li zasto? Ubijala me ona njihova vecita sentimentalnost oko sitnica, vecito prenemaganje oko naizgled nebitnih stvari, vecito raspinjanje junaka na krst od strane njihove savesti i teznja da se naizgled bude dobar i protiv svojih instikata samoodrzanja i prezir prema onima koji to nisu...To je neko slovensko ili balkansko prokletstvo sta li...teznja da se od svega pravi ceremonija i da se svemu pridaje vaznost, gomila obicaja i kojekakvih gluposti za koje su i zaboravili cemu sluze.Svadbe su zivi primer tome, moja je posle silnih svadja sa roditeljima prosla po nasoj volji bez obicaja, bez crkve i bez vencanice, vise kao druzenje uz muziku i jedna masovna zurka sa dobrom klopom. Mi smo zapravo hteli da nam daju pare da odemo na odmor a ne da ih ulupaju u alkohol i prasice i totalno neudobnu haljinu za jedno vece ali nista od toga, sramota,vice moj otac, svi su pravili svadbe cerkama, sramota da me bude, pa nisam ja golja, sta ce reci silna rodbina ???Sramota...ostasmo mi bez putovanja, zavrsili u Bugarskoj sa sestrom i koleginicom za 140 evra i samo doruckom ,desetak dana ,autobus bez klime 12 sati, sobe smrde, more prljavo i puno meduza ali nisam gledala u zube prvom letovanju 10tak godina posle 90tih.Rodbina se najela i proveselila a kad se i napila morala sam 9 puta za redom da slusam Lepu Maru dok nisam rekla muzici ili ide Mara ili ja odo sa svoje svadbe.
Zasto mi je ovo palo na pamet bas sada kada su praznici, videla sam u novinama cene kompletno okicenih plasticnih jelki, za 200 dolara dobijete gotovu jelku samo da je stavite u sobu, za 20tak dolara dobijete gomilu pripremljenih upakovanih sitnica samo da ih podelite rodbini ili kome god...zasto da uzmete pravu jelku i kitite je sa svojom porodicom kada je ovako brze i lakse, ili zasto da svakom ponaosob birate poklon i pakujete ga...A ja sam neizleciva po tom pitanju, godinama pamtim sta ljudi vole i trazim im pravi poklon, moja sestra od ujaka voli haskije i konje, kupila sam joj solju sa slikom haskija i plisanu igracki iz te kolekcije i upakovala u papir sa slikama konja, eto takva sam ja, moja mama voli orhideje i magnolije, znam sta voli svaka osoba sa kojom sam pricala duze od 2 sata i pamtim to.I onda me ubije u pojam takvo bogohuljnje, kupiti gotovu okicenu jelku i gotove upakovane gluposti pa kakav je to praznik?Strasno.Mi smo danima pravili ukrase sa mamom i spremali se da ih zajedno stavljamo na jelku kad je tata donese, i soba nam je do februara mirisala na borovinu...a pokloni su uvek bili izraz necije zelje i nadanja tokom cele godine a ne carape i ruzni dzemperi.Moja mama je uvek preterivala u ceremonijama vezanim za hranu, nedeljni rucak od 6 kuvanih jela da bi svakom u porodici bila ispunjena zelja, jer kad sve izgubi vrednost hrana i porodica ostaju, tako su moji mislili.
Komsinica me stalno pita kad dodjem kod nje zasto donosim neku hranu ili slatkise malom, i ja se onda zamislim i shvatim, i kazem joj sramota me je ici praznih ruku kod dece i prijatelja a hrana je jedino sto nikada ne gubi vrednost u ljudskim ocima kada si u takvoj zemlji i vremenu kao sto sam ja bila.Nije me razumela al dobro.
Iz nase kuce niko nikada nije izasao gladan ili zedan, u najgore vreme je ceo komsiluk od 10toro dece sedeo uz petrolejku pored kaljeve peci i igrao gangstera sa nama dok je mama pekla kiflice u peci, jer nije bilo ni struje ni vode ni plina...sreca nasa pa smo imali tu pec, futuristicku viziju mog oca oko koje su se 80i neke mama i on prilicno raspravljali, ona nije htela takvu nakaradu da joj unisti parket u kuci i zauzme pola dnevne sobe (jer je pec bila 2 metra visoka i 2 siroka skoro preko celog zida) a on je hteo da ima plan B za svaki slucaj(moj otac uvek u zivotu ima plan A,B i C uglavnom nas je to i izvlacilo svih ovih godina :)).I uvek se tu vrtela neka hrana i neka peciva i kuvanje od kad znam za sebe.
Ovde ljudi bas nesto ne kuvaju, vidjam zene u prodavnici koje idu na casove kuvanja iz razonode, ali nije im potrebno da se muce, sve moze da se kupi za male pare s njihove tacke gledista, za 15tak dolara pile krompir i salata za celu porodicu, provuces karticu i gotov rucak.Meni se cude kada kazem da kuvam 2 put dnevno, doduse ja imam vremena za to.
Neko je pitao kakvi su praznici, po mom misljenju komercijalni kao i svuda, gomila okicenih prodavnica, igracke i tehnika za tinejdzere na snizenju, lepe i primamljive reklame koje vam nateraju suze na oci kada se mama pojavi i pruzi uplakanom detetu novi nintendo xbox i on odjednom voli i nju i ceo svet...previse kica i loseg marketinga za moj ukus.
Pre neki dan Aca i ja sedimo na krevetu uvijeni u cebe i komentarisemo kako se pomalo osecamo kao u 90tim, nikako da nakrpimo sve da platimo,sve nam je neizvesno, na 2 kanala koja hvata sobna antena idu samo lose vesti iz treceg sveta i reklame, ja sam pekla hleb i cela soba mirise na svez hleb,komsiluk je tako zivopisan samo sto ne drzi koze po stanu a psi koje drze zavijaju uvece...prozori duvaju i grejanje nam je par dana malo strajkovalo i nismo bas bili odusevljeni ali snaci cemo se i u tom momentu dok se smejemo na svoj racun na tv-u krece neverovatna reklama
I mi se pogledamo i prasnemo u smeh, bogte ovaj je kao Jezda kaze Aca, kao 90tih kad su svi prodavali zlato da prezive i jedu...eto sta je ljudski mozak, godinama mu je nesto upisivano u srz i nesto je skupljao tamo na balkanu pa sad svuda vidi senke toga hteo ne hteo.Da sam rodjena ovde verovatno bi mi plasticne jelke i instant hrana bile sasvim obicna i ok stvar, a cudila bi se ljudima koji sami peku hleb ili prave ukrase za jelku. Tik tak, vreme je novac, Aca ce raditi za praznike ali ce biti vise placen...mada mi smo odavno naucili da ne gledamo na kalendar,da ne slavimo godisnjice i bitne datume vec se trudimo da nam svaki dan bude bitan i lep kao i svi drugi, mnogo je lakse ne opterecivati se ceremonijama i time sta ce ko reci, vec naci svoj nacin za uzivanje u svakom trenutku koji nam je dat.
I protiv svoje volje ponekad me uhvati ironicno podsmevanje ovom "kupi ljubav" sistemu i moram da priznam da je istina ono sto mi je drug zajedljivo rekao -mozes da isteras coveka sa balkana ali ne mozes balkan iz coveka, iako je to receno u negativnoj konotaciji, postoji i ona druga strana svega toga onaj zadrti ceremonijalizam i tradicionalizam koji sam tamo prezirala, ovde me hvata panika kada vidim da nema ni traga od njega vec je sve instant komercijalizovano i plasticno ruzno i kratkotrajno, dve razlicite krajnosti bez neke zlatne sredine ako je ne nadjete sami.
Eto takvi su praznici, kicasto zanimljivi, sa snizenjima i paradama , kratkotrajni, a za mnoge radni...
PS Hvala na preporuci za Albaharija i Price iz dijaspore danas mi je stigla u biblioteku i upravo je citam i vidim svoj odraz u njoj, verovatno odraz svakog jednog emigranta...sve ono sto sam ja primetila sada, on je opisao pre 10tak godina isto tako prolazeci kroz ovo, ako imate vremena obavezno je procitajte, zanimljiva je.
Zasto mi je ovo palo na pamet bas sada kada su praznici, videla sam u novinama cene kompletno okicenih plasticnih jelki, za 200 dolara dobijete gotovu jelku samo da je stavite u sobu, za 20tak dolara dobijete gomilu pripremljenih upakovanih sitnica samo da ih podelite rodbini ili kome god...zasto da uzmete pravu jelku i kitite je sa svojom porodicom kada je ovako brze i lakse, ili zasto da svakom ponaosob birate poklon i pakujete ga...A ja sam neizleciva po tom pitanju, godinama pamtim sta ljudi vole i trazim im pravi poklon, moja sestra od ujaka voli haskije i konje, kupila sam joj solju sa slikom haskija i plisanu igracki iz te kolekcije i upakovala u papir sa slikama konja, eto takva sam ja, moja mama voli orhideje i magnolije, znam sta voli svaka osoba sa kojom sam pricala duze od 2 sata i pamtim to.I onda me ubije u pojam takvo bogohuljnje, kupiti gotovu okicenu jelku i gotove upakovane gluposti pa kakav je to praznik?Strasno.Mi smo danima pravili ukrase sa mamom i spremali se da ih zajedno stavljamo na jelku kad je tata donese, i soba nam je do februara mirisala na borovinu...a pokloni su uvek bili izraz necije zelje i nadanja tokom cele godine a ne carape i ruzni dzemperi.Moja mama je uvek preterivala u ceremonijama vezanim za hranu, nedeljni rucak od 6 kuvanih jela da bi svakom u porodici bila ispunjena zelja, jer kad sve izgubi vrednost hrana i porodica ostaju, tako su moji mislili.
Komsinica me stalno pita kad dodjem kod nje zasto donosim neku hranu ili slatkise malom, i ja se onda zamislim i shvatim, i kazem joj sramota me je ici praznih ruku kod dece i prijatelja a hrana je jedino sto nikada ne gubi vrednost u ljudskim ocima kada si u takvoj zemlji i vremenu kao sto sam ja bila.Nije me razumela al dobro.
Iz nase kuce niko nikada nije izasao gladan ili zedan, u najgore vreme je ceo komsiluk od 10toro dece sedeo uz petrolejku pored kaljeve peci i igrao gangstera sa nama dok je mama pekla kiflice u peci, jer nije bilo ni struje ni vode ni plina...sreca nasa pa smo imali tu pec, futuristicku viziju mog oca oko koje su se 80i neke mama i on prilicno raspravljali, ona nije htela takvu nakaradu da joj unisti parket u kuci i zauzme pola dnevne sobe (jer je pec bila 2 metra visoka i 2 siroka skoro preko celog zida) a on je hteo da ima plan B za svaki slucaj(moj otac uvek u zivotu ima plan A,B i C uglavnom nas je to i izvlacilo svih ovih godina :)).I uvek se tu vrtela neka hrana i neka peciva i kuvanje od kad znam za sebe.
Ovde ljudi bas nesto ne kuvaju, vidjam zene u prodavnici koje idu na casove kuvanja iz razonode, ali nije im potrebno da se muce, sve moze da se kupi za male pare s njihove tacke gledista, za 15tak dolara pile krompir i salata za celu porodicu, provuces karticu i gotov rucak.Meni se cude kada kazem da kuvam 2 put dnevno, doduse ja imam vremena za to.
Neko je pitao kakvi su praznici, po mom misljenju komercijalni kao i svuda, gomila okicenih prodavnica, igracke i tehnika za tinejdzere na snizenju, lepe i primamljive reklame koje vam nateraju suze na oci kada se mama pojavi i pruzi uplakanom detetu novi nintendo xbox i on odjednom voli i nju i ceo svet...previse kica i loseg marketinga za moj ukus.
Pre neki dan Aca i ja sedimo na krevetu uvijeni u cebe i komentarisemo kako se pomalo osecamo kao u 90tim, nikako da nakrpimo sve da platimo,sve nam je neizvesno, na 2 kanala koja hvata sobna antena idu samo lose vesti iz treceg sveta i reklame, ja sam pekla hleb i cela soba mirise na svez hleb,komsiluk je tako zivopisan samo sto ne drzi koze po stanu a psi koje drze zavijaju uvece...prozori duvaju i grejanje nam je par dana malo strajkovalo i nismo bas bili odusevljeni ali snaci cemo se i u tom momentu dok se smejemo na svoj racun na tv-u krece neverovatna reklama
I mi se pogledamo i prasnemo u smeh, bogte ovaj je kao Jezda kaze Aca, kao 90tih kad su svi prodavali zlato da prezive i jedu...eto sta je ljudski mozak, godinama mu je nesto upisivano u srz i nesto je skupljao tamo na balkanu pa sad svuda vidi senke toga hteo ne hteo.Da sam rodjena ovde verovatno bi mi plasticne jelke i instant hrana bile sasvim obicna i ok stvar, a cudila bi se ljudima koji sami peku hleb ili prave ukrase za jelku. Tik tak, vreme je novac, Aca ce raditi za praznike ali ce biti vise placen...mada mi smo odavno naucili da ne gledamo na kalendar,da ne slavimo godisnjice i bitne datume vec se trudimo da nam svaki dan bude bitan i lep kao i svi drugi, mnogo je lakse ne opterecivati se ceremonijama i time sta ce ko reci, vec naci svoj nacin za uzivanje u svakom trenutku koji nam je dat.
I protiv svoje volje ponekad me uhvati ironicno podsmevanje ovom "kupi ljubav" sistemu i moram da priznam da je istina ono sto mi je drug zajedljivo rekao -mozes da isteras coveka sa balkana ali ne mozes balkan iz coveka, iako je to receno u negativnoj konotaciji, postoji i ona druga strana svega toga onaj zadrti ceremonijalizam i tradicionalizam koji sam tamo prezirala, ovde me hvata panika kada vidim da nema ni traga od njega vec je sve instant komercijalizovano i plasticno ruzno i kratkotrajno, dve razlicite krajnosti bez neke zlatne sredine ako je ne nadjete sami.
Eto takvi su praznici, kicasto zanimljivi, sa snizenjima i paradama , kratkotrajni, a za mnoge radni...
PS Hvala na preporuci za Albaharija i Price iz dijaspore danas mi je stigla u biblioteku i upravo je citam i vidim svoj odraz u njoj, verovatno odraz svakog jednog emigranta...sve ono sto sam ja primetila sada, on je opisao pre 10tak godina isto tako prolazeci kroz ovo, ako imate vremena obavezno je procitajte, zanimljiva je.
Friday, October 1, 2010
Seobe
Sva sreca pa nemam puno stvari, elem ako se selite kao mi sad, lepo zovete U haul uzmete za 150 dolara kombi ili kamion zavisi sta vam treba i gde idete, selidba u gradu je 20 dolara plus kilometraza 50 centi po km, a van grada od 150 dolara za kamion pa navise...ako uzmete kamion ne morate da ga vracate vec ostavite u gradu u koji odete a kombi mora da se vrati.
Krevetac, madrac, sto i stolice i 10tak kutija ce lako stati i u kombi.Ha, bar sam tako mislila a nije ispalo tako, opet pogresna procena, naravno sad cemo morati da vucemo deo stvari i kolima ali opet i to je ok.Posto nas kombi izadje 130 a kamion bi bio 150 trebali smo uzeti veci, i mozes da ga vozis sa svojom vozackom ne treba ti posebna ako imas full G.
Vreme nas mazi i gotovo svakog dana je prijatnih 15 do 20 stepeni i suncano,jos uvek ne mogu da se opasuljim da kada idem otawom ( a to je bulevar sa 4 trake) osecam miris borova i eukaliptusa i slusam galebove, jos samo da pirne povetarac sa vode i kao na moru, a okolo struji reka automobila koji se jedva cuju i uopste ne osecaju na izduvne gasove...Pozdravila sam se sa svima koje sam upoznala, ne mogu da kazem da mi je drago sto idem ali ne mogu da kazem ni da mi je zao.Novi dan, nove mogucnosti, novi ljudi i price...Stigla je i prva plata koja je bila prijatno iznenadjenje...eto o stednji, za dva meseca zaradis koliko tamo za godinu, za godinu ustedis koliko tamo za 5 ako uopste mozes tamo nesto da ustedis i tako.Isplati se doci i samo sa radnom vizom, opet se ogradjujem, plata zavisi od struke.
Onaj gore naslov je aluzija na Crnjanskog :)) , jer kako sam krenula napisacu roman samo nikad nece biti dobar kao njegovi.Tamo ce mi biti biblioteka na pljuvomet pa sam presretna, njihove biblioteke su predivne.Imas kutak za klince sa igrackama i citacima bajki koji su studenti volonteri,kompjutere, stolove stolice, krevete, fotelje, stripove, novine, diskove muziku i filmove, i naravno knjige :))divna mesta da provedes sat vremena i uzivas malo na miru.Sve ce vam pomoci pronaci i pokazati, ako kojim slucajem imate neku u blizini nemojte da vas mrzi udjite i uclanite se, postoje i online knjige i diskovi koje mozete skinuti na komp i citati kod kuce, sve je besplatno.
Trenutno nadoknadjujem zaostale knjige Terija Preceta kog obozavam, malo lake fantastike pred spavanje, a posle cu da predjem na usavrsavanje programskih jezika i ostalog ali tako me mrzi da ucim, mene vecitog strebera :))
Lazem, sutra bih naucila jos 2 jezika pored ovih nekoliko koje govorim i razumem samo da imam vremena :).
.....................................................................................
Sedim na cebetu na podu dok ovo kuckam okruzena kutijama i kesama, Aleksa spava u sobi na duseku na naduvavanje a Aca prenosi stvari, cekam da se vrati po drugu turu i nas.Napolju rominja neka dosadna kisica i malo je hladnije nego inace, oko desetak stepeni.
Sve mi se nesto vrtelo po glavi da pisem o politici, ali rekla sam sebi necu, zasto sad kad vise ne treba da me bude briga? Uostalom citate osobu koja u poslednjih godinu dana ne gleda TV, i obrisala je sve domace kanale a jedini koji su bili aktuelni su Baby TV i nacionalna geografija...toliko o tome.Teske droge prepustam drugima.
Umesto da se bakcem glupostima mogu da pisem kako je divno sto bebac sad ima puna usta zuba i moze sam da kida svoje cufte i krompirice, kako je naucio da napravi kolut napred i kako me presece kad ga vidim da to radi na ivici madraca ali nekako uspe da ne padne, puf.Kako mi je najlepsi prepodnevni miris kada po kisnom danu prodjem pored Tim Hortonsa i sve mirise na svezu kafu, kako mi ulepsa dan kad mi se neko nasmeje ili ucini neku sitnicu kao sto je pridrzati vrata da udjem u zgradu sa kolicima, i kako je predivno kada svakog dana ljudi cine sitnice za tebe i osmehuju ti se samo zato sto je to u njihovom srcu...
Lako cete prepoznati one koji dolaze sa balkana i iz zemalja slicne kulture,takvi su ljudi ovde u velikom gradu oko mene, oni nekako sagnu glavu kada prolaze pored vas i ne gledaju vas u lice,kao da je greh ili sramota pogledati nekom u oci, kada se nesto desava prave se da ne primecuju i da ih se to ne tice, kad se organizuje neka pomoc ili dobrotvorna akcija prave se da to ne vide ili jednostavno predju na drugu stranu...i ja to ponekad radim,prosto mi prvo bude neprijatno kad mi se neko nepoznat obrati a onda se nasmejem jer se setim gde sam, rekla bih da nam je potrebno pored prilagodjavanja i jedno malo prevaspitavanje bar sto se nekih stvari tice...Priznajem nisu svi stvoreni da budu otvoreni, nasmejani i brbljivi, ali tako je dobro kad nisi okruzen nezadovoljnim, tuznim i mrzovoljnim ljudima.I koliko snage neki ljudi nose u sebi, kad sam setala Aleksu pored mene je prozujala bakica u kolicima sa obe noge amputirane i kanadskom zastavicom koja leprsa za njom i nasmejala se Aleksi koji je bio odusevljen njenim nalepnicama i dzidza bidzama i vozeci se pored nas rekla : Vidi i ja ima kolica kao ti!Osmeh od uva do uva.Zum do prodavnice, parka, moze da stigne busom gde zeli...deca idu u skolu u kolicima i sa hodalicama, i dalje nose osmeh na licu iako im nije mozda lako.Ali niko ovde ne oseca potrebu da ih sazaljeva, vec da im pomogne da ucestvuju u svakom aspektu zivota.
Secam se da sam jednom u parku videla pun autobus penzionera sa hodalicama i devojkama koje su im pomagale, ovde mozes da se prijavis da volontiras sat dva nedeljno bilo sta da pomazes drustvu, od citanja price deci u biblioteci do sakupljanja lisca za gradski kompost...Reccikliranje, pomaganje, volontiranje, opste dobro, neki pojmovi koji su tamo negde pomalo strani.
.....................................................................................
ipak mi se ne svidja Toronto.
NIje to grad za mene, definitivno.
Krevetac, madrac, sto i stolice i 10tak kutija ce lako stati i u kombi.Ha, bar sam tako mislila a nije ispalo tako, opet pogresna procena, naravno sad cemo morati da vucemo deo stvari i kolima ali opet i to je ok.Posto nas kombi izadje 130 a kamion bi bio 150 trebali smo uzeti veci, i mozes da ga vozis sa svojom vozackom ne treba ti posebna ako imas full G.
Vreme nas mazi i gotovo svakog dana je prijatnih 15 do 20 stepeni i suncano,jos uvek ne mogu da se opasuljim da kada idem otawom ( a to je bulevar sa 4 trake) osecam miris borova i eukaliptusa i slusam galebove, jos samo da pirne povetarac sa vode i kao na moru, a okolo struji reka automobila koji se jedva cuju i uopste ne osecaju na izduvne gasove...Pozdravila sam se sa svima koje sam upoznala, ne mogu da kazem da mi je drago sto idem ali ne mogu da kazem ni da mi je zao.Novi dan, nove mogucnosti, novi ljudi i price...Stigla je i prva plata koja je bila prijatno iznenadjenje...eto o stednji, za dva meseca zaradis koliko tamo za godinu, za godinu ustedis koliko tamo za 5 ako uopste mozes tamo nesto da ustedis i tako.Isplati se doci i samo sa radnom vizom, opet se ogradjujem, plata zavisi od struke.
Onaj gore naslov je aluzija na Crnjanskog :)) , jer kako sam krenula napisacu roman samo nikad nece biti dobar kao njegovi.Tamo ce mi biti biblioteka na pljuvomet pa sam presretna, njihove biblioteke su predivne.Imas kutak za klince sa igrackama i citacima bajki koji su studenti volonteri,kompjutere, stolove stolice, krevete, fotelje, stripove, novine, diskove muziku i filmove, i naravno knjige :))divna mesta da provedes sat vremena i uzivas malo na miru.Sve ce vam pomoci pronaci i pokazati, ako kojim slucajem imate neku u blizini nemojte da vas mrzi udjite i uclanite se, postoje i online knjige i diskovi koje mozete skinuti na komp i citati kod kuce, sve je besplatno.
Trenutno nadoknadjujem zaostale knjige Terija Preceta kog obozavam, malo lake fantastike pred spavanje, a posle cu da predjem na usavrsavanje programskih jezika i ostalog ali tako me mrzi da ucim, mene vecitog strebera :))
Lazem, sutra bih naucila jos 2 jezika pored ovih nekoliko koje govorim i razumem samo da imam vremena :).
.....................................................................................
Sedim na cebetu na podu dok ovo kuckam okruzena kutijama i kesama, Aleksa spava u sobi na duseku na naduvavanje a Aca prenosi stvari, cekam da se vrati po drugu turu i nas.Napolju rominja neka dosadna kisica i malo je hladnije nego inace, oko desetak stepeni.
Sve mi se nesto vrtelo po glavi da pisem o politici, ali rekla sam sebi necu, zasto sad kad vise ne treba da me bude briga? Uostalom citate osobu koja u poslednjih godinu dana ne gleda TV, i obrisala je sve domace kanale a jedini koji su bili aktuelni su Baby TV i nacionalna geografija...toliko o tome.Teske droge prepustam drugima.
Umesto da se bakcem glupostima mogu da pisem kako je divno sto bebac sad ima puna usta zuba i moze sam da kida svoje cufte i krompirice, kako je naucio da napravi kolut napred i kako me presece kad ga vidim da to radi na ivici madraca ali nekako uspe da ne padne, puf.Kako mi je najlepsi prepodnevni miris kada po kisnom danu prodjem pored Tim Hortonsa i sve mirise na svezu kafu, kako mi ulepsa dan kad mi se neko nasmeje ili ucini neku sitnicu kao sto je pridrzati vrata da udjem u zgradu sa kolicima, i kako je predivno kada svakog dana ljudi cine sitnice za tebe i osmehuju ti se samo zato sto je to u njihovom srcu...
Lako cete prepoznati one koji dolaze sa balkana i iz zemalja slicne kulture,takvi su ljudi ovde u velikom gradu oko mene, oni nekako sagnu glavu kada prolaze pored vas i ne gledaju vas u lice,kao da je greh ili sramota pogledati nekom u oci, kada se nesto desava prave se da ne primecuju i da ih se to ne tice, kad se organizuje neka pomoc ili dobrotvorna akcija prave se da to ne vide ili jednostavno predju na drugu stranu...i ja to ponekad radim,prosto mi prvo bude neprijatno kad mi se neko nepoznat obrati a onda se nasmejem jer se setim gde sam, rekla bih da nam je potrebno pored prilagodjavanja i jedno malo prevaspitavanje bar sto se nekih stvari tice...Priznajem nisu svi stvoreni da budu otvoreni, nasmejani i brbljivi, ali tako je dobro kad nisi okruzen nezadovoljnim, tuznim i mrzovoljnim ljudima.I koliko snage neki ljudi nose u sebi, kad sam setala Aleksu pored mene je prozujala bakica u kolicima sa obe noge amputirane i kanadskom zastavicom koja leprsa za njom i nasmejala se Aleksi koji je bio odusevljen njenim nalepnicama i dzidza bidzama i vozeci se pored nas rekla : Vidi i ja ima kolica kao ti!Osmeh od uva do uva.Zum do prodavnice, parka, moze da stigne busom gde zeli...deca idu u skolu u kolicima i sa hodalicama, i dalje nose osmeh na licu iako im nije mozda lako.Ali niko ovde ne oseca potrebu da ih sazaljeva, vec da im pomogne da ucestvuju u svakom aspektu zivota.
Secam se da sam jednom u parku videla pun autobus penzionera sa hodalicama i devojkama koje su im pomagale, ovde mozes da se prijavis da volontiras sat dva nedeljno bilo sta da pomazes drustvu, od citanja price deci u biblioteci do sakupljanja lisca za gradski kompost...Reccikliranje, pomaganje, volontiranje, opste dobro, neki pojmovi koji su tamo negde pomalo strani.
.....................................................................................
ipak mi se ne svidja Toronto.
NIje to grad za mene, definitivno.
Tuesday, September 28, 2010
Nije uvek kao sto izgleda
Zoki uvek dodje sa nekim zanimljivim pricama, mozda u pocetku ne mislis da je u pravu ali prica uvek na kraju ima neku poentu i moras da se slozis da je ipak mozda tako.Ovaj put je tema bila nekretnine ovde i stanarina, Aca prilicno ocajan misli da je stanarina bacanje para, jer ipak 13000 dolara je lepa suma da se "baci" na godinu dana, medjutim Zoki kaze da i nije bas tako kako izgleda i onda nam je objasnio, ima poznanika koji placa stan vec 15 godina a nije nista kupio dok njegov rodjeni brat vec 14 godina otplacuje kucu, i svi kazu da je stanarina bacanje para ali on ne misli tako a evo zasto.Recimo da porodica ima primanja od dve plate ukupno oko 5000 plus decji dodatak neka bude 5 i po, na dvosoban stan u manjem gradu daju do 1000 dolara sa svim troskovima, za zivot im treba oko 2 ne neki preteran luksuz vec ono osnovno i ako zele da stede mogu da ostalo stave sa strane svakog meseca, ili bar 1000, posle 15 godina ako si stedeo jednu mesecno to je 180 hiljada cisto ustedjeno i oroceno recimo, aki si stedeo vise onda to moze da bude i vise od 300 hiljada.
S druge strane ako kupis kucu troskovi zivota su u startu mnogo veci, pocevsi od toga da je trenutno cena kuca ovde od 300 do 500 hiljada bez neke razlike u kvalitetu jedina razlika je velicina grada i lokacija,rata za kucu iznosi od 1000 dolara pa navise i to na 25 ili 30 godina, zamljiste na kojoj je kuca pripada drzavi tako da se placa godisnji porez od oko 2000 do 3000,klima i bojler za kucu su centralni i aparati se uglavnom iznajmljuju i placaju mesecno od 50 dolara po aparatu pa navise,troskovi grejanja,vode i struje dolaze posebno i oni su par stotina dolara, kablovska i telefon takodje, recimo da ako ste jako sretni za mesecno odrzavanje kuce potrebno je min 2000 ali to uglavnom nije slucaj...to je jedna manja plata, i jos toliko za kola hranu i zivot, znaci ne ostane mnogo da se ustedi ako neko ovde uopste i stedi...ili treba imati stvarno dobra primanja da bi se isplacivao kredit za kucu, troskovi zivota i lizing za kola, mada mi i dalje nije jasno zasto uopste uzimati nova kola ako mogu da se nadju povoljno polovna i pristojna.
Postoji i srednja opcija zvana kondo ili recimo town house *tipske kuce zalepljene jedna za drugu) ali i tu su opet u pitanju neki dodatni troskovi tipa condo fee koji placaju vlasnici stanova i spada u odrzavanje koji varira od 200 do 600 dolara ali to opet zavisi od zgrade i velicine stana,plus naravno svi ostali troskovi struja, voda, grejanje, parking, pranje vesa, troskovi zivota...Kod town housa postoji i rizik da zaglavite u rodjenoj kuci zid do zida sa bubnjarskom sekcijom komsijskog klinca ili raspustenicom sa cetvoro dece koja non stop urlaju dok ona menja momke, jer komsije ne mozete da birate oni se menjaju jednom godisnje koliko vidim a neke od tih kuca su socijalne sto znaci da ih drzava placa za one koji su na welferu...sve u svemu kad se stavi na papir iako najgora opcija iznajmljivanje je ipak mesecno gledano najjeftinija, mada mozda ako ste disciplinovani ustedite jednog dana za stan ili kucu ako to ne ucinite ne ostaje vam nista da prodate a kroz stanarinu ste izgubili jedan manji stan tokom godina.
Kuce dobijaju vremenom na vrednosti bar 20 do 50 % zavisno od trzista i vise, moze da se desi da to bas ne bude tako kao onomad u Americi al sta je tu je bar imas krov nad glavom. Ipak je kuca ovde svojevrstan luksuz.
Za nas koji smo dosli sa 3 kofera sve vezano za nekretnine je svojevrstan luksuz.
Drugacije je trziste, vlasnik prakticno ne moze da proda kucu sam jer postoji 101 peripetija vezana za prodaju a agenti se ugradjuju jako puno i gledaju da sto vise naduvaju cenu.Svi znaju da te kuce ne vrede ni petinu para za koje ih prodaju, osim toga one ne pripadaju vama nego banci, dok zemlja na kojoj su pripada drzavi, ako rese da grade auto put bas tu mozete da se slikate :))
Nazalost izbor ne postoji, i za sve one zlatnoruke tamo, da , cula sam bilo je sanjara koji su uvozili cigle i malter iz USA da sazidaju pravu pravcatu kucu od cigala i betona ovde, i naravno da je kostalo jaaako punoo ali svaka cast :)) podrzavam sanjare :)
sto me dovodi na drugi deo price i odgovor na prethodni komentar sa posta, area ili komsiluk...
Ako pitate nekog iz Toronta koji deo da izbegavate reci ce vam Scarborough i Finch, razlog vecina populacije tamo je tamnoputa i ponekad imate osecaj da ste u getu.
I kako to obicno biva, kada dodju negde svi vuku svoje tamo u isti komsiluk, ono sto znam je da je deo za koji kazu da je najlepsi Etobicoke gde zivi vecina nasih i ostalih sa prostora Juge,takodje su u Misisagi koja je polovicno indijska, postoje jevrejske cetvrti koje su prilicno bogate i obezbedjene to je deo oko Tornhila i luksuzniji deo oko Richmond hila, sam centar je uglavnom skup i prepun zgrada i kancelarija, ostale oblasti su manje vise slicne ali daleko od posla ako radite u centru.Da bi se doslo do radnog mesta iz bilo kog dela grada do centra treba minimum sat vremena jer je guzva jeziva.Beograd je malo dete za Toronto, a 401 ima 8 traka i dalje mozete da sedite u kolima pola sata pijete kafu i citate novine a da mrdnete svega par kilometara kad je rush hour.
MI smo pronasli stan u Don Mills i Don Valley oblasti prakticno u istoj ulici gde Aca radi, ima 10 minuta do posla peske.Zgrada nije losa, mada su ovde sve slicne,ima bazen, teretanu i nocnog cuvara, blizu su 2 prodavnice i ispred je bus linija koja vodi od jednog do drugog trznog centra.Stanovi se krecu jednosobni od 800 do 900 i nesto, dvosobni oko 1100 i 1300 i tako dalje evo linka pa vidite
http://www.wjproperties.ca
sve je ukljuceno u cenu, parking je 30 cini mi se...ugovor je na godinu dana.
U delu gde je grandic ima zgrada gde se placa mesecno i nisi vezan na godinu dana pa ko misli da se seli za poslom kasnije kad ga nadje nek ide tamo za pocetak, to je humber river area, malo je jeftinije nego centar ali ne puno.
Sve izgleda cisto i uredno, stanovi se opremaju novom kuhinjom i kadom kad se useljavate a parket se lakira i sve se kreci.Ne znam kako ce biti ali videcu u subotu pa cu napisati.
Vrlo nam je bilo bitno da je blizu posla jer ustedi 2 sata puta dnevno i nisu nam povecali osiguranje za kola jer nece ici kolima na posao, sto je dodatnih 150 cad ustede na osiguranje i 50 na benzin tako da nam to nekako amortizuje malo jacu stanarinu.Sto se ljudi tice, pa izgleda bas kao toronto, iz svih krajeva sveta i svih boja koze...Pored ima park sa igralistem i science centar sa programima i izlozbama za decu.
Iznajmiti stan je prilicno komplikovano za novodosle, cak i sa poslom i posle 3 meseca ovde nama je trebao garant i pismo bivseg gazde, izvod iz banke i sa posla...i gomila papirologije, da i vozacka i pr card...
Tako da dobro se raspitajte gde idete, jer jeftinije nije uvek bolje, i kako i ko moze da vam pomogne i bude garant.
Ja nazalost ne poznajem toronto tako dobro da bih sve to znala ali cim saznam javljam :)
S druge strane ako kupis kucu troskovi zivota su u startu mnogo veci, pocevsi od toga da je trenutno cena kuca ovde od 300 do 500 hiljada bez neke razlike u kvalitetu jedina razlika je velicina grada i lokacija,rata za kucu iznosi od 1000 dolara pa navise i to na 25 ili 30 godina, zamljiste na kojoj je kuca pripada drzavi tako da se placa godisnji porez od oko 2000 do 3000,klima i bojler za kucu su centralni i aparati se uglavnom iznajmljuju i placaju mesecno od 50 dolara po aparatu pa navise,troskovi grejanja,vode i struje dolaze posebno i oni su par stotina dolara, kablovska i telefon takodje, recimo da ako ste jako sretni za mesecno odrzavanje kuce potrebno je min 2000 ali to uglavnom nije slucaj...to je jedna manja plata, i jos toliko za kola hranu i zivot, znaci ne ostane mnogo da se ustedi ako neko ovde uopste i stedi...ili treba imati stvarno dobra primanja da bi se isplacivao kredit za kucu, troskovi zivota i lizing za kola, mada mi i dalje nije jasno zasto uopste uzimati nova kola ako mogu da se nadju povoljno polovna i pristojna.
Postoji i srednja opcija zvana kondo ili recimo town house *tipske kuce zalepljene jedna za drugu) ali i tu su opet u pitanju neki dodatni troskovi tipa condo fee koji placaju vlasnici stanova i spada u odrzavanje koji varira od 200 do 600 dolara ali to opet zavisi od zgrade i velicine stana,plus naravno svi ostali troskovi struja, voda, grejanje, parking, pranje vesa, troskovi zivota...Kod town housa postoji i rizik da zaglavite u rodjenoj kuci zid do zida sa bubnjarskom sekcijom komsijskog klinca ili raspustenicom sa cetvoro dece koja non stop urlaju dok ona menja momke, jer komsije ne mozete da birate oni se menjaju jednom godisnje koliko vidim a neke od tih kuca su socijalne sto znaci da ih drzava placa za one koji su na welferu...sve u svemu kad se stavi na papir iako najgora opcija iznajmljivanje je ipak mesecno gledano najjeftinija, mada mozda ako ste disciplinovani ustedite jednog dana za stan ili kucu ako to ne ucinite ne ostaje vam nista da prodate a kroz stanarinu ste izgubili jedan manji stan tokom godina.
Kuce dobijaju vremenom na vrednosti bar 20 do 50 % zavisno od trzista i vise, moze da se desi da to bas ne bude tako kao onomad u Americi al sta je tu je bar imas krov nad glavom. Ipak je kuca ovde svojevrstan luksuz.
Za nas koji smo dosli sa 3 kofera sve vezano za nekretnine je svojevrstan luksuz.
Drugacije je trziste, vlasnik prakticno ne moze da proda kucu sam jer postoji 101 peripetija vezana za prodaju a agenti se ugradjuju jako puno i gledaju da sto vise naduvaju cenu.Svi znaju da te kuce ne vrede ni petinu para za koje ih prodaju, osim toga one ne pripadaju vama nego banci, dok zemlja na kojoj su pripada drzavi, ako rese da grade auto put bas tu mozete da se slikate :))
Nazalost izbor ne postoji, i za sve one zlatnoruke tamo, da , cula sam bilo je sanjara koji su uvozili cigle i malter iz USA da sazidaju pravu pravcatu kucu od cigala i betona ovde, i naravno da je kostalo jaaako punoo ali svaka cast :)) podrzavam sanjare :)
sto me dovodi na drugi deo price i odgovor na prethodni komentar sa posta, area ili komsiluk...
Ako pitate nekog iz Toronta koji deo da izbegavate reci ce vam Scarborough i Finch, razlog vecina populacije tamo je tamnoputa i ponekad imate osecaj da ste u getu.
I kako to obicno biva, kada dodju negde svi vuku svoje tamo u isti komsiluk, ono sto znam je da je deo za koji kazu da je najlepsi Etobicoke gde zivi vecina nasih i ostalih sa prostora Juge,takodje su u Misisagi koja je polovicno indijska, postoje jevrejske cetvrti koje su prilicno bogate i obezbedjene to je deo oko Tornhila i luksuzniji deo oko Richmond hila, sam centar je uglavnom skup i prepun zgrada i kancelarija, ostale oblasti su manje vise slicne ali daleko od posla ako radite u centru.Da bi se doslo do radnog mesta iz bilo kog dela grada do centra treba minimum sat vremena jer je guzva jeziva.Beograd je malo dete za Toronto, a 401 ima 8 traka i dalje mozete da sedite u kolima pola sata pijete kafu i citate novine a da mrdnete svega par kilometara kad je rush hour.
MI smo pronasli stan u Don Mills i Don Valley oblasti prakticno u istoj ulici gde Aca radi, ima 10 minuta do posla peske.Zgrada nije losa, mada su ovde sve slicne,ima bazen, teretanu i nocnog cuvara, blizu su 2 prodavnice i ispred je bus linija koja vodi od jednog do drugog trznog centra.Stanovi se krecu jednosobni od 800 do 900 i nesto, dvosobni oko 1100 i 1300 i tako dalje evo linka pa vidite
http://www.wjproperties.ca
sve je ukljuceno u cenu, parking je 30 cini mi se...ugovor je na godinu dana.
U delu gde je grandic ima zgrada gde se placa mesecno i nisi vezan na godinu dana pa ko misli da se seli za poslom kasnije kad ga nadje nek ide tamo za pocetak, to je humber river area, malo je jeftinije nego centar ali ne puno.
Sve izgleda cisto i uredno, stanovi se opremaju novom kuhinjom i kadom kad se useljavate a parket se lakira i sve se kreci.Ne znam kako ce biti ali videcu u subotu pa cu napisati.
Vrlo nam je bilo bitno da je blizu posla jer ustedi 2 sata puta dnevno i nisu nam povecali osiguranje za kola jer nece ici kolima na posao, sto je dodatnih 150 cad ustede na osiguranje i 50 na benzin tako da nam to nekako amortizuje malo jacu stanarinu.Sto se ljudi tice, pa izgleda bas kao toronto, iz svih krajeva sveta i svih boja koze...Pored ima park sa igralistem i science centar sa programima i izlozbama za decu.
Iznajmiti stan je prilicno komplikovano za novodosle, cak i sa poslom i posle 3 meseca ovde nama je trebao garant i pismo bivseg gazde, izvod iz banke i sa posla...i gomila papirologije, da i vozacka i pr card...
Tako da dobro se raspitajte gde idete, jer jeftinije nije uvek bolje, i kako i ko moze da vam pomogne i bude garant.
Ja nazalost ne poznajem toronto tako dobro da bih sve to znala ali cim saznam javljam :)
Wednesday, September 8, 2010
I tako...
Svi znaju da ovde postoji problem sa medicinskim osobljem, razlog je to sto drzava postavlja limit na primanja lekara jer idu iz budzeta slicno kao tamo, s druge strane u americi gde je zdravstvo privatizovano ne postoji limit na zaradu prosecnog strucnjaka i svi odlaze tamo gde su plate petostruko vece nego ovde cim steknu i mrvu iskustva...
Ono sto sam pronasla da odgovorim na pitanje sa prethodnog posta su sledeci linkovi,
http://www.bannerocity.com/42133/become-a-nurse-in-canada-are-you-a-registered-nurse-in-another-country/
http://www.cna-nurses.ca/CNA/nursing/becoming/international/default_e.aspx
http://allnurses.com/canadian-nurses/rpn-work-toronto-164558.html
http://www.liveworkalberta.com/how-do-international-nurses-register-in-alberta/
Ukratko treba doci ili sa radnom vizom ili emigrirati ali imati licencu odande,prijaviti se koledzu u ontariju, poloziti ispit jezika i ispit za licencu ovde i na kraju pise nikada necete ostati bez posla...smesni su stvarno, ali zaista kume mole da ides na kurs za bilo kakvu vrstu medicinske sestre ili pomoci...
there is still an ongoing nursing shortage. Presently that shortage is estimated at 78,000 registered nurses and is predicted to rise to over 110,000 by the year 2010.
Apply for your registration.
contact the provincial licensing body for registered nurses (or licensed practical nurses). Be prepared to pay a fee for your application. submit all the documentation that supports your education, experience, and immigrant status. provide proof of English language fluency. This includes both reading, writing, and speaking. Many provincial licensing bodies are now using theCanadian English Language Benchmark Assessment for Nurses. Some provinces will require this condition to be met before they accept your application for registration. submit proof of a clear criminal records check. You can expect to pay another fee for this. The police run a background check through a database to make sure that you do not have a criminal record.
Write and Pass the Canadian Registered Nurse Exam
When your application to write the Canadian Registered Nurse Exam is complete there may be a waiting period because the exam is only offered every four months. However, you may be allowed to work during that time under a temporary nursing license provided all other requirements have been met. You must however, have an employer willing to hire you under a temporary permit and if you do not pass the Canadian Registered Nurse Exam your temporary permit will be revoked.
Many internationally educated nurses are successful in obtaining their nursing license in Canada and the number of internationally educated nurses working in the Canadian health care system has gone up dramatically since the 1990′s. Between 2000 and 2007 approximately 20% of the candidates who wrote the Canadian Registered Nurse Exam were not educated in Canada.
lista poslodavaca koji zaposljavaju
Hospitals that currently employ rpns include: Bridgepoint Hosp.Credit valley,Halton Healthcare sites in Milton and Oakville,Hamilton Health Sciences(4 sites),Humber River Regional Hospital,Joseph Brant Memorial,Markham Stouffville Hosp.,North York General Hosp.,Princess Margaret,Toronto General,Scarborough Hosp.,St. Joseph's Health Centre,Toronto East General Hospital,Toronto Grace Hospital,York Central Hosp.Plus there are many rehab centres that hire rpns as well
nadam se da ovo pomaze bar malo, treba sesti i izguglati sve opcije...
Primetili ste da redje pisem to je zato sto sam non stop napolju ili zauzeta oko Alekse i kucnih poslova, jer aca nije tu nedeljama...sad kad se preselimo bicemo opet zajedno...a iskreno pomalo me i mrzi jer se proces dosta promenio a mene to vise ne zanima da budem u toku jer smo mi svoje papirologije i zavrzlame odavno prosli hvala bogu,tako da ne mogu sto se toga tice puno da pomognem, jedino sto mogu je da skupim na gomilu svoje greske da ih drugi ne ponove...
To sto nisam polozila voznju cim sam stigla je jos jedna u nizu, sada Aca nije tu a nema ko da cuva Aleksu i ja ne mogu da izadjem na voznju iako sam testove polozila i dobila dozvolu, sad sta je tu je, dete mi ne daju da vodim sa sobom a vikendom ne rade...pa cim dodjete odmah sredite sve birokratske gluposti posle se nema vremena nazalost.Radno vreme je od 9 do 6 i osim ako ne radite smene part time ,ili nocnu nema sanse da negde stignete...
U medjuvremenu mi je stiglo pismo za stednju za Aleksu, pa da se ispravim, pise da ako mu otvorimo racun vlada ce uplatiti 500 cad za obrazovanje i 100 dolara za svaku narednu godinu ili neki procenat od sume na racunu, znaci da bi dobio oko 2500 do 3000 dolara a to je jedan semestar ili pola semestra zavisi od skole.Ipak i to je poklon, ne verujem da bi mi neko platio godinu studija za dete da smo ostali tamo...
Generalno se nasima ne svidja kanadsko skolstvo, suvise se igraju, malo uce i ne forsiraju decu dovoljno, sve je ok za njih...to je moj utisak iz prica koje sam cula.
Buduci da sam radila u skoli znam sta je ono tamo ali jos nisam videla ovo ovde.
Ipak tamo je druga krajnost, natovare na detence od 17 kila torbu od 11 jer boze moj sto smo mu kupovali po 3 knjige za svaki predmet ako ih nece sve nositi,a i dobice minus ako jednu zaboravi, i onda mu organizuju 5 ili 6 casova dnevno u prvom razredu sa sve glupostima i smejurijama od onih novih izbornih predmeta koji nemaju smisla...Stvarno mislim da neke stvari nisu trebale da postanu deo skole vec da ostanu tamo gde su bile...a da je iko procitao malo razvojne psihologije deteta video bi da je na tom uzrastu paznja daleko ispod 45 minuta, nekoj deci je 20 puna kapa, a oni sede 5 puta po 45 minuta i pitaju se jadni sta ih je to snaslo...i mrze skolu, nastavnike, i ucenje.Nastavnici vise nego igde moraju da ispunjavaju neke birokratske kvote, papirologiju i planove...ko tebe pita dal to dete moze to gradivo da savlada u tom uzrastu, ministar je rekao da mora, i ti moras da ih pritiskas da bi postigao svoj minimum i da ne bi ispao nesposoban pred delegacijom inspektora kolega i saradnika...i kad te pitaju decje iskreno sta ce mi to u zivotu, a ti cutis jer ne mozes da ih slazes, znas da im nikad nece trebati pola gradiva koje bubaju, osim ako ne idu na neki kviz...pa to nekako unovce.Nije mi trebala organska i neorganska hemija ni pola gradiva fizike, ni gomila teorema matematike,nisam nigde upotrebila znanja iz filozofije osim sto sam ucila napamet ko je sta rekao i mislio,ne znam koliko mi je to donelo u zivotu sto sam ucila gustine naseljenosti pola svetskih zemalja i rude i izvozne proizvode, vidim da ljudi zive i pored toga sto nemaju blagu predstavu gde je ta neka srbija...a najbolje je bilo kad mi je jedan indijac rekao da ce mi ovde biti dobro jer u sibiriji je mnogo hladno zar ne? :)) extra
Ovde se deca stvarno igraju u skoli, i stvarno vole skolu, naucice ono najosnovnije i posle je na njima i njihovim roditeljima i talentu koliko vise zele, a nasi roditelji su uvek bili i previse zahtevni, moji su zivi primer...treba da znas sve i budes dobar u svemu...i nikad nista nije dovoljno.Bio je na fakultetu jedan ozloglaseni profesor espeesovac, u ono vreme rata i bombardovanja bio je jos gori nego inace, pola predavanja je urlao o madlen olbrajt koja je djavo i hitleru i trulom zapadu i velicao ljude koje sam ja blagovremeno mrzela kao i dobar deo studentske populacije...uglavnom da ne duzim, bio je od onih koji od 70 pusti 10 da prodju i to sa seticama i sedmicama.Kod tog sam coveka, jednog dana, ja dobila devetku. jedna od dvoje koji su to uspeli, jedna od 8 koji su tog dana prosli taj ispit a bilo nas je preko 60...I dolazim kuci sva sretna da pokazem mojima index, a moj tata mrtav ladan kaze > pa sta dobila si saaamo devetku? dosad si imala sve desetke...I ja pocnem da placem ko kisa, zato sto nema pojma kakvi su to ljudi tamo od kojih ja kao treba da naucim nesto...puni mrznje i otrova i nekog politickog ludila i spletkarenja i kako mi je muka da ih slusam svaki dan.Znate, ti ljudi su i dalje tamo, truju nove generacije svojim ludilom.
Ali ja necu zaliti sto moje dete nece slusati u skoli svaki dan o kosovu i nebeskom narodu, o ratovima i stradanjima i mrznji, o velikoj mutnoj rupi zvanoj nasa istorija, neka crta i neka se igra, neka uci da voli, to je za decu a ne politika i spanske serije...Onda kad malo bolje razmislim i nije tako losa ova kanadska skola zar ne?
.....................................................................................
Danas opet neka sitna kisa kao rosa, nije bas ni toplo pravo jesenje vreme, oseca se svezina u vazduhu i znam da je tu po tome sto su plavi razlicci i zuto avgustovsko cvece visoki skoro metar a cicak je vec smedj i sasusen.Tu i tamo jos ugledam po kog monarha da proleti ali retko, prelepa stvorenja, nadam se da cu videti i kolibrije jednom.
Aleksa ima dve nove cvoruge na celu ali je savladao samostalno ustajanje i sedanje,trckara okolo ali me brine njegov nedostatak procene prostora i udaljenosti stvari, znate onaj video gde mace nonsalanto hoda po stolu i stigne do ivice i odjednom ga nema? E pa takav je i moj sinak.Uzela sam koji cas voznje pa cu videti, kostaju 35 dolara sat.Teram acu da se smiluje i kupi GPS jer me nervira konstantno blejanje u google earth i ucenje mapa napamet, nije bas da planiram da taksiram okolo, inace GPS kosta na snizenju (koje mi cekamo vec dva meseca) od 89 do 109 dolara a regularno od 120 do 200 zavisi od marke i modela.
Pocela su jesenja snizenja i letnje stvari su vrlo jeftine, zavisno od dubine vaseg dzepa, a patike i cipele su na snizenju tipa kupi jedne po ceni a druge upola cene jer klincima treba obuca za skolu.Inace markirana obuca kao sto su nike ovde kosta isto ko i tamo oko 100 do 150 dolara, duksevi su od 25 do 30 a zimske jakne ali prave od 100 do 200 dolara...ima raznoraznih opcija od skupih butika do outleta i second henda pa ko sta voli.
Opet su poceli da kruze okolo oni zuti autobusi puni klincurlije i pored tri skole okolo ulica se non stop sareni.
Zao mi je sto napustam Kicener, ipak je divan mali grad sa prijateljski raspolozenim ljudima, javljaju ti se na ulici pomiluju dete, prosto smo magnet za babe i dede, pozele ti dobar dan i procaskaju dok cekas pored njih na semaforu a da ih nikad u zivotu nisi video niti ces ikad ponovo...Ljudi su totalno neoptereceni i opusteni, kao da sam u sasvim suprotnoj stvarnosti od one iz koje sam dosla...gde su svi optereceni vecitim borbama sa vetrenjacama politike i nacionalizma, zabrinuti oko sopstvenog opstanka i zaslepljeni mrakom kada pokusaju da provire u svoju buducnost, ponekad se stresem kad pomislim na sve to, i dalje mi izgleda kao los san...
I bude ti zao ponekad, zaista, ono nije ruzna drzava samo je ruzan sistem koji je drzi u lancima, ovaj deo Kanade je ravan kao moja Vojvodina, ogromno beskrajno nebo i ravnica, lenje reke i mir suma pokraj njih, sve je isto samo izgleda kao neka daleka buducnost ili neki drugi san.Kada svi ovde mogu tako lepo da zive i da imaju sve, zasto ne i tamo...i onda se setim, cim pokusas nesto da stvoris dodje neko da te ucenjuje, reketira, saplete, da ti podmece klipove...
Tuga jedna sto su to doneli i ovde, rekli su mi a reci ce i vama, cuvaj se "nasih" cim vide da ti dobro ide odmah ce da ti napakoste, ako ima negde jedan nas koji cuva svoju poziciju u struci neces uci tamo ili dobiti posao, opanjkace te jer se boji...Neki ljudi su jako zavidni, takmice se u velicini kuca, marke kola, tuga jedna stvarno...Kao da je kuca, kola, novac, sve sto cini zivot.
Uzmi najlepsu kucu, najskuplji auto, najvecu platu i zivi sam ko pas radeci 12 sati dnevno, bez ikog da te zagrli i doceka, bez deteta da ti se nasmeje, pa mi reci sta je zivot...Ali nije na meni da im sudim, to su sitne duse sto bi Cehov rekao, nekog su roditelji ucili koliko znas toliko vredis a nekog koliko imas toliko vredis...
Ipak mi se vise svidjaju manji gradovi, mozda mi se svidi i Toronto ali za osobu kojoj je trzni centar dosadan a setnja kroz park i sumu zabavna cisto sumnjam...moja kuma je susta suprotnost, mislim da bi joj stikle otpale dok obidje sve shoping lokacije ovde :))
Ono sto sam pronasla da odgovorim na pitanje sa prethodnog posta su sledeci linkovi,
http://www.bannerocity.com/42133/become-a-nurse-in-canada-are-you-a-registered-nurse-in-another-country/
http://www.cna-nurses.ca/CNA/nursing/becoming/international/default_e.aspx
http://allnurses.com/canadian-nurses/rpn-work-toronto-164558.html
http://www.liveworkalberta.com/how-do-international-nurses-register-in-alberta/
Ukratko treba doci ili sa radnom vizom ili emigrirati ali imati licencu odande,prijaviti se koledzu u ontariju, poloziti ispit jezika i ispit za licencu ovde i na kraju pise nikada necete ostati bez posla...smesni su stvarno, ali zaista kume mole da ides na kurs za bilo kakvu vrstu medicinske sestre ili pomoci...
there is still an ongoing nursing shortage. Presently that shortage is estimated at 78,000 registered nurses and is predicted to rise to over 110,000 by the year 2010.
Apply for your registration.
contact the provincial licensing body for registered nurses (or licensed practical nurses). Be prepared to pay a fee for your application. submit all the documentation that supports your education, experience, and immigrant status. provide proof of English language fluency. This includes both reading, writing, and speaking. Many provincial licensing bodies are now using theCanadian English Language Benchmark Assessment for Nurses. Some provinces will require this condition to be met before they accept your application for registration. submit proof of a clear criminal records check. You can expect to pay another fee for this. The police run a background check through a database to make sure that you do not have a criminal record.
Write and Pass the Canadian Registered Nurse Exam
When your application to write the Canadian Registered Nurse Exam is complete there may be a waiting period because the exam is only offered every four months. However, you may be allowed to work during that time under a temporary nursing license provided all other requirements have been met. You must however, have an employer willing to hire you under a temporary permit and if you do not pass the Canadian Registered Nurse Exam your temporary permit will be revoked.
Many internationally educated nurses are successful in obtaining their nursing license in Canada and the number of internationally educated nurses working in the Canadian health care system has gone up dramatically since the 1990′s. Between 2000 and 2007 approximately 20% of the candidates who wrote the Canadian Registered Nurse Exam were not educated in Canada.
lista poslodavaca koji zaposljavaju
Hospitals that currently employ rpns include: Bridgepoint Hosp.Credit valley,Halton Healthcare sites in Milton and Oakville,Hamilton Health Sciences(4 sites),Humber River Regional Hospital,Joseph Brant Memorial,Markham Stouffville Hosp.,North York General Hosp.,Princess Margaret,Toronto General,Scarborough Hosp.,St. Joseph's Health Centre,Toronto East General Hospital,Toronto Grace Hospital,York Central Hosp.Plus there are many rehab centres that hire rpns as well
nadam se da ovo pomaze bar malo, treba sesti i izguglati sve opcije...
Primetili ste da redje pisem to je zato sto sam non stop napolju ili zauzeta oko Alekse i kucnih poslova, jer aca nije tu nedeljama...sad kad se preselimo bicemo opet zajedno...a iskreno pomalo me i mrzi jer se proces dosta promenio a mene to vise ne zanima da budem u toku jer smo mi svoje papirologije i zavrzlame odavno prosli hvala bogu,tako da ne mogu sto se toga tice puno da pomognem, jedino sto mogu je da skupim na gomilu svoje greske da ih drugi ne ponove...
To sto nisam polozila voznju cim sam stigla je jos jedna u nizu, sada Aca nije tu a nema ko da cuva Aleksu i ja ne mogu da izadjem na voznju iako sam testove polozila i dobila dozvolu, sad sta je tu je, dete mi ne daju da vodim sa sobom a vikendom ne rade...pa cim dodjete odmah sredite sve birokratske gluposti posle se nema vremena nazalost.Radno vreme je od 9 do 6 i osim ako ne radite smene part time ,ili nocnu nema sanse da negde stignete...
U medjuvremenu mi je stiglo pismo za stednju za Aleksu, pa da se ispravim, pise da ako mu otvorimo racun vlada ce uplatiti 500 cad za obrazovanje i 100 dolara za svaku narednu godinu ili neki procenat od sume na racunu, znaci da bi dobio oko 2500 do 3000 dolara a to je jedan semestar ili pola semestra zavisi od skole.Ipak i to je poklon, ne verujem da bi mi neko platio godinu studija za dete da smo ostali tamo...
Generalno se nasima ne svidja kanadsko skolstvo, suvise se igraju, malo uce i ne forsiraju decu dovoljno, sve je ok za njih...to je moj utisak iz prica koje sam cula.
Buduci da sam radila u skoli znam sta je ono tamo ali jos nisam videla ovo ovde.
Ipak tamo je druga krajnost, natovare na detence od 17 kila torbu od 11 jer boze moj sto smo mu kupovali po 3 knjige za svaki predmet ako ih nece sve nositi,a i dobice minus ako jednu zaboravi, i onda mu organizuju 5 ili 6 casova dnevno u prvom razredu sa sve glupostima i smejurijama od onih novih izbornih predmeta koji nemaju smisla...Stvarno mislim da neke stvari nisu trebale da postanu deo skole vec da ostanu tamo gde su bile...a da je iko procitao malo razvojne psihologije deteta video bi da je na tom uzrastu paznja daleko ispod 45 minuta, nekoj deci je 20 puna kapa, a oni sede 5 puta po 45 minuta i pitaju se jadni sta ih je to snaslo...i mrze skolu, nastavnike, i ucenje.Nastavnici vise nego igde moraju da ispunjavaju neke birokratske kvote, papirologiju i planove...ko tebe pita dal to dete moze to gradivo da savlada u tom uzrastu, ministar je rekao da mora, i ti moras da ih pritiskas da bi postigao svoj minimum i da ne bi ispao nesposoban pred delegacijom inspektora kolega i saradnika...i kad te pitaju decje iskreno sta ce mi to u zivotu, a ti cutis jer ne mozes da ih slazes, znas da im nikad nece trebati pola gradiva koje bubaju, osim ako ne idu na neki kviz...pa to nekako unovce.Nije mi trebala organska i neorganska hemija ni pola gradiva fizike, ni gomila teorema matematike,nisam nigde upotrebila znanja iz filozofije osim sto sam ucila napamet ko je sta rekao i mislio,ne znam koliko mi je to donelo u zivotu sto sam ucila gustine naseljenosti pola svetskih zemalja i rude i izvozne proizvode, vidim da ljudi zive i pored toga sto nemaju blagu predstavu gde je ta neka srbija...a najbolje je bilo kad mi je jedan indijac rekao da ce mi ovde biti dobro jer u sibiriji je mnogo hladno zar ne? :)) extra
Ovde se deca stvarno igraju u skoli, i stvarno vole skolu, naucice ono najosnovnije i posle je na njima i njihovim roditeljima i talentu koliko vise zele, a nasi roditelji su uvek bili i previse zahtevni, moji su zivi primer...treba da znas sve i budes dobar u svemu...i nikad nista nije dovoljno.Bio je na fakultetu jedan ozloglaseni profesor espeesovac, u ono vreme rata i bombardovanja bio je jos gori nego inace, pola predavanja je urlao o madlen olbrajt koja je djavo i hitleru i trulom zapadu i velicao ljude koje sam ja blagovremeno mrzela kao i dobar deo studentske populacije...uglavnom da ne duzim, bio je od onih koji od 70 pusti 10 da prodju i to sa seticama i sedmicama.Kod tog sam coveka, jednog dana, ja dobila devetku. jedna od dvoje koji su to uspeli, jedna od 8 koji su tog dana prosli taj ispit a bilo nas je preko 60...I dolazim kuci sva sretna da pokazem mojima index, a moj tata mrtav ladan kaze > pa sta dobila si saaamo devetku? dosad si imala sve desetke...I ja pocnem da placem ko kisa, zato sto nema pojma kakvi su to ljudi tamo od kojih ja kao treba da naucim nesto...puni mrznje i otrova i nekog politickog ludila i spletkarenja i kako mi je muka da ih slusam svaki dan.Znate, ti ljudi su i dalje tamo, truju nove generacije svojim ludilom.
Ali ja necu zaliti sto moje dete nece slusati u skoli svaki dan o kosovu i nebeskom narodu, o ratovima i stradanjima i mrznji, o velikoj mutnoj rupi zvanoj nasa istorija, neka crta i neka se igra, neka uci da voli, to je za decu a ne politika i spanske serije...Onda kad malo bolje razmislim i nije tako losa ova kanadska skola zar ne?
.....................................................................................
Danas opet neka sitna kisa kao rosa, nije bas ni toplo pravo jesenje vreme, oseca se svezina u vazduhu i znam da je tu po tome sto su plavi razlicci i zuto avgustovsko cvece visoki skoro metar a cicak je vec smedj i sasusen.Tu i tamo jos ugledam po kog monarha da proleti ali retko, prelepa stvorenja, nadam se da cu videti i kolibrije jednom.
Aleksa ima dve nove cvoruge na celu ali je savladao samostalno ustajanje i sedanje,trckara okolo ali me brine njegov nedostatak procene prostora i udaljenosti stvari, znate onaj video gde mace nonsalanto hoda po stolu i stigne do ivice i odjednom ga nema? E pa takav je i moj sinak.Uzela sam koji cas voznje pa cu videti, kostaju 35 dolara sat.Teram acu da se smiluje i kupi GPS jer me nervira konstantno blejanje u google earth i ucenje mapa napamet, nije bas da planiram da taksiram okolo, inace GPS kosta na snizenju (koje mi cekamo vec dva meseca) od 89 do 109 dolara a regularno od 120 do 200 zavisi od marke i modela.
Pocela su jesenja snizenja i letnje stvari su vrlo jeftine, zavisno od dubine vaseg dzepa, a patike i cipele su na snizenju tipa kupi jedne po ceni a druge upola cene jer klincima treba obuca za skolu.Inace markirana obuca kao sto su nike ovde kosta isto ko i tamo oko 100 do 150 dolara, duksevi su od 25 do 30 a zimske jakne ali prave od 100 do 200 dolara...ima raznoraznih opcija od skupih butika do outleta i second henda pa ko sta voli.
Opet su poceli da kruze okolo oni zuti autobusi puni klincurlije i pored tri skole okolo ulica se non stop sareni.
Zao mi je sto napustam Kicener, ipak je divan mali grad sa prijateljski raspolozenim ljudima, javljaju ti se na ulici pomiluju dete, prosto smo magnet za babe i dede, pozele ti dobar dan i procaskaju dok cekas pored njih na semaforu a da ih nikad u zivotu nisi video niti ces ikad ponovo...Ljudi su totalno neoptereceni i opusteni, kao da sam u sasvim suprotnoj stvarnosti od one iz koje sam dosla...gde su svi optereceni vecitim borbama sa vetrenjacama politike i nacionalizma, zabrinuti oko sopstvenog opstanka i zaslepljeni mrakom kada pokusaju da provire u svoju buducnost, ponekad se stresem kad pomislim na sve to, i dalje mi izgleda kao los san...
I bude ti zao ponekad, zaista, ono nije ruzna drzava samo je ruzan sistem koji je drzi u lancima, ovaj deo Kanade je ravan kao moja Vojvodina, ogromno beskrajno nebo i ravnica, lenje reke i mir suma pokraj njih, sve je isto samo izgleda kao neka daleka buducnost ili neki drugi san.Kada svi ovde mogu tako lepo da zive i da imaju sve, zasto ne i tamo...i onda se setim, cim pokusas nesto da stvoris dodje neko da te ucenjuje, reketira, saplete, da ti podmece klipove...
Tuga jedna sto su to doneli i ovde, rekli su mi a reci ce i vama, cuvaj se "nasih" cim vide da ti dobro ide odmah ce da ti napakoste, ako ima negde jedan nas koji cuva svoju poziciju u struci neces uci tamo ili dobiti posao, opanjkace te jer se boji...Neki ljudi su jako zavidni, takmice se u velicini kuca, marke kola, tuga jedna stvarno...Kao da je kuca, kola, novac, sve sto cini zivot.
Uzmi najlepsu kucu, najskuplji auto, najvecu platu i zivi sam ko pas radeci 12 sati dnevno, bez ikog da te zagrli i doceka, bez deteta da ti se nasmeje, pa mi reci sta je zivot...Ali nije na meni da im sudim, to su sitne duse sto bi Cehov rekao, nekog su roditelji ucili koliko znas toliko vredis a nekog koliko imas toliko vredis...
Ipak mi se vise svidjaju manji gradovi, mozda mi se svidi i Toronto ali za osobu kojoj je trzni centar dosadan a setnja kroz park i sumu zabavna cisto sumnjam...moja kuma je susta suprotnost, mislim da bi joj stikle otpale dok obidje sve shoping lokacije ovde :))
Monday, September 6, 2010
Uopsteno...
Koristili smo zadnje suncane dane da budemo sto vise napolju, pocelo je losije vreme kisa i vetar pa nije bas bilo prilike da se seta okolo, danas je bilo oko 20 stepeni ali se vidi da se leto polako zavrsava.Cini mi se da mi je ovo jedno od najkracih leta u zivotu, trajalo je od 15 juna do 15 avgusta...
Opet sam donela neki cek iz sanduceta, neki povracaj poreza od 300 dolara, bas lepo, dobro ce nam doci.Sta reci za kanadjane, pre dve nedelje smo konacno predali sve papire za zdravstveno i rekli su nam da ce poceti da nam vazi od 3.09. tacno 3 meseca od kako smo sleteli, ali ako se nedaj boze maleckom nesto desi da ih samo nazovem telefonom i oni ce obavestiti lekara ako dotle ne dobijemo karte jer se ceka po mesec dana na health card...I 3.09. Aleksina zdravstvena karta je bila u sanducetu, moja i Acina ne ali njegova da.deca na prvom mestu.
Mi jos nismo ni nasli porodicnog lekara jer sad znamo da cemo se seliti pa se nismo ni trudili, inace ako treba ici do lekara postoje tkzv. walk in clinic ili eventualno bolnice, za vecinu drugih stvari morate imati porodicnog lekara.
Sto se Toronta tice, nije bas da sam presretna ali gledam to sa pozitivne strane upoznacu jos jedan grad ovde, Aca ima posao u struci koji mu se dopada i isplati, kad budemo u prilici odselicemo se opet.pre neki dan sam pricala sa superintendentom ovde i on kaze da su on i njegova porodica, a ima dvoje dece, obisli celu kanadu seleci se preko 13 puta od Vankuvera do Kitchenera kroz sve provincije...ljudima je to ovde ko dobar dan, nije bas da moras da zivis uvek tu gde sletis, ono sto nase ljude vezuje za jedno mesto jeste nekretnina ili poznanstva.Ili im je zao da prodaju to sto su kupili na veoma dug period kredita ili su se vec upoznali stekli prijatelje mozda i porodicu i rodbinu u nekom mestu pa ne bi da idu dalje i ostanu sami opet...Zato samo u jednom delu Toronta ima 50.000 srba, citave generacije koje su stigle sa raznih podrucja 90tih i stara emigracija iz 60tih, svi su dovodili svoje...ljudi provedu citav zivot tu a da ne moraju ni da govor e engleski.
Ono sto je bedak a obicno tako biva u zivotu, kad nadjes posao oni te zovu na jos 2 koja moras da odbijes...to se sada i nama desilo.S tim da je jedan od tih poslova bio ovde u blizini.Mada mislim da cemo se svakako seliti negde jer ce ovaj stan biti prodat uskoro...
Moj brat koji godinama zivi u Budimpesti mi je pricao kada se zaposlio kao informaticar kakvi su im uslovi u firmi, placeni lekari, zubari, teretana, restoran,na poslu sobe za odmor i rekreaciju i popodnevnu dremku ko zeli, pauze od 10 minuta na svaki sat da protegle noge i odmore oci od ekrana...i tako neke meni nezamislive stvari, ali ovde nisu nezamislive na nekim radnim mestima...znate kako rad na traci i za masinom je svuda u svetu isto dirinzenje pa i ovde i to svi znamo, ali vecina skilled emigranata dolazi sa bar nekom strukom i diplomom pa ne mora da ostane u fabrici ili na traci vec ima sanse da stigne do radnog mesta sa benefitima tj. onim sto sam gore navela.
Pitanje je samo koliko je ko spreman da se zrtvuje i da zapne.Uvek cujem price, aman uvek iste, znas oni iz onog komsiluka otisli u kanadu rintali godinama i razveli se, on naso neku ili otiso ili sta vec...ona jadna ostala sa decom itd.To je bila klasicna prica mojih roditelja za odgovaranje od odlaska...kanada rastura porodice, jako puno se radi i nema toliko odmora, imas radno odelo i pidzamu,klima je grozna,nemas pomoc ni od koga da ti pricuva dete itd...
Kanada ne rastura porodice, porodice se rasturaju same uz pomoc jedne ili dve osobe koje osete slobodu izbora i novac i postanu malo sebicnije nego inace.Porodice se rasturaju svuda u svetu kad vise ne mogu da funkcionisu.Jedina razlika je sto ovde ljudi lakse odu jer znaju da ako oni ostave svoju decu na cedilu drzava nece.Necu komentarisati kao se vrednosti drasticno menjaju, a zahtevi postaju sve veci...
Imala sam tamo drugaricu koja je zivela u stanu sa porodicom, u 30 kvadrata i jedva ga placala ali bila presretna jer ima svoj kutak u svemiru i ne mora da tavori sa svekrom i svekrvom, i imala sam drugaricu koja je od svekra i svekrve dobila spratnu kucu i kola, potpuno opremljenu i sredjenu da lepsa ne moze biti i polupala sve plocice jer joj se nisu svidjale,pobacala zavese i stvari a sa ovima se posvadjala i zabranila im da dolaze...ne bi to bilo toliko cudno da nije izasla iz sirote porodice gde su se stalno patili sa parama i nisu imali bas nekih mogucnosti.
Poenta je da ako nesto nosis u sebi i pruzi ti se prilika da budes ono sto zaista jesi, u vidu novca ili moci ili neke pozicije, pa onda ces videti kakva si osoba zar ne?
Jedan od poznatih filozofa je rekao da je sloboda izbora najgore breme koje je Bog mogao da podari covecanstvu.
Puno se radi, po ceo dan za hiljade dolara mesecno, ne moras da radis vikendom i praznikom.U srbiji se puuuuno *ne*radi, cast izuzecima koji rade svoj posao za hiljade dinara mesecno i ne postoji vikend a praznici nisu placeni duplo...opet cast izuzecima.Znam samo da jedan trgovac u nekom od tajkunskih lanaca prodavnica ima platicu od 15 do 20 iljada i jedan dan mesecno slobodan ako ga i dobije...
Sto se tice odela i pidzame pa bar su jeftiniji nego tamo, nije bas da treba da dam trecinu plate da bi kupila dve krpice (pod pretpostavkom da mi je plata bila oko 15.000 u jednom momentu kada su dvoje pantalona bile 5000), mogu da dam 10 ili 20 dolara na snizenjima...npr. zenske pantalone trenerka tamo 1200 do 5000 dinara, ovde 800 do 1600 din, plata tamo ? a plata ovde....a ko zeli ceo dan da sedi u pidzami nece crci od gladi jer ima socijalu i decji dodatak,ako mu je to zivotni izbor...
Klima je klima.I u Svedskoj nije bolje :) a standard he he he
Babe i dede ce da sednu na avion ako hoce i vide malo sveta pod stare dane, bar ce da mrdnu iz svog "sela" i pricaju komsijama koliko je zapad truo :))
Izludjuje me cinjenica da neko pljuje zemlju koja mu pruza toliko mogucnosti i da ne zeli da se prilagodi.Na razgovoru sa savetnikom za posao dosli smo do slicne teme i zena mi je obazrivo rekla da je ova zemlja dobra zato sto ti dozvoljava da zadrzis svoj kulturni identitet, na sta sam ja odgovorila meni nije problem da ga izgubim uopste.Videla sam da se zacudila, vecina ljudi tesko prihvata promene a religijske i manjinske slobode su ovde jezive do bola.Tako u firmi jevreji imaju koser sobu samo za njihovo rucavanje, muslimani koriste sve moguce svoje religijske slobode, ponekad stvarno pomislite da su svi drugi toliko zasticeni i ispostovani da jedan prosecan beli kanadjanin nema pravo glasa...vodila sam Aleksu na igraliste pored socijalnog naselja i crnkinja sa golisavim detetom je susila crknutu ribu na sred terena za kosarku, masuci povremeno stapom da otera zunzare, dok se dete popiskilo u pesak gde su se igarala druga deca obucena u pelene i kupace.Lepe spratne kuce koje su dobile ove africke izbeglice sa basticom i dvoristem su pretvorene u skladista za gomile otpada i automobilskih guma.Zasto bi neko zeleo da zadrzava uporno takav kulturni identitet u ovako lepoj drzavi?
Ja ne bih.Nisam nesto vezana ni za svoj.Meni je bitno da budem dobar covek i bolja osoba.Nije mi bitno da kacim zastavu zemlje iz koje sam otisla zato sto je ne volim, nije mi bitno odakle sam, vec kuda idem.
Crnjanski je napisao :proslost je grozan i mutan bezdan, sto u taj mrak ode, ne postoji i nikad nije postojalo...
Mora da sam smorila citatima ali to je samo zato sto sam se setila razrednog iz gimnazije koji nas je terao da citamo knjigu na dan i ucimo gomilu stvari napamet,i pricamo po ceo cas na zadatu temu od zrna peska iz profila do beline koja boli i haljine koju je Tolstojeva Ana Petrovna nosila na balu u Ratu i miru, uf, ali da nije bio takav "terorista" ja ne bih tako lako polagala svaki ispit i bila toliko brbljiva :))
http://trenchmaker.deviantart.com/art/My-Lucky-Star-102466906
Opet sam donela neki cek iz sanduceta, neki povracaj poreza od 300 dolara, bas lepo, dobro ce nam doci.Sta reci za kanadjane, pre dve nedelje smo konacno predali sve papire za zdravstveno i rekli su nam da ce poceti da nam vazi od 3.09. tacno 3 meseca od kako smo sleteli, ali ako se nedaj boze maleckom nesto desi da ih samo nazovem telefonom i oni ce obavestiti lekara ako dotle ne dobijemo karte jer se ceka po mesec dana na health card...I 3.09. Aleksina zdravstvena karta je bila u sanducetu, moja i Acina ne ali njegova da.deca na prvom mestu.
Mi jos nismo ni nasli porodicnog lekara jer sad znamo da cemo se seliti pa se nismo ni trudili, inace ako treba ici do lekara postoje tkzv. walk in clinic ili eventualno bolnice, za vecinu drugih stvari morate imati porodicnog lekara.
Sto se Toronta tice, nije bas da sam presretna ali gledam to sa pozitivne strane upoznacu jos jedan grad ovde, Aca ima posao u struci koji mu se dopada i isplati, kad budemo u prilici odselicemo se opet.pre neki dan sam pricala sa superintendentom ovde i on kaze da su on i njegova porodica, a ima dvoje dece, obisli celu kanadu seleci se preko 13 puta od Vankuvera do Kitchenera kroz sve provincije...ljudima je to ovde ko dobar dan, nije bas da moras da zivis uvek tu gde sletis, ono sto nase ljude vezuje za jedno mesto jeste nekretnina ili poznanstva.Ili im je zao da prodaju to sto su kupili na veoma dug period kredita ili su se vec upoznali stekli prijatelje mozda i porodicu i rodbinu u nekom mestu pa ne bi da idu dalje i ostanu sami opet...Zato samo u jednom delu Toronta ima 50.000 srba, citave generacije koje su stigle sa raznih podrucja 90tih i stara emigracija iz 60tih, svi su dovodili svoje...ljudi provedu citav zivot tu a da ne moraju ni da govor e engleski.
Ono sto je bedak a obicno tako biva u zivotu, kad nadjes posao oni te zovu na jos 2 koja moras da odbijes...to se sada i nama desilo.S tim da je jedan od tih poslova bio ovde u blizini.Mada mislim da cemo se svakako seliti negde jer ce ovaj stan biti prodat uskoro...
Moj brat koji godinama zivi u Budimpesti mi je pricao kada se zaposlio kao informaticar kakvi su im uslovi u firmi, placeni lekari, zubari, teretana, restoran,na poslu sobe za odmor i rekreaciju i popodnevnu dremku ko zeli, pauze od 10 minuta na svaki sat da protegle noge i odmore oci od ekrana...i tako neke meni nezamislive stvari, ali ovde nisu nezamislive na nekim radnim mestima...znate kako rad na traci i za masinom je svuda u svetu isto dirinzenje pa i ovde i to svi znamo, ali vecina skilled emigranata dolazi sa bar nekom strukom i diplomom pa ne mora da ostane u fabrici ili na traci vec ima sanse da stigne do radnog mesta sa benefitima tj. onim sto sam gore navela.
Pitanje je samo koliko je ko spreman da se zrtvuje i da zapne.Uvek cujem price, aman uvek iste, znas oni iz onog komsiluka otisli u kanadu rintali godinama i razveli se, on naso neku ili otiso ili sta vec...ona jadna ostala sa decom itd.To je bila klasicna prica mojih roditelja za odgovaranje od odlaska...kanada rastura porodice, jako puno se radi i nema toliko odmora, imas radno odelo i pidzamu,klima je grozna,nemas pomoc ni od koga da ti pricuva dete itd...
Kanada ne rastura porodice, porodice se rasturaju same uz pomoc jedne ili dve osobe koje osete slobodu izbora i novac i postanu malo sebicnije nego inace.Porodice se rasturaju svuda u svetu kad vise ne mogu da funkcionisu.Jedina razlika je sto ovde ljudi lakse odu jer znaju da ako oni ostave svoju decu na cedilu drzava nece.Necu komentarisati kao se vrednosti drasticno menjaju, a zahtevi postaju sve veci...
Imala sam tamo drugaricu koja je zivela u stanu sa porodicom, u 30 kvadrata i jedva ga placala ali bila presretna jer ima svoj kutak u svemiru i ne mora da tavori sa svekrom i svekrvom, i imala sam drugaricu koja je od svekra i svekrve dobila spratnu kucu i kola, potpuno opremljenu i sredjenu da lepsa ne moze biti i polupala sve plocice jer joj se nisu svidjale,pobacala zavese i stvari a sa ovima se posvadjala i zabranila im da dolaze...ne bi to bilo toliko cudno da nije izasla iz sirote porodice gde su se stalno patili sa parama i nisu imali bas nekih mogucnosti.
Poenta je da ako nesto nosis u sebi i pruzi ti se prilika da budes ono sto zaista jesi, u vidu novca ili moci ili neke pozicije, pa onda ces videti kakva si osoba zar ne?
Jedan od poznatih filozofa je rekao da je sloboda izbora najgore breme koje je Bog mogao da podari covecanstvu.
Puno se radi, po ceo dan za hiljade dolara mesecno, ne moras da radis vikendom i praznikom.U srbiji se puuuuno *ne*radi, cast izuzecima koji rade svoj posao za hiljade dinara mesecno i ne postoji vikend a praznici nisu placeni duplo...opet cast izuzecima.Znam samo da jedan trgovac u nekom od tajkunskih lanaca prodavnica ima platicu od 15 do 20 iljada i jedan dan mesecno slobodan ako ga i dobije...
Sto se tice odela i pidzame pa bar su jeftiniji nego tamo, nije bas da treba da dam trecinu plate da bi kupila dve krpice (pod pretpostavkom da mi je plata bila oko 15.000 u jednom momentu kada su dvoje pantalona bile 5000), mogu da dam 10 ili 20 dolara na snizenjima...npr. zenske pantalone trenerka tamo 1200 do 5000 dinara, ovde 800 do 1600 din, plata tamo ? a plata ovde....a ko zeli ceo dan da sedi u pidzami nece crci od gladi jer ima socijalu i decji dodatak,ako mu je to zivotni izbor...
Klima je klima.I u Svedskoj nije bolje :) a standard he he he
Babe i dede ce da sednu na avion ako hoce i vide malo sveta pod stare dane, bar ce da mrdnu iz svog "sela" i pricaju komsijama koliko je zapad truo :))
Izludjuje me cinjenica da neko pljuje zemlju koja mu pruza toliko mogucnosti i da ne zeli da se prilagodi.Na razgovoru sa savetnikom za posao dosli smo do slicne teme i zena mi je obazrivo rekla da je ova zemlja dobra zato sto ti dozvoljava da zadrzis svoj kulturni identitet, na sta sam ja odgovorila meni nije problem da ga izgubim uopste.Videla sam da se zacudila, vecina ljudi tesko prihvata promene a religijske i manjinske slobode su ovde jezive do bola.Tako u firmi jevreji imaju koser sobu samo za njihovo rucavanje, muslimani koriste sve moguce svoje religijske slobode, ponekad stvarno pomislite da su svi drugi toliko zasticeni i ispostovani da jedan prosecan beli kanadjanin nema pravo glasa...vodila sam Aleksu na igraliste pored socijalnog naselja i crnkinja sa golisavim detetom je susila crknutu ribu na sred terena za kosarku, masuci povremeno stapom da otera zunzare, dok se dete popiskilo u pesak gde su se igarala druga deca obucena u pelene i kupace.Lepe spratne kuce koje su dobile ove africke izbeglice sa basticom i dvoristem su pretvorene u skladista za gomile otpada i automobilskih guma.Zasto bi neko zeleo da zadrzava uporno takav kulturni identitet u ovako lepoj drzavi?
Ja ne bih.Nisam nesto vezana ni za svoj.Meni je bitno da budem dobar covek i bolja osoba.Nije mi bitno da kacim zastavu zemlje iz koje sam otisla zato sto je ne volim, nije mi bitno odakle sam, vec kuda idem.
Crnjanski je napisao :proslost je grozan i mutan bezdan, sto u taj mrak ode, ne postoji i nikad nije postojalo...
Mora da sam smorila citatima ali to je samo zato sto sam se setila razrednog iz gimnazije koji nas je terao da citamo knjigu na dan i ucimo gomilu stvari napamet,i pricamo po ceo cas na zadatu temu od zrna peska iz profila do beline koja boli i haljine koju je Tolstojeva Ana Petrovna nosila na balu u Ratu i miru, uf, ali da nije bio takav "terorista" ja ne bih tako lako polagala svaki ispit i bila toliko brbljiva :))
http://trenchmaker.deviantart.com/art/My-Lucky-Star-102466906
Subscribe to:
Posts (Atom)