Zlatnoruki i majstori, majstori :)

Naidju tako ponekad baksuzni dani, ponekad naidju i baksuzne nedelje, meseci, godine...ja se samo nadam da ce se ovde zavrsiti na nedelji :)
Ima dana kad ustanes i sve podje naopako, uporedo sa onim delom o psima imali smo i malo cimanja sa kolima.Sve je pocelo tako sto je Acu mrzelo da ode peske da kupi pelene, prodavnica nam je na 200m ali on je bio umoran posle posla i resio da ode kolima, kada se vracao u garazu na samom ulazu auto se ugasio i nije mogao da ga upali. Jedan od mladjih komsija mu je pomogao da ga spusti na suvo u garazu i parkira i tu smo ga ostavili dok ne vidimo sta dalje. Sledeci dan pocela sam da zovem redom, prvo majstore tj servise pa onda slep sluzbe...e tu je bilo zanimljivih stvari, znate kako svaka slep sluzba ima svoj reon i svkak radionica ima dil sa nekom slep sluzbom...oni koji su imali jeftinije tarife nisu vozili na nasoj teritoriji, oni koji su vozili nisu silazili u podzemne garaze, a oni koji su hteli da sidju trenutno nisu imali vozilo...Visila sam na telefonu jedno sat vremena dok nisam uspela da nadjem i servis i slep sluzbu,i da ukombinujem tako da svako hoce da odradi svoj deo posla, jedina caka je bila u tome sto je neko trebalo da dogura kola od 2 i po tone do ulaza u garazu koji je strm da bi slep mogao da ih ispeca napolje, Acine kolege s posla su se slozile da mu posle radnog vremena pomognu i nekako su izgurali kola (kad vidis kako 3 bledunjava programera guraju auto jezik te svrbi da im ne viknes -momci probajte da ga restartujete mozda proradi :)).Covek koji je vozio slep rekao mu je kad je video sta je da treba samo da promeni akumulator i da to moze u nekoj od vecih prodavnica kao sto je Walmart ili Canadian tire , ne mora da ide kod majstora,ipak covek je naplatio 65 dolara izlazak pre nego je otisao, upalili su kola i posto sada nismo smeli da ih gasimo potrpali smo se da odemo po akumulator. Na nasu nesrecu ispred Walmarta su se ugasila a oni nisu radili promene akumulatora, covek nam je opet pomogao da ga upalimo i uputio nas u Canadian tire, prodavnice obicno rade do 9 ili 10 i kada smo stigli do Canadiana oni su vec bili pred zatvaranjem i nisu hteli da prime auto jer su vec imali 4 na cekanju, za to vreme ja sam sedela i drzala nogu na gasu da se opet ne ugasi a auto bi s vremena na vreme odlepio palila su se i gasila svetla i sirena i cinilo mi se da se svi na parkingu pitaju sta se desava, nisam znala dal da se smejem ili da se sakrijem ispod volana :))...Molila sam Acu da nas vrati kuci pre nego ostanemo negde na pola puta sa Aleksom koji treba da vecera i spava, stigli smo do raskrsnice 200m od zgrade kada se na semaforu ugasio, ja sam istrcala sa bebcom a ostali su poceli da sviraju i pokusavaju da nas obidju, Aca je pokusao da pregura auto preko ogromne raskrsnice od 8 traka ali cisto sumnjam da bi uspeo da iz jednog crnog dzipa nije izletela gomila momaka i devojaka spremnih za provod u gradu u sve odelima i na stiklama i pocela da gura kola sa njim, nismo stigli ni da im se zahvalimo kako treba jer se auto zaustavio na sred autobuske stanice na kojoj je 15 ljudi cekalo bus i blenulo u cudu.Ja sam prebacila Aleksu preko ramena i krenula trkom ka zgradi da zovem opet slep sluzbu a usput sam ostavila aci moj mobilni i novcanik jer je njegovom , kako to uvek biva kad vam stvarno treba mob -otisla baterija. I opet sam zvala onu slep sluzbu koja nam je danas vec naplatila izlazak...posle 10tak minuta pokupio ga je neki pakistanac i nisam se vise cula s njim.Posle 20 min zvali su iz slep sluzbe da me pitaju gde mi je muz jer ga oni traze po raskrsnici...ups, nemam pojma pa neko od vas ga je pokupio zar ne? Posle 2 sata Aca se vratio i ispricao mi ostatak avanture.
Pakistanac ga je odveo u ortakovu radionicu u East york, malu prljavu garazu gde je bio jos jedan Pakistanac i jedan 24oro godisnji meksikanac Karlos, onda su drugari seli da gledaju tv i pricaju dok je Karlos majstorisao, skinuo tocak, plasticne zastite i jos gomilu cuda da bi dosao do akumulatora koji je ispod motora kod naseg auta. Za to vreme Aca je pitao ljude kako im se svidja u Kanadi, vozac slepa koji je tu 20 godina je prokomentarisao kako nije dobro jer moras da radis ko pas non stop dok u njihovoj zemlji jes da nista ne zaradis al bar ne moras da crncis ko konj i da radis u fabrici na traci ko ovde...Onaj cija je garaza (koja radi 24 casa) je rekao da je njemu ok, nije lose ali ako ti je danas dobro ne znaci da ce i sutra biti...Karlos je rekao da bi voleo da se vrati u Meksiko jer se tamo manje radi i bolje je bar sto se njega tice, i ovde ne moze da se naspava jer radi smene i tesko mu je...onda je dosao red na Acu, rekao im je kako je i tamo radio smene,12 sati dan- noc,kako i tamo neko puno radi a nista ne zaradi a neko nista ne radi i kaplje mu...kako je i ovde radio na traci dok nije dosao do struke i sad mu se cini da je ok, na sta je vozac prokomentarisao u cudu- pa ako si ti to sve vec radio i prosao ti ces se ovde lepo snaci!
Za sve to vreme iako su bili na poslu i crncili :)) njih dvojica su citali novine, gledali tv i razgovarali, Karlos je odradio svoje zamenio zice oko akumulatora i ulje, ispalo je da je akumulator ok tako da su naplatili samo 80 dolara popravku i ulje a cini mi se da je slep ovaj put bio 150 $. Slepanje se placa 65 za izlazak i onda na svaki dodatni kilometar tarifa ( mislim da je za 1km oko 3 $ zavisi od sluzbe do sluzbe). Sto se regularnih servisa tice kada sam ih zvala oni su mi za dijagnostiku i popravku davali cifre u rasponu od 300 do 500 $ plus naravno troskovi slepa.Posle svega iako smo dva puta ko budale platili slep ipak smo dobro prosli, sve ispod 300 dolara je podnosljivo iako nije malo, ali svi znaju da su popravke kola najvece dranje i najgora nocna mora svakog vlasnika automobila, pored osiguranja naravno :))
Evo sta sam naucila : svaka slep sluzba ima svoj reon i nece da zalazi u tudji iako bi to vama mozda bilo jeftinije,
svaki majstor ima dil sa nekom slep sluzbom i odmah ce vam dati njihov broj,
U kanadi je kaznjivo i zabranjeno gurati kola putem ili se improvizovano slepati, ima ljudi koje treba da platite za to :)
takodje je zabranjeno vrsiti popravke u podzemnoj garazi...
ne znam kako stoje stvari sa "uradi sam" varijantom ali koga god da sam pitala svi su odmahivali glavom i rekli pa tu su majstori, sto bi se pravio pametan?
Znaci nista "zlatnoruki" (obozavam taj deo iz Rana ali nisam mogla da nadjem klip he he) a nije bas da se nesto razumemo u ova stranjska kola de treba da skines tocak i izvadis motor da bi stigo do akumulatora...e kad se setim kako je moj cale sedeo iza fice...pa posle lezao pardon sedeo iza peglice, pa onda se gnjavio sa folcikom koji smo od miloste zvali vanglica...a onda je posle dosta godina docekao i da legne ispod lade, mada retko jer se ruska lada kvarila jednom u 100 godina, nju smo od miloste zvali tenk :), sve si mogao da odradis sam, svecice, dizne, kaisevi, ulje , hladnjak, akumulator cak je i mene i sestru ucio sta i kako ako nam se negde ugasi...sto mi je ponekad dobro doslo.
A onda smo dobili polovnu vektru automatik, nista od rucnog snalazenja, samo napravi zzzzzz ugasi se i zakljuca volan na sred puta, ode hidraulika i servo, mozes da se slikas.Jednom se sestri i meni zakljucao u po voznje, umalo nismo ispravili krivinu na nizbrdici i zavrsili u necijoj dnevnoj sobi, jedva sacuvasmo glavu, od tad bas ne verujem u servo i automatike. Mada bitno je odrzavanje, a svi znamo da se tamo kola odrzavaju kad stanu :) i kad moras.
A moze i tako....Se seca neko Pretty Diane ?
http://www.documentary-film.net/search/watch-now.php?&ref=75

Nevolje sa psima

U svim zapadnim ili bar razvijenijim zemljama ima tih krajnosti kada su zivotinje u pitanju, ljudi ih smatraju svojom decom...obozavaju ih i tetose, ponekad preteruju.
Imali smo tu nesrecu da to osetimo na svojoj kozi, pre nedelju dana po obicaju u zgradi je radio samo jedan lift na hiljadu ljudi od 3 predvidjena, iako to ne bi smelo da se desava to nam je ko dobar dan i to skoro svaki dan, jedan lift je na popravci, jedan rezervisu za selidbu a jedan radi.
Ima puno porodica sa malom decom a u lift moze da stane 6toro, cim ja ili neka majka uguramo kolica vise nema puno mesta i talno je guzva, ponekad cekamo i po 15-20 minuta ili duze da bi sisli ili se popeli, to mozda ne deluje puno ali kad si sa malim nestrpljivim detetom itekako jeste.Uglavnom, Aca i ja smo usli sa Aleksom koji je sedeo u kolicima u lift i sa nama je usla zena koja je nosila dete u kenguru i vodila velikog belog psa i jedan komsija indijac, dete je pocelo da se buni pas se unervozio i ujeo Aleksu za nogu proturivsi glavu pored moje noge uspeo je da ga dohvati iako je bio iza Ace i mene koji smo namernio zaklonili bebca, kada sam ga odgurnula uhvatio je moje pantalone i poceo da ih kida, za to vreme lift je stao i komsija i Aca su istrcali sa Aleksom, zena sa detetom i psom je ostala u liftu i otisla.Pregledala sam mu nogu i videla da nema niceg onda sam se malo smirila, imao je tvrde cimice i pas je zgrabio cizmu.Otisli smo sa komsijom da nadjemo portira i prijavimo to, utom se vratila i ta zena sa detetom da nam objasni kako pas ustvari nije njen nego njene komsinice, i da je star i slep i da ga je setala jer je komsinica operisala kicmu itd...uglavnom bilo mi je zao nje jer i ona ima bebu i nije mogla da kontrolise tudjeg psa i ostavila sam da se na tome zavrsi , pogresila sam.Taj pas se mogao okrenuti i zgrabiti njeno dete za nogu, i ona je rekla da ga vise nece setati i da ce mu komsinica kupiti brnjicu...pre par dana sam je videla da ga seta i dalje i bez brnjice, naravno.
Imala sam i ja pse i macke, i cistila za njima i drzala ih tamo gde im je mesto kao zivotinjama, nisam ih pretvarala u ljude ili u svoju decu, zivotinje su zivotinje.
Bilo mi je dosta i zagadjenog travnjaka i terase i toga da ne smem nigde dete da pustim jer su svuda psi i otisla sam da razgovaram sa upravom zgrade, naravno oni su mi rekli da to nije njihov problem i da treba da zovem miliciju ili animal control, i da treba da dezuram napolju pa ako vidim nekog da vodi psa bez povoca ili nije pokupio za njim da zovem zaduzene, da, kao da ja nemam druga posla nego da izigravam balkanskog spijuna za neodgovorne kojima su oni dozvolili da drze zivotinje u stanu, menadzer je rekao "znate po kanadskom zakonu svako ima pravo da drzi ljubimca, i ako im mi zabranimo krsimo njihova ljudska prava..." a gde su tu moja i prava mog deteta? Da smem da udjem bez straha u lift, da mirno spavam nocu, da mogu da uzivam na svojoj terasi i da prosetam travnjakom ispred bez straha da ce me napasti ili ujesti pas ili jos gore bebca...pa, ako vam neko smeta zovite policiju...Da, samo tamo odakle ja dolazim veca je sansa da policija izgrdi tebe sto ih cimas nego onog ko ti pravi problem.Ok, ovde to mora sve po pravilima.
Proslo je dva dana od onog u liftu i Aleksa i ja smo se setali po travnjaku, posle nekog vremena jedna zena je parkirala kola pustila malog terijera da istrci i obavi sta ima na travnjak i ostala u kolima da telefonira, pas se naravno uz lavez odmah zaleteo na nas, oterala sam ga i podigla Aleksu ali on se naravno vratio, opet sam pobesnela, glupaca u kolima mozda cak nije iz ove zgrade cula sam je kako vice u telefon i otisla da joj kazem da psa treba da drzi na uzici na sta se ona okrenula i nastavila da se dere ovaj put na mene da umuknem jer ona razgovara telefonom...to su vam cari Toronta...ljudske odnose u ovom gradu mogu da u vecini slucajeva opisem kao lakat koleno lakat koleno...nazalost, ipak tu i tamo nadje se poneka dobra dusa.
Ovaj put sam odlucila da zovem animal control, uzalud naravno, zena se pokupila i nestala a oni su mi rekli da ja treba da znam ko je ona i u kom stanu zivi da bi oni otisli i opomenuli je, osim toga na moje pitanje kako da se zastitim od takvih situacija rekli su mi da je suzavac ilegalan (mada postoji neki za pse koji mozes da nosis) i da bi najbolje bilo da zovem policiju ili bezim, znaci nikako ne mogu da se zastitim, ako udarim psa rizikujem da ja fasujem zbog animal cruelty, dok docekam policiju kasno je i da naravno oni ne mogu da mi daju nikakav savet osim da reagujem shodno situaciji, sta god im to znacilo.Inace kazna za setanje psa bez uzice je 150 cad, a kazna za ujed je 500 i psa uspavaju.Isuvise bedno ako mene pitate, moje dete je malo, nisko, svaki pas bi mu dosao do lica a onda nema tih para koje mogu da plate teror i stetu koju je jedna zivotinja u stanju da napravi svojim zubima.
Svi vlasnici se kunu da bas njihov pas nece nikog napasti, i opet ti isti psi napadnu kad im se prespoje instikti u glavi, ko zna sta je u stanju da isprovocira neku zivotinju, mene je jednom napao pas koji me je znao godinama i pokidao jaknu sa mene samo zato sto je mirisala na macku, a ja to nisam na vreme skontala.
Naravoucenje, drugi put, nedaj boze, odmah zovem policiju i trazim da se napravi zapisnik, ne zanima me, i vise ne ulazim sa psima u lift a i ako oni pokusaju da ih uvedu kazem da se jako bojim i nek sacekaju drugi lift.
Da stvarno preteruju govori cinjenica da su se u Torontu pojavili advokati za kucne ljubimce koji ce uskoro moci u ime ljubimca da tuze vlasnika ili vlasnike, osim toga vec sada se isti bave brakorazvodnim parnicama gde se odredjuju prava na posete ljubimaca parovima koji ne mogu da se dogovore kome ce pripasti fido.
http://www.theglobeandmail.com/life/article697917.ece
Jos sam pitala vlasnika zgrade da li moze da lepo zamoli stanare da stave brnjicu ako vec uvode psa u lift, i naravno nista, brnjicu moraju da nose samo pitovi koji su ovde ionako ilegalni a ostali psi navodno nisu opasni ili ne ujedaju sta li?
Ma dobro, imam nauk za ubuduce, a i svako ko ovo procita i nadje se u slicnoj situaciji, zovite policiju i shizite , imate human right pravo na to, kao sto oni imaju prava na svoje ljubimce.

Pala vlada...

Sunce udara u prozor, Aleksa i Aca ustali jedan pije mleko drugi se sprema za posao i kaze mi znas da nam je pala vlada, mrmljam u jastuk :"uopste me ne cudi, kako nije jos ranije, tamo vlade padaju ko dobar dan...samo ne znam ko ce sad da vlada" a Aca se smeje i kaze "ne ta vlada, ova ovde", e to nisam mislila da cu cuti skoro rekoh.
Medjutim ispostavilo se da sam se dzabe trzala, padanje kanadske vlade nije bilo ni upola spektakularno kako to ume da bude na balkanu, bez strasnih televizijskih debakala, bez dreke cike i lupanja izloga, bez pucnjave (hm), ma uopste se nije ni osetilo. Mislim kakva je to vlada kad tako lako pada, kod njih to otprilike ide "dobar dan, mi vam vise ne verujemo molimo vas da se udaljite" "aha , dobro, evo doce neko drugi ko zna sta radi ili ce bar da se oproba...", mislim strasno, pa gde su tenkovi, demonstracije,parole, kad jedna vlada treba da padne odma moze film da se snimi od sve drame i dinamike, a ovo jedva da je dospelo u zadnju spicu vesti...kao da poredis pecanje dinamitom i list koji je slucajno upao u vodu.
Pa dobro, ljudi su svi i dalje bezbrizni, nema veze doce bolje vlada, pola njih nije ni svesno da je tamo neki lik izgubio poverenje i da ce sad opet neki izbori, kakva crna politika treba da se spremi za letovanje idu godisnji, kuba, Meksiko, Hjuron...gde cemo ove godine u provod?

Karikiram jel da? Pa naviknuta da se od svega pravi spektakl i mazu oci, prosto ne mogu da verujem da se politika tako malo potencira okolo. Cak ne prolazi ni kao tema za razgovor, ajde da vidim da iskafenises jednu sa bilo kim a da se ne spomene neka politicka ili estradna zverka ili skandal, kakav promasaj, propade kafa, a ovde svako nosi svoju kafu sa sobom pijucka usput po trznom ili parku i nema pojma ko je na vlasti i sta se desava na estradi, a razgovor :"da , da , vrlo hladno danas ali nije kao u alberti, bilo je godina i sa vise snega...." LOL
Pa kakav je to zivot kad ti je jedina briga posao, vreme i letovanje? A gde je tu veliki brat, gde su politicke debate ko je kome sta i koga, gde su tudje muke i problemi, najsveziji komsijski tracevi? Ma dosadno je ljudi kunem vam se :))

E da, posto nam je dosadila zima i sedenje unutra, cim bude doslo malo toplije vreme za setnje idemo da obilazimo toronto i okolinu, tako da ce se postovi verovatno baaas prorediti.Treba da vidim i Nijagaru, leptirarijum, da vodim bebca u zoo, da posetimo Canada wonderland i Canadian place...ima toliko toga sto treba da uradimo, i kad zavrsimo s tim da se preselimo negde drugde pa ispocetka :)

Zelenilo :)

Znam da sam pravila duze pauze, ali nije bilo mnogo toga korisnog o cemu bih mogla da pisem a nije da bas zelim da pisem o svim licnim stvarima , sto bi rekli slavni ne bih da se eksponiram :)
Nedavno smo pomerili sat ali bebac se nije pomerio na letnje vreme, poceo je da mi ne spava preko dana i to mi ostavlja jos manje vremena za ucenje i kuckanje na netu.Kad sam kod vremena upravo je napadalo pola metra snega i napravilo haos u gradu iako je pre neki dan bilo divnih 12 C sa svim znacima proleca, prerano smo se obradovali baba marta se jos ne predaje.
Da ispunim malo srce lepotom i mirisom proleca otisli smo na Canada Blooms, bilo je divno, citava hala je bila dekorisana izlozbenim bastama i namestajem i biljkama, sve je mirisalo na hiljade zumbula, narcisa i lala koje su posadili u cast proleca, cak su u drvenim boksovima okolo cvetale i magnolije.Stvari za prodaju bilo je malo, uglavnom orhideje, seme i med, nista posebno.Jedino sto je svima zapalo za oko su prelepe drvene cinije peskarene iz celih komada drveta, 50 cad po ciniji nije zaustavilo ljude da ih kupuju, stvarno su nesto posebno.
Ja nisam kupila ali nasi prijatelji jesu izgledaju slicno ovoj

Testovi od lekara su mi se vratili cisti, nije bilo kancerogenih celija, i konacno nam je laknulo.
Planiramo sad kad pocne sezona zabavnih parkova i zoo vrtova da malo obidjemo grad i centar jer u mnogim delovima jos nismo bili, tu je Canadian place,Casa Loma, Canada Wonderland i jos gomila mesta koja zelim da vidim i obidjem.Uvek se vise isplati kupiti godisnju ksrtu koja kosta mozda 10 tak dolara vise nego dnevna a ulasci su neograniceni, plus imas popuste za hranu i voznje ili filmove.

Blizi se april i treba da predamo papire za povracaj poreza, u biblioteci i po molovima ima ljudi koji ce sesti i objasniti vam kako to da uradite ili vam za odredjenu sumu uraditi obrazac.Mislim da cemo i to morati da sredimo ovog vikenda.
Ono sto me je kao ljubitelja biljaka i prirode odusevilo je neverovatan izbor semena i stare genetski sacuvane vrste mnogih, npr paradajza, koje se ovde zovu heirloom.
Mislim da sam na jednom sajtu nasla preko 250 varijeteta. Inace nedavno sam kupila kumato, crni paradajz i bas nam se svideo. Blitva neon crazy je u drecavim bojama, watermelon rotkvice su bele spolja a crvene iznutra, a stara vrsta repe ima linije kao lizalica crveno bele unutra, paradajza ima svih boja oblika i velicina cak i mini vrsta povrca za urban balcony garden.

Toronto ima dosta krovnih basti ,rooftop gardens, svuda po velikim zgradama ali ipak malo u odnosu na to koliko zgrada ima .
Inace moto planera i arhitekata grada je "grad u parku" a ne obrnuto :)
Osim toga ovde je zazivelo udruzenje community garden-a gde uz neku minimalnu nadoknadu mozete dobiti parce zemlje za povrce ili cvece u zajednickoj basti i druziti se sa ostalim urbanim bastovanima.
Neke od tih basti, kao npr Thornclif kod mene u komsiluku sav visak proizvoda daju narodnoj kuhinji ili drugim ustanovama koje se brinu za one kojima treba hrana.Prosto mi je divno da vidim voce i povrca usred ogromnog grada, jer iako su parkovi i travnjaci pod konac, fali malo cveca i mirisa basti.

Jos malo pa prolece :)

Sneg je danas zamenila kisa, par dana je bilo oko 3,4 stepena, onda se sneg vratio sa -3 i sad evo vec 3 dana pada kisa, da se ispravim trenutno lije...Ususkani u jastucima i cebadima bebac i ja ovih dana ne idemo napolje, citamo knjige, gledamo crtace i jos se oporavljamo od prehlade, tj on se oporavlja i kasljuca, ja je ove zime nisam ni imala.Nisam stigla da se razbolim jer su mi njih dvojica uvek udarali tempo :)
Malo toga se promenilo, zato i ne pisem, iskreno posle prosle godine prija mi malo mira i stabilnosti, kad sve saberem ipak je bilo puno 2 leta avionom, 3 grada, 3 stana, 2 posla, 2 drzave, 2 kontinenta...sve to za nepunih 6 meseci, mada imalo je svojih cari :)
imala sam tu "cast" da posetim i ovdasnju bolnicu, koja je moram priznati sasvim drugacija od bilo koje koju sam dosad videla, u holu se nalazi restorancic i gift shop a citava zgrada je razdeljena u niz krila i hodnika po abecedi, svako krilo ima svoj salter za prijavu. Od saltera do lekara svi su bili maksimalno ljubazni, cak je bio i kutak za decu, klupica sa bojicama i par igracaka koja je prekratila malo vremena dok smo cekali, imala sam zakazano u 10 a cekala sam do 10:40, i ovde je nekako normalno cekati sat, dva na lekara iako imas zakazano jer uvek nesto iskrsne.Dosad mi se samo jednom desilo da sam usla na vreme, obicno cekamo od pola sata do 2 sata zavisi od dana i od epidemije prehlada ili gripa...ipak s obzirom na 50tak ljudi u cekaonicama mislim da je to bilo dobro prolazno vreme.Dosad smo bili prilicno zadovoljni sa svojim lekarima, svi su nam izlazili u susret i bili maksimalno ljubazni, resili su nam vecinu problema koje smo imali bez mnogo cimanja i slanja okolo.Mislim da nema mnogo razlike od walk in clinic lekara osim sto na svog porodicnog uvek mozes da racunas i da mu trazis da te posalje strucnjaku. Pitala sam kako to ovde funkcionise i on mi je rekao da za vecinu stvari koje nisu u njegovom domenu on zakaze za nas kod strucnjaka i tako je i bilo. Za trudnocu je slicno, ne odrzava je family doctor nego trazite da vas posalje ginekologu koji ce to radi ili eventualno vas preusmeri u bolnicu, nazalost iako svaki reon grada ima svoju bolnicu grad je hronicno prenaseljen tako da se prilicno dugo ceka ako nemate zakazano nego dodjete kao hitan slucaj, jos jedna prednost malih gradova.
Mislim da je jedina prednost velikog grada posao i mozda par atrakcija za porodice ili za mlade i stare bez dece koji zele da uzivaju u zivotu, ostalo je sve precenjeno i maltene isto kao i u manjem gradu. Lepih parkova i kuca, dobrih skola ima svuda jedino je posao taj koji pravi razliku, ali tako je svuda po Kanadi.
Za par godina moracemo svakako da se smestimo negde blizu neke pristojne skole zbog klinca, ovde su pravila slicna, deca iz jedne oblasti idu u odredjenu skolu i ne mogu ici u drugu, e sad prilicno je nezgodno sto su te oblasti u Torontu vrlo jednolicne po pitanju primanja tako da to utice na strukturu i rejting skola. 3km od nas nalazi se najbolja javna osnovna skola u Torontu, na High Pointu gde su sve one divne bogataske vile i imanja i prosek primanja porodica je preko 100, 150 ooo godisnje.Ta skola ima ocenu 10 i mnostvo vannastavnih i sportskih programa koje finansiraju donatori i roditelji, zgrada je od cigala sa staklarnicima i muralima pored ogromnog parka, vrlo lepa skola. Pored nase zgrade nalazi se improvizovana skola za ovu oblast, Flemingdon park, skolu cini desetak metalnih kontejnera postavljenih na betonski parking na cijem je jednom delu vestacka trava i to je teren za sport umesto sale za fizicko koje nema, kontejneri izgledaju neugledno i malo kao oni na gradilistima, a kupatilo se nalazi u glavnoj zgradi koja je udaljena 20tak metara od "ucionica", glavna zgrada je jedina od cigala i u njoj je zbornica i biblioteka.Okolo nema nekog zelenila, s jedne strane je mekdonalds a s druge crkva, okolo su blokovi zgrada.S obzirom da je ovo low income zajednica koju cine imigranti sa relativno losim znanjem jezika skola ima ocenu 4 i nesto sto je vrlo niska ocena za skolu i smatra se losom.
Vecina skola po Torontu ima ocene od 10 pa nadole, prosek ocena u manjem gradu je od 8 ili 9 pa nadole, retko koja skola ima 10.Koga zanima
http://ontario.compareschoolrankings.org/elementary/Default.aspx
i
http://www.compareschoolrankings.org/Index.aspx
Prodavnice su se napunile prvim prolecnim cvecem i gomilom ukrasa za uskrs, suda su zecevi, narcisi, lale i sve mirise na zumbul, napolju je jos daleko miris proleca s obzirom da je sneg jos po travnjacima.
Kupila sam divnu ljubicastu detelinu,schamrock, koje su sada apsolutni hit jer nailazi St Patric's day, koji se slavi 17 marta, u vecim gradovima se organizuju parade npr Toronto i Montreal imaju po jednu.

I u nestrpljenju da dodje prolece uzela sam jos nekoliko biljcica sa sarenim liscem za 2 dolara po saksiji u Roni, koja uzgred ima lepe zavese i stvari za terasu i dvoriste, ja jako volim biljke i bastu, posebno volim korisne i jestive zacine i lekovito bilje, i divno je sto u svako doba godine po relativno pristojnoj ceni uvek moze da se kupi ili veza svezih zacina ili saksijica za kuhinju.
Totalno smo poremetili sezone i smejali se na racun toga pre neki dan, tresnje u januaru, jagode i borovnice u februaru i onda Aca kaze jedva ceka leto da jede lubenice i kukuruz... a u prodavnici 3 vrste lubenica samo nije taj letnji ukus :)

Pffff februar...

Vidim da su se stvari dosta promenile sto se imigracije tice, izgleda da su kritike konacno pocele da imaju odjeka u politici imigracije...brojevi su ograniceni zanimanja promenjena, lista smanjena...naravno sa ove tacke gledista potpuno mi je jasno zasto, ima smisla, nazalost sa tacke gledista svih koji su se nadali da dodju vrlo nezahvalno i surovo.
Prva i vecita mantra koju ovde vrte je zasto uvozite diplomirane kadrove koji ovde ne mogu da rade sa tim diplomama, druga je zasto niste uradili reviziju trzista rada da vidite sta vam je potrebno od struka a sta nema smisla uvoziti ...mozda sam dvaput videla politicke emisije na ovu temu od kad sam ovde, ali ja ionako ne pratim politiku.Uglavnom po onome sto procitam na netu stvari su se bas promenile, kada smo mi aplicirali 2006 nije bilo ogranicene liste zanimanja, zapravo bilo ih je oko 300 na listi i trebali su nam samo poeni i radni staz u struci, osim toga mi smo bili medju poslednjima koji su isli po staroj proceduri pre nego sto su i to promenili.
Sa novom procedurom nisam bas u toku, nekako posle 5 godina vise mi to nije ni bitno.U jednom momentu cekanje vize nam je padalo najteze od svega i mislili smo samo da to prebrodimo, gledajuci unazad sada mi je to pomalo smesno, doci ovde je bilo jako lako u odnosu na sve posle toga, snalazenje, trazenje posla i vecito navikavanje na potpuno drugi svet...svet koji nema nikakve veze sa onim na sta smo navikli.
Shvatili smo po ko zna koji put da nas ceka velika mentalna promena koji nismo mogli ni da zamislimo i da vucemo gomilu ostecenja i kompleksa od vremena provedenog tamo i da cemo to jako tesko ispraviti.Posle par godina, a ponekad i ranije ispostavi se da nikada ne mozes da preseces veze sa onim tamo i da se ta zemlja koliko god je izbegavas stalno vraca kao tema i uzrok raskola, najbanalniji primer je rasprava u porodici da li potrositi 10,000 dolara na odlazak tamo za celu porodicu ili ici 6 puta na kubu, kupiti nov auto, skupiti depozit za nekretninu ili iskoristiti te pare na neki drugi nacin....Odavde je mnogo skuplje otici u posetu tamo, i cini se kao greh baciti godisnju ustedjevinu ili nekoliko plata da bi proveo par dana na mestu od kojeg si pobegao glavom bez obzira, totalni mazohizam :)
Neko dodje do te price za 2 do 3 godine neko dodje odmah posle prve...I svi budu jednako besni i rastrzani sukobljeni sa nemogucim izborom.
To je jos jedna psihicka stavka i stres na koji se treba pripremiti na vreme.
...............................................................................................
Iako je ovo bila jedna od najsneznijih zima u mom zivotu u zadnjih desetak godina, cini mi se da nije bila tako hladna, o grejanju hvala bogu nismo morali da razmisljamo a imali smo i gde da odemo da prosetamo. Skoro da nije prosao dan da nisam isla napolje bar na sat vremena i cini mi se da je ovdasnjih -10 isto kao tamo 1 ili 2, ipak nagore mi je bilo kada duva vetar na -20, imas osecaj da ti dere kozu sa lica.Vec dva dana opet padaju velike paperjaste pahulje i vise ih ne gledam odusevljeno, dojadile su mi, zadnjih desetak dana je bio plus i sneg se skoro otopio pa sam pocela da razmisljam o prolecu, biljkama i cvecu...nedostaje mi zelenilo, belo je bilo zabavno dok je bilo ali sad bi moglo malo promene :)
Ono sto mi se zgadilo je minsko polje u koje su pretvoreni okolni travnjaci, vlasnici pasa su cele zime strajkovali i zatrpavali dela svojih ljubimaca snegom kada se sneg otopio sve oko zgrada je izgledalo kao seosko dvoriste kad kroz njega prodju neke mnogo velike guske...odvratno.Definitivno mislim da ne treba dozvoliti drzanje pasa u zgradama, malo preteruju sa tim kojekakvim pravima, gde su tu moja prava da spavam mirno nocu bez zavijanja i urlikanja ili da prosetam dete stazom a da ne ugazi u gomilu...ja volim zivotinje ali zivotinje ne bi trebalo da zive kao ljudi i obrnuto, ovo je jedna od stvari koja mi se bas ne svidja.
U trznim centrima je zabranjeno uvoditi pse, i jednom sam videla zenu koja je svog psa gurala vezanog u nekakvim kolicima koja su licila na decja, Aca i ja smo se samo pogledali u cudu, delovalo nam je totalno neprirodno.
S druge strane secam se da kad sam bila mala isli smo do manastira Ljubostinje, ja sam imala neke suknja pantalone i mozda 12 godina i kaludjerica mi je rekla da nije red da ulazim u crkvu u pantalonama jer sam zensko, tako da sam ostala u dvoristu i cekala roditelje da izadju...par minuta kasnije parkirao se beli mercedes nemackih tablica iz kog je izasla natapirana gospodja u minicu sa belom pudlicom, nonsalantno je usetala u manastir sa psom pod miskom i jedva pristojno obucena a da joj niko nije ni rec rekao, i ne nije bila turista koji nema pojma vec jedna od mnogih gastarbajtera iz centralne srbije cije su ogromne kuce za upotrebu jednom godisnje sa lavovima na kapijama krasile okolna brda...iako dotad nisam imala neka osecanja prema crkvi i religiji vec tu sam shvatila da ih nikada necu ni imati jer kao i svuda para vrti gde burgija nece :)
Hocu da kazem da psi nisu krivi sto su im vlasnici takvi kakvi su.Nadam se da ce povecati kazne za to jer su za voznju kazne vec ogromne, ali zato nikom ne pada na pamet da vozi pijan sa mogucom kaznom od 12.000 dolara i oduzimanjem vozila i dozvole, i ne mislim da je to preterano ako spase zivot necijeg deteta ili porodice.
Ove zime se samo jednom desilo da je iznenada ujutru pala ledena kisa i za 45 min bilo je 90 sudara na auto putu, ne mogu da zamislim koliko bi ih bilo da nisu svaku noc rigorozno cistili i solili puteve a svaki pravac ima po 8 traka i hiljade automobila koje jure njima.Kao i u Londonu svako jutro dodatnih 2 miliona ljudi se sliva u grad iz okolnih mesta pored svih ostalih koji su krenuli na posao, ipak je to prilican rizik zimi.
Mi smo prelezali 2 virusne prehlade ove zime, i to uglavnom Aca i bebac, bas se resavamo poslednje ture i nadam se da smo zavrsili s tim za ovu sezonu.
Posto smo upali u neku normalu bez velikih trzavica i promena nemam bas puno novosti ili tema za pisanje, ovako mi sasvim odgovara zasad, plata stize tu i tamo se poveca, racuni su svakog meseca isti, grejanje uvek radi, hrana uvek ima iste cene,troskovi su nam isti svakog meseca sto olaksava planiranje unapred i uvek imamo dovoljno za sve sto nam treba bez nervoze i brige, rekla bih da zivimo normalno osim jedne sitnice, necemo biti zadovoljni time zauvek jer zelimo ipak i nesto svoje ovde.
Jos uvek nas cude ogromne cene nekretnina ovde, mada situacija je priblizno isto suluda kao i tamo gde za par kvadrata nekog stana u beogradu u zabacenom selu mozes da kupis celo imanje. kada smo po okolnim ulicama vidjali cene za obicnu kucu od pola miliona do 700.000 mislili smo da ljudi koji imaju para da zive u tim kucama mora da su mnogo bogati...sve dok nismo otisli na high point slucajno, pogresno smo skrenuli u neku ulicu koja nas je odvela do zaraslog zapustenog dela u sred toronta, bas sam prokomentarisala aci kako je cudno da je tako sve zaraslo u zbunje i drvece a nije park vec skoro centar i zasto su to tako ostavili...kada sam iznenada ugledala kako iz mraka isplovljava kao sljasteci brod imanje od 30tak soba , privatnim prilazom, parkom, ogromnim kristalnim lusterom koji se nazire kroz svetlarnik ulaznih vrata i zlatnim figurama na fontanama pred ulaznim vratima...i to ne jedno vec citav blok takvih imanja i kuca koje lice na hotele na 2 km od nase ulice...preterano.Aca se nasmejao i rekao, e ovi su bogati oni tamo su izgleda normalni...ispada da ovde i srednji sloj ima svoj srednji sloj, a od bogatih ima mnogo bogatijih i mnogo vise nego sto smo mi dosad videli, ipak je tamo jedno dedinje a ovde svaki grad ima po nekoliko takvih i mnogo luksuznijih oblasti :)
I eto prodje i februar a macaka nigde...:))

Zivot ide dalje...sve dalje odavde :) (Balasevic)

Ponekad imas osecaj da ne vidis sumu od drveca...ja zaista pokusavam da razumem kanadsko skolstvo i kako sve to funkcionise ali se nakako uvek zapetljam, mislim da mi treba kratak kurs iz toga :)
Osim toga vrlo mi je cudno kada me neko pita pa sta bi zelela da radis u zivotu jer nikada nisam razmisljala na taj nacin, dok su drugi upisivali norveski, arheologiju i ono sto im se cinilo egzoticno i zanimljivo ne mareci gde ce sa tim raditi, ja sam merila i razmisljala koja bi to struka ispunila bar deo mojih stavki na listi, da mogu da je radim (a da nije dosadno i da mi se ne zgadi kao neki poslovi vezani za rad sa ljudima) i da zaista mogu da nadjem posao u tom polju koji nije lose placen.
Postoje tri polja za rad koja trenutno zahtevaju radnu snagu ovde, IT ili informatika, medicina (sestre, briga o starima, lekari, administracija pri klinikama itd) i usluzne delatnosti (racunovodstvo, kancelarijski i bankovni poslovi) naravno postoji i cetvrto polje a to su zanati ali u to se bas ne razumem a za vecinu nije potrebna kanadska diploma vec samo dozvola od zanatskog udruzenja i neko iskustvo i znanje.Stvarno moram jos vise da se informisem o svemu tome jer mi se cini ponekad da pipam u mraku, pogotovo kada naletim na rec ekvivalent jer za svaki moj predmet ili diplomu odande moram da nadjem i naravno platim nekog da me svede na kanadske kriterijume...
to rade ICAS i WES inace, ili PLAR...ima toliko stavki da zaista treba vremena da se sve sazvace i pohvataju sve informacije.
To je isto kao kada u sali kazu da je trazenje posla celodnevni posao.
Izvinjavam se sto malo kasnim sa postovima i moderacijom komentara, ali iako je zima i nemam bas gde da idem neverovatno kako je malo sati u danu da se sve postigne, mame to najbolje znaju :)
Zbog toga i nekih drugih stvari ce ovaj blog morati s vremena na vreme malo da stagnira, inace mi smo prilicno happy sto smo ovde, ponekad nas kao i uvek u zivotu neke sitnice (kad im dozvolimo) izbace iz takta ali onda shvatimo da uvek postoji druga strana svega a pri tom ne mislim na zivot u kanadi nego na zivot uopste.
Aca je zadovoljan svojim poslom i platom, firma mu pruza dovoljno sansi da napreduje i usavrsi svoje znanje o njihovom trosku samo ako ima volje i vremena, s vremena na vreme biva nagradjen za svoj trud ili pohvalom od strane sefa ili novcano.
Nedavno mu je sefica rekla da mu se izvinjava ako mu ponekad na nesto skrene paznju, i da je njen posao da njeni radnici budu zadovoljni...e sad ce zli jezici reci pa da da bi vise radili itd itd i donosili para firmi itd, ali iskreno mene bas briga sta ce ko da kaze dok god posteno placaju i mi mozemo posteno da zivimo od svojih primanja, a mozda i da nam ponekad ostane...Dolazak u Kanadu je doneo jos jednu dobru stvar za mene, onaj rutinski pregled kod lekara mi je na neki nacin spasao zivot jer je mladez na vratu zbog kog sam prvenstveno otisla, koji mi je pravio probleme zadnjih meseci boleo me i krvario, bio kancerogen i sada su ga uklonili na vreme pre nego sto mi je napravio neki veci problem.
Znajuci sebe da sam ostala tamo, vratila bih se na posao i ignorisala ga, nastavila bih da ne obracam paznju jer bi me mrzelo da se patim sa nasim lekarima redovima i cekanjem i ko zna sta bi posle bilo...ovako sam imala i vremena i opcija da mi neko uradi kompletan sken svega zivog i kaze u kakvom mi je stanju organizam i na sta treba da obratim paznju...i da sredi to sto ne valja.
Jos jedan dokaz da je istina ona izreka da kad vas nesto lose strefi ima i ono "ko zna zasto je to dobro", dobro mozda ne bas uvek ali u vecini slucajeva.
Sto mi je pun knjiga, nesto je za ucenje nesto za razonodu, obozavam ovdasnje biblioteke :), ceka me drugi posao i decji rodjendan i druzenje sa "sapatnicima" imigrantima u Kanadi.Cujemo se kasnije, pozdrav :)