Pocinje najbolje doba godine i moj omiljeni deo, sredina i kraj avgusta preko dana je prijatnih i vetrovitih 25-29 a uvece zahladni, moja drugarica kaze da je u njenom delu Alberte dosta iznad Edmontona nocna vec uspela da se spusti na 2 pre neki dan,i da joj je basta nastradala, pre par godina imali su sneg prvog juna koji joj je pobio sve sto je zasejala.Frizider nam je pun ulova sa moje omiljene pijace koju ne mogu da omasim subotom ujutru, u vecini slucajeva nadjem sve sto mi je potrebno nekad cak i vise, par puta sam probala da kupim stvari koje nisam nikad kuvala a onda sam odustala jer nisu lepo ispale, tipa nekih repa i drugog cudnog korenja, ne verujem da bi me i nuzda naterala da jedem te stvari :(
Pokusala sam sve moguce varijante ali moj mali probirljivac ne zeli da jede ono sto mi jedemo i kuvamo, zivi na krompiricima, sendvicima i tu i tamo kojim parcetom mesa, u stanju je da popije pola litre mleka na dan...od voca uspemo da se provucemo sa bananom i ponekom jabukom a sve ostalo strpam u blender i tako mu doskocim, u svakom slucaju vocni smoothie sa medom je uvek fantastican.Zato me je zabrinuo meni koji nam je vrtic poslao za sledeci mesec, pitam se kako ce to izgledati ...
Na primer za uzine su navedene opcije grickanje celera sa umakom,seckano voce sa krekerima,banana kolac sa mlekom, kockice sira sa jabukama i sokom, tortilje sa hummusom i sargarepe, za rucak przene spageti tikve sa cuftama, brokoli na pari, jabuke i hleb, piletina sa povrcem, ananas,pirinac, kukuruz i hleb, kobasica sa dinstanim povrcem, krompir, voce, grasak i hleb...itd
Rucak uvek ukljucuje kuveno jelo, prilog od povrca, vocnu salatu i neki skrobni deo tipa pirinac ili krompir i hleb, ali nesto imam osecaj da ce moj klinac zavrsiti samo sa onim "i hleb" :) mada se nadam da ce primenom principa koji u njegovim godinama dobro funkcionise :monkey see, monkey doo, pokusati da proba i drugu hranu.
Retko kad mi se desi da se zazelim neke hrane, i u vecini slucajeva kada je to u mojoj moci uzmem i napravim je sama, naravno nije to to ali moj trud se isplati jer uzivam u onom sto radim. Ima stvari koje ovde notorno necu pronaci, npr sveze smokve ili sljive,ogrozd i ribizle, i dok mi mama javlja da su se i pored one paklene letnje zege njihove sljive ispred kuce savile do zemlje od roda i da ne znaju sta ce s njima, ja ovde nadjem samo jednu sacicu odnekud sa Nijagare i to za 5 $ 400g sto je u odnosu na druge cene puno, daleko od toga da sam ja neki ljubitelj sljiva ali nisam pojela nijednu za 2 godine pa sam ih uzela od zelje i mozda za knedle :) ako ostane hehe Doduse ima sijaset nekih kineskih okruglih zutih i rozih sljiva ali ne i ovih na koje smo tamo navikli plavih sa brasnavom ljuskom.
Cene na pijaci variraju od mesta prodavca, sto dalje idete od centra ka ivicama to su stvari jeftinije, ponekad su najeftinije izdvojene prikolice do same ograde ka izlazu, i najskuplji su oni najblizi drvenim barakama gde je meso, hleb i sir, kolaci i druga spremljena hrana.Neke stvari su jeftinije u prodavnicama, ali znam da je sva hrana na pijaci dosla sa lokalnih farmi i da je sveza tako da mi par dolara razlike i ne znaci mnogo ako znam da ide u lokalne dzepove a ne u Ameriku ili Kinu, ljudi se ponose svojim farmama svaka tezga ima ogromnu reklamu sa prezimenom porodice koja drzi farmu, to mi olaksava da zapamtim gde sam sta uzela a da mi se bas dopalo kao ranobojni i presladak ceri paradajz sa Neumman farme i sledeci put kada sam ponovo otisla do njih i pohvalila im proizvod dobila sam cvece na poklon od prodavca, koje sam posle morala da objasnjavam dragom hehehe za par dolara moze se uzeti buket poljskog cveca, suncokreti ili gladiole, poredjenja radi buketi secenog cveca su oko 12$ u prodavnicama i nikada ih ne kupujem jer vise volim zive biljke u saksijama.
Ako ikada naidjete negde na teglu Wellesley apple Butter sa zutom nalepnicom, probajte ga stvarno je nesto novo a jako, jako lepo.Pravi se samo od cistih jabuka bez dodatka secera ili drugih stvari i ima fantastican ukus.
Sto se cena na pijaci tice ima nekoliko opcija 2.5 $ za korpicu (koja pretpostavljam ima oko 500g) npr boranije ili jagoda, dve korpice za 4$ ili kofa npr paprike za ajvar za 10$, takodje stvari kao patlidzan, dinja, lubenice mogu da se kupe za 1 ili 2 $ kom.Sto manje prodavaca ima neku stvar to je ona skuplja, npr korpica sljiva ili ribizli je 5$, a ako neko ima smokve onda je 6 kom 6$,domaci hleb je 2$ ili 3 za 5.Breskve i nektarine sa Nijagare su od 12 do 15 dolara po korpi od otprilike 3kg, i iako mi nikad ne pada na pamet da se cenjkam prodavci mi skoro uvek ponude da mi smanje cenu ako uzmem vise.
Pored toga sto je trenutno busker festival u Waterloo ulicni sviraci, klovnovi i zabavljaci mogu se naci i na pijaci, juce smo prisustvovali amiskoj aukciji konja i prodaji stoke, konji su ovde prelepe i veoma cenjene zivotinje jer ih koriste za sve poslove i prevoz, pa su im i cene prilicne.Vecinom su to vitki osrednje visoki smedji vranci ali imala sam tu srecu da vidim i dva radna shire konja koji su mi velicanstveni, ko se seca pipi duge carape - to su ogromni jaki konji koristeni za tezak rad sa fantasticnim repovima i "pantalonama" na donjem delu nogu. Par ovih ogromnih zivotinja vuce zatvorenu kociju od 20tak mesta za turiste po okrugu u razgledanje.
Moj sin je zakljucio da su horses yummy iz nekog razloga jako su mu se dopali, a mi smo se smejali, uopste nije pokazivao neki strah od njih iako su bili ogromni spram njega.Obavezno moramo da udjemo u stalu sa kravama da im se javi i da ga pustimo da se penje na "dvorac" od bala slame ispred stale.I na pijaci i u gradskom parku postoji mini farma tj deo sa domacim zivotinjama koje klinci mogu maltretirati i hraniti, iskreno nije mi uzivancija da se usred gradskog parka sukobim sa opojnim mirisom svinjca ali deca su odusevljena prasicima.Tu su i curke, kokoske, zecevi, srne,lame i ko zna sta sve ne...
Danas je http://www.linkpicnicfestival.com/ pa mozda i stignemo do njega popodne.
Za one koji su ovde ili u okolini koristan link :)
http://365-kw.com/
Showing posts with label hrana. Show all posts
Showing posts with label hrana. Show all posts
Sunday, August 26, 2012
Friday, November 26, 2010
Drugi vozac
Jos uvek nismo zavrsili borbu sa osiguravajucim kompanijama ovde, neko bas ima srece pa ubode dobru tarifu a ja nikako da se izborim za podnosljivu mesecnu ratu.
Za one koje zanima problem je sledeci, svi novodosli bez obzira na vozacki staz u svetu osim u nemackoj i jos nekim boljim evropskim zemljama se tretiraju isto kao kanadski pocetnici koji nemaju iskustva, sto ih svrstava u visoko rizicnu kategoriju pogodnu za dranje.Buduci da se osiguranja obracunava po principu ko vozi kola, gde stanuje i kuda ide Toronto i Vankuver su naravno jedni od najskupljih gradova u Kanadi po tom pitanju, Toronto ubedljivo.
Po njihovom proracunu nasa mesecna rata za osiguranje kola koja su nas kostala 900 cad treba da iznosi 400 cad, po toj logici ja bih za osiguranje od dva meseca mogla da kupim jos jedna kola...Uzalud im objasnjavamo da ta kola 5 dana stoje u garazi, jer je Aci posao na 5 minuta i da ih koristimo samo za nabavke i posete vikendom i to mozda 1 ili 2 odlaska negde u toku 7 dana...ne vredi.Dosad smo nabavili sve moguce papire i platili 100 cad prevoda i jos nisu zadovoljni. Trazili su da dokazemo da tamo nikada nismo imali udes, potrazivali od osiguranja itd. Izvadili smo papir iz Mup-a na kome pise da nikada za 12 godina vozackog staza nismo imali udes (na ime vozaca kola a to je Aca)
izvadili smo papire iz svih osiguravajucih kuca da nikada nismo imali potrazivanja od njih niti prijavljene udese ili stetu...e sad tu lezi zec,
kola su bila na moje ima a ne na njegovo, jer su bila svadbeni poklon od mojih. Sad kako Kanadjani da shvate da tamo nije bitno na cije su ime kola i da svako moze da ih vozi jer su osigurana kola a ne osoba kao ovde, nema sanse da da to skontaju ili nece, po 55 put im govorim da je to porodicni auto i da tamo nema prvog i drugog vozaca a oni mi uporno traze da dokazem da je moj muz vozio ta kola...pa ljudi kaaaakooo da vam dokazem??? Neka osiguranje u Srbiji napise da je on bio drugi vozac tih kola, hm, zamislite sad prekookeanski razgovor sa poluobavestenim sluzbenikom nekog naseg kvazi osiguranja koji nema pojma o cemu ja govorim, kakav drugi vozac, kako oni to da znaju, a i oni ne izdaju takve dokumente...I gde je meni dokaz da je iko ikada od nas dvoje vozio ta fantomska kola koja mora da su isla okolo sama kao u filmovima, i verovatno napravila 1000 udesa dok smo mi spavali...Vec mesec dana imam glavobolje od same pomisli da moram opet nekog da zovem iz nekog osiguranja bilo gde na svetu, na stranu to sto mislim da su jezive pijavice koje vam sisaju novcanik godinama i ako se nesto desi placacete jos vise, ako se nista ne desi placali ste ceo zivot za dzabe i pare je pojela maca.
Da skratim, bilo bi dobro ako imate sledece papire kada krenete ovamo:
izvod iz mupa da niste imali udese (zadnjih 4 ili vise godina)
Izvod iz osiguranja na svoje ime da niste potrazivali nista takodje u zadnjih 4 ili vise godina
i pismo od konzulata, koje vadite ovde, da imate vise od godinu dana voznje u srbiji ( sa tim pismom na polaganju vam se priznaju te godine da biste mogli da odmah polazete za visu kategoriju G kanadske vozacke dozvole, i te godine vam se upisuju ovde u vozacki staz)
itd.
Pijacarenje i cenkanje sa agentima i osiguravajucim kucama je samo jedan deo nocne more vezane za tkzv. usluzne delatnosti, internet, telefonskih i tv provajdera, udaranja zescih kazni kad hocete nesto da otkazete jer znate da vas deru bez milosti, ili jos gore kada to prekasno shvatite posle razgovora sa nekim ko za iste usluge placa trostruko manje i cudi se kako ste tako lose prosli...I sada ce moja paranoicna proslost da vice iz ugla svesti -pa i ovde je ko koga kako zavrne samo na fin nacin, jedina razlika je u tome sto imate izbora da se borite da ne budete zavrnuti da se dobro informisete o svim detaljima ugovora pre nego sto ga potpisete i da ako vam se nesto ne dopada to promenite, jer ipak musterija je uvek u pravu, i nijedna velika firma nece zbog par desetina dolara da rizikuje losu internet kampanju na svoj racun ili sud.Ipak nije bas tako kao tamo, ipak neko nadje nacin da sebi sredi dobar dil, neko se snadje a neko plati,treba imati i malo srece kada su ove gluposti u pitanju.
Da se vratim na vedrije teme, jos uvek mi je smesno kada cujem svoje ime i prezime iz usta svih mogucih naroda, toliko je neprepoznatljivo da je to strasno, tako su jedan dan trazili tandzu elmzn a ja nisam skontala da sam to ja, Tandza zvuci kao neko indijsko ime boze me sacuvaj, a kod lekara su pola sata zvali nekog ko se zove Aljaska dok nisam skontala da zovu mog aleksu...Alaska, ko bi jos dao detetu takvo ime? Mada ima dosta Dakota, Medisona, DZorzdija i ostalih drzava. Ono sto ce vas jos vise zacuditi je kada skontate da osoba sa srpskim imenom i prezimenom koja vam prilazi ne samo da ne zna srpski vec je kinez ili crnac, Danilo prezime na ...ic je Filipinac, tata odande , mama filipinka, klinac Kanadjanin...gomila primera, neverovatno mi je to zanimljivo :))
Kada smo pre par dana na slavi pricali o tome kako su se ljudi iz srbije zenili sa crnkinjama, kineskinjama i svim ostalim nacijama ovde, Kristina (libanka a muz srbin) je prokomentarisala u sali : ovi vasi muskarci svuda svrljaju i stignu :)
ali zato kada je pre par meseci sestra od poznanice odande otisla da zivi sa crncem, cela zajednica "nasih" pogotovo muskaraca ju je jednoglasno pljuvala zbog tog.
Ne znam da li to ima veze sa muskim egom i strahovima ili sa balkanskom kseno i ostali fobijama ali nikako mi nije imalo smisla da je u redu da se muskarci zene tudjim zenama ali nije u redu da se zene udaju za druge vere i nacije...
Opet ja s teme na temu,
bili smo u Value village, velikom second hand lancu. Ovaj put sam imala vremena da ceprkam po stvarima i vecina nije vredna truda ali stvarno moze da se vidi i nadje svasta.Npr, zimska nike jakna za 8 dolara, kaput sa krznom za 20, majce raznih marki, boja i proizvodjaca od najobicnijih do kelvin klajna i dolce i gabane za 3 do 10 dolara, gomila posudja, jorgana, jastuka, decje garderobe, obuce sve po simbolicnim cenama uglavnom ispod 10 dolara. Pored svega toga ima i pantalona, sakoa, kosulja za posao, svecane odece, balskih haljina, kostima...kad smo bili klinci odlazili smo jedni kod drugih i menjali se garderobe, preturali po ormanima i preoblacili se u tudje stvari, mene ovo podseca na takvu igru, imas nesto sto ti ne treba vise, malo je ili veliko, odneses tamo i das ili zamenis za nesto drugo, poklonis u dobrotvorne svrhe i jednostavno recikliras stvar koja ti ne treba tako sto ce je neko drugi kome bas to treba jos koristiti...zato me i ne cudi da je od 50 musterija koje pomno prelistavaju tone okacene odece 49 zena u potrazi za nekom posebnom i jeftinom krpicom. Naravno da nisam odolela, kupila sam sportske pantalone za zimu i 4 majce za 30tak dolara, poredjenja radi jedna takva majca u radnji kosta 20.Naravno da mogu da kupim samo jednu stvar u butiku za te pare, ali ne vidim zasto bih. Prosli put kad smo bili u trznom centru u Hilfingeru je bilo opste snizenje od 70% za neke stvari, duks koji je neko mode radi placao 100 dolara sada je sa porezom iznosio 35, ako im se isplati da ga prodaju po toj ceni zamislite koliko hronicno deru jadnike koji te stvari kupuju po regularnoj ceni. U istom butiku zenska majca koja je kostala 40tak dolara, na snizenju je bila 15, reci cete snizenja su super, ali ko je tu lud ? Verovatno bi je po istoj logici prodali za 10 $ i jos bi imali zaradu, a kad izadje iz mode za tu sezonu i ne bude prodata, verovatno ce zavrsiti u nekom Value vilage ili slicnom objektu za 7,8 dolara.
Izbacivanje neprodate sezonske robe se zove clearance, postoje i clearance centri za svu mogucu robu gde velike prodavnice salju stvari da vrate makar deo njihove vrednosti, spominjala sam winners outlete za malo skuplje stvari ali ima i onih za bas svakakve stvari, jedino sto treba pronaci jedan od tih centara i imati dosta vremena na raspolaganju da pretrazite gomilu raznoraznih stvari, i onda posto velicine vise ne vaze mozete da nadjete divne stvari koje vam se dopadaju samo u XS ili XXL varijanti...
Velicine su inace:
XS extra small, S small, M medium ,L large,XL extra large,XXL extra extra large, XXXL ??? sta reci, jadan taj koji to mora da trazimedju odecom... a ovde ima i neka oznaka P ili SP koja oznacava petit i znaci da je odeca malo kraca od regularne tj za nize osobe kada P stoji pored drugog slova npr M/P -meni takve pantalone super odgovaraju jer ne moram nista da skracujem.
http://www.sears.ca/content/resource-centre/sizing-info/women
donji ves
http://www.sears.ca/content/resource-centre/sizing-info/women/bras-and-fitment
a za momke link je:
http://www.sears.ca/content/resource-centre/sizing-info/men
Odeca za decu se oznacava po mesecima do 24 uglavnom, a posle oznakama 1T, 2T i 3T do 5T, sto znaci 1 year old toddler itd. inace moj bebac iako ima jednu godinu nosi odecu 2 i 3T jer su kalupi manji a on izgleda malo odskace od kanadskog standarda...ipak ima kineske dece koja su mnogo sitnija od njega a istog uzrasta.
Posle 5T idu decje velicine od 4 do 20 ali da ne objasnjavam evo liste
http://www.sears.ca/content/resource-centre/sizing-info/measuring-for-kids
Obuca se takodje oznacava drugacije, najcesce ce vam trebati broj 8 ili 9 jer je to nasih 38 i 39, to je bar lako zapamtiti, 10 je naravno 40.
Posle smo otisli u Superstore, restoran je vec bio zatvoren ali otkrila sam nesto novo- posle zatvaranja restorana u prodavnici, sva preostala hrana, meso i rostilj u kutijama slozi se na gomilu i prodaje upola cene, jupi, tako sam dobila celo pile sa raznja za samo 3 dolara ( inace je oko 7 ili 8).
U medjuvremenu se otvorila velika kineska prodavnica pored zgrade sa gomilom svezeg egzoticnog voca i povrca po niskim cenama i sa kineskim restoranom unutra, jos jedan plus ovom komsiluku pored naucnog centra.Uskoro se otvara i sve za dolar pored nje i poljska mesara sa delikatesama i evropskom robom preko puta.Mislim da cu sada stvarno imati sve na jednom mestu.
S obzirom da ide sezona praznika i imacete malo vremena za filmove i druzenje evo nekoliko stvari koje ja zelim da pogledam uskoro :)
Za one koje zanima problem je sledeci, svi novodosli bez obzira na vozacki staz u svetu osim u nemackoj i jos nekim boljim evropskim zemljama se tretiraju isto kao kanadski pocetnici koji nemaju iskustva, sto ih svrstava u visoko rizicnu kategoriju pogodnu za dranje.Buduci da se osiguranja obracunava po principu ko vozi kola, gde stanuje i kuda ide Toronto i Vankuver su naravno jedni od najskupljih gradova u Kanadi po tom pitanju, Toronto ubedljivo.
Po njihovom proracunu nasa mesecna rata za osiguranje kola koja su nas kostala 900 cad treba da iznosi 400 cad, po toj logici ja bih za osiguranje od dva meseca mogla da kupim jos jedna kola...Uzalud im objasnjavamo da ta kola 5 dana stoje u garazi, jer je Aci posao na 5 minuta i da ih koristimo samo za nabavke i posete vikendom i to mozda 1 ili 2 odlaska negde u toku 7 dana...ne vredi.Dosad smo nabavili sve moguce papire i platili 100 cad prevoda i jos nisu zadovoljni. Trazili su da dokazemo da tamo nikada nismo imali udes, potrazivali od osiguranja itd. Izvadili smo papir iz Mup-a na kome pise da nikada za 12 godina vozackog staza nismo imali udes (na ime vozaca kola a to je Aca)
izvadili smo papire iz svih osiguravajucih kuca da nikada nismo imali potrazivanja od njih niti prijavljene udese ili stetu...e sad tu lezi zec,
kola su bila na moje ima a ne na njegovo, jer su bila svadbeni poklon od mojih. Sad kako Kanadjani da shvate da tamo nije bitno na cije su ime kola i da svako moze da ih vozi jer su osigurana kola a ne osoba kao ovde, nema sanse da da to skontaju ili nece, po 55 put im govorim da je to porodicni auto i da tamo nema prvog i drugog vozaca a oni mi uporno traze da dokazem da je moj muz vozio ta kola...pa ljudi kaaaakooo da vam dokazem??? Neka osiguranje u Srbiji napise da je on bio drugi vozac tih kola, hm, zamislite sad prekookeanski razgovor sa poluobavestenim sluzbenikom nekog naseg kvazi osiguranja koji nema pojma o cemu ja govorim, kakav drugi vozac, kako oni to da znaju, a i oni ne izdaju takve dokumente...I gde je meni dokaz da je iko ikada od nas dvoje vozio ta fantomska kola koja mora da su isla okolo sama kao u filmovima, i verovatno napravila 1000 udesa dok smo mi spavali...Vec mesec dana imam glavobolje od same pomisli da moram opet nekog da zovem iz nekog osiguranja bilo gde na svetu, na stranu to sto mislim da su jezive pijavice koje vam sisaju novcanik godinama i ako se nesto desi placacete jos vise, ako se nista ne desi placali ste ceo zivot za dzabe i pare je pojela maca.
Da skratim, bilo bi dobro ako imate sledece papire kada krenete ovamo:
izvod iz mupa da niste imali udese (zadnjih 4 ili vise godina)
Izvod iz osiguranja na svoje ime da niste potrazivali nista takodje u zadnjih 4 ili vise godina
i pismo od konzulata, koje vadite ovde, da imate vise od godinu dana voznje u srbiji ( sa tim pismom na polaganju vam se priznaju te godine da biste mogli da odmah polazete za visu kategoriju G kanadske vozacke dozvole, i te godine vam se upisuju ovde u vozacki staz)
itd.
Pijacarenje i cenkanje sa agentima i osiguravajucim kucama je samo jedan deo nocne more vezane za tkzv. usluzne delatnosti, internet, telefonskih i tv provajdera, udaranja zescih kazni kad hocete nesto da otkazete jer znate da vas deru bez milosti, ili jos gore kada to prekasno shvatite posle razgovora sa nekim ko za iste usluge placa trostruko manje i cudi se kako ste tako lose prosli...I sada ce moja paranoicna proslost da vice iz ugla svesti -pa i ovde je ko koga kako zavrne samo na fin nacin, jedina razlika je u tome sto imate izbora da se borite da ne budete zavrnuti da se dobro informisete o svim detaljima ugovora pre nego sto ga potpisete i da ako vam se nesto ne dopada to promenite, jer ipak musterija je uvek u pravu, i nijedna velika firma nece zbog par desetina dolara da rizikuje losu internet kampanju na svoj racun ili sud.Ipak nije bas tako kao tamo, ipak neko nadje nacin da sebi sredi dobar dil, neko se snadje a neko plati,treba imati i malo srece kada su ove gluposti u pitanju.
Da se vratim na vedrije teme, jos uvek mi je smesno kada cujem svoje ime i prezime iz usta svih mogucih naroda, toliko je neprepoznatljivo da je to strasno, tako su jedan dan trazili tandzu elmzn a ja nisam skontala da sam to ja, Tandza zvuci kao neko indijsko ime boze me sacuvaj, a kod lekara su pola sata zvali nekog ko se zove Aljaska dok nisam skontala da zovu mog aleksu...Alaska, ko bi jos dao detetu takvo ime? Mada ima dosta Dakota, Medisona, DZorzdija i ostalih drzava. Ono sto ce vas jos vise zacuditi je kada skontate da osoba sa srpskim imenom i prezimenom koja vam prilazi ne samo da ne zna srpski vec je kinez ili crnac, Danilo prezime na ...ic je Filipinac, tata odande , mama filipinka, klinac Kanadjanin...gomila primera, neverovatno mi je to zanimljivo :))
Kada smo pre par dana na slavi pricali o tome kako su se ljudi iz srbije zenili sa crnkinjama, kineskinjama i svim ostalim nacijama ovde, Kristina (libanka a muz srbin) je prokomentarisala u sali : ovi vasi muskarci svuda svrljaju i stignu :)
ali zato kada je pre par meseci sestra od poznanice odande otisla da zivi sa crncem, cela zajednica "nasih" pogotovo muskaraca ju je jednoglasno pljuvala zbog tog.
Ne znam da li to ima veze sa muskim egom i strahovima ili sa balkanskom kseno i ostali fobijama ali nikako mi nije imalo smisla da je u redu da se muskarci zene tudjim zenama ali nije u redu da se zene udaju za druge vere i nacije...
Opet ja s teme na temu,
bili smo u Value village, velikom second hand lancu. Ovaj put sam imala vremena da ceprkam po stvarima i vecina nije vredna truda ali stvarno moze da se vidi i nadje svasta.Npr, zimska nike jakna za 8 dolara, kaput sa krznom za 20, majce raznih marki, boja i proizvodjaca od najobicnijih do kelvin klajna i dolce i gabane za 3 do 10 dolara, gomila posudja, jorgana, jastuka, decje garderobe, obuce sve po simbolicnim cenama uglavnom ispod 10 dolara. Pored svega toga ima i pantalona, sakoa, kosulja za posao, svecane odece, balskih haljina, kostima...kad smo bili klinci odlazili smo jedni kod drugih i menjali se garderobe, preturali po ormanima i preoblacili se u tudje stvari, mene ovo podseca na takvu igru, imas nesto sto ti ne treba vise, malo je ili veliko, odneses tamo i das ili zamenis za nesto drugo, poklonis u dobrotvorne svrhe i jednostavno recikliras stvar koja ti ne treba tako sto ce je neko drugi kome bas to treba jos koristiti...zato me i ne cudi da je od 50 musterija koje pomno prelistavaju tone okacene odece 49 zena u potrazi za nekom posebnom i jeftinom krpicom. Naravno da nisam odolela, kupila sam sportske pantalone za zimu i 4 majce za 30tak dolara, poredjenja radi jedna takva majca u radnji kosta 20.Naravno da mogu da kupim samo jednu stvar u butiku za te pare, ali ne vidim zasto bih. Prosli put kad smo bili u trznom centru u Hilfingeru je bilo opste snizenje od 70% za neke stvari, duks koji je neko mode radi placao 100 dolara sada je sa porezom iznosio 35, ako im se isplati da ga prodaju po toj ceni zamislite koliko hronicno deru jadnike koji te stvari kupuju po regularnoj ceni. U istom butiku zenska majca koja je kostala 40tak dolara, na snizenju je bila 15, reci cete snizenja su super, ali ko je tu lud ? Verovatno bi je po istoj logici prodali za 10 $ i jos bi imali zaradu, a kad izadje iz mode za tu sezonu i ne bude prodata, verovatno ce zavrsiti u nekom Value vilage ili slicnom objektu za 7,8 dolara.
Izbacivanje neprodate sezonske robe se zove clearance, postoje i clearance centri za svu mogucu robu gde velike prodavnice salju stvari da vrate makar deo njihove vrednosti, spominjala sam winners outlete za malo skuplje stvari ali ima i onih za bas svakakve stvari, jedino sto treba pronaci jedan od tih centara i imati dosta vremena na raspolaganju da pretrazite gomilu raznoraznih stvari, i onda posto velicine vise ne vaze mozete da nadjete divne stvari koje vam se dopadaju samo u XS ili XXL varijanti...
Velicine su inace:
XS extra small, S small, M medium ,L large,XL extra large,XXL extra extra large, XXXL ??? sta reci, jadan taj koji to mora da trazimedju odecom... a ovde ima i neka oznaka P ili SP koja oznacava petit i znaci da je odeca malo kraca od regularne tj za nize osobe kada P stoji pored drugog slova npr M/P -meni takve pantalone super odgovaraju jer ne moram nista da skracujem.
http://www.sears.ca/content/resource-centre/sizing-info/women
donji ves
http://www.sears.ca/content/resource-centre/sizing-info/women/bras-and-fitment
a za momke link je:
http://www.sears.ca/content/resource-centre/sizing-info/men
Odeca za decu se oznacava po mesecima do 24 uglavnom, a posle oznakama 1T, 2T i 3T do 5T, sto znaci 1 year old toddler itd. inace moj bebac iako ima jednu godinu nosi odecu 2 i 3T jer su kalupi manji a on izgleda malo odskace od kanadskog standarda...ipak ima kineske dece koja su mnogo sitnija od njega a istog uzrasta.
Posle 5T idu decje velicine od 4 do 20 ali da ne objasnjavam evo liste
http://www.sears.ca/content/resource-centre/sizing-info/measuring-for-kids
Obuca se takodje oznacava drugacije, najcesce ce vam trebati broj 8 ili 9 jer je to nasih 38 i 39, to je bar lako zapamtiti, 10 je naravno 40.
Posle smo otisli u Superstore, restoran je vec bio zatvoren ali otkrila sam nesto novo- posle zatvaranja restorana u prodavnici, sva preostala hrana, meso i rostilj u kutijama slozi se na gomilu i prodaje upola cene, jupi, tako sam dobila celo pile sa raznja za samo 3 dolara ( inace je oko 7 ili 8).
U medjuvremenu se otvorila velika kineska prodavnica pored zgrade sa gomilom svezeg egzoticnog voca i povrca po niskim cenama i sa kineskim restoranom unutra, jos jedan plus ovom komsiluku pored naucnog centra.Uskoro se otvara i sve za dolar pored nje i poljska mesara sa delikatesama i evropskom robom preko puta.Mislim da cu sada stvarno imati sve na jednom mestu.
S obzirom da ide sezona praznika i imacete malo vremena za filmove i druzenje evo nekoliko stvari koje ja zelim da pogledam uskoro :)
Sunday, November 21, 2010
Status quo
Kada se svemocno oko googla spusti na ovaj grad vidi se da Toronto ima nekoliko zila kucavica. Preko nedelje njima struje reke bele i crvene krvi sacinjene od svetlosti hiljada automobila koji nesmetano ali sporo struje arterijama zvanim 401,404,103,407,Queen Elizabeth Way ili Gardiner i moj veciti put do centra Don Valley Parkway.
Postoji nekoliko kategorija puteva, o tome cete uciti kad budete polagali za vozacku ali ono sto mi je cudno je da ovi poslednji i verovatno najpoznatiji (posle brzih ili express way kako ih ovde zovu sa oznakama koje pocinju na 400) kao sto je Gardiner i Parkway imaju za razliku od drugih na koje upucuju velike plave table za oznaku mali zeleni krug koji je vrlo lako prevideti na semaforu.Po neobicnoj navici ovdasnjih projektanata Gardiner se do centra zove jednim imenom a negde posle se pretvara u Queen Elizabeth Way...slicna stvar je sa velikim ulicama koje imaju smerove po stranama sveta posle neke tacke,npr Eglinton East i Eglinton West, na sta nam je prilicno tesko da se naviknemo, s obzirom da ako trazite 3000ti broj u nekoj ulici dugoj 50tak km a on moze biti na dve razlicite strane ceka vas dug put ako promasite adresu.Ponekad se ulice do raskrsnice sa prvom vecom zovu jednim imenom a od raskrsnice je to druga ulica tj ima drugo ime.Snalazenje po ovom gradu zahteva vecitu paznju i proucavanje mapa ,posebno za one koji kao mi nisu kupili GPS,ali posle nekog vremena jednostavna logicki i matematicki pravilna shema krvotoka grada ti se ucrta u mozak i znas kako da preko velikih ulica stignes tamo gde si naumio.
Danas smo, vracajuci se iz Etobika sa slave prijatelja lebdeli iznad centra Gardinerom posmatrajuci ogromne talase koje je ledeni vetar dizao na jezeru iza oblakodera.Meni taj centar grada sa neverovatno visokim kulama i spavaonicama iznad poslovne oblasti i shoping zone izgleda kao futuristicka slika iz japanskih crtaca, samo cekam kada ce neka leteca kola ili skuter prozujati izmedju 30to spratnica i parkirati se na platformi za sletanje...Ispod njih na Yonge ulici hiljadu mladih ljudi sa bebama u kolicima i decom svih uzrasta uziva u tradicionalnoj paradi Deda Mraza bez obzira na hladnocu i vetar.Klinci kao zvezdice upakovani u skafandere sede na asfaltu ili skacu masuci Deda Mrazu i irvasima, sa druge strane Gardinera iza zgrada se nazire ostrvo i delovi luke sa galebovima koji se mahnito bore sa belim jezerskim vetrom.
Slike na googlu
Taj vetar je nesto nasta bismo trebali malo da obracamo paznju, s obzirom da ni kosava ni severac nisu bezazleni kada se upute da duvaju ceo mesec, a na njih smo oguglali, medjutim ono sto me cudi je ta njegova podmuklost, ako pada kisa ili veje sneg kao jutros budite sigurni da ce vam nekim cudom i unutrasnja strana nogu biti mokra a imacete osecaj da na jakni imate hiljadu rupa.Podseca me dosta na severac, samo sto ovaj duva neprestano nekoliko dana u toku svake nedelje i jako je vlazan i hladan.
Taj nas prijatelj (zapravo moj), kod kog smo bili na slavi, je jedini covek kog sam znala odavde pre nego sto smo dobili papire za dolazak.Negde u to vreme kada smo razmisljali o odlasku ja sam bila clan nekoliko fotografskih sajtova sa galerijama na kojima sam redovno visila, tako smo se upoznali komentarisuci jedno drugom fotografije. Naravno da je moje prvo pitanje bilo kako je ziveti u Kanadi...i poceli smo da se dopisujemo a kasnije smo se i upoznali kada su on i njegova zena dosli na odmor u svoj stari Becej. Rekao nam je da ne brinemo, on je sezdeset i neke spakovao kofere i sa zenom i troje dece dosao u Toronto bez reci engleskog jezika u glavi, :Vidis, jos sam tu, smeje se i nista mi ne fali.Za sve ove godine radio je gomilu poslova, selio se 20tak puta, podigao svoj biznis i decu, pa zatim prodao stampariju i penzionisao se putujuci po svetu i baveci se onim sto voli a to je fotografija i druzenje.Njegovi sinovi takodje imaju svoje privatne firme i bave se onim sto vole u slobodno vreme, usput podizuci predivnu decicu...Njegovi prijatelji koji su duze ovde slazu se da je Toronto bio mnogo lepsi ranije kada su oni dosli, pre ovog opsteg multikulturaliznma za koji vise niko nije siguran da li je dobar ili ne, ali u svakom slucaju prihvacen je sa velikom dozom tolerancije i moranja. Smejali smo se na racun toga sto smo slavu slavili u kineskom restoranu, koji je uzgred fantastican, a pre dosta godina je taj isti otac grdio svoju decu sto izvode devojke da jedu "zmije i ko zna sta" kod kineza kad im mati tako lepo kuva...nijedna snajka mu nije srpkinja ili odande, jedna je Libanka a druga Ukrajinka/madjarica.Izgleda da taj multikulturalizam i nije sasvim los :), u svakom slucaju hrana je bila san snova, ogroman svedski sto sa stotinu jela i biras sta i koliko zelis, a cena po osobi je fiksna, zavisno od dana od 11 do 15 dolara...moram da pronadjem neki blizu nas kad budemo resili da odahnemo malo i uzivamo, inace zove se Imperial Buffet.
Uglavnom lepo smo se proveli i bilo nam je drago da upoznamo jos neke porodice odavde.
................................................................................................
Usput citam Albaharijevu knjigu i tu i tamo naidjem na njegove stavove sa kojima se bas ne slazem. Ono sto po mom misljenju razlikuje danasnje emigrante je njihov pocetni kapital i standard koji su napustili tamo,npr neko ko nije imao ni kola ni stan a dosao je ovde trbuhom za kruhom ce za godinu dana osetiti neku promenu na bolje, neko ko je kao ja ostavio sav svoj namestaj i stvari tamo i lepo sredjen stancic na spratu (doduse u porodicnoj kuci, sto mu je i bila jedina mana) sa ogromnom terasom i malom bastom u dvoristu ce svakako osetiti bol pocinjanja od nule i nemanja svega sto si nekad imao po onoj jevrejskoj poslovici, kao i drugi bol kada shvatis da nikada vise neces ni moci to da imas osim ako se ne odselis jos dalje od ovog grada, *zajedljivi komentar autora:nece mi nedostahati 100%.
Druga stvar koja razllikuje dosljake su deca, porodice sa malom decom u startu imaju manje mogucnosti da se organizuju i nadju bolje poslove jer neko mora da taksira decu okolo i da ih sprema, hrani, docekuje i ispraca ako idu u vrtic ili skolu ili da bude sa njima ako ne idu.Nasi poznanici, mlad par bez dece, su radeci oboje i stedeci maksimalno za godinu dana kupili dvosoban stan na kredit.Sad reci cete pa to je na kredit...ali sa dve dobre plate u kuci moze mnogo toga da se postigne, dok od jedne moze samo da se prezivi.
Treca stvar koja ih razlikuje, bar one sa bivsih prostora Juge je vreme dolaska, oni koji su dolazili 60tih kao i mi sada dolazili su svojom voljom i zeljom, oni koje su donele bujice 90tih nisu zeleli da postanu emigranti vec im je to sudbina dodelila.
Primetili ste da nisam navela jezik i diplome kao razlike, iz prostog razloga sto se ovde podjednako dobro placaju i fizicki i zanatski poslovi a jezik se da nauciti i usavrsiti...
David insistira da je jezik ono sto je najbitnije u ocuvanju identiteta coveka, pa dobro piscima je bitan jezik zar ne? ali ja ne vidim neku razliku u tome koji jezik govorim, a govorim ih nekoliko, cak ponekad i sanjam na drugom jeziku...
Ono sa cim se slazem je da se nikada u zivotu necete vise menjati i morati prilagodjavati sebe necemu sto vam se mozda i nece dopadati, nego ako se upustite u ovu pricu i odlucite da zakoracite u drugi zivot, na drugom mestu.
Iako je promena nesto za cim mislimo da ceznemo, u srzi svakog ljudskog bica je teznja da zadrzi status quo, da ne menja stvari oko sebe i sebe jer je sigurno i dokazano da promene nisu uvek dobre. Menjati sebe je najtezi posao na svetu, a radicete ga svakoga dana.
The Wind... by =alicexz on deviantART
Postoji nekoliko kategorija puteva, o tome cete uciti kad budete polagali za vozacku ali ono sto mi je cudno je da ovi poslednji i verovatno najpoznatiji (posle brzih ili express way kako ih ovde zovu sa oznakama koje pocinju na 400) kao sto je Gardiner i Parkway imaju za razliku od drugih na koje upucuju velike plave table za oznaku mali zeleni krug koji je vrlo lako prevideti na semaforu.Po neobicnoj navici ovdasnjih projektanata Gardiner se do centra zove jednim imenom a negde posle se pretvara u Queen Elizabeth Way...slicna stvar je sa velikim ulicama koje imaju smerove po stranama sveta posle neke tacke,npr Eglinton East i Eglinton West, na sta nam je prilicno tesko da se naviknemo, s obzirom da ako trazite 3000ti broj u nekoj ulici dugoj 50tak km a on moze biti na dve razlicite strane ceka vas dug put ako promasite adresu.Ponekad se ulice do raskrsnice sa prvom vecom zovu jednim imenom a od raskrsnice je to druga ulica tj ima drugo ime.Snalazenje po ovom gradu zahteva vecitu paznju i proucavanje mapa ,posebno za one koji kao mi nisu kupili GPS,ali posle nekog vremena jednostavna logicki i matematicki pravilna shema krvotoka grada ti se ucrta u mozak i znas kako da preko velikih ulica stignes tamo gde si naumio.
Danas smo, vracajuci se iz Etobika sa slave prijatelja lebdeli iznad centra Gardinerom posmatrajuci ogromne talase koje je ledeni vetar dizao na jezeru iza oblakodera.Meni taj centar grada sa neverovatno visokim kulama i spavaonicama iznad poslovne oblasti i shoping zone izgleda kao futuristicka slika iz japanskih crtaca, samo cekam kada ce neka leteca kola ili skuter prozujati izmedju 30to spratnica i parkirati se na platformi za sletanje...Ispod njih na Yonge ulici hiljadu mladih ljudi sa bebama u kolicima i decom svih uzrasta uziva u tradicionalnoj paradi Deda Mraza bez obzira na hladnocu i vetar.Klinci kao zvezdice upakovani u skafandere sede na asfaltu ili skacu masuci Deda Mrazu i irvasima, sa druge strane Gardinera iza zgrada se nazire ostrvo i delovi luke sa galebovima koji se mahnito bore sa belim jezerskim vetrom.
Slike na googlu
Taj vetar je nesto nasta bismo trebali malo da obracamo paznju, s obzirom da ni kosava ni severac nisu bezazleni kada se upute da duvaju ceo mesec, a na njih smo oguglali, medjutim ono sto me cudi je ta njegova podmuklost, ako pada kisa ili veje sneg kao jutros budite sigurni da ce vam nekim cudom i unutrasnja strana nogu biti mokra a imacete osecaj da na jakni imate hiljadu rupa.Podseca me dosta na severac, samo sto ovaj duva neprestano nekoliko dana u toku svake nedelje i jako je vlazan i hladan.
Taj nas prijatelj (zapravo moj), kod kog smo bili na slavi, je jedini covek kog sam znala odavde pre nego sto smo dobili papire za dolazak.Negde u to vreme kada smo razmisljali o odlasku ja sam bila clan nekoliko fotografskih sajtova sa galerijama na kojima sam redovno visila, tako smo se upoznali komentarisuci jedno drugom fotografije. Naravno da je moje prvo pitanje bilo kako je ziveti u Kanadi...i poceli smo da se dopisujemo a kasnije smo se i upoznali kada su on i njegova zena dosli na odmor u svoj stari Becej. Rekao nam je da ne brinemo, on je sezdeset i neke spakovao kofere i sa zenom i troje dece dosao u Toronto bez reci engleskog jezika u glavi, :Vidis, jos sam tu, smeje se i nista mi ne fali.Za sve ove godine radio je gomilu poslova, selio se 20tak puta, podigao svoj biznis i decu, pa zatim prodao stampariju i penzionisao se putujuci po svetu i baveci se onim sto voli a to je fotografija i druzenje.Njegovi sinovi takodje imaju svoje privatne firme i bave se onim sto vole u slobodno vreme, usput podizuci predivnu decicu...Njegovi prijatelji koji su duze ovde slazu se da je Toronto bio mnogo lepsi ranije kada su oni dosli, pre ovog opsteg multikulturaliznma za koji vise niko nije siguran da li je dobar ili ne, ali u svakom slucaju prihvacen je sa velikom dozom tolerancije i moranja. Smejali smo se na racun toga sto smo slavu slavili u kineskom restoranu, koji je uzgred fantastican, a pre dosta godina je taj isti otac grdio svoju decu sto izvode devojke da jedu "zmije i ko zna sta" kod kineza kad im mati tako lepo kuva...nijedna snajka mu nije srpkinja ili odande, jedna je Libanka a druga Ukrajinka/madjarica.Izgleda da taj multikulturalizam i nije sasvim los :), u svakom slucaju hrana je bila san snova, ogroman svedski sto sa stotinu jela i biras sta i koliko zelis, a cena po osobi je fiksna, zavisno od dana od 11 do 15 dolara...moram da pronadjem neki blizu nas kad budemo resili da odahnemo malo i uzivamo, inace zove se Imperial Buffet.
Uglavnom lepo smo se proveli i bilo nam je drago da upoznamo jos neke porodice odavde.
................................................................................................
Usput citam Albaharijevu knjigu i tu i tamo naidjem na njegove stavove sa kojima se bas ne slazem. Ono sto po mom misljenju razlikuje danasnje emigrante je njihov pocetni kapital i standard koji su napustili tamo,npr neko ko nije imao ni kola ni stan a dosao je ovde trbuhom za kruhom ce za godinu dana osetiti neku promenu na bolje, neko ko je kao ja ostavio sav svoj namestaj i stvari tamo i lepo sredjen stancic na spratu (doduse u porodicnoj kuci, sto mu je i bila jedina mana) sa ogromnom terasom i malom bastom u dvoristu ce svakako osetiti bol pocinjanja od nule i nemanja svega sto si nekad imao po onoj jevrejskoj poslovici, kao i drugi bol kada shvatis da nikada vise neces ni moci to da imas osim ako se ne odselis jos dalje od ovog grada, *zajedljivi komentar autora:nece mi nedostahati 100%.
Druga stvar koja razllikuje dosljake su deca, porodice sa malom decom u startu imaju manje mogucnosti da se organizuju i nadju bolje poslove jer neko mora da taksira decu okolo i da ih sprema, hrani, docekuje i ispraca ako idu u vrtic ili skolu ili da bude sa njima ako ne idu.Nasi poznanici, mlad par bez dece, su radeci oboje i stedeci maksimalno za godinu dana kupili dvosoban stan na kredit.Sad reci cete pa to je na kredit...ali sa dve dobre plate u kuci moze mnogo toga da se postigne, dok od jedne moze samo da se prezivi.
Treca stvar koja ih razlikuje, bar one sa bivsih prostora Juge je vreme dolaska, oni koji su dolazili 60tih kao i mi sada dolazili su svojom voljom i zeljom, oni koje su donele bujice 90tih nisu zeleli da postanu emigranti vec im je to sudbina dodelila.
Primetili ste da nisam navela jezik i diplome kao razlike, iz prostog razloga sto se ovde podjednako dobro placaju i fizicki i zanatski poslovi a jezik se da nauciti i usavrsiti...
David insistira da je jezik ono sto je najbitnije u ocuvanju identiteta coveka, pa dobro piscima je bitan jezik zar ne? ali ja ne vidim neku razliku u tome koji jezik govorim, a govorim ih nekoliko, cak ponekad i sanjam na drugom jeziku...
Ono sa cim se slazem je da se nikada u zivotu necete vise menjati i morati prilagodjavati sebe necemu sto vam se mozda i nece dopadati, nego ako se upustite u ovu pricu i odlucite da zakoracite u drugi zivot, na drugom mestu.
Iako je promena nesto za cim mislimo da ceznemo, u srzi svakog ljudskog bica je teznja da zadrzi status quo, da ne menja stvari oko sebe i sebe jer je sigurno i dokazano da promene nisu uvek dobre. Menjati sebe je najtezi posao na svetu, a radicete ga svakoga dana.
The Wind... by =alicexz on deviantART
Friday, November 5, 2010
Jeftinije ili bolje?
A sve pocinje tako sto izdinstate luk...
U osam ujutru zgrada se budi i u stan se uvlaci miris dinstanog crnog luka i egzoticnih zacina, poznanici su nam govorili da je tesko navici se na
miris karija u zgradama i da je vrlo neprijatan, zapravo nije nista neprijatniji od mirisa sarme ili punjene paprike i praseceg pecenja (sve jela kojih ja nisam neki ljubitelj, znam da cu ovom izjavom steci smrtne neprijatelje medju gurmanima he he) ali kada vas u ranu zoru obavije onako sanjive i osamari utisak da kampujete u trecerazrednoj studentskoj menzi nikako ne mozete da ga ignorisete kao nesto vrlo neprijatno.
Razgrnem zavese i u jutarnjem sivilu vidim kako galebovi lenjo plove oko oblakodera u moru zelenog i zutog...prava scena za japanske decje crtace, koje obozavam od kad sam sa desetak godina gledala Nausicaa -Valley of the wind(za one koji ne znaju tkzv anime imaju prelepe crtace iskreno preporucujem Grave of the fireflies, sve crtace studija Gibli i moj omiljeni koreanski Wonderful days iliti Sky Blue)
Ne znam da li cete se zacuditi kada shvatite da je Kanada pretrpana kineskom robom, vecina stvari dolazi iz Kine i Pakistana.Ponekad nema neke razlike u kvalitetu nego samo u ceni, zavisi od toga gde kupujete.Inace kao i svi kanadjani su ponosni na svoje proizvode i sve sto je made in Canada smatra se boljim i skuplje je naravno, mada potrosacima to pravi malo razlike.
Jednom kada dodjete do debitne ili master kartice moci cete da razmisljate o ratama i popustima na vece stvari na godisnjem nivou, dotle kes i flajeri su jedino sto vam preostaje.Kada vec spominjem ovo, sto pre pocnete da kupujete karticom i da gradite kreditnu istoriju koja je ovde zakon, bolje po vas jer cete kasnije lakse iznajmiti stan i dobiti kredit, banke obozavaju da imaju uvid u vase transakcije i uslovljavaju vas da koristite kartice sto vise skidajuci vam naravno troskove odrzavanja itd, kreditna istorija je najbolji garant i uvid u to kakav ste potrosac i osoba, sto se njih tice.Ako vam je ista prilicno "mrsava" jer ste pazarili u kesu prakticno necete moci da kupite ni namestaj na rate a kamoli nesto vise, dakle plastika a ne papir.I ako vec morate tako a morate, nadjite neke sa poenima da vam se bar nesto vrati, npr PC ili Metro ili Walmart zavisi gde pazarite ... Mada ne izgleda tako na prvi pogled i ovde je sve nekako monopolizovano, i kanada ima svog deltu u ovom slucaju porodicu Loblaw koja drzi sve moguce supermarkete, ipak uvek imate izbora da se prebacite u drugu banku ili na drugo osiguranje ako nadjete da je povoljnije za vas, samo pre nego sto bilo sta potpisete pogotovo na duze vreme raspitajte se koji su troskovi raskida ugovora ,cancelation fee (mogu biti prilicni), i da li uopste mozete da ga raskinete pre isteka roka jer se mozete naci u vrlo nezavidnoj situaciji.
Obicno flajeri stizu sredom i cetvrtkom jer snizenja vaze od petka do petka sledece nedelje.Stoje ili na ulazu u zgradu ili u nekoj prostoriji kuda svi prolaze kao kod nas u vesernici.Svi pazare vikendom, kao religiozni u subotu ujutru ili petak uvece svi krecu ka prodavnicama, ko ne stigne sve da uzme za dan ostaje mu nedelja kada se popularno ide u trzne centre u setnju buticima i na klopu...najpopularnije jelo ovde je orange chichen kod kineza, piletina u sosu od narandze koja mi se jako dopala, ima i burbon chicken pile u viskiju na rostilju koje je bilo ukusno ali suvo mada nije lose.Gotova hrana je malo skuplja, jedan obrok se krece od 6 do 15 dolara, govorim o naruzbinama i kineskoj hrani, pica je ni nalik na nasu od 18 do 25 komad plus porezi i dostava, mi ne narucujemo jer nam se ne isplati ali vecini ovde to ne predstavlja trosak.Gotova topla jela se mogu kupiti na Deli odeljenjima prodavnica za 3, 4 dolara npr za pecen krompir ili 8 do 12 za piletinu ili malo celo pile sa raznja, ima i salata i testenina koje kostaju oko 1 do 2 dolara na 100g.Aca je isao na radni rucak sa kolegama i rekli su mu da jos nikad nisu videli nekog da stavlja (zamislite) kecap na picu,tako da je ispao cudak :)) nikako nije mogao da im objasni da je kecap osnova za picu a ne za pecen krompir na koji ide majonez (jos cudjenja od strane njegovih kolega ).Pica se ovde pravi testo plus prelivi, koje posle drugog ili treceg placate posebno npr 15 dolara za picu sa salamom sirom i pecurkama, pa onda ako dodate npr slaninu i beli luk to placate posebno jos par dolara itd.Meni licno se ne dopada gotova hrana jer jedini ukus koji osecam je so i aditivi, osim ako nije sveze spremljena kod kineza koji su stvarno majstori sto se toga tice.
Kada kupujete hranu razlika u cenama je ocigledna od prodavnice do prodavnice i od marke do marke, inace pavlaka od 2 dolara ima isti ukus kao ona od 4 samo je ova druga organska, navodno vam garantuju da krave nisu pile antibiotike :))...mozete da birate od 1 posto mlecne masti do 14 i to je to.Isto je i sa sirom, jedino skuplji delikatesni sirevi na mesarama mogu da se ponose svojim ukusom i masnocom ostali su svi komercijalno jednolicni i delimicno nemasni.Meni se svidjaju mlecni proizvodi marke No Name u zutom pakovanju jer me po ukusu podsecaju na tamosnje i jeftini su, isto tako i Beatrice koji su malo skuplji ali kupujem ih na snizenju.Kupila sam jeftin deterdzent za ves (ne kupujte prasak jer mora direktno da se sipa na ves, masine ponekad nemaju deo za deterdzent, pa ostavlja fleke, tecni su zakon) i sasvim lepo pere s tim da moram da skinem sve fleke pre pranja sa Johnsonovim Shoutom, opet najjeftiniji ali i najbolji po meni jer je blag i ekoloski, i relativno dobro skida fleke od hrane sa bebolincevih stvari, kosta 2 i po dolara po pakovanju.Namazete ga na fleku ostavite par minuta, taman dok odete do vesernice i to je to.Obicno sipam malo i u deterdzent za masinu.Dakle sto se hrane i hemije tice jeftino je i dobro, nema nekih drasticnih razlika.
Sto se tice stvari za kucu razlike u ceni su uocljive, npr istu plasticnu policu sa fiokama u superstoru prodaju za 30 dolara a u canadian tire za 12, ali potpuno su iste.Stvari za kucu su relativno kvalitetne ali ne preterano jer se po potrosackoj logici cesto menjaju kad dosade ili dotraju.Set serpi moze da kosta 20 dolara ali znajte da ce vam zardjati ako ih ostavite preko noci u sudoperi, meni se desilo, isto i sa nozevima iako pise na njima da su stainless steel iz kine, ha ha ironija.Zaista nisam htela da dam 100 dolara za komplet boljih kapsuliranih i markiranih serpi ali izgleda da cu jednom morati...inace ima ih i za 300 dolara, mada mogu da se kupe i na komad u rasponu od 10 do 50 dolara po serpi.Bas sam gledala mikser i raspon cena je od 19 do 600 $ verovali ili ne.
Sitnice za kuhinju i posudje sam pokupila u dolarami, a vece stvari uglavnom u walmartu koji s vremena na vreme ima pristojna snizenja ali jeftinija roba nije preterano kvalitetna.
Isto je i sa odecom, sve je made in China.Trenerke za 10 dolara su jedva prezivele 3 meseca pranja i torture u susilici, koja prilicno skuplja i unistava garderobu iako je bas prakticna.Sta je tu je, izbor je izmedju kupiti stvar za petinu cene i nadati se da ce trajati dok traje i sluziti svrsi, kako ja volim da kazem, ili dati vise i koristiti je bar godinu, dve...Uvek postoji i zlatna sredina, strpljivo cekati snizenje i nadati se da necete stici prekasno.
Snizenja su uvek ogranicena motom dok traju zalihe, mada neke kompanije to bezobrazno iskoristavaju, opet moram da pomenem walmart jer su tamo najjeftinije pelene ali gotovo nikad ih nema jer iznesu 10tak kutija i posle se slikaj...probali smo da idemo u petak uvece nije ih bilo, u subotu ujutru nije ih bilo, u toku nedelje prepodne nasli smo 1 kutiju na jedvite jade...svaki put se iznerviram jer im je cena oko 38 dolara za veliko pakovanje a oni ih prodaju za 24 i 16 zavisno od nedelje.Obicno prve nedelje spuste cenu ispod 30, onda druge spuste na oko 22 ili 24, a trece spuste na 16 do 18 , mi vec znamo za foru pa cekamo tu poslednju nedelju ali retko uspemo da se dokopamo bar 2 kutije.Cesto cete naici na prazne police onoga sto je snizeno, zao nam je no rainchecks, ili ko pre njegovo je.
U superstoru nije tako, kao ni u metrou ali ni snizenja nisu tako drasticna vec vise simbolicna dolar, dva ili oko 30 posto, ponekad ima i upola cene.Ali oni vam daju zauzvrat potrosacke poene na karticama.
Nailaskom praznika vecina kompanija ima bas povoljne ponude i veca sezonska snizenja, vec su poceli da spustaju cene elektronike i stvari za kucu.Javicu vam kako to izgleda kad se priblizimo bozicnim rasprodajama.Neverovatno je koliko gluposti mozete da kupite ovde, ali verovatno svaka roba nadje svog kupca.Mozda nekom bas treba vostana kupka za ruke,masazer za tabane, cokoladna fontana ili fondue posuda za topljenje sira, osim toga ko zna kada ce vam trebati licna meteoroloska stanica ili svemirska grtalica od 1000 dolara sa 4 smera i brzine za bacanje snega, tu su i duvalica za lisce, vrlo prakticni mini ekran za pustanje filmova preko mobilnog i drugih uredjaja, slamena strasila i sopstvene mini komore za susenje voca...izbor je neverovatan.
:))
Lekovi imaju potpuno razlicita imena tako da znate da se Paracetamol zove Tylenol, brufen je Advil ili Ibuprofen a za antibiotike cete morati da guglate...Mi koristimo centrum vitamine za nas i decje za bebca po potrebi i kutija od 30 do 60kom je oko 15tak dolara a na snizenju se moze naci za 8.
I za kraj, stariji bracni par iz kanade koji je osvojio dzek pot od 11 miliona dolara sve je razdelio za mesec dana, deo novca su dali porodici, veci deo u dobrotvorne svrhe a sebi su ostavili 100.000 i kupili nova kola.Muz i zena koja se leci od raka cetvrtim krugom hemoterapije kazu da im nista ne treba jer imaju jedno drugo, ali da su svesni da je drugima mnogo potrebniji taj novac i zato su donirali svim mogucim dobrotvornim organizacijama, a i bojali su se "losih ljudi" :)
http://news.yahoo.com/s/yblog_upshot/20101104/od_yblog_upshot/nicest-canadian-couple-in-world-doles-out-lottery-winnings
Merry Christmas by ~lilhyperbabe on devianthref="http://www.deviantart.com">ART
shopping with my girlfriend by `lolita-art on deviantART
U osam ujutru zgrada se budi i u stan se uvlaci miris dinstanog crnog luka i egzoticnih zacina, poznanici su nam govorili da je tesko navici se na
miris karija u zgradama i da je vrlo neprijatan, zapravo nije nista neprijatniji od mirisa sarme ili punjene paprike i praseceg pecenja (sve jela kojih ja nisam neki ljubitelj, znam da cu ovom izjavom steci smrtne neprijatelje medju gurmanima he he) ali kada vas u ranu zoru obavije onako sanjive i osamari utisak da kampujete u trecerazrednoj studentskoj menzi nikako ne mozete da ga ignorisete kao nesto vrlo neprijatno.
Razgrnem zavese i u jutarnjem sivilu vidim kako galebovi lenjo plove oko oblakodera u moru zelenog i zutog...prava scena za japanske decje crtace, koje obozavam od kad sam sa desetak godina gledala Nausicaa -Valley of the wind(za one koji ne znaju tkzv anime imaju prelepe crtace iskreno preporucujem Grave of the fireflies, sve crtace studija Gibli i moj omiljeni koreanski Wonderful days iliti Sky Blue)
Ne znam da li cete se zacuditi kada shvatite da je Kanada pretrpana kineskom robom, vecina stvari dolazi iz Kine i Pakistana.Ponekad nema neke razlike u kvalitetu nego samo u ceni, zavisi od toga gde kupujete.Inace kao i svi kanadjani su ponosni na svoje proizvode i sve sto je made in Canada smatra se boljim i skuplje je naravno, mada potrosacima to pravi malo razlike.
Jednom kada dodjete do debitne ili master kartice moci cete da razmisljate o ratama i popustima na vece stvari na godisnjem nivou, dotle kes i flajeri su jedino sto vam preostaje.Kada vec spominjem ovo, sto pre pocnete da kupujete karticom i da gradite kreditnu istoriju koja je ovde zakon, bolje po vas jer cete kasnije lakse iznajmiti stan i dobiti kredit, banke obozavaju da imaju uvid u vase transakcije i uslovljavaju vas da koristite kartice sto vise skidajuci vam naravno troskove odrzavanja itd, kreditna istorija je najbolji garant i uvid u to kakav ste potrosac i osoba, sto se njih tice.Ako vam je ista prilicno "mrsava" jer ste pazarili u kesu prakticno necete moci da kupite ni namestaj na rate a kamoli nesto vise, dakle plastika a ne papir.I ako vec morate tako a morate, nadjite neke sa poenima da vam se bar nesto vrati, npr PC ili Metro ili Walmart zavisi gde pazarite ... Mada ne izgleda tako na prvi pogled i ovde je sve nekako monopolizovano, i kanada ima svog deltu u ovom slucaju porodicu Loblaw koja drzi sve moguce supermarkete, ipak uvek imate izbora da se prebacite u drugu banku ili na drugo osiguranje ako nadjete da je povoljnije za vas, samo pre nego sto bilo sta potpisete pogotovo na duze vreme raspitajte se koji su troskovi raskida ugovora ,cancelation fee (mogu biti prilicni), i da li uopste mozete da ga raskinete pre isteka roka jer se mozete naci u vrlo nezavidnoj situaciji.
Obicno flajeri stizu sredom i cetvrtkom jer snizenja vaze od petka do petka sledece nedelje.Stoje ili na ulazu u zgradu ili u nekoj prostoriji kuda svi prolaze kao kod nas u vesernici.Svi pazare vikendom, kao religiozni u subotu ujutru ili petak uvece svi krecu ka prodavnicama, ko ne stigne sve da uzme za dan ostaje mu nedelja kada se popularno ide u trzne centre u setnju buticima i na klopu...najpopularnije jelo ovde je orange chichen kod kineza, piletina u sosu od narandze koja mi se jako dopala, ima i burbon chicken pile u viskiju na rostilju koje je bilo ukusno ali suvo mada nije lose.Gotova hrana je malo skuplja, jedan obrok se krece od 6 do 15 dolara, govorim o naruzbinama i kineskoj hrani, pica je ni nalik na nasu od 18 do 25 komad plus porezi i dostava, mi ne narucujemo jer nam se ne isplati ali vecini ovde to ne predstavlja trosak.Gotova topla jela se mogu kupiti na Deli odeljenjima prodavnica za 3, 4 dolara npr za pecen krompir ili 8 do 12 za piletinu ili malo celo pile sa raznja, ima i salata i testenina koje kostaju oko 1 do 2 dolara na 100g.Aca je isao na radni rucak sa kolegama i rekli su mu da jos nikad nisu videli nekog da stavlja (zamislite) kecap na picu,tako da je ispao cudak :)) nikako nije mogao da im objasni da je kecap osnova za picu a ne za pecen krompir na koji ide majonez (jos cudjenja od strane njegovih kolega ).Pica se ovde pravi testo plus prelivi, koje posle drugog ili treceg placate posebno npr 15 dolara za picu sa salamom sirom i pecurkama, pa onda ako dodate npr slaninu i beli luk to placate posebno jos par dolara itd.Meni licno se ne dopada gotova hrana jer jedini ukus koji osecam je so i aditivi, osim ako nije sveze spremljena kod kineza koji su stvarno majstori sto se toga tice.
Kada kupujete hranu razlika u cenama je ocigledna od prodavnice do prodavnice i od marke do marke, inace pavlaka od 2 dolara ima isti ukus kao ona od 4 samo je ova druga organska, navodno vam garantuju da krave nisu pile antibiotike :))...mozete da birate od 1 posto mlecne masti do 14 i to je to.Isto je i sa sirom, jedino skuplji delikatesni sirevi na mesarama mogu da se ponose svojim ukusom i masnocom ostali su svi komercijalno jednolicni i delimicno nemasni.Meni se svidjaju mlecni proizvodi marke No Name u zutom pakovanju jer me po ukusu podsecaju na tamosnje i jeftini su, isto tako i Beatrice koji su malo skuplji ali kupujem ih na snizenju.Kupila sam jeftin deterdzent za ves (ne kupujte prasak jer mora direktno da se sipa na ves, masine ponekad nemaju deo za deterdzent, pa ostavlja fleke, tecni su zakon) i sasvim lepo pere s tim da moram da skinem sve fleke pre pranja sa Johnsonovim Shoutom, opet najjeftiniji ali i najbolji po meni jer je blag i ekoloski, i relativno dobro skida fleke od hrane sa bebolincevih stvari, kosta 2 i po dolara po pakovanju.Namazete ga na fleku ostavite par minuta, taman dok odete do vesernice i to je to.Obicno sipam malo i u deterdzent za masinu.Dakle sto se hrane i hemije tice jeftino je i dobro, nema nekih drasticnih razlika.
Sto se tice stvari za kucu razlike u ceni su uocljive, npr istu plasticnu policu sa fiokama u superstoru prodaju za 30 dolara a u canadian tire za 12, ali potpuno su iste.Stvari za kucu su relativno kvalitetne ali ne preterano jer se po potrosackoj logici cesto menjaju kad dosade ili dotraju.Set serpi moze da kosta 20 dolara ali znajte da ce vam zardjati ako ih ostavite preko noci u sudoperi, meni se desilo, isto i sa nozevima iako pise na njima da su stainless steel iz kine, ha ha ironija.Zaista nisam htela da dam 100 dolara za komplet boljih kapsuliranih i markiranih serpi ali izgleda da cu jednom morati...inace ima ih i za 300 dolara, mada mogu da se kupe i na komad u rasponu od 10 do 50 dolara po serpi.Bas sam gledala mikser i raspon cena je od 19 do 600 $ verovali ili ne.
Sitnice za kuhinju i posudje sam pokupila u dolarami, a vece stvari uglavnom u walmartu koji s vremena na vreme ima pristojna snizenja ali jeftinija roba nije preterano kvalitetna.
Isto je i sa odecom, sve je made in China.Trenerke za 10 dolara su jedva prezivele 3 meseca pranja i torture u susilici, koja prilicno skuplja i unistava garderobu iako je bas prakticna.Sta je tu je, izbor je izmedju kupiti stvar za petinu cene i nadati se da ce trajati dok traje i sluziti svrsi, kako ja volim da kazem, ili dati vise i koristiti je bar godinu, dve...Uvek postoji i zlatna sredina, strpljivo cekati snizenje i nadati se da necete stici prekasno.
Snizenja su uvek ogranicena motom dok traju zalihe, mada neke kompanije to bezobrazno iskoristavaju, opet moram da pomenem walmart jer su tamo najjeftinije pelene ali gotovo nikad ih nema jer iznesu 10tak kutija i posle se slikaj...probali smo da idemo u petak uvece nije ih bilo, u subotu ujutru nije ih bilo, u toku nedelje prepodne nasli smo 1 kutiju na jedvite jade...svaki put se iznerviram jer im je cena oko 38 dolara za veliko pakovanje a oni ih prodaju za 24 i 16 zavisno od nedelje.Obicno prve nedelje spuste cenu ispod 30, onda druge spuste na oko 22 ili 24, a trece spuste na 16 do 18 , mi vec znamo za foru pa cekamo tu poslednju nedelju ali retko uspemo da se dokopamo bar 2 kutije.Cesto cete naici na prazne police onoga sto je snizeno, zao nam je no rainchecks, ili ko pre njegovo je.
U superstoru nije tako, kao ni u metrou ali ni snizenja nisu tako drasticna vec vise simbolicna dolar, dva ili oko 30 posto, ponekad ima i upola cene.Ali oni vam daju zauzvrat potrosacke poene na karticama.
Nailaskom praznika vecina kompanija ima bas povoljne ponude i veca sezonska snizenja, vec su poceli da spustaju cene elektronike i stvari za kucu.Javicu vam kako to izgleda kad se priblizimo bozicnim rasprodajama.Neverovatno je koliko gluposti mozete da kupite ovde, ali verovatno svaka roba nadje svog kupca.Mozda nekom bas treba vostana kupka za ruke,masazer za tabane, cokoladna fontana ili fondue posuda za topljenje sira, osim toga ko zna kada ce vam trebati licna meteoroloska stanica ili svemirska grtalica od 1000 dolara sa 4 smera i brzine za bacanje snega, tu su i duvalica za lisce, vrlo prakticni mini ekran za pustanje filmova preko mobilnog i drugih uredjaja, slamena strasila i sopstvene mini komore za susenje voca...izbor je neverovatan.
:))
Lekovi imaju potpuno razlicita imena tako da znate da se Paracetamol zove Tylenol, brufen je Advil ili Ibuprofen a za antibiotike cete morati da guglate...Mi koristimo centrum vitamine za nas i decje za bebca po potrebi i kutija od 30 do 60kom je oko 15tak dolara a na snizenju se moze naci za 8.
I za kraj, stariji bracni par iz kanade koji je osvojio dzek pot od 11 miliona dolara sve je razdelio za mesec dana, deo novca su dali porodici, veci deo u dobrotvorne svrhe a sebi su ostavili 100.000 i kupili nova kola.Muz i zena koja se leci od raka cetvrtim krugom hemoterapije kazu da im nista ne treba jer imaju jedno drugo, ali da su svesni da je drugima mnogo potrebniji taj novac i zato su donirali svim mogucim dobrotvornim organizacijama, a i bojali su se "losih ljudi" :)
http://news.yahoo.com/s/yblog_upshot/20101104/od_yblog_upshot/nicest-canadian-couple-in-world-doles-out-lottery-winnings
Merry Christmas by ~lilhyperbabe on devianthref="http://www.deviantart.com">ART
shopping with my girlfriend by `lolita-art on deviantART
Sunday, August 1, 2010
Nedelja
moj novi omiljeni slikar: Leonid Afremov
Draga mama nedostaje mi tvoj nedeljni rucak, nedostaje mi da pricuvas Aleksu sat dva da ja malo kidnem do kume na kafu...nedostaje mi moja licna ves masina, mrzim ove sto zbrljaju ves za pola sata i izadje i dalje isflekan od cokolade i borovnica ko i da nije pran, a jos mi naplate svako pranje i susenje 3 dolara...
Ja sam mislila da su kanadjani aljkavi a sad vidim da su jadni zrtve svojih ekonomicnih ves masina po zgradama, zato ima mali milion sredstava za skidanje fleka ali moj mali prljavus je izgleda otporan na sva :))
Danas smo Aleksa i ja isli u setnju i svuda mirise porodicni rostilj nedeljom, a ja nisam doruckovala, doslo mi je D'umrem sto bi rekli :)) kako sam bila gladna.Na svu srecu kad smo se vratili u stan Aca nam je spremio neki krompir pa smo ruckali krompira i pecene ribice :)
Nedostaje mi da bar jedan dan nedeljno sednem u neki kafic i gledam ko prolazi gradom, ako imam vremena i drustva...za vikend cu malo izaci sa novim prijateljima da vidim kako se ovde "izlazi", i red bi bio da mrdnem negde sad kad smo bebac i ja doktorirali sve parkove u okolini, igralista i komsiluk.Do nas zivi jedan stari bracni par ona iz austrije on iz hrvatske, sa druge strane su neki dinamicni portugalci koji redovno znaju ko sta radi i gde ide u zgradi CIA i DB im nisu ravni,lika prekoputa nikad nisam videla ali znam koju muziku slusa po mogucstvu do daske da se ori hodnik ali kod nas u stanu se nista necuje na svu srecu,komsinica portugalka mi je rekla da je no good i da mu je devojka crna i da smrdi jer puno pusi, zato ona svako jutro proleti hodnikom i nafajta ga osvezivacem da nam ne smrdi :)) na duvan.Ne retko mi se desi da uletim u oblak parfema kad krenem napolje.Do njega zivi jedan tih i ogroman skandinavac, koji me mnogo podseca na hogara samo nema bradu ali ne mozes bas da se mimoidjes sa njim u hodniku...i ima jedan prazan stan dvosoban koji prodaju za 115.000.
Ako ste mislili da su kuce skupe ili stanovi, ma ne da su skupe nego se uplasis kad vidis cene.Pocetna cifra za sve je 100.000 do milion zavisi gde i sta, ima prosecnih kuca koje su nove 300.000 i ima prelepih vila koje su pola miliona, ono sto mi podrazumevamo pod pojmom kuca ovde ne postoji.Kuce su sve po istom kalupu, montazne od neke vrste iverice i drveta i na 3 nivoa, podrum, prizemlje, sprat i naravno garaza.Retko koja da odskace od drugih izgledom ili velicinom ali onda ce odskakati i cenom 100%.Postoje prizemne trosobne ili vece sa dvoristima koje zovu bungalovi i tamo mahom zive penzioneri, i one imaju podrum i garazu.S tim da je podrum isto sredjena soba za zivot ili se izdaje.Nasa zgrada je jedna od retkih sa betonskom osnovom i podovima, pa imamo tu srecu da bas ne cujemo komsiluk, ostale manje su bez lifta i od drveta sa po osam stanova u svakoj i podovi su drveni pa odzvanjaju kada neko hoda iznad tebe.Logika iza svega je da svako u jednom trenutku u zivotu mora da kupi kucu, stanovi su privremeno ili penzionersko resenje.Banke ne ogranicavaju opterecenje plate za otplatu kredita i hipoteke, mozete placati od 700 ili 800 dolara mesecno pa navise zavisno od primanja, za ucesce treba 10 do 15 posto vrednosti nekretnine.Npr. za stan od 100.000 treba da date 10 i vezete se na 20 ili 30 godina, realno sa dve plate od 2000 ili vise u kuci mozete da odvojite 10.000 godisnje za otplatu i da ga otplatite za 10tak godina, ili da ga sredite renovirate i prodate za vece pare :)) Mada iskreno mi smo jos daleko od ovih tema...kad budem vise istrazivala ovu temu tada cu i pisati o tome.Nasi poznanici su upravo posle godinu dana zivota u CA kupili takav dvosoban stan po toj ceni, oboje rade i nemaju dece, renovirali su ga i sredili tako da je divan.
Licno nisam ljubitelj stanova, vise volim kuce i to male ali otom potom, daleko mi je i da razmisljam o tome.
Subscribe to:
Posts (Atom)