Izgleda da prosveta i prosvetari imaju univerzalne probleme sirom sveta...bar iz moje perspektive.Posao, koji je vise hobi jer ga radim par sati nedeljno po pozivu i za minimalac, me vodi u razlicite delove grada i u razlicite skole i u dodir sa razlicitim ljudima i decom...
Kanadske skole su na oko mnogo lepse i uredjenije nego one u kojima sam radila tamo, biblioteke su ogromne i sredjene, u vecini su racunari novi mada ima izuzetaka a sale za fizicko su uvek pod konac ali mi se cini da su manje jer vecina ima ugradjenu pozornicu koja se koristi za priredbe i koja zauzima malo mesta u sali.U vecinu skola ne mozete da usetate tek tako jer imaju recepciju na ulazu gde morate da se javite, mada u neke sam usla bez da me je iko pitao sta cu tu...Katolicke skole su uglavnom starije i nisu tako fensi kao javne skole u novijim delovima grada, sada zidaju naselje van grada koje se zove Dzekson i tu sam videla patern po kom se ovde zida naselje, nesto slicno monopolu, niz placeva u ovalnom luku sa dva ili 3 koncentricna dela okolo centra koji obavezno ukljucuje park, jezerce, igralista, skolu, vrtic i eventualno teren za fudbal ili bejzbol, van naselja na kraku koji izlazi na glavni put je obicno plaza sa prodavnicama i bankom.Tako da je celo naselje ili predgradje samodovoljno, sto se kuca tice u samom centru u zatvorenim kruznim ulicama su uvek ogromne skupe kuce, dalje okolo idu obicne kuce i semi tj dvojne kuce a na rubu su townhouse redovi ili odvojene zatvorene ulice u kojima su condo kuce.Dzekson pored svega ostalog ima i Community centar sa bibliotekom i verskom ustanovom, zasada ima preko 100 kuca ali polako raste.
Tako da ako zamisljate deo grada npr. Masonville znate da je on sastavljen npr iz 3 dela nalik na Dzekson, u Londonu postoji dosta skola koje se zovu French immersion school zbog toga sto se veci deo nastave odrzava na francuskom, pored katolickih i javnih.Dalje, u skolama je uvedena inkluzija, koju sada pokusavaju da uvedu tamo, pod nazivom All Kids Belong ili AKB sto znaci da deca sa razlicitim blagim retardacijama, daunovim sindromom i drugim "invaliditetima" pohadjaju skolu u regularnim razredima i nisu odvojena u specijalne skole.
Postoji nesto sto se zove procenat ili ratio kada su u pitanju uzrasti, npr.u infant grupi na 9 beba ide 3 vaspitaca, znaci 1 na 3, u todler grupi do 2.5 godine ide 1 na 5, u preschool deca od 3 i 4 godine ide 1 na 8, znaci u grupi koja ima najvise 16oro dece rade 2 vaspitaca, i JK ili junior kindergarten deca od 4 i 5 godina dolaze 2 vaspitaca na 20oro dece.Grupe se uglavnom drze na 16 za vecu decu a grupe sa manjom decom zavise od velicine vrtica ali uglavnom su manje.U proseku jedan vrtic ima oko 5 soba i kuhinju. Svaka soba je za razlicit uzrast i ima svoje kupatilo a ponekad za male i svoju spavaonicu, sobe su organizovane po centrima interesovanja npr kutak za igru, kutak za likovno i glinu, kutak za mir gde imaju sofu i fotelje sa knjigama i muzikom, deca retko kad rade zajedno istu stvar, svako radi sta mu se tog trenutka radi, igraju se, citaju, pricaju...
Dan pocinje u 9 doruckom, imali smo tost namazan puterom i marmeladom i solju mleka.Posle dorucka ide sat i nesto slobodne igre ili neka zajednicka aktivnost npr. pravljenje neceg od plastelina ili citanje price, zatim se ide napolje do pola 12 kada je rucak.Hrana je sveze kuvana i tog dana smo imali makarone sa sirom,kecap, grasak salatu, grozdje, tost namazan margarinom i peceno belo meso, sve je u cinijicama koje se stave na sto za kojim sedi 5 dece i 1 vaspitac, za vreme rucka bilo nas je 3, deca sama sebi sipaju sta zele da jedu i koliko zele da jedu i koliko puta zele - sipaju, uz to dobiju casu soka ili vode. Kada zavrse sklone sto za sobom.Niko ne mora da jede nesto sto ne voli, niti svi moraju da jedu ako ne zele, za vreme rucka podstice se samostalnost i porodicna atmosfera uz pricu.
Posle rucka se cita prica za laku noc i spava od 12 do 2, neka deca ustanu oko pola 3.Svi moraju da leze na svojim lezaljkama i dremaju, ako ustanu ranije mogu da odu u kutak za crtanje da ne bude druge. Posle spavanja sledi opet neka aktivnost ili igra, uzina u 4 i izlazak napolje do 5. Uzina je bila kolac sa jabukama i 3 parceta sira.
Svaki put kada izlaze mazemo ih kremom za suncanje.
Ono sto je mene iznenadilo je koliko je vecina dece tog uzrasta samostalna, npr kada se pokvase igrajuci se vodom sami moraju da se presvuku od glave do pete, neka deca sama sebi navlece pelene, imitacija donjeg vesa koja se ovde zove pull ups, kupatilo je non stop otvoreno i koriste ga dve grupe tj dve sobe tako da se malo malo neko gologuzo klince seta okolo jer je zaboravilo da izvadi donji ves iz ranca koji je u plakaru van sobe...medeni su.
U ogradjenom dvoristu imaju igraliste sa toboganom, bastu sa stolicama i lezaljkama i deo sa peskom i vodom gde mogu da prave haos i blato :).
Ovaj vrtic u kom sam bila me je odusevio i mislim da je divan i da se divno ophode prema deci, ali nisu svi vrtici jednaki jer svi imaju slobodu da sprovode svoj plan i program.
Prosecna cena vrtica u gradovima ontarija oko Toronta je od 750 do 850 dolara, prosek za London za dete od 3 god je 815, Kicener i Waterloo 820, Toronto 1000, dan u kucnom vrticu ili bebisiting je od 30 do 35 $, dan u vrticu je u proseku 40-45 $, Toronto dan u vrticu 50-60$.Radno vreme vrtica je od 7 ujutru do 6 popodne.Neki vrtici ne sluze svoju hranu nego morate da pakujete rucak i uzinu, a neki posebno naplacuju menjanje pelena, ali to sam videla samo u Torontu, u Londonu imaju sveze kuvanu hranu i pelene nisu problem.
Showing posts with label cene u kanadi. Show all posts
Showing posts with label cene u kanadi. Show all posts
Monday, May 21, 2012
Tuesday, August 9, 2011
I opet ja o $$$$ al samo zato sto me svi isto pitaju.... :)
Danas je padala kisa, od drugog su noci zahladnele, garden centre su odavno ispraznili i uklonili, u prodavnicama je rasprodaja letnjih stvari i nove jesenje kolekcije...dolazi jesen, bice tu nekih mesec ili 2 i onda sledi 6 meseci zime...vracam se iz prodavnice u 10 uvece i na raskrsnici dva ogromna bulevara u jednom kratkom trenutku sva vozila staju, dovoljno da tih 30tak sekundi cujem u pozadini zabe iz obliznje bare, cvcke i cikade, vazduh je svez i mirise na cvece i borove, ispred mene stoji preko 50 vozila ciji motori rade a ja imam osecaj da sam u sred sume ili na nekoj obali.
Kao sto sam i pretpostavljala, menadzment zgrade nam pravi problem oko iseljenja mesec dana ranije pre isteka ugovora, uzece nam novac za celu godinu jer smo tako potpisali. Rekli su nam da nadjemo nekog ko bi bio u stanu tih mesec dana ali sada je prekasno a i nisam sigurna da bi neko uzeo stan na mesec dana, nema svrhe, imam dovoljno organizacije oko selidbe, promene dokumenata i ostalog da bi sad jos za 4 dana nasla stanare...druga stvar je kada prodju check list za popravke u stanu ko zna koliko ce gluposti pokusati da nam naplate...u ugovoru pise da se podrazumeva wear and tear damage od koristenja stana, ali nigde ne pise sta u slucaju kada je stan tako lose okrecen po 100 put da se boja sama ljusti sa zidova, cela kuhinja i radna ploca su bele i od vode oko sudopere i ponegde se u povrsine upiju zuckaste fleke...u ugovoru pise da stanari ne smeju da zakucavaju eksere nigde, da ne smeju da lepe nista na zidove niti na friz, i jos gomila toga, otprilike bi najbolje bilo da sedite na sred sobe i ne mrdate da vam ne bi naplatili neku stetu.Po iseljenju stan treba da bude cist kao kada ste u njega usli, i to vi da ga oribate cakum pakum i sve aparate i popravite svu stetu ako je ima da bi mendzment odmah mogao da useli novog stanara a da prstom ne mrdne, i pored svega toga uvek nadju nacin da naplate stetu i maznu vam tu zadnju kiriju ili depozit ...
Osim one divne zene u Kiceneru svi superintendanti i menadzeri sa kojima sam imala posla su zesci ljigavci, razvuku kez od uveta do uveta dok vas nonsalantno na najbezobrazniji nacin skidaju sa dnevnog reda. Izmedju vas i njih stoji papir koji ste potpisali i na kom sitnim slovima pise sve sto treba da znate...da su oni uvek u pravu i tacka. Uvek mozete da ne iznajmite stan pod njihovim uslovima i spavate sa detetom na ulici :) Karikiram, ali zaista, za takav posao je potrebna posebna vrsta ljudi ovde u Torontu, i pritom ne mislim na postene i fine...Cak i na novom mestu gde smo iznajmili stan je utisak isti.Procitajte ugovor od A do SH, ja jesam cim smo ga potpisali ali to i dalje ne menja cinjenicu da on stiti samo stanodavca, bar da znate na cemu ste i na sta da obratite paznju na vreme.Jos jedna sitnica, za bilo kakvu stetu ili npr problem sa komsijama, smetnju itd imate 2 dana da incident prijavite pismeno superu ili kome vec treba(primerak prijave sacuvate sebi) ili da trazite popravku stete, sve sto pregovarate sa nekim radite PISMENO u 2 primerka, ako to ne uradite ne postoji dokaz da nesto nije bilo u redu ili da niste krivi za neku stetu, i to pise u ugovoru.
Iznajmili smo townhouse, na prelepom mestu u delu Londona koji se zove Southcrest estates, dvoriste gleda na park sa igralistem i ima kapijicu koja vodi u park a odmah pored kuce koja je poslednja u nizu od nekoliko je zajednicki otvoreni bazen.Preko puta su prodavnice i jos parkova sa igralistima. Biblioteka mi je daleko ovaj put, u centru je ali busom do centra treba 10tak minuta, i decji muzej sa igraonicom je 3 km od nas u poprecnoj ulici.Na kraju nase ulice nekih 6 km od nas je zabavni park Storybook gardens. Stanarina sa racunima bi trebalo da nas izadje isto kao sadasnja stanarina u Torontu, oko 1100 ili manje. Dvosobni stanovi u Londonu su od 700 do 900 $, townhouse bez racuna su od 725 do 930 s tim da racuni budu od 150 do 200 $ zavisno od godisnjeg doba.Vecina tih kucica koje se racunaju u dvosobne ima 2 spavace sobe na spratu sa kompletnim kupatilom i plakarima, trpezariju i kuhinju u prizemlju sa kupatilom bez kade ili tusa i ogroman podrum u kom je masina za ves i susilica, nekada su podrumi sredjeni kao jos jedna soba ili teretana ali u ovoj koju smo iznajmili nije tako, podrum je vise kao ostava ili garaza iako je ogroman koliko celo prizemlje, prava steta sto nije sredjen.
Sto se ostalog tice pretpostavljam da ce nam troskovi biti slicni osim dodatnog troska od oko 200 $ za gorivo koji dosad nismo imali, ocekivala sam da ce nam se osiguranje za kola znacajno spustiti posle navrsene godine ovde i zbog preseljenja medjutim agent nece da nam spusti nego samo 30 $ od sadasnjih 230 i moracu da nadjem drugog agenta, opet.U Kiceneru smo placali 130 i mislila sam da bi u Londonu bilo slicno, ali ovaj agent je u Torontu a oni su navikli da uvek ima ovaca za sisanje.Druga stvar koju moram da promenim pod hitno je net, ovi nas lupaju po usima i nerviraju sa ogranicavanjem protoka, ako potrosim mrvu vise od dozvoljenih 40 gb placam kaznu od 60 $ a moj mesecni racun je toliko, osim toga taj najjeftiniji Bellov paket je jedva dovoljan za pristojnu upotrebu, skajp se koci, kamera ne radi, klipovi se smrzavaju a jos kad ga razvucemo na 2 kompa, katastrofa...osim toga ponekad svakih 5 minuta moram da cupam modem iz struje da ga resetujem da proradi i to me bas nervira.Sada postoji provajder koji po slicnoj ceni nudi neogranicen protok sa istom brzinom, Primus, samo se nadam da pokrivaju i London.
Rezervisala sam U-Haul kamion za vikend, 225 km u jednom pravcu izadje 200 $, svaki dodatni kilometar preko tog je 48 centi, kamion ostavljamo u Londonu sa punim rezervoarom, racunam da ce nas selidba kostati oko 300 $ za kamion i jos 120 za vozne karte, jer ce se Aca vracati sa drugarom vozom za Toronto (jedna karta London -Toronto je 50-60 $), pa ce pokupiti kola i nas uvece i vratiti se...Prosli vikend smo proveli 2 dana u kolima i presli skoro 1000 km , bas je bilo puno.Od Toronta do Londona ima oko 200 i nesto km.
Ove moje odokativne cifre su takve jer na svaku cenu koju vam kazu morate da racunate jos 18 do 20 i nesto posto poreza i racun uvek ispadne veci nego sto ste ocekivali.
Obrnuta psihologija je kod plate, kada vam kazu da npr neko ima godisnju platu 60.000 oduzmite od toga 3% za penziono i nesto malo za osiguranje za nezaposlenost, zatim jos 22% poreza na platu i jos neke tricarije, prakticno 27% te plate, a mozda i vise, nece biti na raspolaganju onom ko je navodno ima , jer ce biti vraceno u drzavnu kasu, to znaci da taj neko nece imati mesecno na raspolaganju 60 podeljeno na 12, nego mnogo, mnogo manje :)
Mi jos nismo stigli do tako lepe cifre sa primanjima, ali ima vremena. Osim toga postoje i razlicite kategorije sto se tice poreza gde se razlikuje koliko drzava uzima nazad od neke porodice zavisno od toga u kojoj su grupi sa primanjima, npr low income ispod 35.000 placa najmanje poreza i dobija najvise nazad, ponekad i neke vrste novcane pomoci koje su rezervisane samo za ovu kategoriju, s druge strane high income placaju znatno veci porez, cula sam da su u Americi ove razlike manje i porezi blazi nego u kanadi ali to nisam proverila pa ne mogu da tvrdim, osim toga amerika ima drugaciji socijalni program koji se ocigledno minimalno finansira, pocevsi od drugacijeg zdravstva i skolstva.
Odnos Kanadjana prema novcu je potpuno drugaciji od naseg, gde smo mi navikli da trpamo u slamaricu i cuvamo za crne dane, oni su navikli da kartice imaju dozvoljeni minus a banke daju zajmove i negde uvek ima para, ako ti treba, pa zasto bi onda stedeo i odricao se...onakva stednja kakvu mi znamo za njih je fiktivan pojam, njihova stednja za stare dane se zove investment, equities i hedge founds...dosta njih se igra na berzi i poverava svoj novac brokerima, neki misle da je ulaganje u nekretnine takodje dobar nacin da se nesto ostavi sa strane, medjutim strucnjaci tvrde drugacije, iskreno, dosta toga oko berze i ostalih mesetarenja i ulaganja ne razumem i cisto sumnjam da cu ikad skontati i posto mi to deluje kao jedna velika kladionica i lutrija, ne privlaci me. Ono sto razumem je da mogu mesecno da rasporedim potrosnju u $ tacno jer ovde nema inflacije i skokova cena, i da ako nam je bas bio dobar mesec i nismo se mnogo sirili mogu da stavim sa strane trecinu primanja. Kada ne bismo placali kiriju nego uzeli nesto onda bi 2 trecine novca ostajale nama a jednu bi smo trosili na hranu i racune.
Poslednja "velika" plata koju sam imala u srbiji pre nego sto su mi je prepolovili je iznosila 34.000 din, jedva smo uspevali da platimo hranu i par racuna od nje za mesec...ovde u proseku trosimo do 2500 mesecno, 1130 je stan, racuni sa osiguranjem za kola su oko 450, ostalo je hrana, odeca i provod.pod provodom podrazumevam jednom nedeljno kafu ili rucak po trznim ili bioskop ili neku manifestaciju...uglavnom nijedan od nasih provoda nije skuplji od 30tak dolara osim ako nisu u pitanju ulaznice za Zoo ili Wonderland koje su oko 50 i 68 $ po osobi.
Zasto toliko gnjavim sa cenama?
Zato sto i vi mene gnjavite sa tim :)) prvo pitanje koje mi neko postavi pocinje sa koliko kosta ili koliko para...i uvek moram da se ogradim
ovo su moje cifre i moji troskovi, mozda neko ima vece troskove a mozda neko ima manje nego ja.
Prvih par meseci po dolasku trosili smo u proseku 4000 mesecno, ali cim smo skontali da tako ne ide pocela sam sve da pisem i sad smo se toliko ispraksali da na kraju svakog meseca ostanemo u dobrom plusu, za nase pojmove i prihode. Aca stalno gundja kako moze i vise ali ja ne mislim tako, postoji granica gde se zivot pretvara u prezivljavanje i zivotarenje, snalazenje i razvlacenje...ako sam nekada morala da pazim koliko kosta svaka sitnica i da od 3 stvari koje mi jednako trebaju moram da uzmem samo jednu, pa koliki sadista treba da budem da to sebi radim sad kad ne moram da prezivljavam ni od cega, to ne znaci da ne stedim i ne pazim po kojoj ceni kupujem svari, daleko od toga, samo se manje opterecujem, jer znam da od jedne plate mogu da pokrijem sve troskove i da ce ce nam dobar deo ostati ako nemamo neplaniranih troskova.
Odoh da perem sudove u 2 nocu i spakujem jos par stvari...kad se smestimo sledece nedelje eto me opet.
Kao sto sam i pretpostavljala, menadzment zgrade nam pravi problem oko iseljenja mesec dana ranije pre isteka ugovora, uzece nam novac za celu godinu jer smo tako potpisali. Rekli su nam da nadjemo nekog ko bi bio u stanu tih mesec dana ali sada je prekasno a i nisam sigurna da bi neko uzeo stan na mesec dana, nema svrhe, imam dovoljno organizacije oko selidbe, promene dokumenata i ostalog da bi sad jos za 4 dana nasla stanare...druga stvar je kada prodju check list za popravke u stanu ko zna koliko ce gluposti pokusati da nam naplate...u ugovoru pise da se podrazumeva wear and tear damage od koristenja stana, ali nigde ne pise sta u slucaju kada je stan tako lose okrecen po 100 put da se boja sama ljusti sa zidova, cela kuhinja i radna ploca su bele i od vode oko sudopere i ponegde se u povrsine upiju zuckaste fleke...u ugovoru pise da stanari ne smeju da zakucavaju eksere nigde, da ne smeju da lepe nista na zidove niti na friz, i jos gomila toga, otprilike bi najbolje bilo da sedite na sred sobe i ne mrdate da vam ne bi naplatili neku stetu.Po iseljenju stan treba da bude cist kao kada ste u njega usli, i to vi da ga oribate cakum pakum i sve aparate i popravite svu stetu ako je ima da bi mendzment odmah mogao da useli novog stanara a da prstom ne mrdne, i pored svega toga uvek nadju nacin da naplate stetu i maznu vam tu zadnju kiriju ili depozit ...
Osim one divne zene u Kiceneru svi superintendanti i menadzeri sa kojima sam imala posla su zesci ljigavci, razvuku kez od uveta do uveta dok vas nonsalantno na najbezobrazniji nacin skidaju sa dnevnog reda. Izmedju vas i njih stoji papir koji ste potpisali i na kom sitnim slovima pise sve sto treba da znate...da su oni uvek u pravu i tacka. Uvek mozete da ne iznajmite stan pod njihovim uslovima i spavate sa detetom na ulici :) Karikiram, ali zaista, za takav posao je potrebna posebna vrsta ljudi ovde u Torontu, i pritom ne mislim na postene i fine...Cak i na novom mestu gde smo iznajmili stan je utisak isti.Procitajte ugovor od A do SH, ja jesam cim smo ga potpisali ali to i dalje ne menja cinjenicu da on stiti samo stanodavca, bar da znate na cemu ste i na sta da obratite paznju na vreme.Jos jedna sitnica, za bilo kakvu stetu ili npr problem sa komsijama, smetnju itd imate 2 dana da incident prijavite pismeno superu ili kome vec treba(primerak prijave sacuvate sebi) ili da trazite popravku stete, sve sto pregovarate sa nekim radite PISMENO u 2 primerka, ako to ne uradite ne postoji dokaz da nesto nije bilo u redu ili da niste krivi za neku stetu, i to pise u ugovoru.
Iznajmili smo townhouse, na prelepom mestu u delu Londona koji se zove Southcrest estates, dvoriste gleda na park sa igralistem i ima kapijicu koja vodi u park a odmah pored kuce koja je poslednja u nizu od nekoliko je zajednicki otvoreni bazen.Preko puta su prodavnice i jos parkova sa igralistima. Biblioteka mi je daleko ovaj put, u centru je ali busom do centra treba 10tak minuta, i decji muzej sa igraonicom je 3 km od nas u poprecnoj ulici.Na kraju nase ulice nekih 6 km od nas je zabavni park Storybook gardens. Stanarina sa racunima bi trebalo da nas izadje isto kao sadasnja stanarina u Torontu, oko 1100 ili manje. Dvosobni stanovi u Londonu su od 700 do 900 $, townhouse bez racuna su od 725 do 930 s tim da racuni budu od 150 do 200 $ zavisno od godisnjeg doba.Vecina tih kucica koje se racunaju u dvosobne ima 2 spavace sobe na spratu sa kompletnim kupatilom i plakarima, trpezariju i kuhinju u prizemlju sa kupatilom bez kade ili tusa i ogroman podrum u kom je masina za ves i susilica, nekada su podrumi sredjeni kao jos jedna soba ili teretana ali u ovoj koju smo iznajmili nije tako, podrum je vise kao ostava ili garaza iako je ogroman koliko celo prizemlje, prava steta sto nije sredjen.
Sto se ostalog tice pretpostavljam da ce nam troskovi biti slicni osim dodatnog troska od oko 200 $ za gorivo koji dosad nismo imali, ocekivala sam da ce nam se osiguranje za kola znacajno spustiti posle navrsene godine ovde i zbog preseljenja medjutim agent nece da nam spusti nego samo 30 $ od sadasnjih 230 i moracu da nadjem drugog agenta, opet.U Kiceneru smo placali 130 i mislila sam da bi u Londonu bilo slicno, ali ovaj agent je u Torontu a oni su navikli da uvek ima ovaca za sisanje.Druga stvar koju moram da promenim pod hitno je net, ovi nas lupaju po usima i nerviraju sa ogranicavanjem protoka, ako potrosim mrvu vise od dozvoljenih 40 gb placam kaznu od 60 $ a moj mesecni racun je toliko, osim toga taj najjeftiniji Bellov paket je jedva dovoljan za pristojnu upotrebu, skajp se koci, kamera ne radi, klipovi se smrzavaju a jos kad ga razvucemo na 2 kompa, katastrofa...osim toga ponekad svakih 5 minuta moram da cupam modem iz struje da ga resetujem da proradi i to me bas nervira.Sada postoji provajder koji po slicnoj ceni nudi neogranicen protok sa istom brzinom, Primus, samo se nadam da pokrivaju i London.
Rezervisala sam U-Haul kamion za vikend, 225 km u jednom pravcu izadje 200 $, svaki dodatni kilometar preko tog je 48 centi, kamion ostavljamo u Londonu sa punim rezervoarom, racunam da ce nas selidba kostati oko 300 $ za kamion i jos 120 za vozne karte, jer ce se Aca vracati sa drugarom vozom za Toronto (jedna karta London -Toronto je 50-60 $), pa ce pokupiti kola i nas uvece i vratiti se...Prosli vikend smo proveli 2 dana u kolima i presli skoro 1000 km , bas je bilo puno.Od Toronta do Londona ima oko 200 i nesto km.
Ove moje odokativne cifre su takve jer na svaku cenu koju vam kazu morate da racunate jos 18 do 20 i nesto posto poreza i racun uvek ispadne veci nego sto ste ocekivali.
Obrnuta psihologija je kod plate, kada vam kazu da npr neko ima godisnju platu 60.000 oduzmite od toga 3% za penziono i nesto malo za osiguranje za nezaposlenost, zatim jos 22% poreza na platu i jos neke tricarije, prakticno 27% te plate, a mozda i vise, nece biti na raspolaganju onom ko je navodno ima , jer ce biti vraceno u drzavnu kasu, to znaci da taj neko nece imati mesecno na raspolaganju 60 podeljeno na 12, nego mnogo, mnogo manje :)
Mi jos nismo stigli do tako lepe cifre sa primanjima, ali ima vremena. Osim toga postoje i razlicite kategorije sto se tice poreza gde se razlikuje koliko drzava uzima nazad od neke porodice zavisno od toga u kojoj su grupi sa primanjima, npr low income ispod 35.000 placa najmanje poreza i dobija najvise nazad, ponekad i neke vrste novcane pomoci koje su rezervisane samo za ovu kategoriju, s druge strane high income placaju znatno veci porez, cula sam da su u Americi ove razlike manje i porezi blazi nego u kanadi ali to nisam proverila pa ne mogu da tvrdim, osim toga amerika ima drugaciji socijalni program koji se ocigledno minimalno finansira, pocevsi od drugacijeg zdravstva i skolstva.
Odnos Kanadjana prema novcu je potpuno drugaciji od naseg, gde smo mi navikli da trpamo u slamaricu i cuvamo za crne dane, oni su navikli da kartice imaju dozvoljeni minus a banke daju zajmove i negde uvek ima para, ako ti treba, pa zasto bi onda stedeo i odricao se...onakva stednja kakvu mi znamo za njih je fiktivan pojam, njihova stednja za stare dane se zove investment, equities i hedge founds...dosta njih se igra na berzi i poverava svoj novac brokerima, neki misle da je ulaganje u nekretnine takodje dobar nacin da se nesto ostavi sa strane, medjutim strucnjaci tvrde drugacije, iskreno, dosta toga oko berze i ostalih mesetarenja i ulaganja ne razumem i cisto sumnjam da cu ikad skontati i posto mi to deluje kao jedna velika kladionica i lutrija, ne privlaci me. Ono sto razumem je da mogu mesecno da rasporedim potrosnju u $ tacno jer ovde nema inflacije i skokova cena, i da ako nam je bas bio dobar mesec i nismo se mnogo sirili mogu da stavim sa strane trecinu primanja. Kada ne bismo placali kiriju nego uzeli nesto onda bi 2 trecine novca ostajale nama a jednu bi smo trosili na hranu i racune.
Poslednja "velika" plata koju sam imala u srbiji pre nego sto su mi je prepolovili je iznosila 34.000 din, jedva smo uspevali da platimo hranu i par racuna od nje za mesec...ovde u proseku trosimo do 2500 mesecno, 1130 je stan, racuni sa osiguranjem za kola su oko 450, ostalo je hrana, odeca i provod.pod provodom podrazumevam jednom nedeljno kafu ili rucak po trznim ili bioskop ili neku manifestaciju...uglavnom nijedan od nasih provoda nije skuplji od 30tak dolara osim ako nisu u pitanju ulaznice za Zoo ili Wonderland koje su oko 50 i 68 $ po osobi.
Zasto toliko gnjavim sa cenama?
Zato sto i vi mene gnjavite sa tim :)) prvo pitanje koje mi neko postavi pocinje sa koliko kosta ili koliko para...i uvek moram da se ogradim
ovo su moje cifre i moji troskovi, mozda neko ima vece troskove a mozda neko ima manje nego ja.
Prvih par meseci po dolasku trosili smo u proseku 4000 mesecno, ali cim smo skontali da tako ne ide pocela sam sve da pisem i sad smo se toliko ispraksali da na kraju svakog meseca ostanemo u dobrom plusu, za nase pojmove i prihode. Aca stalno gundja kako moze i vise ali ja ne mislim tako, postoji granica gde se zivot pretvara u prezivljavanje i zivotarenje, snalazenje i razvlacenje...ako sam nekada morala da pazim koliko kosta svaka sitnica i da od 3 stvari koje mi jednako trebaju moram da uzmem samo jednu, pa koliki sadista treba da budem da to sebi radim sad kad ne moram da prezivljavam ni od cega, to ne znaci da ne stedim i ne pazim po kojoj ceni kupujem svari, daleko od toga, samo se manje opterecujem, jer znam da od jedne plate mogu da pokrijem sve troskove i da ce ce nam dobar deo ostati ako nemamo neplaniranih troskova.
Odoh da perem sudove u 2 nocu i spakujem jos par stvari...kad se smestimo sledece nedelje eto me opet.
Subscribe to:
Posts (Atom)