Nije ti ovo k'o kod nas...

Backstabbing ... izraz koji je uobicajen na kanadskom radnom mestu.
Oni koji su uvek radili sa otresitim i otvorenim ljudima koji idu okolo otvoreno izrazavaju svoje misljenje ma kakvo ono bilo i ne libe se da dignu glas na druge, nisu navikli na kanadsku mikro klimu "ljubaznosti" na poslu, gde se prema svakoj temi treba odnostiti kao da je politicki nekorektna i strogo paziti sta i o cemu pricate na poslu...sve sto kazete ili ucinite moze biti izvuceno iz konteksta i pogresno protumaceno...zato ja ne volim da ikada pricam o sebi na poslu i o poslu kod kuce.Naravno ovo ne vazi samo za kanadsko radno mesto, mislim da ovo vazi za svako radno mesto u bilo kojoj zemlji gde ima previse dokonih ljudi i medju kojima se obavezno nadju oni koji vole da na pogresan nacin "razbijaju monotoniju" i "zacine dan"....
Mnogim dosljacima ovo smeta, a sta je to zapravo...situacije gde se vi zamerite nekom ponekad i nesvesni sta ste ucinili, taj vam nikada ne kaze da mu to smeta ili da to nije ok vec smesta ode da se zali nadredjenom ili HR osobi.Vecina ljudi na poslu vam nikada nece otvoreno reci sta im ne prija ili gde gresite iz straha da vi ne odete da se zalite kako su oni neprijatni prema vama, kao deca u skolici, pre ce ocutati ili ce sacekati pa reci onom ko je zaduzen da resava takve gluposti.
A da to stvarno mogu biti gluposti, to je neverovatno.Zena se zalila na koleginicu koja joj je u prolazu u sali rekla da je nabacila koju kilu da je vredja i pravi "bad remarks about her body image" sto se smatra maltretiranjem na poslu, devojka je medju drugaricama na poslu prokomentarisala kako novi kuvar )koji je crnac i jedini muski clan na radnom mestu) mora da je gej cim nije poceo da muva nijednu od gomile lepih devojaka tamo...naravno odmah je to sto je rekla izvuceno van konteksta, protumaceno kao uvreda i procurelo do njene sefice...i do kuvara ...napravilo joj gomilu neprijatnosti zato sto siri trac na radnom mestu i tako u krug.
Nemojte nikada poci od pretpostavke da drugi ljudi razumeju stvari na isti nacin kao vi, nemojte pretpostaviti da ono sto vama smeta ili ne smeta vazi i za nekog drugog i uvek znajte da vam ljudi nikada nece otvoreno reci u cemu gresite i koje vase osobine ih nerviraju osim ako ih ne pitate na najlepsi moguci nacin, u cilju svog usavrsavanja na poslu...Dolazeci iz zemlje sa vrlo nezavidnim nivoom tolerancije i sa vrlo velikom otvorenoscu kada je u pitanju velicanje sopstvenog misljenja i razgovora o licnom zivotu kako o svom tako i drugih ljudi, vecina se pre ili kasnije jako opece na nevidljivu cauru kanadske "ljubaznosti" na radnom mestu, kao sto bi komsinica iz Bosne rekla "nije ti ovo ko kod nas, sve kao fini, sve kao ne smeta im, a onda ti odu iza ledja..."
I dok smo mi silom prilika ucili da je onaj koji je glasniji u pravu, ovde je to onaj ko je "finiji" i uspe nikom da se nikad ne zameri, stvar je u tome da kad malo zagrebete ispod povrsine dodjete na isto, svuda ima teskih i neljubaznih ljudi, svuda ima nesuglasica na radnom mestu, samo sto se ovde ne resavaju drekom i separatisanjem u tabore ko je za koga )bar ne javno) nego razgovorima, savetovanjima i backstabbingom.Naravno nije tako na svakom radnom mestu, negde je potpuno suprotno, samo hocu da kazem da bilo gde i bilo sta sto ima veze sa ljudima ima istu kolicinu klasicnih ljudskih osobina i ponasanja, nerealno je ocekivati drugacije, negde su sefovi ili kolege lafovi a negde debili, obrni okreni ako ti nevalja ili menjaj sebe da ti ne smeta ili menjaj firmu.
PS. ovo ne govorim iz licnog iskustva, uglavnom nemam taj problem da mi smeta necija ljubaznost, cak iako nije najiskrenija, kao sto rekoh to je ono sto moze da dovede do raskola ili nezadovoljstva na poslu pa uzmite u obzir da je radna etika malo drugacija.
.................................................................................................................................................................
Jutros je moj dragi odvezao moju sestru u shoping u Von Mills i Toronto...sudeci po njoj dobre guess torbice i cipelice su jako skupe tamo...ne bih znala, nikada me nije bilo briga sta mi pise na odeci, nego da mi se dopada i da je udobna...uvek me je mucilo to unutrasnje gladovanje ljudi, kada nemas para, nemas bas mnogo od zivota ali zato imas najskuplje patike i markiranu jaknu po poslednjoj modi.I uvek mi je bilo cudno kako se oni za koje sam znala da zive po garsonjerama i odbrojavaju do prvog, najlakse raseku za patike od 250 evra i najnoviji mobilni...samo da bi izgledalo kao da imaju.
Mozda je tamo veci kapitalizam nego ovde, jer se igra na tu kartu da stvari popunjavaju emocionalnu prazninu unutrasnje bede...a praznina i beda vise u vazduhu balkana zadnjih xxx decenija.
A sto se tasnica i obuce tice, kada ih vidim sa prosecnom cenom od 200 do 300$ ne mogu da se otmem osecaju da i dalje lice na jeftino kinesko i da je neko tu lud, pocinjem da se preracunavam u svojoj alternativnoj valuti-
negde sredinom devedesetih otkrila sam kako svako u mojoj porodici ima svoju alternativnu valutu, za mamu to su bile stvari za decu i kucu, za tatu to je bio gradjevinski materijal i benzin...pokojni deda nas je sve izludjivao preracunavajuci svaku cifru u "znas ti snavo koliko litara rakije moze da se kupi za te pare?"...Kada sam studirala preracunavala sam cene u koliko hrane i cigara moze da se nakrpi za neku sumu, kada sam se udala koliko plocica i laminata mozemo da kupimo za pola plate...sada sam u onoj fazi " za 100$ mogu da kompletno obucem dete za sezonu i kupim mu neku igracku ili mozemo da kupimo godisnju ulaznicu za celu porodicu za decji muzej i igraonice..."
Prosecna kanadjanka moze da izdvoji mesecno 1000$ za kozmetiku i odecu samo ako hoce, neko moze i mnogo vise, a ipak kada se osvrnem vidim da niko to ne cini.Svi idu okolo u jeftinim kineskim papucama i nose majce od 10tak dolara, gotovo da niko nije markiran...jedina boljka su im kojekakvi elektronski gedzeti koje i deca i stariji obozavaju, eventualno dobra kola na koja mozes da se oslonis.
Dok je moj dragi sad verovatno u 7 krugu pakla kao i svi muskarci u kupovini sa zenama koje su krenule po bas onaj par cipela ili haljinu koja ce ih usreciti i uciniti mrsavijim...a to im nikako ne uspeva iz nekog razloga, ili im clanci izgledaju punacko ili im haljina ocrtava pogresan deo figure...uf bas mu ne zavidim :), bebac i ja smo dan proveli opusteno, prosetali smo do restorana pokupili krompirice, rostilj i salatu, poneli nesto seckanog voca i krenuli na igraliste, tata i sin koji su bili ispred nas po klopu prozujali su na rolerima gore ka brdu.Na igralistu ima i skate ring za skejtbord i rolere, i bmx ko voli, to dete od 10tak godina vozi rolere bolje nego sto bih ja ikad u zivotu umela, subota popodne i gomila ljudi je napolju u parku sa klincima, neki uce da voze bajs, neki prave piknik a neki se igraju, tata i sinovi pustaju zmajeve, danas je divan dan za pustanje zmajeva...ne mogu da se setim da sam ovakav prizor ikada videla igde vikendom u mom rodnom gradu.
Subota popodne u mom rodnom gradu je za vecinu bila unapredjena varijanta korzoa nasih roditelja nekada, sedenje u kaficima u centru, pijuckanje precenjenog pica dok merkaju ispod oka doteranost i liniju ljudi u prolazu,i tu i tamo se zadovoljno nacere kad nadju poneku manu ili promenu na gore ccccc tako mu i treba, skockane mame se deru na decu da budu mirna i ne piju tako brzo svoj sok jer je skup i nece dobiti drugi,da ne prljaju svoje novo odelo koje je samo za kad se negde ide, i zale se jedna drugoj na bracnu klasiku, muzeve,drugarice koje nisu tu, cene, posao i na kraju decu...jedan veliki gradski socijalni Cosmopolitan magazin, moda, tracevi, i sve ostalo...
.............................................................................................................
Popodne smo napunili kadicu vodom i pravili piratsko ostrvo od peska i blata u dvoristu, mravi velicine pcela koje imamo u dvoristu su postali dobrovoljni zarobljenici na piratskom ostrvu :)
Imam dve voluharice, chipmunks, u dvoristu i koliko sam primetila nedavno su razvile zelju za mirodjijom pored svega sto su mi dosad pojele, tako da smo im ostavili kornfleks oko cveca da ga ne diraju, ponekad dodju i kad smo mi napolju i gledaju nas dok jedu.Bazen je napunjen i spreman za leto, moj paradajz je pun malih zelenih grozdova, ptice cvrkucu u krosnjama, duva vetric kao da smo negde na moru, ne mogu da prestanem da razmisljam kako se ljudi razlikuju, ne verujem da bi me bilo koje cipele na svetu ikad usrecile kao samo sat vremena prskanja,igranja u blatu i vristanja sa bebcem, ali nekima je potrebno da svoj zivot mere rolex satovima, gucci cvikerima i armani odelima, inace sami sebi deluju isprazni i nepotpuni, sto naravno nije bitno :) - jer ako je to ono sto te cini sretnim onda si bar nasao vrlo jednostavan recept da budes sretan, a biti sretan je najvaznije u zivotu.

Chromatism by *JonasDeRo on deviantART people by ~vankevich on deviantART Peaceful Days by ~Kyomu on deviantART Deserted street by ~monsterrrrous on deviantART Alleycat by =asuka111 on deviantART

Dan u vrticu

Izgleda da prosveta i prosvetari imaju univerzalne probleme sirom sveta...bar iz moje perspektive.Posao, koji je vise hobi jer ga radim par sati nedeljno po pozivu i za minimalac, me vodi u razlicite delove grada i u razlicite skole i u dodir sa razlicitim ljudima i decom...
Kanadske skole su na oko mnogo lepse i uredjenije nego one u kojima sam radila tamo, biblioteke su ogromne i sredjene, u vecini su racunari novi mada ima izuzetaka a sale za fizicko su uvek pod konac ali mi se cini da su manje jer vecina ima ugradjenu pozornicu koja se koristi za priredbe i koja zauzima malo mesta u sali.U vecinu skola ne mozete da usetate tek tako jer imaju recepciju na ulazu gde morate da se javite, mada u neke sam usla bez da me je iko pitao sta cu tu...Katolicke skole su uglavnom starije i nisu tako fensi kao javne skole u novijim delovima grada, sada zidaju naselje van grada koje se zove Dzekson i tu sam videla patern po kom se ovde zida naselje, nesto slicno monopolu, niz placeva u ovalnom luku sa dva ili 3 koncentricna dela okolo centra koji obavezno ukljucuje park, jezerce, igralista, skolu, vrtic i eventualno teren za fudbal ili bejzbol, van naselja na kraku koji izlazi na glavni put je obicno plaza sa prodavnicama i bankom.Tako da je celo naselje ili predgradje samodovoljno, sto se kuca tice u samom centru u zatvorenim kruznim ulicama su uvek ogromne skupe kuce, dalje okolo idu obicne kuce i semi tj dvojne kuce a na rubu su townhouse redovi ili odvojene zatvorene ulice u kojima su condo kuce.Dzekson pored svega ostalog ima i Community centar sa bibliotekom i verskom ustanovom, zasada ima preko 100 kuca ali polako raste.
Tako da ako zamisljate deo grada npr. Masonville znate da je on sastavljen npr iz 3 dela nalik na Dzekson, u Londonu postoji dosta skola koje se zovu French immersion school zbog toga sto se veci deo nastave odrzava na francuskom, pored katolickih i javnih.Dalje, u skolama je uvedena inkluzija, koju sada pokusavaju da uvedu tamo, pod nazivom All Kids Belong ili AKB sto znaci da deca sa razlicitim blagim retardacijama, daunovim sindromom i drugim "invaliditetima" pohadjaju skolu u regularnim razredima i nisu odvojena u specijalne skole.
Postoji nesto sto se zove procenat ili ratio kada su u pitanju uzrasti, npr.u infant grupi na 9 beba ide 3 vaspitaca, znaci 1 na 3, u todler grupi do 2.5 godine ide 1 na 5, u preschool deca od 3 i 4 godine ide 1 na 8, znaci u grupi koja ima najvise 16oro dece rade 2 vaspitaca, i JK ili junior kindergarten deca od 4 i 5 godina dolaze 2 vaspitaca na 20oro dece.Grupe se uglavnom drze na 16 za vecu decu a grupe sa manjom decom zavise od velicine vrtica ali uglavnom su manje.U proseku jedan vrtic ima oko 5 soba i kuhinju. Svaka soba je za razlicit uzrast i ima svoje kupatilo a ponekad za male i svoju spavaonicu, sobe su organizovane po centrima interesovanja npr kutak za igru, kutak za likovno i glinu, kutak za mir gde imaju sofu i fotelje sa knjigama i muzikom, deca retko kad rade zajedno istu stvar, svako radi sta mu se tog trenutka radi, igraju se, citaju, pricaju...
Dan pocinje u 9 doruckom, imali smo tost namazan puterom i marmeladom i solju mleka.Posle dorucka ide sat i nesto slobodne igre ili neka zajednicka aktivnost npr. pravljenje neceg od plastelina ili citanje price, zatim se ide napolje do pola 12 kada je rucak.Hrana je sveze kuvana i tog dana smo imali makarone sa sirom,kecap, grasak salatu, grozdje, tost namazan margarinom i peceno belo meso, sve je u cinijicama koje se stave na sto za kojim sedi 5 dece i 1 vaspitac, za vreme rucka bilo nas je 3, deca sama sebi sipaju sta zele da jedu i koliko zele da jedu i koliko puta zele - sipaju, uz to dobiju casu soka ili vode. Kada zavrse sklone sto za sobom.Niko ne mora da jede nesto sto ne voli, niti svi moraju da jedu ako ne zele, za vreme rucka podstice se samostalnost i porodicna atmosfera uz pricu.
Posle rucka se cita prica za laku noc i spava od 12 do 2, neka deca ustanu oko pola 3.Svi moraju da leze na svojim lezaljkama i dremaju, ako ustanu ranije mogu da odu u kutak za crtanje da ne bude druge. Posle spavanja sledi opet neka aktivnost ili igra, uzina u 4 i izlazak napolje do 5. Uzina je bila kolac sa jabukama i 3 parceta sira.
Svaki put kada izlaze mazemo ih kremom za suncanje.
Ono sto je mene iznenadilo je koliko je vecina dece tog uzrasta samostalna, npr kada se pokvase igrajuci se vodom sami moraju da se presvuku od glave do pete, neka deca sama sebi navlece pelene, imitacija donjeg vesa koja se ovde zove pull ups, kupatilo je non stop otvoreno i koriste ga dve grupe tj dve sobe tako da se malo malo neko gologuzo klince seta okolo jer je zaboravilo da izvadi donji ves iz ranca koji je u plakaru van sobe...medeni su.
U ogradjenom dvoristu imaju igraliste sa toboganom, bastu sa stolicama i lezaljkama i deo sa peskom i vodom gde mogu da prave haos i blato :).
Ovaj vrtic u kom sam bila me je odusevio i mislim da je divan i da se divno ophode prema deci, ali nisu svi vrtici jednaki jer svi imaju slobodu da sprovode svoj plan i program.
Prosecna cena vrtica u gradovima ontarija oko Toronta je od 750 do 850 dolara, prosek za London za dete od 3 god je 815, Kicener i Waterloo 820, Toronto 1000, dan u kucnom vrticu ili bebisiting je od 30 do 35 $, dan u vrticu je u proseku 40-45 $, Toronto dan u vrticu 50-60$.Radno vreme vrtica je od 7 ujutru do 6 popodne.Neki vrtici ne sluze svoju hranu nego morate da pakujete rucak i uzinu, a neki posebno naplacuju menjanje pelena, ali to sam videla samo u Torontu, u Londonu imaju sveze kuvanu hranu i pelene nisu problem.

Pitanja sa intervjua

" Morate verovati u sebe, jer ste nekad jedina osoba koja veruje u vaš uspeh."

Trazenje posla.
1. Sredila papire, akreditovala jednu od diploma, dobila licencu za rad, pokupila pisma preporuke, zamolila prijatelje da mi budu reference u Kanadi, pokupila njihove brojeve telefona.
2. Poslala svoj rezime svom novom savetniku za zaposlenje kod kog sam otisla kada sam sredjivala diplomu po savete i ostalo...on mi je ispravio 2 stvari u rezimeu i objasnio na sta da obratim paznju, poslao mi je spisak svih skolica i vrtica u Londonu i rekao mi da saljem rezime redom...
3. Visila na netu i trazila oglase u gradu.Poslala rezime.
4. Visila na netu i vezbala odgovore na pitanja za intervju, usmeno i pismeno.Citala knjige o razlicitim aspektima intervjua.
5. Otvorila poseban bankovni racun.
6. Kupila odecu i obucu za intervju.
7. Proverila sve autobuske linije u gradu, pogotovo prema mestima gde idem na intervju. ............................................................................................................................................

Neka od pitanja koje su mi postavili -podrazumeva se da se sva odnose na situacije na poslu: ps. ovo su MOJI licni odgovori, na internetu pronadjite preporucene odgovore.

1. kazite nam nesto o sebi.
-ne ide se u detalje, ja sam ta i ta, imam to i to obrazovanje i iskustvo, mislim da sam creative, versatile and able to learn new things fast, I love my family and they are foundation of my whole life and my biggest support.

2. Navedite primer kada ste imali problem i morali sami na brzinu da ga resite a nije bilo vaseg pretpostavljenog u blizini.
- hoce da vide koliko ste samostalni: zavisno od problema prvo pokusam da ga resim sama, ali ukoliko je situacija ozbiljna, sigurnost dece zavisi od mene i ako shvatim da mi je potrebna pomoc trazim je od kolega ili saradnika.Poenta: umem da procenim svoje obaveze i uskladim ih sa svojim mogucnostima tako da nikada ne ugrozim decu ili posao.

3. Sta radite kada ste u konfliktu sa kolegom?

Uvek izbegavam konflikt. Sebe smatram vrlo tolerantnom i uravnotezenom osobom, ljude prihvatam onakvima kakvi jesu, ako su mi kolege ponekad neraspolozene ili neprijatne ne uzimam im to za zlo jer se desava svima, ako se pretvori u hronicno ponasanje pokusavam da im privatnim razgovorom dam do znanja da sam tu ako im je potrebna pomoc i da mozda nisu primetili kakav utisak ostavljaju na druge.Ako necije ponasanje prema drugima eskalira postoji osoba u kompaniji koja je nadredjena ili zaduzena da pomogne oko resavanja te situacije.

4. Koji deo svog posla smatrate najstresnijim?

Rad sa "teskim" roditeljima, ponekad roditelji imaju specificne zahteve ili ne pronadju zajednicki jezik sa prosvetnim radnicima, deci je lakse objasniti nesto nego roditeljima koji vec imaju formirano svoje misljenje i ubedjenja.Rad sa takvim roditeljima trazi posebnu opreznost i jako dobru sposobnost komunikacije i fleksibilnost.Imam dosta iskustva sa ovakvim situacijama, radionica "kako komunicirati" mi je puno pomogla da savladam razlicite tehnike komunikacije.Primer.
-Odgovor pokazuje da sam svesna problema i da sam se obrazovala kako da lakse izadjem na kraj sa njim, primer treba da ilustruje kako sam svojim umecem resila problem u komunikaciji i uspostavila dobar odnos sa roditeljima sto je u najboljem interesu deteta.

5. Zasto volite svoj posao?

Hm....svako za sebe :) u principu dozvoljava mi da brinem o drugima, da ucim od drugih i da ucim druge, nikada nije dosadan i uvek ima izazova, mogu da se kreativno izrazim, ima divnu emocionalnu nagradu kada ga radite kako treba- deca vas vole i cene,znate da ste vi ti koji menjaju neciji zivot na bolje, jednostavno ispunjava me.

6. Koji su vam ciljevi u zivotu?

Da brinem o svojoj porodici, da rastem i razvijam se profesionalno, naucim bar jos jedan strani jezik i proputujem svet, da imam svoju bastu jer obozavam biljke, prirodu i zdrav nacin zivota :) Iz ovog se vidi da mi porodica na prvom mestu a posao na drugom, ucenje na trecem a zabava na cetvrtom, ali neko mozda moze da kaze obrnuto -da napredujem profesionalno i razvijam karijeru da bih mogao da brinem o svojoj porodici...switch job 1 family 2.

7. Opisite sebe samo jednom recju i objasnite zasto ste bas to odabrali.

opet svako za sebe :) odabrati rec koja opisuje vas kao osobu koja se uklapa u sliku posla, najcesci izbor je: dosledan, sposoban, reliable, detaljan,odgovoran-responsible, flexible, creative,rec koja se izbegava je smart jer time dajete do znanja drugima da mislite da ste pametniji od njih ili da smatrate da je greh ako neko nije pametan, izaberite rec koja je slicna po znacenju ali nije iskljuciva kao npr experienced. moj izbor : creative,versatile ili jack of all trades :) obozavam da ucim nove stvari, govorim nekoliko jezika, lepo crtam, pravim torte i kolace, bavim se fotografijom, putovala sam u razlicite zemlje,imam prijatelje iz razlicitih kultura i sredina,znam imena svih biljeka i insekata koje vidim na ulici, sve me zanima i radoznala sam...

8. Kako cete navesti dete da uradi nesto sto ono ne zeli da uradi?

Zavisi od deteta i njegove licnosti...primer za tvrdoglavo dete i primer za povuceno dete,uglavnom truditi se kako znam i umem da dam detetu podrsku da prevazidje svoj problem.Improvizovati, mozda mu obecati sto bi ono zelelo da radi nesto zauzvrat :) podmititi ga hehehe

9. Navedite primer kada ste prekrsili pravila da postignete ono sto se od vas trazilo?

NIKADA NE KRSIM PRAVILA.Moj posao podrazumeva brigu o deci i njihovoj sigurnosti, pravila su tu da to podrze i nikada ih ne krsim.Skola ima svoj raspored i rutinu da bi deca bila sigurnija. Primer, u skoli u kojoj sam radila bilo je zabranjeno pustati decu da odu i kupe sebi uzinu za vreme odmora, moj dobronamerni kolega se sazalio na gladno dete i pustio ga do prodavnice po hranu, dete su udarila kola na pesackom. Ako sam znala da ima dece koja ce provesti dan u skoli gladna, radije sam za vreme svoje pauze kupila kutiju keksa i podelila sa njima nego da ikada imam tu odgovornost da nekog pustim i desi se takvo nesto.

10. Navedite primer kada ste brinuli o drugima.

Kada sam odgovorila na ovo pitanje, koje je bilo poslednje na intervju, ispitivac se rasplakala. Ukratko -dosta pre nego sto sam se preselila u Kanadu zivela sam sa bakom i dedom, kojima sam pomagala oko kucnih poslova i kupovine, kada sam se preselila i kada smo sleteli sa par kofera i malom bebom bez igde ikog naisla sam na neocekivanu podrsku i pomoc nepoznatih ljudi, pomislila sam koliko njih svake godina dolazi sa malom decom bez prijatelja ovde kao ja i kako se oni osecaju isto toliko preplaseno, nova sredina, nova pravila, novi jezik, pomislila sam kako mogu bar da im napisem kako da izbegnu neke situacije i greske i kako da se lakse prilagode na novu drzavu, da im dam reci podrske ako su im potrebne... Ispricala sam im za blog i za nasa iskustva, i rekla sam koliko sam zahvalna na tolikim pozitivnim iskustvima sa ljudima ovde posebno za pomoc od njihove organizacije koja je ymca i tako...da mi je pruzena prilika da vratim nesto od te dobrote samim tim sto mogu da trazim posao u struci...naravno ispricala sam to sa mnogo vise detalja i primera i zena se na kraju rasplakala i zahvalila mi sto sam to podelila sa njima :) ne mogu da opisem kako mi je bilo neprijatno, stvarno nisam imala nameru da nekog rasplacem, uhvatila me panika kada sam videla sta se desilo jer ja nemam osecaj da je to bila tuzna prica, vec vise puna moje nade da ce sve biti ok. i kako je divno kad ljudi misle o drugima i kako to menja neciji zivot manje ili vise.Moj je promenilo.

Opaska autora:
Menja vas zivot samo ako naucite da budete zahvalni na sitnicama koje su vam pruzene a nisu morale da budu, od prijatelja ili stranaca. Niko od nas nije duzan ni zbog cega, da ucini nesto za drugog, niti iko treba da ocekuje da cu ja ili bilo ko drugi uciniti nesto za njega cak iako me lepo zamoli,to je moja ili tudja dobra volja i izbor, ne podrazumeva se da ce sve sto trazite biti odmah usliseno ili na nacin na koji vi trazite, nismo deca. Ali, ako naidjete na takvu osobu i takav gest, ma koliko mali bio, i umete to da prepoznate, bicete bogatiji- emocionalno.
Cesto cujem komentare tipa "imam tetku, tecu, rodjaka tamo i nece da mi pomogne..." a zasto bi neko morao da ti pomogne? Ti ljudi nisu duzni da pomognu nikom ako nece i tacka, ne mozete ih kriviti zbog tog, oni u tom aktu ne vide nista osim tereta i sanse da im se neko pored svih njihovih problema okaci na vrat.Jednostavno su takvi kakvi su, oni polaze od sebe i svojih potreba i razmisljaju da ce im biti tesko da ispune necija ocekivanja i da ce taj neko biti nezahvalan i traziti previse...postoji pretpostavka o sebicnosti i koristi sa obe strane.
Let's face it, nisu svi ljudi ni dobri ni fini ni kulturni, i neki ce ako im se pruzi prilika iskoristiti sve koje mogu, normalno je da ljudi imaju strah od takvih i da zele da se zastite kad ne znaju sa kim imaju posla. Ja sam zahvalna sto mi je neko ponudio smestaj i da mi iznajmi stan, da ne moram u buvljivi motel sa malom bebom, meni je znacilo sto me je neko odvezao da izvadim papire u nepoznatom gradu opet sa malom bebom i sacekao me tamo izigravajuci moj privatni taxi, ta osoba je odvojila svoje vreme i ostavila svoju decu kod kuce da bi sacekala mene, to nije sitnica koja se podrazumeva, pogotovo posto me nikada u zivotu nije videla. S druge strane postoje ljudi koji stalno zive u survival modu i misle samo na sebe i svoje potrebe ilustracije te price je ovde ali ipak mislim da je bolje biti zahvalan i na sitnicama, cisto zbog psihickog zdravlja :) radovati se svemu sto je lepo i pozitivno u svetu a ne misliti stalno o svemu sto ti je ikad uskraceno ili biti nezadovoljan zato sto nesto nisi dobio u zivotu, za neke stvari se teba dobro oznojiti i izboriti, neke treba platiti a vecinu radimo sami, kao sto je trazenje posla ili vrtica i skole za dete...naravno svako ima pravo na svoj izbor, neki ljudi uzivaju da imaju kisni oblak iznad glave i vide crno hehehe



To su neka od pitanja koja su mi bila postavljena, ne secam se bas svih, pored toga imali smo i test na 4 strane o planiranju aktivnosti sa decom, i jos neka slicna pitanja vezana za posao i odnose sa decom , roditeljima i saradnicima...prilicno obimno. Intervjui su trajali oko sat vremena u proseku. Acin najduzi je bio skoro 3 sata, ali uglavnom traju 45min do sat i po, zavisi od posla.

Prvo pa musko :)

Toplo preporucujem ovaj film, nekako me podseca na emigraciju i otvaranje novim stvarima, kao i potrebu da mnogim stvarima kazes da :)




pa...evo vesti.
Nasla sam samo dva oglasa za posao vaspitaca u gradu na jobbank.ca, poslala rezime na oba, zvali su me na prvo mesto posle nedelju dana na intervju na drugo idem naredne nedelje na intervju.
Na prvom sam vec dobila ponudu za part time posao i idem na obuku ove nedelje sa tim da bih odmah posle obuke trebala da pocnem da radim.Videcu da li cu dobiti sansu na drugom intervju i da li ce biti bolja varijanta.
Morala sam da primim par vakcina koje su mi nedostajale tetanus, difteriju i hepatitis i da uradim tuberkulozni test i krvnu sliku za boginje, zauske i rubelu.Sad sam valjda up to date sa vakcinama kako oni kazu, inace vakcina se ovde iz nekog razloga zove booster shot :P uopste me nije boostovala, sva sam jadna i malaksala,obe ruke me bole, fuj...
Ovo je bio moj prvi intervju u Kanadi i dobila sam posao, doduse nepune sate i zamene ali za pocetak daj sta das.
Naravno treba uzeti u obzir da sada imam njihovu diplomu i licencu i 5 godina iskustva u struci odande, i treba uzeti u obzir da mi je trebalo vise od godinu dana i dosta para da izvucem tu licencu.Mom dragom nije bilo ni priblizno tako lako, a njegova struka je puna tehnickih znanja i specificnih zahteva, njemu na intervjuima samo sto ne traze i krv :)))
Klinac ce uskoro da napuni 3, a sa 4 se krece u skolicu koja se ne placa kao vrtic.Tako da ce biti dovoljno zreo da krene u zabaviste a posle u skolu, usput je i progovorio konacno ali na engleskom.Zapravo je to neka mesavina dva jezika, imenice govori na engleskom jer ih je pokupio iz crtaca a glagole koje je pokupio od nas govori na srpskom, tako da "cika vozi bus" i "mamy ima flower", "bunny peva song" :), valjda ce se razvrstati kasnije ...primetila sam da je svoj deci koja idu u vrtic lakse i blize da govore engleski, jedino deca koja su dosla sa solidnim znanjem jezika se vise sluze maternjim bar kod kuce, ovi mladji se uopste ne muce iako ga razumeju.
Vreme se prolepsalo, vikendom smo u prirodi, uvece odemo na kafu i kolace do Williams caffee-a, preko nedelje vodimo klinca na igralista, u parkove i u igraonice, dogovaramo se sta cemo posetiti sledeceg meseca, druzimo se, idemo na decje rodjendane,vikendom rucamo van kuce,usput planiramo svoju buducnost koliko mozemo...jednom recju, sasvim normalan obican zivot.





za one slicne meni koje planiraju drugo dete jednog dana,
MATERNITY LEAVE
In Canada, maternity benefits for working mothers and parents remain the responsibility of the federal government. Canada’s Employment Insurance (EI) gives paid maternity leave for 15 weeks. To receive maternity benefits the woman is required to have worked for 600 hours in the last 52 weeks or since your last claim. A woman needs to prove her pregnancy by signing a statement declaring the expected due or actual date of birth.

If her baby is hospitalized, then the 17 week limit can be extended for every week the child is in the hospital up to 52 weeks — following the week of the child's birth.

PARENTAL BENEFITS
Parental benefits are payable either to the biological or adoptive parents while they are caring for a new-born or an adopted child, up to a maximum of 35 weeks. To receive parental benefits a person is required to have worked for 600 hours in the last 52 weeks or since his/her last claim. They must sign a statement declaring the newborn's date of birth, or, when there is an adoption, the child's date of placement for the purpose of the adoption, and the name and address of the adoption authority.

Plata je 55% ili
up to $485/week for 50 weeks (15 weeks maternity + 35 weeks parental leave shared with father), najvise 1950 $ mesecno bez obzira na visinu plate, sto je malo bezveze al ajde, svima jednako...

za ceo svet mozete pogledati ovde
http://en.wikipedia.org/wiki/Parental_leave

Par sitnica vezanih za osiguranje i ostalo koje sam saznala iz druge ruke :)

Amoze i ovako...Canada i pm :)) izvinjavam se zbog recnika...ps ima toga ovde puuunooo.
http://www.youtube.com/watch?v=8FzbLhkQjRU&feature=youtu.be

Nedavno sam napisala nekom da ukoliko nije siguran da li je odlazak vredan rizika, i da li se imigracija isplati stavi sve na papir, onako kako smo mi ucinili...u tri kolone.Prva kolona predstavlja sve stvari zbog kojih zelimo da odemo i koje ne mozemo da promenimo, tu su bile stavke tipa nema posla, nema para, nema buducnosti za decu, mrzimo politiku itd.Druga kolona predstavlja stvari koje bi se za nas promenile na bolje imigracijom (na duze staze naravno) tipa jedan od nas bi radio u struci u kojoj u srbiji ne bi nasao posao, popravile bi nam se finansije i ostala "kulturna i prirodna " okolina i okruzenje itd, i treca kolona su bile teskoce, stvari za koje smo tada mislili da ce nam predstavljati najveci problem u emigrantskoj tranziciji, nemamo nikog na koga da se oslonimo licno niti za finansijsku pomoc, nema baba i deda da pricuvaju klinca, vrtic ce biti problem,struka ce jednom od nas biti problem, itd.
Kada smo sve stavili na papir bolje smo videli sta ocekujemo da promenimo i sa cime ocekujemo da se suocimo ako se odlucimo na odlazak, na sta smo se iskreno odlucili onog momenta kada smo vec bili predali papire 2006.Nasa lista minusa na duze staze koji bi se nagomilali ostankom nekako je bila podugacka u odnosu na ostale kolone.

Cinjenica je da je zivot pun sitnih i krupnih frustracija, kao emigranta moja najveca frustracija je problem sa diplomom...da znate vec sve to, bila sam na listi zanimanja, uvezli su me na osnovu diploma i poena i onda sam sletela ovde kao jedna velika nula, bez radnog iskustva ne mogu cak ni da se nadam poslu cistacice ili konobarice itd...to je previse poznata prica.
Ovo ne govorim u rezigniranom tonu, iako me te stvari najvise doticu, radim na tome da promenim svoj status naravno :), konkurisala sam na par mesta ali nisu me zvali, nemam kanadsko iskustvo verovatno.
Nisam htela da volontiram iz principa, zaista mislim da je volontiranje divna stvar za studente i bakice u penziji ali ja imam dete kome treba platiti hranu i odecu i vrtic jednog dana i jednostavno ne vidim smisao, radila bih za ispod minimalne satnice ali da imam neku satnicu i da kazem da sam radila,
pogotovo sto mi je poslednje pismo od vaspitacke institucije pokazalo da sam u pravu, u njemu stoji da oni ne priznaju volontiranje kao radno iskustvo u Kanadi.Samo placen rad i to sa kvalifikacijom se po njima priznaje kao rad u struci...volontiranje je lepo ali tvoja dobra volja i volonteri ne moraju da imaju odredjenu struku, svako moze da volontira itd...
Malo me je zabolelo to licemerje kojim su mi svi nudili da volontiram od kad smo sleteli obecavajuci mi da to nesto znaci...naravno da znaci, steknes uvid u kanadski sistem i poslovnu etiku, povezes se u networking i imas sanse da te neko negde preporuci ili zadrzi ako si dobar itd, sve to stoji...ali za to vreme gubis vreme i novac a mozda ti se nece isplatiti ili ce ti reci hvala, bas lepo od tebe ali mi to ne prihvatamo kao radno iskustvo.

To je jedna od stvari koju sam ocekivala i koja je bila na mojoj "protiv" listi, ako ne uspem nista da uradim i dalje cu imati osecaj da sam bacila 6 godina rada i 5 godina skolovanja dolaskom ovamo,
mada s obzirom da se tamo sitacija promenila pre nego sto smo dobili vize i da sam ostala na pola posla i pola plate posle porodiljskog verovatno bih i tamo imala isti bedni i odvratni osecaj da sam uzalud isla na fax kad posla neeemaaa bez veze vezice i mita...
To su stvari na koje sebe podsetim svaki put kad upadnem u bedak zbog trenutne situacije ovde.Ako mi se ucini da nisam dovoljno ucinila za godinu dana ovde, setim se koliko smo malo mogli da ucinimo za 7 godina zajednickog zivota tamo.

....................................................................................................

Po onome sto cujem TD insurance trenutno ima najbolje rate za osiguranje kada su skorasnji emigranti u pitanju, kvote se mogu dobiti online ili telefonom, postoji nesto sto nisam pomenula a sto je vrlo bitno jer smanjuje ratu osiguranja za kola i do 30%, to je papir koji dobijate od instruktora ako ste prosli kanadske casove voznje, on kosta oko 200 $ ali na duze staze vrlo se isplati.
E sad, ako vam se ne ide na casove ili znate da vozite i taj papir vam treba samo radi osiguranja mozete ga "nabaviti" od "nasih" instruktora po dogovoru...znate na sta mislim.Drugim recima nadjite instruktora ili skolu voznje, uzmite par casova ako vam trebaju i pitajte za taj papiric, smanjice vam osiguranje kasnije znacajno.

Druga stvar je ako dodjete u situaciju da menjate kola ili ih prodate, nikako ne otkazujte osiguranje ako ste zadovoljni ratom.
Neka osiguranja imaju grozan obicaj da ako im otkazete i recimo za mesec ili dva kada kupite nova kola trazite ponovo da vas osiguraju podignu ratu jer vas tretiraju kao novu musteriju, nema veze sto ste prethodne 4 godine bili osigurani kod njih...puj pike ne vazi, idemo iz pocetka sa pocetnickim rejtingom i vecom ratom.Dakle cak i kada vam auto sedi pokvaren u garazi ne otkazujte ako ne zelite da posle placate vise za osiguranje (s druge strane nama imigrantima je rata ionako velika za ovdasnje uslove tako da nas to ne dotice puno).
Najvise novca i najvise zivaca odlazi na zezanje sa kolima i osiguranjem, tako da se dobro raspitajte i procitajte sitna slova u ugovoru obavezno.Takodje pitajte za visinu "penala" ako raskinete ugovor da biste nasli bolje.

....................................................................................................................

U Londonu je bilo pola metra snega ali sad se otopio jer smo opet u suncanom plusu jupi, propade nam sankanje na brdu ali bice toga jos...Toronto jos nije ni video sneg, oni uzivaju u sopstvenoj mikroklimi i vise po parkovima.
Jos uvek uzivamo u slobodnim danima i lepom vremenu, pisacu vise drugi put.

Produzeni kulturni sok...

Neko je nedavno ostavio komentar kompletno napisan velikim slovima sa preporukom da se ne mucite da dolazite u kanadu jer ne valja itd...osobi se izvinjavam ali komentar je obrisan, kao sto sam vec rekla necu objaviti anonimne komentare ovog tipa, bez price koja stoji iza njih, ukoliko zelite da gostujete na blogu sa svojom pricom kontaktirajte me preko komentara, osim toga na internetu se pisanje velikim slovima smatra vikanjem :).

Ovaj blog je moderisan, hvala svima na korisnim informacijama.


....................................................................................................................................

Prva razlika koja mi je upala u oci je da kada sam ja pricala o tome ko sam i sta sam kanadjanima sebe sam predstavljala kao osobu koja je nedavno dosla i koja je "moje bivse zanimanje", oni nisu, oni su se predstavljali kao pera peric iz te i te provincije koji trenutno radi taj i taj posao...shvatila sam da sam ja navikla da mi se neko predstavlja kao inzenjer ili pedagog, frizer ili doktor a da su oni navikli da se predstavljaju kao osoba koja trenutno radi neki posao...zato sto promene gomilu poslova i zato sto im visoko obrazovanje nije toliko bitno ukoliko mogu sasvim pristojno da zarade i bez njega.
Posao je nesto sto radis, a ne nesto sto jesi.

Zasto se nas i kanadski nacin razmisljanja razlikuju kao nebo i zemlja...zasto je ljudima lakse da ostanu u drustvu sebi slicnih koji ih razumeju...sta je normalno?

Pored prvog kulturnog soka koji ce vas drzati svega par meseci do godinu dana, postoji nesto sto bih nazvala produzeni kulturni sok, mimoilazenje razumevanja i nacina razmisljanja ljudi odraslih u razlicitim okolnostima i sredinama, koje ce vam s vremena na vreme , hteli ne hteli, praviti probleme...


Sale

Ponekad situacije koje bi trebalo da budu bezazlene mozda cak i komicne ispadnu skaradne i strasne...Pre neki dan u firmi je bio bozicni potluck (svedski sto gde svi donose poneko jelo), ja sam naravno napravila gomilu kolaca i poslala muza da se hvali...sve je bilo super dok na pohvale koleginica kako mu je zena puna podrske nije odgovorio "pa mora da bude ako ne misli da dobije batine u subotu...", ne znam koji ga je djavo terao da se tako glupo nasali, to bi naravno proslo uz osmehe u nekoj "muskoj" firmi u srbiji sa ljudima sa kojima je godinama radio ali ovde medju ustirkanim kanadskim zenama dobio je prenerazene poglede i nevericu, kada im je objasnio da se samo sali bilo je jos gore, pa zasto bi se neko salio sa time, boze moj pa to je abuse...dosao je kuci sav pokunjen i tuzan.
Nedelju dana posle toga zalim se drugarici u Vinipegu kako njegov smisao za humor samo pravi probleme u Kanadi, na sta mi ona kaze da je prosla jos gore.NJen muz je pao i udario ruku koja je poplavela, bilo je leto i na poslu su ga odmah pitali sta se desilo na sta se on nasalio da mu je zena "vatrena" pa ga je udarila...sat vremena kasnije njegov sef je zvao moju drugaricu da je pita da li ima problema u braku i da li im je potreban bracni savetnik...u neverici nazvala je muza i rekla mu da nije normalan ...

Naravoucenije: Kanadjani ne shvataju "nase" sale na nacin na koji mi to ocekujemo, jer imaju totalno drugaciji mentalni sklop i zivotno iskustvo, sve sto im stranac kaze uzimaju sa rezervom i dozom neverice dok vas ne upoznaju bolje, ako bas morate da se salite drzite se vremena i sporta, to su bezbedne teme.
Ponekad su naivni kao mala deca (za moje pojmove) jer nisu imali skolu paranoje i krize koju smo mi prosli, i ne pokusavajte da im prevodite viceve sa mujom i hasom :)) totalno ih nece skapirati bez poduze istorijske lekcije a mozda ni onda :))))


Odnosi u porodici, podizanje dece


Ovo je najpipavija tema u okruzenju. Tipicna kanadska porodica je demokratska -umilan glasic "sine molim te nemoj to radis", tipicna imigrantska porodica je autokratska gromoglasno " jel cujes ti sta ti govorim, ostavi to smesta INACE...", a tek batine koje smo svi dobijali kao klinci necu ni da spominjem.
Ako dodjete u situaciju da sa nekim razgovarate na ove teme, lazite. Sazaljivo klimajte glavom na njegove zalbe i drzite se tvrdnje da je vase dete savrseno i da ne znate kako se to desilo. Nikako ne delite savete, ali budite otvoreni da primite koji.




Novac i licna svojina

Je u celoj severnoj americi bitna tema, ako ne i najbitnija. Iako ne svi, vecina ljudi gleda stvari kroz prizmu primanja i finansijskih mogucnosti.
Ako pokusate nekom da objasnite da vam kreditna istorija zapravo nije najbitnija stvar u zivotu, ljudi ce biti zgranuti...ali kako ces kupiti kola i kucu i stvari bez kreditne istorije? Sto je naravno istina...
Ovde je normalno da muz i zena imaju svako svoja primanja i odnose se kao cimeri kada je placanje racuna i hrane u pitanju cak iako imaju cetvoro zajednicke dece, ovde je normalno da zena koja se razvela i ima primanja placa alimentaciju muzu koji ne radi, ovde je normalno da kada odete sa drugom na pice svako placa svoje, ovde je normalno da kada vas koleginica pozove u kafe na njen rodjendan vi platite svoju hranu i pice, ovde je normalno da vam se kanadjanin koji dobro zaradjuje a placa 80 dolara mesecno osiguranje za divna nova kola zali na cenu ne znajuci da kao imigrant vi placate 240 do 400 za vas desetogodisnji second hand krs...ovde je normalno da zena od 50 ima decka od 30 koji joj se uvalio na gajbu i nece da placa deo kirije i zbog toga se ona zali dragoj saveti u novinama kako je on iskoristava,ovde je normalno da deca koja zele da studiraju uzimaju kredit od banke i sama sebe finansiraju iako su im roditelji sasvim ok finansijski potkovani,s tacke gledista roditelja te pare pripadaju njima a deca treba tek da zarade svoje...da ne duzim, ljudi su ovde prilicno osetljivi na neke stvari na koje ja nisam jer nikad nismo imali dovoljno novca da bi oko toga pravili problem.
(Prva stvar koja se primi medju emigrantima je visina primanja i pokazivanje ko koliko moze da kupi.)
Ja bih vrlo rado platila nekom kafu ili pice, nikakav problem, ja bih vrlo rado podelila sa nekim svoj kolac ili rucak...ali nije svuda tako.
Velika kolicina novca u opticaju i kapitalisticki, potrosacki nacin zivota stvaraju neke nove odnose medju ljudima i unutar porodica ,kada je novac u pitanju, na koje dosad nismo nailazili, ili koji nam se cine suludim.
Robert Half je regruterska firma koja je osmislila niz smesnih video klipova o kanadskoj radnoj etici :) sledeci pasus...




Radna etika


Sve pod konac i po ps-u, vazi naravno samo u nekim firmama. Gde god ima ljudi ima i losih sefova, propusta nebrige i ostalog...generalno politika radnog mesta je sledeca, sto manje licnog zivota (iskljuci telefon, ne citaj postu i facebook cak ni za vreme svoje pauze za rucak), sto manje kolega na facebooku ako nisi stvarno ali stvarno dobar sa njima, sto manje prijateljskih "razgovora" i odnosa sa sefovima. Sa moje tacke tacke gledista ovde je raditi isto kao i tamo samo sto ste malo ljubaznije tretirani i mnogo bolje placeni, iako ce neki imati tu srecu da rade sa divnim ljudima i sa super sefovima, nije uvek tako i treba se zastititi i drzati svoj licni zivot po strani, to je neka vrsta profesionalizma.



Imate licne dane, ako treba dete da vodite kod lekara ili da popravite kola, niko vam nece uzeti za zlo da iskoristite svoja prava samo ne idite u detalje i ne budite preterano iskreni i otvoreni.
Ne govorite pred kolegama lose o ljudima sa kojima radite, ako vam neko govori nesto lose prekinite ga i recite da vi niste stekli takav utisak ili da to nije vas problem. Ako vas sef pita nesto o kolegi odgovorite najiskrenije sto mozete, ali bez opanjkavanja cak i da je kolega stvarno katastrofa, ovde se svaki sluzbeni razgovor sa nadredjenim bilo da se on obraca vama ili vi njemu pakuje u celofan sa sve masnicom, zbog neceg sto se zovu prava radnika i ljudska prava, rasizam, diskriminacija i netolerancija nisu dozvoljeni (sto ne znaci da ih nema).
Kontrolisite svoju reakciju na stres i neprijatne situacije koliko god mozete, i ne zalite se kolegama.U nekim firmama svakog meseca ili 3 meseca vi i vase kolege i vas sef dobijate upitnik o "zadovoljstvu na poslu", budite objektivni koliko god je to moguce. Poslovi se lako menjaju, izgubiti posao je tesko ali ovde nije smak sveta, jednog momenta cete to prihvatiti.Posao je samo ono sto morate da radite da biste radili ono sto volite.








Zivot u velikom gradu

Na moju veliku zalost nosi posebne probleme, ponekad je tesko drzati se po strani kada je neka nepravda u pitanju ali pokusajte.Nikada do kraja ne znate o cemu se radi i ko je u pravu.
Pre par nedelja 3 devojcice, tinejdzerke su uhapsene i sudice im se jer su fizicki napale zenu na ulici. Mediji su od youtube videa napravili senzaciju na sledeci nacin, isekli su kompletan prvi deo snimka gde se vidi kako polunormalna narkomanka vredja devojke koje su stajale ispred kioska sa brzom hranom govoreci im da su crncuge, kurve i ostalo i da se gube iz njene zemlje, posle toga su je par puta terali da ode i govorili joj da ih ostavi na miru ali ona se vracala i provocirala ih iznova i iznova sve dok je nisu fizicki napale i srusile na zemlju.Tada im je vikala da je trudna iako nije bila...mediji su lukavo objavili samo par sekundi fizickog obracuna gde se cuje zapomaganje narkomanke koja vice da je trudna dok je devojke udaraju...senzacionalna vest-trudnica pretucena na ulici u torontu od strane 3 devojke (2 crne), istina ufiksana narkomanka provocirala i vredjala decu dok ih nije naterala da reaguju agresivno, ishod troje dece u zatvoru zbog pogresne reakcije na nenormalnu osobu...koja je uzgred prosla sa par modrica.
Ovo je normalna pojava, u nedostatku pravih vesti mediji senzacionalisu svaku glupost i nije cudo da ljudi koji bi negde ispali heroji zavrse tuzeni za ogromne odstete jer su nekom spasli zivot, niko vas nece osuditi ako ne reagujete ali ako pogresno reagujete e to je vec druga stvar...ili ako neko pomisli da ste pogresno reagovali.Ovo je definitivno za svaku osudu, nazalost tako je kako je.
Iako su retke, lose stvari se desavaju na ulici, u prevozu,
ima dosta "cudnih" na ulicama velikih gradova, tako da ako nesto krene samo se sklonite sto dalje...toliko smo svi naucili za zivota.



Geto

Za nekog od samog starta funkcionise savrseno, znas s kim imas posla, lakse nadjes stan mozda i posao, ljudi te razumeju ( ne samo jezicki) jer poticete sa istih prostora, mozda nadjes i nove prijatelje (ili ako si baksuz suprotno).
Za nekog nije opcija jer je suvise strcao i tamo u istomisljenickoj zajednici svojim razlicitim misljenjem.
Zasto bih ja morala u crkvu? Sta koga briga sta danas kuvam-koliko zaradjujem-gde radim-sto necu da odem do mike-pomognem peri, kako vaspitavam decu, sta mislim o srpskoj politici-politicarima-kosovu itd...nije opcija da se iznova uvalis u drugu verziju onoga od cega pokusavas da pobegnes zadnjih xx godina ako je to ikada moguce.
Ostavicu na tome, za nekoga super, za nekoga nije opcija.