Networking

Belina boli...to je bila jedna od "genijalnih" tema za pismeni u gimnaziji, razredni nas je terao da povezemo sa tom temom sve sto osecamo u vezi sa belinom i bolom itd...neki su spominjali zubare u belim mantilima, lekare, neki sneg i hladnocu, odsjaj sunca na ledu koji ti grci oci, prazninu, bilo je tu bas mastovitih odgovora, ja naravno nisam odabrala tu temu, moj favorit je bio njegosev stih "svet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli dusi blagorodnoj" koliko je tada bilo "gradje" za primere tiranstva i zlobe devedeset i neke dok smo s vremena na vreme sedeli u klupama, izmedju strajkova i protesta.
Danas su pocele da veju one prave debele perjane pahulje koje lenjo potiskuju vazduh oko sebe dok padaju poput zavese na grad, peckale su nas po kozi i licu na minus dva dok smo zmirili i meni se vratila ta tema u glavu, belina boli...bebac koji jos nije dosao u dodir sa skolom i istinama o zivotu je veselo pruzao ruke iz kolica i hvatao pahuljice pokusavajuci nekako da ih strpa usta, smejao se i vikao.
Naucni centar je bio pun skolaraca koji su bez ikakve organizacije rastrkani po grupicama tumarali okolo, nastavnica na ivici da odustane od svega je isla za njima i porazeno ponavljala - bilo bi lepo da ostanete u grupi...uopste joj ne zavidim.naucni centar je prepun igraonica i zanimljivih stvari ali nije jedina takva atrakcija ili mesto za porodice okolo.Igraonica i centara za porodice sa decom ima svuda, cak i crkve organizuju dan za majke i decu gde se svi druze i igraju i dobiju rucak ili uzinu.Komsinica ide cetvrtkom sa malim u katolicku crkvu na druzenje i igru, kaze da imaju 2 dana u nedelji organizovane aktivnosti za majke i decu.
Uvek cete pronaci nesto novo samo ako slusate i trazite. Jedina stvar do koje se ovde tesko dolazi pored posla je informacija, a ona je najvrednija. Gde ima ovo, sta i kako kupovati, gde otici po nesto, kako doci do posla, gde ima posla...sve je to bitno za nekog ko je nov ovde a sve mu je nedostupno ako je sam ili bez ideje sta i kako da trazi.Idite po ustanovama koje su pod pokroviteljstvom http://www.settlement.org/index.asp
idite na razgovor o tome kako naci posao, kako napisati rezime i cover letter, procenite svoje znanje jezika ako treba idite na kurs, cak i ako mislite da je sve to gubljenje vremena znajte da cete tamo upoznati ljude koji su se vec snasli ili se snalaze i cuti od njih gomilu korisnih informacija, i dobru i losu stranu. Ovde postoji nesto sto se zove networking ili mreza poznanika, da objasnim lakse uzecu primer, moja poznanica je dosla ovde (udala se )kad i mi, nasli su joj posao u fabrici kolaca u nocnoj smeni i krenula da uci jezik jer ga nije dobro znala, radila je sa indijkama koje je u startu nisu nesto odusevile niti su htele da imaju ista s njom, pricale su na svom jeziku i uvek je mislila da joj se smeju iza ledja, uglavnom njen opsti utisak o svemu ovde je bio negativan.Kuci se vracala autobusom ili peske u 2 nocu, komsije u kartonskoj zgradi su se non stop zalile na njih jer su bili budni do 4-5 ujutru i klobarali po stanu.Vremenom se sprijateljila sa jednom devojkom indijkom i pocela da dolazi sa njom kolima sa posla, ta devojka je uskoro pronasla bolji posao sa vecom platom u boljoj firmi i posto je tamo bilo jos mesta preporucila nju, tako da se i ona zaposlila tamo.
Kada su poceli konkursi u acinoj firmi njega su pitali da li ima nekog svog ko je dobar u IT struci da preporuci, isto su pitali i ostale i tek onda raspisali konkurs, ovde ljudi ne vole da rizikuju sa nekim ko nije proveren, ako znas nekog ko je dobar radnik i ima iskustvo a hoce nov posao ili bolju platu sef ce ga prihvatiti na tvoju preporuku, naravno ako zalozis obraz za nekoga onda ti je bolje da taj zna sta radi jer posle vise nikom neces moci da pomognes.
U svim firmama to se zove networking, neko nekog poznaje i preporuci te, naravno kod nas za to treba debela veza ili rodjak ili neko ko ce bas da ti ucini,a pritom se ni ne podrazumeva da si kvalifikovan za posao, medjutim ovde je to vise kao neki prijateljski gest tipa "ja sam ti dao sansu a ti vidi ako te zanima". Dok smo bili u Kiceneru isto tako su nam ljudi davali brojeve telefona -e ovo je moj poznanik on ima IT firmu zovi ga pa vidi jel ima mesta i tako...
MOzda ce bas neki lik koga sretnete u skoli engleskog da vam kaze da u njegovoj firmi ima konkurs ili da vam da neku drugu korisnu informaciju, zato mislim da kretati se medju ljudima i osluskivati nije gubljenje vremena to je neka vrsta brze adaptacije i ucenja kako stvari stoje, opstanak u svakom slucaju.Sta biste inace radili, ocajavali u stanu u stranoj zemlji i cekali da se nesto promeni.
I onda ima i ona strana gde se neki narodi bas drze zajedno i guraju i vuku jedni druge, npr kinezi dok se drugi nepodnose i gledaju samo sebe.Prijatelj nam je pricao da je imao dvojicu kolega iz indije, obojica dobri strucnjaci ali iz razlicitih delova i kasti, sa svim ostalim kolegama su komunicirali normalno ali jedan sa drugim nikako.Nedavno sam cula da se neki nasi ovde nude da vam kao srede neke papire za vozacku za 200 dolara ili neke prevode i gluposti, drugim recima da vas opaju kad stignete i nemate pojma.
Jos jednom cu ponoviti, ovo nije ono tamo, sve sto treba da se plati placa se kanadskim institucijama i dobija se racun a ne nasim posrednicima, prevod se moze dobiti od zvanicnog prevodioca 40 cad po papiru, prevodi od prevodilaca iz drugih drzava nisu vazeci samo kanadski prevod dobijen ovde.Sva dokumenta mozete da izvadite i sredite sami, ne treba nikom da platite osim ako ima neki fee na salteru.
Naravno da mozete da kupite diplomu nekog nazovi fakulteta iz neke nazovi krajine ili neke privatne skole za par stotona ili hiljada dolara isto kao i tamo i ovde se mogu dobiti lazni papiri odande da ste tamo bili elektricar ili trgovac ili ne znam ni ja sta, godinama su ljudi to radili i jos rade, samo ako cete tako onda bolje da ne dolazite u Kanadu jer zbog takvih gluposti ona zemlja propada a ova nikom odande ne veruje.Kako ja sad kanadjanima da dokazem da sam ja grejala stolicu godinam i zasluzila svoju diplomu kad je neko dosao sa kupljenom napravio neko cudo oni ga uhvatili i oni mi vise ne veruju iako nemam sta da krijem...isto je i za vozacke, dodje neki indijac koji nije seo u kola na ravnom putu i kaze ja bi sad da vozim sa full G u Kanadi, naravno napravi cudo i kanadjani rese da nece da se bakcu s proveravanjem nego nas sve bace u isti kos i sibnu osiguranja za nove do neba.
Stare navike tesko odumiru, to je jedan od vecih klipova u tockovima i ovde i tamo, i odnosi se podjednako na sve nacije.
Napolju je sad ono sto se zove sqall i ne vidim susednu zgradu od vejavice, vraca mi se u glavu onaj vic o bosancu i grtalici pa se smeskam, ipak nocas u 3 su po obicaju sve posolili a aleksa se navikao na sneg i kao i svakom detetu svidja mu se da se igra u njemu tako da mi ne smeta, mozda ce napadati i za sneska ovaj put.
A kakav je tek osecaj dok gledas sneg kako veje a grickas borovnice i cileanske tresnje velike crne i socne kao u sred maja, totalno nerealan.

http://www.zuzafun.com/10-unusual-christmas-trees

http://www.zuzafun.com/creative-parents


Cherry by ~silycat3 on deviantART

Znam samo psovke na maternjem

Cafe Blues by *B1nd1 on deviantART

Sinoc smo krenuli do biblioteke i u susret tati koji se vraca s posla ali smo stigli samo do pola ulice, ne secam se da mi je ikad vetar saterao kisobran u grlo ali ovaj udarac je bio grozan.Pljustala je kisa, koja mi apsolutno ne smeta ali taj vetar je bio jezivo bezobrazan.Prvo nam je duvao u lice i zasipao nas vodom pa je bebac poceo da cvili a onda nas je dohvatio sa strane zanoseci kolica i na kraju nas je bukvalno onako mokre gurao niz ulicu, odustala sam od biblioteke i jedva se vratila do zgrade.Nevreme je potrajalo par sati sa jezivim udarima o stakla terase i talasima vode koji su se razbijali o prozore.Ono sto me brine je kako izgleda biti na tom mokrom vetru sa jezera kada je minus, verovatno otpada vilica.
Uclanili smo se u Ontario Science Centar, danas sam otisla prvi put i odusevila sam se iako sam bila samo sat i po vremena sa klincem u decjem delu.Ima vodeno igraliste sa brodicima fontanama i glupostima koje deca obozavaju, deo sa balonima od sapunice i raznorazne igracke i knjige, akvarijumi sa reptilima, bubicama i ribicama, prozor na kom su hranilice pa mozete da gledate ptice, pecina, smesna ogledala, decja pijaca, doktorska ordinacija za igranje i upoznavanje tela s kostima i unutrasnjim organima koji se sastavljaju, a to je samo jedna soba ima ih jos gomila na 6 razlicitih nivoa centra zajedno sa bioskopima restoranima i izlozbama...Jedna karta kosta 20 dolara a godisnja ulaznica za celu pporodicu kosta 120 dolara i mozete da dolazite svaki dan ako hocete, imate popust na filmove 50% i na restorane 20%, ja sam kupila ulaznicu za parove sa popustom izaslo me oko 90 dolara za nas dvoje jer deca do 4 godine ne placaju nista.Mislim da ce se i Aca oduseviti kad odemo zajedno da pogledamo izlozbe, trenutno su u pitanju mitska bica i zmajevi, a druga je o kitovima.Zaboravila sam da ponesem foto aparat ali sutra cemo opet otici, ionako nam je blizu i mislim da ce me to spasti od provodjenja zime u stanu ili po trznim centrima.Danas je bilo nekoliko porodica i nekoliko ekskurzija i nije uopste bila guzva, vikendom je medjutim ceo parking pun.Aleksa je po svom obicaju proveo pola sata za stolom sa lampicama paleci ih i gaseci, pola sata se brckao sa brodicima a ostalih pola sata je sedeo u stolici pio vodu i blenuo u akvarijum sa ribicama, mogla sam ladno poneti knjigu da citam ili popiti kafu...gledala sam ptice kroz prozor iznad jezera i pokusavala da ih uzalud prepoznam ...

Usput trazim family doctor-a pa evo nekih linkova koji su bitni kada to radite.
Na sajtu lekara ontario trazite lekara a kada nadjete imena u svom komsiluku onih koji primaju nove pacijente mozete da proverite sta ljudi misle o njima na ratemd to je sledeci link...
http://www.cpso.on.ca/docsearch/default.aspx

http://www.ratemds.com/social/?q=node/11&country=1

Ono sto upada u oci je da je vecina lekara ili vec 30tak godina u poslu skoro pred penziju ili su bukvalno juce izasli sa fakulteta, ima jedan mali broj sredovecnih ali cini mi se da je to isuvise mali broj, kada pitam okolo zasto je to toliki problem svi mi kazu isto svi lekari odlaze u SAD jer su tamo vece plate i bolje opcije za privatne prakse...Komsinica mi je rekla da je dva puta stigla do urgentnog kada joj je pozlilo, prvi put je cekala 4 sata, drugi put su je prikacili na infuziju i sedela je u hodniku 6 sati...dok je lekar stigao.Rekla mi je da joj ne pada napamet da se ponovo razboli jer zna sta je ceka :)), u medjuvremenu mi je preporucila da Aleksu vodim u after hours children clinic ako budem morala, to su klinike samo za decu koje rade od 6 uvece kada sve ostalo ne radi i gde mozete da odete ako vam je hitno, ima ih nekoliko pa moram da vidim gde mi je najbliza.Iako imam walk in clinic u blizini nisam bas nesto sigurna da bi mi masazer,akupunkturolog i aromaterapija pomogli, jer ova nasa klinika ima vise izgled apoteke i lecenja prirodnom medicinom, nema nijednog lekara koji ima opstu diplomu svi imaju neke vise alternativne...S druge strane u komsiluku imam nekoliko kineskih lekara koji koriste slicne metode i imaju prodavnicu tradicionalnih kineskih biljcica i lekova, vidim da njihove sunarodnike to zadovoljava ali zovite me staromodnom, ne bih da eksperimentisem na sebi i detetu.

Na maternjem znam samo psovke, to nam je rekao covek koji je druga generacija hrvatskih emigranata.To se desava sa gotovo svom decom ovde ako ne dodju sa znanjem jezika, uglavnom govore singlis mesavinu srpskog i engleskog...Naravno ako ga ne naucite engleski da ce imati jezivih problema u vrticu, ne samo zato sto ga on ne zna vec zato sto ga gotovo 80 posto ljudi u torontu ne zna kako treba, ne pamtim kada sam ovde srela osobu koja stvarno govori engleski bez problema.Cujete sve moguce jezike na ulici i u prodavnicama osim engleskog, ovde on nekako ima ulogu esperanta, koristi se po potrebi...Tako da i ako ucite dete engleski pitanje je kakav ce to engleski biti.Kakav engleski ce uciti od vrsnjaka i od vaspitaca, nedavno su nam prijatelji rekli da im se mali vraca iz vrtica sa pola koreanskih reci koje je tamo pokupio :))
Deca se manje vise brzo prilagode i naucice jezik samo im treba kao i nama malo vremena.Ne brinem se mnogo oko toga, veci mi je problem batine i grubijanstvo.Nedavno je na igralistu devojcica Aleksinog uzrasta krenula da ga udara pesnicama i sutira bez nekog razloga, on uopste nije reagovao jer jadan ni ne zna sta su batine, onda su se njeni roditelji izvinjavali time da je to prvo sto je naucila u zabavistu, to me vise brine nego jezik.Ovaj moj je jedna kmeza, ugazili bi ga za dan, znam, jer i ja sam kao fino, mirno dete redovno pila batine u vrticu i vracala se kuci u suzama i rascupana.Deca su copor, obrni okreni uvek postoji vodja i oni koje vodja ne mirise iz nekog razloga, obicno oni mirni, povuceni, isuvise fini i pametni...Prva bih ga naucila da se brani ali ne znam kako.Nisam to nosila u sebi, za razliku od mene moja sestra je bila vodja copora u zabavistu i (dozivotni) predsednik razreda u skoli ona je umela da se lakta i da sebicno brani svoje interese, i dan danas joj ponekad zavidim na tome. Posle dosta godina rada sa njima znam kako funkcionisu i umesto da budem sretna sto imam dobro i mirno dete ja se plasim da ce bas to cemu tezimo u vaspitanju da mu se osveti.Isto to me je mucilo i u srbiji, moji stavovi, moje vaspitanje i ucenje sve bi mu se obilo u glavu kao sto je i meni svojevremeno...
Mislila sam da bi bilo dobro da ga prvo naucim srpski jer je tezi za ucenje, pa onda engleski ali vidim da to nece ici. Tetka mi preporucuje da jedan od nas prica s njim na engleskom a drugi na srpskom, tako je ona naucila svoje dete madjarski i nemacki (jer joj je otac nemac i zna samo taj jezik).Kada pokusamo tako nas dvoje se izgubimo u mesavini singlisa i zvucimo sami sebi smesno, jedno vreme smo se trudili da bas lepo pricamo engleski ali posle nekog vremena smo odustali jer kao sto rekoh gotovo da niko oko nas ne prica engleski, ono sto me je zapanjilo je cinjenica da otkad sam dosla imam osecaj da mi se jezik sve vise kvari, losom gramatikom i uproscavanjem, jer me niko ne razume kada govorim pravilno, svi me gledaju belo kao da im nasumicno citam recnik.Htela ne htela moram da pravim tarzanske recenice sa najprostijim vremenima i polako ostajem bez reci kada hocu da se izrazim kako treba, u nedostatku nacina da im nesto objasnim prelazim na opisivanje i pokazivanje rukama, zadnji stadijum loseg izrazavanja, ne zato sto ja tako hocu, ili ne znam jezik vec zato sto sam prinudjena da se tako sporazumevam sa ljudima okolo.To me s jedne strane uzasava a s druge nervira, svi dosljaci imaju besplatne centre za ucenje jezika i ljudi koji zive ovde po 50 godina uporno natucaju engleski ili se uopste ne trude da ga govore, ma daj jebote kad moram da psujem, zivis ovde dvaput duze nego sto si bilo gde i imas papire da si kanadjanin a neces da naucis rodjeni jezik, sramota.
Za razliku od njih koji se grcevito drze svog govora, dobar deo druge generacije ne zna drugi jezik osim engleskog.


Drabumfies by *celesse on deviantART


dragon by ~GBrush on deviantART