Kakva su deca

Mali ljudi, koje mi zovemo 'deca', imaju svoje velike bolove i druge patnje, koje posle kao mudri i odrasli ljudi zaboravljaju. Upravo, gube ih iz vida. A kad bismo mogli da se spustimo natrag u detinjstvo, kao u klupu osnovne škole iz koje smo davno izišli, mi bismo ih opet ugledali. Tamo dole, pod tim uglom, ti bolovi i te patnje žive i dalje i postoje kao svaka stvarnost.

Ivo Andric



Stariji klinac je sada SK, senior kindergarten, ali posto su grupe mesovite to znaci da je sa istom uciteljicom od prosle godine samo sada je on stariji u grupi sa 13toro mladjih koji su JK, junior kindergarten. Socijalna dinamika u skoli jako zavisi od komsiluka, i grada, ono sto je zajednicko za sve razrede je da oko 30tak dece ima u vrticu uciteljicu i vaspitacicu uz neko pomocno osoblje po potrebi, ako u grupi ima dece sa posebnim potrebama ponekad se ukljucuju i njihovi tutori ili asistenti.U najboljem slucaju 2 osobe na 30oro dece, u drugim slucajevima i po 4.Uciteljica ne drze fizicko i muzicko, to drze nastavnici.Neke skole imaju francuski od prvog razreda, neke od vrtica to se zove french immersion.
Skole se dele na verske-katolicke uglavnom,one na francuskom jeziku i javne.Svaku od tih grupa kontrolise school board za taj grad ili regiju, mi pripadamo u Waterloo school board, i moje dete ide u javnu skolu- public school.Socijalnu strukturu cine kanadjani i sacica emigranata poput nas, sa Aleksom u razred ide jedno dete sa nasih prostora,jedno sa bliskog istoka i nekoliko poreklom iz Azijskih zemalja, ostalo su kanadska deca rodjena ovde.U nasem naselju vecina roditelja je vrlo obrazovana sa zavrsenim koledzima i fakultetima, tako da me ne iznenadjuje da imaju visoke zahteve cak i za decu u vrticu od kojih polovina sestogodisnjaka cita i pise jer su naucili kod kuce,bilingvalna deca pogotovo kineska citaju, pisu i govore oba jezika.Neki vec idu na borilacke vestine, plivanje ili casove muzike i plesa, ja nisam jos u tom fazonu jer mislim da treba da sacekam jos godinu ili 2 da vidim sta ga zapravo zanima, jer petogodisnjacima je sve zanimljivo otprilike nedelju dana i onda im dojadi.
Bogatije skole u Torontu imaju i bazene, i razlicite sportske programe unutar skole.Nasa skola je relativno nova sa super osobljem i cesto volontiram i gostujem tamo jer ionako nemam puno obaveza kod kuce, bas ove nedelje sam isla da im drzim lutkarsku predstavu u Aleksinom razredu, za koju smo sami sve napravili.Predstava je na osnovu price Gruffalo za koju imate prelep crtani negde na netu.

Kvalitet skole je jedna od kljucnih stvari koju ljudi uzimaju u obzir kada kupuju kucu, tako se jedan od acinih bivsih menadzera pri selidbi ovamo prvo raspitao koja je najbolja skola u gradu a zatim preselio u taj deo grada.Rejting skola moze se proveriti ovde http://compareschoolrankings.org/
Najbolje rangirane skole se s razlogom nalaze u najboljim i najskupljim delovima velikih gradova.
Posto jedan deo finansija skola dolazi od podrske porodica, te skole imaju bolje uslove i bolju opremu i vise novca na raspolaganju nego one u socijalnijim delovima grada gde nisu u stanju da uloze u zgradu i osoblje visak novca.To ne znaci da su skole zapustene, vec samo da mozda nemaju dovoljan broj ucionica u zgradi pa koriste portables, ili da nemaju salu za fizicko pa je dele sa drugom skolom itd.Kada smo ziveli u Torontu, u vrlo imigrantskom i socijalnom delu grada prepunom zgradurina skola se sastojala iz jedne zgradice i skoro 20 portablsa, sto su zapravo prikolice, koje sluze kao ucionice.One nemaju wc, i poneka ima lavabo, deca zimi moraju da izlaze i idu do glavne zgrade koja se nalazi na par stotina metara, ako moraju u kupatilo.

Grozila sam se ideje da moje dete ide u takvu skolu, nazalost i ove skole su najcesce u velikim gradovima kao sto je toronto jer ispunjavaju privremenu i preku potrebu da deca iz siromasnih imigrantskih cetvrti negde idu...Vecina normalnih skola ima mozda jednu ucionicu ovog tipa ili nema uopste jer su sve ucionice u glavnoj zgradi.Nasa skola izidana je 2011 i prelepa je, aleksina ucionica ima pult sa sudoperom i fontanom za vodu i toalet unutar sobe tako da deca ne lutaju hodnicima, ucionica je povezana sa drugom vratima jer druga ucionica ima mini kuhinju i frizider.
Ucionica ima racunar koji ponekad i deca mogu da koriste, centre za igru, tepihe na podu, divan decji namestaj i mini biblioteku.
Kakvi su ucitelji?
Po meni super, rade svoj posao sa osmehom, ne dizu glas i imaju tonu zivaca, izbegavaju da pomazu deci i nije im dozvoljeno da im pomazu u toaletu, deca moraju sama da se presvuku i srede ako imaju nezgodu.
Kakva su deca?
eeeeee, pa sad zavisi na sta ste navikli.
Nije im dozvoljeno da dele hranu sa drugarima, iskljucivo zbog odgovornosti, higijene i alergija, svako jede svoj obrok od kuce, sam.
Nije dozvoljeno slati hranu, torte kolace, bilo sta za rodjendan, bar u nasoj skoli.
Ako neko donese igracku u skolu, sto opet nije dozvoljeno, ta igracka ostaje u tasni dok ne ode kuci.
Skolske igracke uce da dele i da svako dobije svoj red.
Pravila u ucionici zavise iskljucivo od ucitelja, nasa uciteljica smatra da je mnogo manje frustracije ako se ne donosi nista od kuce, i ja se slazem.
Druge skole- druga pravila.
Aleksa ima par drugara i drugarica iz razreda sa kojima se vidja i kod kuce kada dolaze da se igraju ili on ide kod njih, uglavnom deca iz komsiluka i nase ulice.Jedna od njegovih najboljih drugarica se odselila u drugi grad i sad je tata donosi kad ide na posao sveke druge subote kod nas u goste, veceras dolaze svi na veceru pa idemo u Halloween lov na slatkise.
To su uglavnom ovdasnje porodice i deca, ne nasi, iskreno, pokusala sam da par puta pozovem njegovu malu drugaricu iz razreda ali iz nekog razloga roditelji su uvek govorili da nemaju vremena, iako mala ide u boravak posle skole i isto joj je sedela kod nas ili u skoli, nisam htela da ispadnem naporna pa sam odustala, otkud znam, ja prva svima govorim da se paze nasih jer nisu svi dobronamerni, mozda se ovi ljudi plase nas jer nas ne poznaju pa nece da puste dete...ne mogu da ih krivim.
Odgovor na pitanje kakva su deca je univerzalan, onakva iz kakvih porodica dolaze...Kanadska deca se uce toleranciji i vecina njih je vaspitana, fina i shvataju da moraju da pomazu jedni drugima.Aleksina uciteljica ih uci drugarstvu i samokontroli, posle predstave ostavila sam sve njima, lutke i mini pozornicu, bilo je 5 lutaka i petoro dece je dobilo da ih navuce na ruku i sakrije se iza pozornice i kaze nesto, pre nego sto je dala poslednju lutku rekla je svima ovako, " Sada hocu da u sebi kazete, ako nisam ja dobio poslednju lutku , nema veze dobicu je drugi put i mahnete rukom, oh maybe next time..." deca su to uradila i poslednja lutka je dodeljena, nekoliko njih je odmahnulo rukom, bez placa i bez pobune u tisini.Zatim ih je podelila na grupe za igru i poslala u razlicite centre za igru, opet u tisini dok je nekoliko njih dobilo da se igra sa lutkama i pozornicom, i posle se grupe smenjuju.To me je zadivilo.

Nasi prijatelji u drugom delu grada dobili su jednu od onih drugih skola, jer su stan u tom kraju kupili povoljno i mnogo pre nego sto su deca usla u jednacinu...Visok broj imigranata, visok broj socijalnih slucajeva...svako trece dete ima problem sa ponasanjem, neki su agresivni tuku drugu decu, uciteljica je izujedana...ocajni su i pokusavaju da prepisu dete u drugu skolu.
Ne secam se da se Aleksa zalio da ga je neko udario ove godine, imali smo mali problem prosle sa detetom koje nije imalo kocnice i par puta ga je udario ali posle tatine posete skoli, to je reseno i drzali su ih bukvalno u razlicitim coskovima sobe, sto zbog nastupa sto zbog obecanja da ce svaki buduci udarac biti vracen duplo i da ga ne saljemo u skolu da bi ga neko tukao i maltretirao kad ga vec mi ne tucemo kod kuce.Nije im bilo svejedno, ali nije ni meni, to sto neko ne ume da se ponasa nije izgovor da im se sve dozvoli jer su drugaciji, bas naprotiv treba duplo vise da se radi sa njima da nauce granice ponasanja i sta je prihvatljivo, i sve je to super ako postoji podrska porodice, ali nazalost deca su to negde videla i naucila da je to u njihovoj kuci prihvatljivo...mozda ne svi ali vecina.

Posle mog dugogodisnjeg iskustva u prosveti i radu sa decom, naucila sam neke stvari, ukljucujuci porazavajucu cinjenicu da se neka deca jednostavno radjaju losa bez obzira na to kakvi su im roditelji i ako se roditelji trude da to isprave ima nade. Pod losa mislim na to da nemaju sazaljenja, niti kocnice kada povredjuju drugu decu i da to ponasanje shvataju kao normalno i prihvatljivo kada sluzi njihovom cilju da dodju do necega, a neka cak i uzivaju u tome da muce drugu decu.Pre nego sto sam pocela da radim sa bebama mislila sam da je to nauceno ponasanje,ali mi se kasnije cinilo malo verovatnim da beba koja je tek propuzala ima ucitelja za udaranje, ujedanje i cupanje druge bebe da bi dosla do igracke ili iz cista mira, neka deca su agresivnija od drugih u samom startu.I neka od njih nauce da to nije u redu, dok druga ne haju i ne prestaju sa maltretiranjem drugih.Za ovih par godina rada ovde naisla sam na 2 bebe kojima je jedini dnevni cilj bio da muce druge bebe u sobi.Jedan decak je imao 12 meseci i tek prohodao kada sam pocela da radim, roditelji su mu divan mlad bracni par, uvek fini i nasmejani, a on je bio sarmantan i vecito u pokretu, nazalost njegovo kretanje po sobi se sastojalo iz toga da igrackama na guranje pregazi drugu decu, da ih pocupa ili ujede u prolazu, da ih gurne da padnu ako tek uce da hodaju i gegaju se polako ili da im otme igracku i baci je u drugi kraj sobe da vidi da li ce da placu...i sve to sa najsarmantnijim osmehom ja nisam uradio nista lose i ovo je bas zabavno...Nas dan se sveo na to da dve paze na svu ostalu decu a jedna da vecito prati i zaustavlja njega.Kada bi ga stavili u stolicu za hranjenje da se malo smiri poceo bi da cupa svoju kosu i jede je od nervoze sto ne moze da se krece okolo.Ali inace je bio sasvim normalno, zdravo dete.Nije proslo mnogo vremena i ostale bebe su pocele da se brane od njega na isti nacin, tada je izdvojio najmirnijrg u grupi , onog koji se nije branio i napadao samo njega i jos jedno manje dete koje je tek ucilo da hoda i nije moglo da mu pobegne.Jednom ga je u prolazu ujeo za ledja, i pobegao, dok smo shvatili sta se desilo mali je imao masnicu sa otiscima svih zuba.Izludjivala me je cinjenica da on uziva u tome sto radi i sve to radi sa osmehom i zeljom da rasplace i povredi drugu decu.Roditelji nisu znali kako da to zaustave jer su oni realno provodili sa njim samo 2 dana u nedelji i kod kuce nije ujedao nikoga jer nije bilo druge dece.
Brojali smo dane kada ce konacno preci u stariju grupu.I kada je konacno otisao, drugo dete dotad mirno i dobro, zauzelo je njegovo mesto siledzije gurajuci drugu decu da padnu i otimajuci im igracke, on jeste to naucio od drugara i zaustavili smo ga bez problema, onog prvog smo samo mogli stalno da odvajamo od druge dece i da ga jedna od nas cuva.
Videla sam razmazenu decu koja su vristala i sutirala svoje roditelje, roditelje koji su se raspravljali sa cetvorogodisnjacima kao da su drugari na istom nivou, roditelje koji su jurili decu po vrticu da ih stignu, i roditelje koji su se sakrivali iza kredenaca krisom dajuci deci krofne iz tim hortonsa da ucitelji ne vide da im daju hranu koja je zabranjena u vrticu, roditelje koji su pustali da im dete umarsira u ucionicu punu dece sa cinijom grickalica i cokolade jer nije hteo da doruckuje kod kuce i to je bio jedini nacin da ga umilostive da dodje u vrtic...a druga deca ga gledaju.Videla sam decu koju podizu babe jer su ih majke ostavile ili nisu sposobne da brinu o njima, decu koja su psihicki ostecena od strane odrastanja u nefunkcionalnim porodicama...
I kakva su deca?
Deca su odraz drustva, odraz kultura i porodica, u mom kraju prilicno fina i lepo vaspitana sa pokojim izuzetkom, u siromasnijim krajevima sa vise razlicitih kultura i mentaliteta je vise tih izuzetaka.
U nekim skolama deca iz dobrostojecih porodica su surovija i bahatija od odraslih, jer ne znaju za bolest, bol i smrt, ne znaju za nemanje, za glad i za hladnocu, vecito uljuljkana u svom balonu gde su mali carevi i sve zelje im se ispunjavaju nemaju sazaljenja prema drugima, rastu u male egoiste i narcise.Deca iz siromasnih porodica jasno vide nepravdu i osecaju uskracenost i to ih cini ponekad agresivnim i osvetoljubivim, pokazivanje zuba i pesnica je jedini nacin da se izbore sa vecitim frustracijama koje ih prate.
Kanadska deca se ne razlikuju od srpske, deca su deca svuda u svetu, dobra, vaspitana, bezobrazna, agresivna...sretna ili besna, zadovoljna ili ne, nema puno razlike, zavisi kako ih vaspitavate i na sta naletite.

Akreditacija u par stavki...

Draga Silycat,
Prevashodno: sve cestitke na ostvarenom trudu. Licno, cenim da je ovo sto radis divan, ali tako redak nesebican akt pomoci drugima i jedino sto mogu da Ti kazem je: svaka cast i hvala.
S obzirom da je u ovom blogu rec o nostrifikaciji diploma napisacu svoja skromna saznanja. A Ti Silycat ako imas koji slobodan tren i neki savet bicu Ti zahvalna.
Dakle, suprug i ja smo aplicirali za Permanent resident preko liste pozeljnih zanimanja. Ja sam diplomorala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Istoriji Umetnosti. Imam zelju da nastavim skolovanje i da upisem Master of Arts ili PhD na University of Toronto. Nasla sam nekoliko linkova u kojima daju informaciju sta je potrebno da bi se nostrifikovala diploma i da bih mogla da apliciram na Master ili PhD.
• Znam da bih prvo morala da polazem English Proficiency, npr. IELTS Academic (minimalna prosecna ocean mora biti 7)
• Na sledecem prilozenom linku se moze naci iz koje drzave, koja diploma, po kom statutu i sa kojom ocenom je neophodna da bi se upisao sledeci stepen studija. (kod nas na faxu je usvojeno da je zvanje “diplomirani” izjednaceno sa “master” i moze se uzeti potvrda o tome sa faxa)
http://portal.sgs.utoronto.ca/current/admission/intdegequiv.asp?#country
• Sledeci je link na kome se moze procitati sta je potrebno da se prevede diploma. Ako sam dobro shvatila, ova institucija (CES Services) je jedan sektor na University of Toronto koji se bavi prevodom diploma. Dalje na tom sajtu moze se naci sta je potrebno da se prilozi od dokumenata, koja je procedura, troskovi itd. Ono sto meni nije jasno je koja je razlika izmedju ove institucije i WESa. Kome je bolje obratiti se? Verujem da je meni najbolje da prevedem dokumente tu posto zelim na tom univerzitetu da nastavim skolovanje, ali sta je sa ostalima… (npr. moj suprug je mehanicar hidraulike i pneumatike) … ?
http://learn.utoronto.ca/international-professionals/comparative-education-service-ces/ces-services
• Silycat, u jednom trenutku si napomenula da su sa Tvog faxa morali da salju papire. Iskreno, mene to plasi, posto su nasi fakulteti tako neodgovorni i brinem se da bi oni takav zahtev od tamo neke kanadske institucije samo izignorisali (njih vecito treba moliti i ganjati da bi nesto uradili). Na CES-u sam nasla da je potrebno priloziti po 2 fotokopije svih dokumenata i originale na uvid, a oni salju zahtev fakultetu za dodatna dokumenta ako smatraju da je to potrebno. Inace, ovaj postupak je $226.00 za regular service (sve ostalo se dodatno naplacuje, pa tako i potencijalni troskovi sa maticnog fakulteta).
Ono sto mene najvise muci je nepoverenje. Bilo bi diiivno da je sve onako kako pise na prilozenim linkovima. Ali srpska praksa nas je naucila da gotovo nista nije onako kako se cini. Plasim se da cu doci u Kanadu i shvatiti da mi ne priznaju diplomu i da moram sve ispocetka. Ja imam u planu da sa sekretaricom sa faxa izradim i silabuse (plan i program rada)svih mojih polozenih ispita… ko zna mozda mi i to pomogne.
Eto toliko od mene (razumite me: moja profesija zahteva preopsirnost ~ to je jace od mene!!!) … Ako neko ima neku korisnu informaciju… bicu vrlo and veoma zahvalna! 
Pozdravčić !!!




Vidim da si se dobro informisala i da si na dobrom putu da uradis to sto treba uraditi,
obavezno pogledajte ovde, sa strane je i spisak institucija za akreditaciju

http://www.cicic.ca/415/credential-assessment-services.canada

http://www.cicic.ca/403/occupational-profiles-for-selected-trades-and-professions.canada


evo nekih gresaka koje se potrudite da izbegnete svi koji planirate da "sredite" svoje diplome


1. Saznajte koje telo ili institucija je odgovorna za vasu diplomu i struku u provinciji, saznajte najpre da li je uopste potrebno trositi pare na akreditaciju ili mozete i bez nje,
(u mom slucaju to je udruzenje vaspitaca i uciteljski fax u torontu)
kanadsko skolstvo nije centralizovano, svaka grana i institucija ima svoj domen i pravila i svuda se proces razlikuje, u nekim provincijama je lakse "prevesti" diplomu, cula sam da su ranije cak odlazili da nase diplome uz doplatu "prevedu" na ovdasnje standarde na koledzima u americkim pogranicnim gradovima da bi ih onda lakse priznali ovde kao americke diplome, sada to nema potrebe raditi jer vecina institucija je konacno malo sredila sistem akreditacije.
Kanadski koledzi i fakulteti nisu ni nalik na one tamo, zato mi je jako tesko da objasnim kako to ovde izgleda.
Uglavnom znam kako je bilo za mene, vi morate da saznate kako ide za vas i sta vam treba od papira, ako ste vec ovde obratite se vladinim kancelarijama za pomoc emigrantima koji su u regulisanoj struci, besplatno je.

2. Obavezno, ali obavezno ako ste u procesu ili vec imate vizu za dolazak kontaktirajte svoj koledz-fax-udruzenje za akreditaciju, nemojte to raditi ako niste sigurni da cete doci ali nemojte da se stidite da im napisete mail ili ih pozovete ako dolazite, ljudi su uvek vrlo ljubazni i sve ce vam objasniti, bolje da znate koliko para da ostavite rodbini i koga da angazujete za trcanje okolo a objasnicu i zasto.

3. Nemojte da se bojite da se uhvatite u kostac sa onom birokratijom tamo jer vredi i bitno je.Iz mog iskustva moze se i niko mi nije pravio problem.

4. Pripremite se za test jezika i raspitajte se koji se trazi jer ih ima nekoliko, meni nije trebao IELTS vec samo besplatan CLB.

5. Pripremite se na mesece cekanja i troskove od preko 1000$ (2000$ u mom slucaju)

6. ne bacajte pare na prevod tamo, samo ovdasnji se priznaje.

7. nikada ne saljite original dokumenta osim ako to nije naznaceno, jer dokumenta se ne vracaju, i nema potrebe da ih overavate, ovde to ne postoji.

8.Ako naidjete na budalu u studentskoj sluzbi, pokusajte drugi dan sa drugom osobom ako ne idite do dekana ili nekog ko je iznad sluzbenika.

9. studentskim sluzbama tamo saljite popunjene i potpisane dokumente ako treba da su na engleskom jer iz mog iskustva niko tamo ne zna da ih popuni, najbolje bi bilo da odete licno ili da posaljete roditelje ili brata ili sestru sto sam ja morala da radim.
vecina formulara moze da se skine sa neta.

10. redovno proveravajte promene i vesti na sajtovima institucija, umalo da platim test jezika 200$ koji su posle otkazali i nije mi uopste trebao...



Moj proces je izgledao ovako

1.kontaktirala CECE, udruzenje vaspitaca oni mi poslali pamflet i mail koja dokumenta i koji test mi treba, usmerili me na WES ICAP i CLB test
trazili mi fotokopije diploma, vencani list, dokumentaciju o skolovanju ( prevedene fotokopije) dokaz o radnom iskustvu i pisma preporuke, rekli mi da platim 150 $ registraciju i 75 $ obradu papira.

2. Kontaktirala WES, poslali mi uputstva za predaju dokumenata za ICAP jednacenje kurs po kurs, ocena po ocena, cena 387$ plus prevod po potrebi, uputstva glase:
nijedan papir necemo primiti od vas licno,
svi papiri moraju biti poslati na nasu adresu od strane fakulteta u zatvorenoj koverti sa pecatom fakulteta, ako papiri budu na vasem jeziku mozete platiti 80$ po papiru preko nase agencije plus 45$ postarine, osim toga studentska sluzba treba da popuni papir sa brojem vaseg dosijea na engleskom i da ga vrati...
trazili su izvod o polozenim ispitima sa ocenama, vencani list, diplomu...

prvi problem- diploma je kod mene a original ne smem da posaljem jer ne vracaju dokumenta
drugi problem- vencani list je kod mene
treci problem- kako ubediti studentsku na dva faxa da popuni list na engleskom na kom niko od njih ne zna sta pise
cetvrti problem- jedina osoba koja "sme" da potpise i izda te papire u jednoj od skola tamo, sekretar skole na visoj, je 3 meseca na bolovanju...
peti problem- kako staviti moja dokumenta u koverat koji treba da posalju sa faxa...

Pakujem popunjene listove na engleskom ( koje sam ja popunila) sa prevodom i objasnjenjem sta na njima i zasto pise, studentskim sluzbama saljem molbe da to potpisu i zasto mi je to bitno itd. sa detaljima sta mi tacno treba i na koji nacin poslato i za koji postupak, pakujem fotokopije diploma i vencani list i saljem sve mami sa nadom da nekako zamoli sluzbenike da i to spakuju u koverat...
Mama odlazi na prvi fax u jedan grad i uz nekoliko hiljada dinara dobija sve papire (ali tek kad se onaj koji "sme" da ih potpise posle par meseci vratio sa bolovanja) i koverat sa pecatom u koji moze da stavi sta hoce, sa uputstvom da sama ode na postu i posalje ga za svaki slucaj.
Mama odlazi na drugi fax u drugi grad sa istom molbom, i istih par hiljada dinara, sluzbenica je moli da saceka jedan dan da joj dodje kolega koji zna engleski da proveri prevod dokumenta na engleskom, takodje joj daje koverat sa pecatom fakulteta i moli je da joj obavezno javi da li su papiri u redu i da li su svi stigli u Kanadu...mama odusevljena brigom i ljubaznoscu ne moze da odoli vec odlazi da joj kupi cokoladu i 100g kafe :)))
Sve ukupno je cetiri puta bila u sluzbama i dobila sve bez nekih vecih problema, cena: gorivo plus oko 12.000 din za papire.
Moji papiri postepeno stizu u Kanadu i sad su svi na gomili 4 meseca od pocetka procesa i ja placam WESu prevod i postarinu 250$.
Posle 2 nedelje WES je zavrsio jednacenje i poslao mi papire a ujedno i CECEu primerak, za ta 4 meseca ja sam poslala sva ostala dokumenta, ugovore o zaposlenju sa satnicama i duznostima, pisma preporuke od direktora i kolega, i uradila test jezika.
Cena ostalih prevoda jos 250$.
Ukupan trosak do sad 500 za prevod, 100 za postarine, 387 i 225 agencijama, plus oni dinari odande...
U 5 mesecu procesa CECE salje zahtev za dodatnom dokumentacijom, potrebna su ponovo pisma preporuke svezijeg datuma sa opisom mog radnog mesta, radnih zadataka i uzrastom dece sa kojom sam radila, od direktora skola i nadleznih (pedagoga skola) u kojima sam radila, potreban je plan i program studija koje sam zavrsila sa opisom svakog ispita i trajanjem u semestrima, potreban je dokaz o strucnoj praksi u toku studija i o njenom trajanju...
Potrebno mi je jos 2 meseca da pokupim sve to i prevedem i posaljem im jer su tada zimski raspusti tamo i moram da cekam da se svi vrate u skole da bi dobila papire, jos 250 $.
Pri tom me opominju da pozurim...
Krajem sedmog meseca od pocetka procesa dobijam, konacno, pozitivan odgovor.
Inace sam iskoristila jednacenje obe svoje diplome u WESu da bih se izborila za jednu, nadala sam se da ce videti da imam i vise od toga sto se ovde trazi za vaspitaca i da nece moci da me tako lako odbiju ako im to padne na pamet, ne bi imali prava na osnovu obrazovanja jedino na osnovu radnog iskustva, ali i tu sam imala dovoljno staza.

..................................................................................................................

Moji prijatelji odavde pokusavaju isto videvsi kako sam ja prosla.
Mama moje drugarice odlazi na NS fax i nailazi na dijabolu u studentskoj sluzbi koja joj objasnjava da takve stvari ne rade i da ta dokumenta ne postoje, naravno nece ni da pogleda onaj zahtev na engleskom...govorim joj da ode sutradan kod druge radnice u sluzbi i da proba, medjutim sutradan mama na ivici zivaca upada kod dekana, zali se na uslugu i govori kako drugi bez problema dobijaju papire...dobija sve papire u roku od pola sata.

Sto se mene tice vise sam cimanja imala sa kanadskom birokratijom i prevodima nego sa onima tamo, sve sam papire dobila odande bez problema i onako kako sam ih trazila, sto je zaista za pohvalu.

Sve u svemu,
potrebno je vreme 7 mes do godinu dana,mozda i vise za neku drugu struku,
novac od 1000 do 2000$, u mom slucaju,
i zivci.
Sta mozete da uradite da pomognete sebi,
-ako mislite da je nesto finansijski ili fizicki nemoguce pitajte ih za alternativni nacin ili ga sami pronadjite,pisite im lepo i kulturno, sedite na telefon i borite se za svoja prava
- ako vam neko kaze da to ne moze a vi znate da je nekom drugom moglo, zaobidjite tu osobu i nadjite drugu kod koje moze ili idite na visi nivo
-proverite svoja prava u procesu,`proverite kome i kako mozete da se zalite ako do toga dodje
- konsultujte se sa savetnikom za regulated employment ako ste vec u Kanadi