Ko o cemu, baba o ustipcima

Konacno imam bolju tastaturu za kucanje na kojoj klinci jos nisu ubili neke dugmice kao na prethodnoj.Zima nam je pocela neodlucno, jedne nedelje se spustimo u minus i pada sneg par dana da bi se sledece sve otopilo i otisli cak u plus 8, sto je kao pravo prolece ovde.Prosle godine u decembru kada se bebac br 2 rodio imali smo najgore minuse u poslednjih 50 godina, cak i Nijagara je bila pod ledom, moram da priznam da sam ove zime puno sretnija i zadovoljnija temperaturama do sad.Drage dame,vec sam to negde napisala ali najbolja investicija u Kanadi je parka i zimske cizme, jer cete moci da nosite taj outfit i do 7 meseci bez problema :)
Moja potraga za zimskim cizmama dovela me je do jos jedne tuzne price, jedna od skupljih marki Sorel koja je sada poznata i popularna u celom svetu nekada je zazivela ovde u Kitcheneru i bila vizija lokalnog proizvodjaca obuce, koji je nazalost bankrotirao, tada je model otkupila Columbia i sada su apsolutni hit...Ta, kao i mnoge druge slicne price sa kanadskim proizvodima koji su stvarno dobri, kao npr BlackBerry, me je dovela do zakljucka da je razlika izmedju ovog i ostalih trzista to sto iako imaju fantasticne i kvalitetne proizvode koji vrede svaki dolar dat za njih, propadaju jer nisu shvatili ono sto Amerika odavno zna, dobar PR, marketing, prodaje i najgore sranje sklepano u Kini za dobru cenu, jer su potrosaci stado ovaca koje voli da se homogenizuje brendovima, gde neka rec na stvarima koje nosis oznacava tvoj drustveni status i mogucnost da novcano priustis tu stvar.To je baza kapitalizma, ubediti nekog da mu bas to treba i da mora da plati cenu da bi to imao cak iako mozda ne moze realno to da priusti.I nazalost, s vremena na vreme svi padamo na dobar marketing...Ranije je iza brendova stajao kvalitet, sada vise nije tako.Gledali smo dokumentarac o ekspanziji Kine i prelasku drustva iz socijalizma u kapitalizam, i zanimljiva i sasvim ocekivana stvar prvi znak toga je pojava sloja koji kupuje i trazi iskljucivo zapadne brendove.
Ovaj dugacak uvod naizgled nepovezan sa onim o cemu nameravam da pisem je tu da objasnim kako mi se sa ovog mesta pogled na neke stvari promenio,kao dete uvek sam ceznula da imam apsolutno popularne i skupe Nike patike, da se uklopim u masu, da pripadam, ali nazalost nijedna garderoba nije mogla da uklopi moj mozak u taj nacin razmisljanja, i uvek sam odudarala i nikada nisam pripadala stadu.I moram priznati da sam se cesto pitala sta to meni fali, zasto ja stalno vidim stvari drugacije, zasto ja moram da kazem sta mislim cak i kad znam da ce me to pokopati, zasto meni apsolutno nije bitno kakav utisak ostavljam i sta ce ko da misli o meni, toliko sam bila anti protivna da me je razredni u gimnaziji zvao Don Kihot, jer sam po njemu uzalud jurisala na vetrenjace.
Ljudi koji su vaspitavani da razmisljaju kao ja tesko se uklapaju u kalupe i tesko prihvataju status quo.Cak i ovde, i da se razumemo iako je meni 100 posto bolje ziveti u Kanadi nego u onoj crnoj rupi odakle sam dosla, i dalje se nisam uklopila u potpunosti niti nameravam, na moju srecu niko mi to i ne trazi, ovdasnji mozaik kultura i nekultura iz razlicitih delova sveta opstaje sasvim pristojno zahvaljujuci receptu skandinavaca, visokim porezima, besplatnom zdravstvu i socijalnoj podrsci.
Ima jedna dobra crta pored milion ostalih koje mi smetaju, koju zaista cenim u narodu sa onih prostora, a to je samodovoljnost i inventivnost.Cini mi se da je ta vekovna selekcija ostavila tamo samo one sa najjacom voljom da prezive po svaku cenu, i neki od njih se snalaze kako znaju i umeju, na dobar ili los nacin.Ne znam da li razumete o cemu pricam, ali evo ilustrovacu primer, moj otac je citav svoj zivot zeleo brodic za reku, za pecanje, naravno ni u ludilu nije imao para da kupi jedan.Jednog dana posle 30 godina sanjanja o tome, uspeo je da kupi materijal, lim i ostalo, unajmio jednog decka koji je radio kao varilac na brodogradilistu da mu radi posle posla i poceo da pravi svoj brod u dvoristu, po nacrtima koje je sam napravio godinama studirajuci kataloge, modele i knjige.Posto je sazidao dve kuce koje je isto tako sam zamislio i isplanirao pre toga, brod ne bi trebalo da bude neki problem...i za 10 meseci 7 metara dugacka recna jahta sa potpalubljem,kuhinjom i kupatilom bila je spremna za vodu.To je samo jedna od stvari koju nas je naucio, da ako umes i mozes i sanjas o necemu nikada nije kasno da pokusas, i da se ljudi uce i rade ceo zivot...On i dalje ne vidi prepreke,samo trazi nacine da ih zaobidje,i usput zavrsava novi brod...
........................................................................................................
Moja omiljena recenica iz ovog klipa, masine su sve...sami napravismo :)))


Zahvaljujuci takvim ljudima koji dolaze ovamo iz Evropskih zemalja, i hrana tih krajeva moze da se nabavi u vecim gradovima ako vam nedostaje ukus doma.Jedna buduca kanadjanka me je zamolila da napisem post o hrani, i s obzirom da je to moja omiljena tema nece biti jedan :)
Ethnic food biznis je jedan od vecih pokretaca za male biznise u Kanadi, prva stvar koju pitas kada se preselis u veci grad je gde su te prodavnice i restorani.Toronto ih ima prilicno, i medju nasima je pitanje samo gde kupiti smoki, cokoladne bananice i ajvar?
http://www.serbiannet.com/directory/prodavnicehrane.html
http://www.novine.ca/imenik/pokazi.asp?intCatID=49

Iz mog iskustva, italijanske, hrvatske, poljske i nemacke prodavnice imaju dobar izbor evropske robe, cak i veci kineski supermarketi kao Sunny u torontu imaju nase stvari.
http://www.sunnysupermarket.com/
Odmah pored Sunny-ja se nalazi Pioneer delicatesen, poljski deli ako su jos tamo
http://www.pioneerdeli.com/
Posto je nasa zgrada bila odmah pored ovih prodavnica u Torontu nismo imali problema sa evropskom hranom i slatkisima.
Kada smo se preselili u London imali smo pekaru Gigolaj koja sluzi cevape, pasulj, pljeskavice, burek, domaci hleb i lepinje i malo robe iz onih krajeva,
https://foursquare.com/v/gigolajs-bakery--grill/4c929cc5f600236a398bbe32
i prodavnicu bureka na pijaci u centru, http://www.coventmarket.com/
ruska prodavnica slavyanski https://plus.google.com/105283204689504894669/about?gl=ca&hl=en
imali smo poljsku prodavnicu Alicias food
http://www.alicias.ca/
u kojoj je bilo milion proizvoda iz Evrope.Mislim da je to bila najveca i najbolja prodavnica te vrste u kojoj sam bila u manjim gradovima, jer Toronto ima mnogo veci izbor.
jedna od njih je starsky http://www.starskycanada.com/
Medjutim kada smo se vratili u Kitchener-Waterloo, nije vise bilo bureka, ono sto ovde prodaju kao burek ne bi proslo ni kao hrana, tako da sam morala sama da naucim da ga pravim, ima par nasih prodavnica od kojih nijednom nisam zadovoljna, ljudi su neljubazni, roba je ustajala i prasnjava i desavalo mi se da kupim pokvarene stvari, ne bi me doticalo puno da nisam kupovala cokolade i grickalice za decu, tako da necu preporuciti te prodavnice. Uglavnom kupujemo kod italijana u Italofoods na chicopee-ju posto nemaju web evo adrese
1601 River Road East
Unit 24
Kitchener
, Ontario
i kod poljaka http://polishbusiness.ca/listing_en.php?id=99
Blize nama i malo skuplji je drugi italijan sa super hranom
http://www.yelp.ca/biz/vincenzos-waterloo
ima crnogorac na Williamsburgu http://montenegro-foods.foodpages.ca/
evo jos nekih za koje znam ali ih nisam posetila
http://www.cracovia.ca/Sample_Menu.html
http://www.victoriastreetmarket.ca/
http://www.canpages.ca/page/ON/kitchener/c-market-food/4946849.html
i jedna na cosku Sheldon ulice u Kitcheneru, ali vecina etno hrane moze da se nadje i u vecim prodavnicama kao sto su President choice ili Fresco,Food Basics, imaju dzemove, napolitanke , pastete, argetu itd ako to kupujete.
U principu najlaksi nacin da dodjete do odredjenog proizvoda je da pitate nekog od nasih gde i sta vredi uzeti.Vecina nas se slaze da je najbolji ajvar u Kanadi makedonski MAMA'S
http://www.mamasfood.mk/index.php
Ja retko zalazim u etno prodavnice, mozda jednom mesecno, jer posle nekog vremena se zasitis preradjene hrane a i trudim se da sve sto mogu pravim sama.Kupujemo brasno u velikim dzakovima i mesim, hleb, lepinje, picu, burek kad god imam vremena i volje jer volim, zelim da naucim i smatram da je moje bolje i ukusnije od onog iz prodavnice, plus definitivno nema aditiva a klinci obozavaju ne samo da se igraju sa testom i pomazu u izradi vec i da jedu :)))

Nase navike vezane za ishranu su se promenile u poslednje 2 godine,rekla bih da smo se opametili, ranije smo bili osudjeni da hranu nabavljamo iz superstora i ogromnih prodavnica i izbor sta cemo da jedemo nije bio nas vec njihov, balansirali smo izmedju cena i kvaliteta, nije nam bilo bitno odakle je nesto iako neka roba prelazi hiljade kilometara u hladnim kontejnerima i sazreva usput, kruske stizu iz Kine, tresnje iz Perua,maline iz Meksika,Jagnjetina sa novog zelanda, Kivi iz Italije...realno par stvari u mom cegeru je videlo vise sveta u svom kratkom zivotu nego ja ikad.
Pokusavamo kad god mozemo da kupujemo lokalne proizvode, koji ne putuju preko pola sveta, ontario ima gomilu malih farmi i plastenika tako da su lokalne stvari kao paradajz, paprika, pecurke, sargarepa, kupus, jabuke i salate uvek dostupne.
Takodje, u letnjoj sezoni ima divnih malina, jagoda i borovnica, pa umesto da kupim 200g zelenih meksickih malina za istu cenu mogu da kupim vece pakovanje iz Ontarija -smrznutih letos kada su bile najzrelije i najukusnije. Francuski kuvari preporucuju uvek koristiti smrznuto voce u tortama i kolacima jer je najzrelije i najukusnije za razliku od onog dostupnog u prodavnicama zimi, poslusala sam ih i videla da su zaista u pravu.

Od kada smo se vratili ovde blizu njiva i pijace shvatili smo da ne moramo da placamo 5$ za pola kile organic jabuka ili paradajza, sto iskreno nismo ni radili jer smo smatrali da je to cista pljacka, jer po kojoj logici nesto sto ne prskas i u sta ulazes minimum truda treba da kosta 4 puta vise nego nesto sto si morao da naprskas hemikalijama koje kostaju? Organic sada imam iz svoje baste, imam gomilu paradajza i paprike na ledu, spanac i cajeve koje sam sama spremala letos za probu, a sledece godine planiram jos vise.
(Aleksa je zakljucio kako nemamo mesta za 20 klipova kukuruza i kako treba da zivimo na farmi, mamino dete)
Jabuke kupujem iz vocnjaka i iz njihovih skladista, (mada smo vec posadili jabuku i tresnju u basti i strpljivo cekamo :)
http://www.martinsapples.com/
oni takodje imaju domace mleko u pakovanjima od litre sa povratnom staklenom ambalazom koje je neobrano sa preko 4% mmasti i kosta skoro 5$ po litri (za 5 do 6 $ moguce je kupiti 4l obranog mleka u supermarketu) domaca jaja koja ako su organic, free range (nisu kavezna) kostaju 5$ za 12 kom (2.5 $ najjeftinija varijanta obicnih kaveznih u supermarketu), domaci sir i povrce sa lokalnih farmi i iz lokalnih plastenika itd.
Kada zivis pored Amisa i Menonita setis se kako nase bake i nisu bile tako lude sto su drzale one njihove baste, spremale zimnicu i kompote,pravile kobasice i smrzavale voce za zimu,pre kanadskih supermarketa i u srbiji devedesetih kada su prodavnice bile vecito prazne a inflacija svaki dan dodavala po jednu nulu, jedine visnje koje sam jela bile su iz maminog kompota, a jedino voce ono iz zamrzivaca, hleb smo naravno sami mesili,
i najcudnija stvar je sto sam tada mislila da je to lose i neka vrsta kazne i nemastine, i zelela kao svako dete cokoladu slatkise kojih nije bilo u prodavnici,
a sada mislim kako je to super planirati unapred i imati svoje proizvode, stavljati zimnicu i jesti ono sto si sam napravio i uzgajio bez pesticida i hormona, bez icega osim truda i ljubavi.
Na ovom trzistu koje je toliko blizu genetski modifikovanoj Americi postalo mi je vrlo bitno odakle dolazi moja hrana i sta je u njoj, postalo mi je bitno sta moja deca jedu jer u svetu u kom odrastaju sve je manje prave hrane,
postoje redovi i redovi kartonskih kutija i konzervi sa slikama hrane, obroci za samce koji samo treba da se gurnu u mikrotalasnu, gotova jela sa svih krajeva sveta, i neprepoznatljivo samleveno meso stisnuto u kalupe da lici na pravo parce mesa...cak i makarone sa sirom prodaju u kutiji na kojoj pise razmutiti u vodi i staviti u mikrotalasnu (koju nemamo), mislim stvarno, koliko je komplikovano narendati malo sira na saku makarona...I naravno nista od toga ne moram da kupim niti da jedem, jer jos uvek imam izbora ali i dalje kada pogledam u to ne mogu da se ne zapitam sta ce se desiti citavim generacijama koje odrastaju na americkom GMO eksperimentu.

U sledecim postovima bih zelela da podelim neke recepte, ako nekog zanima da pokusa da napravi :)
i imam jednu molbu za one koji citaju ovo iz Kanade, posaljite mi linkove ili imena prodavnica u komentarima gde pazarite robu sa onih prostora ali u kanadskim gradovima, da napravimo jednu razmenu gde sta ima da se nadje,mozda ce nekom dobro doci kad se zazeli smokija :).Please and thank you.

moj novi idol Vincent Talleu :) http://www.wimp.com/breadmaker/


Bakery Work by vincenttalleu