Komentar

Prenosim jedan komentar vredan citanja da ne bi ostao na dnu starog posta, i da svaka rec mi je poznata i istinita...potencijalni emigranti treba da racunaju na to da mozda nikada nece raditi u struci niti fin drzavni poslic u kancelariji koji su uspeli da izmuzu preko veze u srbiji, da iako im je profesorica redovno davala 5 iz engleskog jer su bili mezimci kad dodju ovde nece znati ni da beknu, da su nase diplome jednake tolet papiru - ja to iz licnog iskustva moje srpske uciteljske diplome, ok jedne od mojih diploma koja stoji beskorisna u koferu, drugu sam uspela da izboksujem bez neke velike finansijske dobiti nazalost, svejedno u sledecem postu cu pisati o danasnjoj poseti muzeju emigracije ;)



Dejan Kovačević December 29, 2014 at 2:01 PM

Poštovanje svima,
Ukratko ću ispričati našu priču o inostranstvu i iskustvu u Kanadi.
Posle hvalospeva o tome kako Kanada traži visokoobrazovane i kvalitetne stručnjake a usled nemogućnosti da se izborimo sa tekućom materijalnom situacijom u Srbiji moja supruga i ja (lekar i dipl. maš. inž.) odlučili smo da se uputimo "trbuhom za kruhom" u Kanadu početkom 2003 god.
Posle početnog oduševljenja kako je sve lepo i sjajno i bajno (što i sada mislim, ali je to predviđeno samo za prave kanađane), polako smo počeli da shvatamo da su emigranti u najvećem slučaju (naravno uz izuzetke) potrebni za obavljanje fizičkih poslova. Posle ogromnog broja pokušaja traženja posla u struci, intervjua, kratkotrajnog zapošljavanja, otpuštanja, obećavanja da ću posao dobiti posle završenog projekta, licenciranja kao maš. inž shvatio sam da je u suštini jedino merilo dobijanja posla u Kanadi ni stručnost, ni kvalitet, samo SREĆA i poznavanje jezika i eventualno poznanstvo nekoga unutar firme, ali na boljem položaju, koji će garantovati za tebe (a nisu baš svi ni voljni da to rade, najviše zbog sebe). Koliko vidim a i ostao sam u kontaktu sa našim ljudima, većina inženjera je dobila posao ili zato što se malo ljudi javilo na konkurs ili zato što je neka udaljena lokacija, među pingvinima, ili, naravno kao što rekoh sreća. Proces traženja posla u struci za inženjere nije nimalo lak i iziskuje, po mom mišljenju, nedefinisan vremenski period. Jako veliki broj naših obrazovanih ljudi vozi kamion (što sam i ja iskusio), fizikališe, otvara neke firme za čišćenje, itd, itd.....od struke ništa...E sad, ko može da se pomiri sa tim da radi neke leve poslove ceo život, taj je uspeo, ja nisam to mogao i vratili smo se.
Treba naglasiti da što si neobrazovaniji, bolje ćeš proći u Kanadi (inostranstvo mislim), zaposliš se na jeftinim radnim mestima, dobijaš neku platicu, u svakom slučaju bolje nego u Srbiji, i teraš polako.
Obrazovanija struktura emigranata, treba da bude svesna da je očekuje fizikalisanje i težak rad, uz nadanje da će biti bolje, odnosno da će se naći posao u struci. Pa kom opanci, kom obojci.
Problem je što Kanada ne voli da uvozi emigrante slabije obrazovne strukture jer su, ipak, više podložni kriminalnim aktivnostima, dok se obrazovaniji retko okreću na tu stranu i onda pokušavaju da upisuju neke koledže, raznorazne gluposti (upošljavaju obrazovni sistem, plaćanjem ispita), rade sve i svašta, dok se ili ne pomire, ili nešto iščeprkaju...
Moja supruga kao lekar je posebna priča, tu je jedan posto uspeha da bi radila u struci (hvala Bogu pa sada radi u Srbiji i specijalizirala je). Dobijanje licence je otežano do maksimuma, plus ne priznaje se nijedna specijalizacija a kada se licenciraš, čeka te aplikacija za specijalizaciju (jednocifren broj mesta na "God knows" koliko aplikanata) na celu provinciju i plus polaganje TOEFL iznad, određenog procenta. Mi poznajemo jednu osobu koja je uspela i desetine koje čekaju i apliciraju i po deset godina...
Da rezimiram, moje mišljenje je da je priča o potrebi za obrazovanim emigrantima po raznoraznim zemljama najobičnija šarena laža i mamac da se privuku ljudi radi popunjavanja praznina u sektoru gde "domaći" neće da rade. Ljudi koji u Srbiji stvarno nemaju ništa od nepokretnosti, posao i loše žive, trebalo bi da napuste zemlju. Oni koji imaju, ajde da se tako izrazim, koliko-toliko pristojan život, treba da znaju da ih ništa bolje ne očekuje u inostranstvu osim ako nisu direktno pozvani od strane neke firme da se zaposle u struci i dobiju dobre beneficije (s tim da znaju da će biti otpušteni, bez pardona, prvom prilikom kada firma zapadne u krizu). Dolazak sa dva kofera i traženje posla u struci, kada ti iznad glave visi plaćanje rentiranja stana i raznoraznih troškova je najgora opcija emigracije. Tada si osuđen na vrzino kolo rada za sitnu lovu i preživljavanja.
Puno pozdrava,
Dejan