Pitanja sa intervjua

" Morate verovati u sebe, jer ste nekad jedina osoba koja veruje u vaš uspeh."

Trazenje posla.
1. Sredila papire, akreditovala jednu od diploma, dobila licencu za rad, pokupila pisma preporuke, zamolila prijatelje da mi budu reference u Kanadi, pokupila njihove brojeve telefona.
2. Poslala svoj rezime svom novom savetniku za zaposlenje kod kog sam otisla kada sam sredjivala diplomu po savete i ostalo...on mi je ispravio 2 stvari u rezimeu i objasnio na sta da obratim paznju, poslao mi je spisak svih skolica i vrtica u Londonu i rekao mi da saljem rezime redom...
3. Visila na netu i trazila oglase u gradu.Poslala rezime.
4. Visila na netu i vezbala odgovore na pitanja za intervju, usmeno i pismeno.Citala knjige o razlicitim aspektima intervjua.
5. Otvorila poseban bankovni racun.
6. Kupila odecu i obucu za intervju.
7. Proverila sve autobuske linije u gradu, pogotovo prema mestima gde idem na intervju. ............................................................................................................................................

Neka od pitanja koje su mi postavili -podrazumeva se da se sva odnose na situacije na poslu: ps. ovo su MOJI licni odgovori, na internetu pronadjite preporucene odgovore.

1. kazite nam nesto o sebi.
-ne ide se u detalje, ja sam ta i ta, imam to i to obrazovanje i iskustvo, mislim da sam creative, versatile and able to learn new things fast, I love my family and they are foundation of my whole life and my biggest support.

2. Navedite primer kada ste imali problem i morali sami na brzinu da ga resite a nije bilo vaseg pretpostavljenog u blizini.
- hoce da vide koliko ste samostalni: zavisno od problema prvo pokusam da ga resim sama, ali ukoliko je situacija ozbiljna, sigurnost dece zavisi od mene i ako shvatim da mi je potrebna pomoc trazim je od kolega ili saradnika.Poenta: umem da procenim svoje obaveze i uskladim ih sa svojim mogucnostima tako da nikada ne ugrozim decu ili posao.

3. Sta radite kada ste u konfliktu sa kolegom?

Uvek izbegavam konflikt. Sebe smatram vrlo tolerantnom i uravnotezenom osobom, ljude prihvatam onakvima kakvi jesu, ako su mi kolege ponekad neraspolozene ili neprijatne ne uzimam im to za zlo jer se desava svima, ako se pretvori u hronicno ponasanje pokusavam da im privatnim razgovorom dam do znanja da sam tu ako im je potrebna pomoc i da mozda nisu primetili kakav utisak ostavljaju na druge.Ako necije ponasanje prema drugima eskalira postoji osoba u kompaniji koja je nadredjena ili zaduzena da pomogne oko resavanja te situacije.

4. Koji deo svog posla smatrate najstresnijim?

Rad sa "teskim" roditeljima, ponekad roditelji imaju specificne zahteve ili ne pronadju zajednicki jezik sa prosvetnim radnicima, deci je lakse objasniti nesto nego roditeljima koji vec imaju formirano svoje misljenje i ubedjenja.Rad sa takvim roditeljima trazi posebnu opreznost i jako dobru sposobnost komunikacije i fleksibilnost.Imam dosta iskustva sa ovakvim situacijama, radionica "kako komunicirati" mi je puno pomogla da savladam razlicite tehnike komunikacije.Primer.
-Odgovor pokazuje da sam svesna problema i da sam se obrazovala kako da lakse izadjem na kraj sa njim, primer treba da ilustruje kako sam svojim umecem resila problem u komunikaciji i uspostavila dobar odnos sa roditeljima sto je u najboljem interesu deteta.

5. Zasto volite svoj posao?

Hm....svako za sebe :) u principu dozvoljava mi da brinem o drugima, da ucim od drugih i da ucim druge, nikada nije dosadan i uvek ima izazova, mogu da se kreativno izrazim, ima divnu emocionalnu nagradu kada ga radite kako treba- deca vas vole i cene,znate da ste vi ti koji menjaju neciji zivot na bolje, jednostavno ispunjava me.

6. Koji su vam ciljevi u zivotu?

Da brinem o svojoj porodici, da rastem i razvijam se profesionalno, naucim bar jos jedan strani jezik i proputujem svet, da imam svoju bastu jer obozavam biljke, prirodu i zdrav nacin zivota :) Iz ovog se vidi da mi porodica na prvom mestu a posao na drugom, ucenje na trecem a zabava na cetvrtom, ali neko mozda moze da kaze obrnuto -da napredujem profesionalno i razvijam karijeru da bih mogao da brinem o svojoj porodici...switch job 1 family 2.

7. Opisite sebe samo jednom recju i objasnite zasto ste bas to odabrali.

opet svako za sebe :) odabrati rec koja opisuje vas kao osobu koja se uklapa u sliku posla, najcesci izbor je: dosledan, sposoban, reliable, detaljan,odgovoran-responsible, flexible, creative,rec koja se izbegava je smart jer time dajete do znanja drugima da mislite da ste pametniji od njih ili da smatrate da je greh ako neko nije pametan, izaberite rec koja je slicna po znacenju ali nije iskljuciva kao npr experienced. moj izbor : creative,versatile ili jack of all trades :) obozavam da ucim nove stvari, govorim nekoliko jezika, lepo crtam, pravim torte i kolace, bavim se fotografijom, putovala sam u razlicite zemlje,imam prijatelje iz razlicitih kultura i sredina,znam imena svih biljeka i insekata koje vidim na ulici, sve me zanima i radoznala sam...

8. Kako cete navesti dete da uradi nesto sto ono ne zeli da uradi?

Zavisi od deteta i njegove licnosti...primer za tvrdoglavo dete i primer za povuceno dete,uglavnom truditi se kako znam i umem da dam detetu podrsku da prevazidje svoj problem.Improvizovati, mozda mu obecati sto bi ono zelelo da radi nesto zauzvrat :) podmititi ga hehehe

9. Navedite primer kada ste prekrsili pravila da postignete ono sto se od vas trazilo?

NIKADA NE KRSIM PRAVILA.Moj posao podrazumeva brigu o deci i njihovoj sigurnosti, pravila su tu da to podrze i nikada ih ne krsim.Skola ima svoj raspored i rutinu da bi deca bila sigurnija. Primer, u skoli u kojoj sam radila bilo je zabranjeno pustati decu da odu i kupe sebi uzinu za vreme odmora, moj dobronamerni kolega se sazalio na gladno dete i pustio ga do prodavnice po hranu, dete su udarila kola na pesackom. Ako sam znala da ima dece koja ce provesti dan u skoli gladna, radije sam za vreme svoje pauze kupila kutiju keksa i podelila sa njima nego da ikada imam tu odgovornost da nekog pustim i desi se takvo nesto.

10. Navedite primer kada ste brinuli o drugima.

Kada sam odgovorila na ovo pitanje, koje je bilo poslednje na intervju, ispitivac se rasplakala. Ukratko -dosta pre nego sto sam se preselila u Kanadu zivela sam sa bakom i dedom, kojima sam pomagala oko kucnih poslova i kupovine, kada sam se preselila i kada smo sleteli sa par kofera i malom bebom bez igde ikog naisla sam na neocekivanu podrsku i pomoc nepoznatih ljudi, pomislila sam koliko njih svake godina dolazi sa malom decom bez prijatelja ovde kao ja i kako se oni osecaju isto toliko preplaseno, nova sredina, nova pravila, novi jezik, pomislila sam kako mogu bar da im napisem kako da izbegnu neke situacije i greske i kako da se lakse prilagode na novu drzavu, da im dam reci podrske ako su im potrebne... Ispricala sam im za blog i za nasa iskustva, i rekla sam koliko sam zahvalna na tolikim pozitivnim iskustvima sa ljudima ovde posebno za pomoc od njihove organizacije koja je ymca i tako...da mi je pruzena prilika da vratim nesto od te dobrote samim tim sto mogu da trazim posao u struci...naravno ispricala sam to sa mnogo vise detalja i primera i zena se na kraju rasplakala i zahvalila mi sto sam to podelila sa njima :) ne mogu da opisem kako mi je bilo neprijatno, stvarno nisam imala nameru da nekog rasplacem, uhvatila me panika kada sam videla sta se desilo jer ja nemam osecaj da je to bila tuzna prica, vec vise puna moje nade da ce sve biti ok. i kako je divno kad ljudi misle o drugima i kako to menja neciji zivot manje ili vise.Moj je promenilo.

Opaska autora:
Menja vas zivot samo ako naucite da budete zahvalni na sitnicama koje su vam pruzene a nisu morale da budu, od prijatelja ili stranaca. Niko od nas nije duzan ni zbog cega, da ucini nesto za drugog, niti iko treba da ocekuje da cu ja ili bilo ko drugi uciniti nesto za njega cak iako me lepo zamoli,to je moja ili tudja dobra volja i izbor, ne podrazumeva se da ce sve sto trazite biti odmah usliseno ili na nacin na koji vi trazite, nismo deca. Ali, ako naidjete na takvu osobu i takav gest, ma koliko mali bio, i umete to da prepoznate, bicete bogatiji- emocionalno.
Cesto cujem komentare tipa "imam tetku, tecu, rodjaka tamo i nece da mi pomogne..." a zasto bi neko morao da ti pomogne? Ti ljudi nisu duzni da pomognu nikom ako nece i tacka, ne mozete ih kriviti zbog tog, oni u tom aktu ne vide nista osim tereta i sanse da im se neko pored svih njihovih problema okaci na vrat.Jednostavno su takvi kakvi su, oni polaze od sebe i svojih potreba i razmisljaju da ce im biti tesko da ispune necija ocekivanja i da ce taj neko biti nezahvalan i traziti previse...postoji pretpostavka o sebicnosti i koristi sa obe strane.
Let's face it, nisu svi ljudi ni dobri ni fini ni kulturni, i neki ce ako im se pruzi prilika iskoristiti sve koje mogu, normalno je da ljudi imaju strah od takvih i da zele da se zastite kad ne znaju sa kim imaju posla. Ja sam zahvalna sto mi je neko ponudio smestaj i da mi iznajmi stan, da ne moram u buvljivi motel sa malom bebom, meni je znacilo sto me je neko odvezao da izvadim papire u nepoznatom gradu opet sa malom bebom i sacekao me tamo izigravajuci moj privatni taxi, ta osoba je odvojila svoje vreme i ostavila svoju decu kod kuce da bi sacekala mene, to nije sitnica koja se podrazumeva, pogotovo posto me nikada u zivotu nije videla. S druge strane postoje ljudi koji stalno zive u survival modu i misle samo na sebe i svoje potrebe ilustracije te price je ovde ali ipak mislim da je bolje biti zahvalan i na sitnicama, cisto zbog psihickog zdravlja :) radovati se svemu sto je lepo i pozitivno u svetu a ne misliti stalno o svemu sto ti je ikad uskraceno ili biti nezadovoljan zato sto nesto nisi dobio u zivotu, za neke stvari se teba dobro oznojiti i izboriti, neke treba platiti a vecinu radimo sami, kao sto je trazenje posla ili vrtica i skole za dete...naravno svako ima pravo na svoj izbor, neki ljudi uzivaju da imaju kisni oblak iznad glave i vide crno hehehe



To su neka od pitanja koja su mi bila postavljena, ne secam se bas svih, pored toga imali smo i test na 4 strane o planiranju aktivnosti sa decom, i jos neka slicna pitanja vezana za posao i odnose sa decom , roditeljima i saradnicima...prilicno obimno. Intervjui su trajali oko sat vremena u proseku. Acin najduzi je bio skoro 3 sata, ali uglavnom traju 45min do sat i po, zavisi od posla.

Prvo pa musko :)

Toplo preporucujem ovaj film, nekako me podseca na emigraciju i otvaranje novim stvarima, kao i potrebu da mnogim stvarima kazes da :)




pa...evo vesti.
Nasla sam samo dva oglasa za posao vaspitaca u gradu na jobbank.ca, poslala rezime na oba, zvali su me na prvo mesto posle nedelju dana na intervju na drugo idem naredne nedelje na intervju.
Na prvom sam vec dobila ponudu za part time posao i idem na obuku ove nedelje sa tim da bih odmah posle obuke trebala da pocnem da radim.Videcu da li cu dobiti sansu na drugom intervju i da li ce biti bolja varijanta.
Morala sam da primim par vakcina koje su mi nedostajale tetanus, difteriju i hepatitis i da uradim tuberkulozni test i krvnu sliku za boginje, zauske i rubelu.Sad sam valjda up to date sa vakcinama kako oni kazu, inace vakcina se ovde iz nekog razloga zove booster shot :P uopste me nije boostovala, sva sam jadna i malaksala,obe ruke me bole, fuj...
Ovo je bio moj prvi intervju u Kanadi i dobila sam posao, doduse nepune sate i zamene ali za pocetak daj sta das.
Naravno treba uzeti u obzir da sada imam njihovu diplomu i licencu i 5 godina iskustva u struci odande, i treba uzeti u obzir da mi je trebalo vise od godinu dana i dosta para da izvucem tu licencu.Mom dragom nije bilo ni priblizno tako lako, a njegova struka je puna tehnickih znanja i specificnih zahteva, njemu na intervjuima samo sto ne traze i krv :)))
Klinac ce uskoro da napuni 3, a sa 4 se krece u skolicu koja se ne placa kao vrtic.Tako da ce biti dovoljno zreo da krene u zabaviste a posle u skolu, usput je i progovorio konacno ali na engleskom.Zapravo je to neka mesavina dva jezika, imenice govori na engleskom jer ih je pokupio iz crtaca a glagole koje je pokupio od nas govori na srpskom, tako da "cika vozi bus" i "mamy ima flower", "bunny peva song" :), valjda ce se razvrstati kasnije ...primetila sam da je svoj deci koja idu u vrtic lakse i blize da govore engleski, jedino deca koja su dosla sa solidnim znanjem jezika se vise sluze maternjim bar kod kuce, ovi mladji se uopste ne muce iako ga razumeju.
Vreme se prolepsalo, vikendom smo u prirodi, uvece odemo na kafu i kolace do Williams caffee-a, preko nedelje vodimo klinca na igralista, u parkove i u igraonice, dogovaramo se sta cemo posetiti sledeceg meseca, druzimo se, idemo na decje rodjendane,vikendom rucamo van kuce,usput planiramo svoju buducnost koliko mozemo...jednom recju, sasvim normalan obican zivot.





za one slicne meni koje planiraju drugo dete jednog dana,
MATERNITY LEAVE
In Canada, maternity benefits for working mothers and parents remain the responsibility of the federal government. Canada’s Employment Insurance (EI) gives paid maternity leave for 15 weeks. To receive maternity benefits the woman is required to have worked for 600 hours in the last 52 weeks or since your last claim. A woman needs to prove her pregnancy by signing a statement declaring the expected due or actual date of birth.

If her baby is hospitalized, then the 17 week limit can be extended for every week the child is in the hospital up to 52 weeks — following the week of the child's birth.

PARENTAL BENEFITS
Parental benefits are payable either to the biological or adoptive parents while they are caring for a new-born or an adopted child, up to a maximum of 35 weeks. To receive parental benefits a person is required to have worked for 600 hours in the last 52 weeks or since his/her last claim. They must sign a statement declaring the newborn's date of birth, or, when there is an adoption, the child's date of placement for the purpose of the adoption, and the name and address of the adoption authority.

Plata je 55% ili
up to $485/week for 50 weeks (15 weeks maternity + 35 weeks parental leave shared with father), najvise 1950 $ mesecno bez obzira na visinu plate, sto je malo bezveze al ajde, svima jednako...

za ceo svet mozete pogledati ovde
http://en.wikipedia.org/wiki/Parental_leave

Prva pomoc

Jedan od zahteva za posao je i certifikat prve pomoci, tako da sam vikend provela na obuci koja je bila prilicno naporna, kostala 150$, ali je vredela jer sam naucila puno toga.
Posto bih trebala da radim sa decom, dobila sam kompletnu obuku koju prolaze medicinske sestre sa upotrebom opreme za ozivljavanje defibrilatora i ostalog i CPR-vestacko disanje i masaza srca za bebe, decu i odrasle.
Zacudilo me je koliko sam stvari vec znala, nekako instiktivno i iz iskustva a koliko stvari bi mi verovatno okrenulo stomak da ih vidim uzivo, npr. motociklisticke nesrece.
U svakom slucaju sada znam kako da nekom sacuvam creva ako mu staklo motora isece stomak sto je druga po redu povreda posle smrskane lobanje kada zveknete sa motora na auto putu...ne guraj ih nazad, pokri ih mokrom krpom i najlonom i kazi mu da se skupi i drzi stomak rukama i kolenima u polu sedecem polozaju.Kako se bebama od par meseci masira srce i daje vestacko, kako se radi trijaza povredjenih u bolnicama, kako se krpi rana od noza na plucima ili stomaku, kao i tuznu istinu da kada ima vise ljudi koji disu u nekoj nesreci a vi prestanete da disete niko nece trositi vreme da vas vrati vestackim disanjem...prakticno vas smatraju mrtvim i pomazu onima koji nisu pali u nesvest...
Naucila sam jos nesto o kanadjanima, barem onim studentima rodjenim ovde koji su bili na obuci.Naime, pored mene i jos dve zene koje treba da rade sa decom, bilo je par studenata drustvenih nauka i kineziologije kojima je ovo obavezni deo ispita i jos nekoliko starijih medicinskih sestara, ja sam se nekako ubacila kod mladjih jer mi bakice nisu delovale zanimljivo, i skontala da je ustvari najveca prepreka u celoj obuci bila dodirnuti nekoga...
Po zakonu u koji se zove Good samaritan act, svaka osoba obucena da pruzi prvu pomoc moze da je pruzi uz dozvolu zrtve,ali ne mora, cak ne mora ni da zove 911, osim u Quebecu gde vazi drugi zakon koji kaze da svaka osoba mora da ucini minimum da pomogne bilo kome u nevolji, a taj minimum je da zove 911, inace moze biti krivicno gonjena ako to ne ucini.
Citava obuka sastoji se iz prakse, teorija je cinila mozda jednu desetinu vremena sve ostalo bilo je vezba na nama "zrtvama" i lutkama sa kompletnom opremom, i prvo pravilo je pitati "zrtvu" mozete li da joj pomognete i dodirnete je...prvi dan je bila smejurija jer niko nikog nije hteo da pipne a trebali smo kao da ispipamo i pregledamo celo telo da pronadjemo krvarenje ili povredu...medicinari su bili toliko temeljni da su redovno zavrsavali poslednji i ugnjavili bi svoje "zrtve" a mi smo se toliko stideli da smo pola "pipkanja" preskakali i zavrsavali prvi :))))
Drugog dana smo vec znali vecinu ljudi na kursu pa smo zbijali sale na racun toga, ako je neko u nesvesti i ne dise po zakonu se automatski podrazumeva da imate njegov pristanak da mu pomognete, i kada je Misel vodja kursa pitala kako cemo pomoci nekom ko nam ne da da mu se priblizimo, decko iz moje grupe je prokomentarisao da mozemo da ih onesvestimo i onda im pomognemo, I swear he was unconscious officer, i svi smo prasnuli u smeh...
Ljudi su prilicno osetljivi na svoj licni prostor i svoje telo, za njih bi voznja u gradskom busu u indiji bila prava nocna mora, mada iskreno skroz ih razumem jer je i meni prvog dana kursa bilo strasno neprijatno,a voznju u gradskom u indiji ne zelim ni da zamisljam, drugog dana je vec bila rutina i znali smo sta i zasto radimo.
U svakom slucaju naucili smo sitnice koje nekom mogu spasti zivot ili spreciti teze povrede, ja nisam znala da ako stavite slogiranu osobu u poseban polozaj da lezi sa strane gde paralisana strana treba da bude gore mozete da sacuvate mozak od daljih povreda i da sprecite da se srce optereti jos vise a paralisana strana osteti manjkom cirkulacije, a moja baka se dva puta slogirala, volela bih da sam te stvari znala ranije, kao i to kako reagovati kada su mala deca i bebe u pitanju, ponekad su stvarno sekunde u pitanju.
U trazenju posla nazalost nemam neke srece, u mojoj struci kao sto svi prosvetari znaju oglasi za posao pocinju krajem jula i pocetkom avgusta kada se blizi kraj raspusta, tako da iako ih je u avgustu bilo 24 za London i okolinu, sto nije puno ali je ok, sada sam nasla samo 2 i prijavila se na njih, videcu da li ce me neko zvati.
Satnice za vaspitace u Londonu su ocajne, neka 2 ili 3 dolara iznad minimalca za vecinu ustanova, ovde vazi pravilo da grad placa dobar deo skolstva a nesto se finansira od strane privatnih i neprofitabilnih organizacija kao sto je ymca, tako da su "gradske" satnice mizerne u odnosu na recimo waterloo koji placa svoje vaspitace od 16 do 20 na sat, ali druge organizacije nisu tako skrte.Najiskrenije u startu mi to nije bitno, ali posle bih volela da imam neku osrednju platu kada steknem kanadsko iskustvo, jako mi je jadno da se rad sa decom placa skoro minimalcem iako svi znaju koliko napora i odgovornosti zahteva...ali nije u svim gradovima okolo tako, i nadam se da cu se snaci.
Ako ne, uvek postoji i ta opcija da se prekvalifikujem ili pokusam da radim nesto drugo.

ps. kad god petljate sa decom ili se zagrcnu budite sto blize zemlji da vam batrgajuci se za vazduhom slucajno ne ispadnu.