Grad...Poslovi i diplome...

Najpre da odgovorim Mariji, Kitchener je grad jako slican Novom Sadu, sastoji se iz dva grada Kitchenera i Waterlooa pa se cela regija zove KW area.Oba grada imaju po oko 200.000 stanovnika i ogroman univerzitetski centar u Waterloo pa ima puno studenata i mladih ljudi.Gradovi ovde nisu skuceni vec prostrani i zeleni to se vidi na mojim slikama sa gomilom parkova i znamenitosti, ima i nekih recica okolo i jezera ali ih jos nismo posetili.Od Toronta je udaljen 100nak kilometara.Okolo su gradovi Kembridz, Guelph, Stratford...svi imaju engleska imena ali ima i nekoliko sa nemackim, inace Kitchener se ranije zvao Berlin.Prvi dosljaci ovde bili su uglavnom Nemci,Austrijanci, Poljaci I Englezi naravno a sada ima ogromne zajednice ljudi sa nasih prostora i Portugalaca.Stanovnistvo je pretezno belo mada postoje naselja gde su uglavnom ljudi iz africkih i azijskih zemalja.
Grad je divan za zivot i nije toliko skup sto se tice namirnica i stanova kao Toronto.Odavde do tamo ako nije guzva na auto putu treba oko sat vremena, zavisi od kola i vremena...malo je manje posla ovde jer studenti popunjavaju sve moguce part time pozicije u toku leta a i kasnije u sezoni i tkzv, survival jobs ali od oktobra kad se vrate na fax opet ima posla po prodavnicama i picerijama...satnice se krecu od 10tak do 12 dolara za takva radna mesta gde svako moze da udje do 50tak dolara za strucnjake u svom polju, prosek je uglavnom od 15 do 20 na sat.Od vecih kompanija tu su razne fabrike auto industrije tipa tojote i drugi, zatim fabrike koje prave metalne delove za razlicite namene itd.Ko zeli neka pogleda ovde
http://en.wikipedia.org/wiki/Kitchener,_Ontario


Posle mog razgovora o zaposlenju u YMCA nisam bila nesto odusevljena, naravno da su mi samo potvrdili ono sto sam vec znala, da svoju diplomu mogu da bacim.Za ucitelje u ontariju ima jako malo posla i previse je kadrova a radna mesta su zasicena (ali zato traze medicinske sestre na tone i mole te da to radis), s druge strane moja druga diploma bi mozda imala neku prodju ako prodjem njihov kurs od godinu dana za vaspitaca koji nije nimalo jeftin ali mogu da uzmem zajam od drzave ili banke itd.itd., i konacno jedna dobra vest posto imam dobro znanje jezika i moju trecu diplomu za ESL koja naravno ovde nije priznata...mogu da radim u vecernjim skolama kao tutor za decu i odrasle, osim toga mogu da radim kao prodavac ako nadjem nocnu smenu ili nesto slicno ili da radim u dobrotvornim ustanovama da cuvam decu, kao sto je npr.YMCA.Sto mi odgovara, isto tako nasla sam jos neke oglase za part time i nocne smene da bih mogla da budem i sa Aleksom jer preko dana nemam kome da ga ostavim.
Ipak sam se nadala da ce Aca lakse naci posao ali posto smo vec 3 meseca ovde vreme je da pokusamo nesto drugaciji pristup, a to je daj sta das.

Rekla sam svojoj mami da mi se cini da smo mi tamo malo razmazeni, roditelji se ubijaju da deci plate stan i fakultet dok oni landraju okolo po kaficima umesto da idu na fax...Ovde sva deca od 15 pa navise rade preko leta u prodavnicama da zarade sebi za koledz jer roditelji jednostavno ne smatraju da treba da oni to plate...upoznala sam prilican broj mladih koji rade za 10tak dolara na sat u smenama, da bi skupili za skolu, ipak dobra stvar je da im je pruzena i ta mogucnost jer nemaju drugih obaveza i mogu sebi da zarade, ja sam uvek radila tokom studija ali mogla sam da zaradim eventualno za malo bolju odecu ili kartu za bus, ko mi kriv kad sam studirala 90tih u srbiji...ali nikad nisam imala bolju liniju nego kad sam zivela na hlebu i jogurtu i po kojoj kafi pola nedelje :))

Aleksa i ja smo na igralistu upoznali jos jednu finu zenu koja je dosla odande pre 10tak godina(ovde svi kazu za srbiju :tamo dole:, mada ne razumem kako je zrenjanin dole kad je na istoj paraleli kao Kitchener ?)i bili smo kod nje na kafu da upoznamo njenu cerkicu jer zive odmah pored igralista...Neverovatno je kako je ovde normalno i lako pricati sa potpunim strancem jer su svi jaaaaako ljubazni i fini, imamo drugare sa kipra, iz sirije,qvebeka tu i tamo se sretnemo na igralistu i ispricamo...i mnogo je lakse sa strancima jer nema onog naseg odmeravanja ko si, odakle si koliko zaradjujes, sto si dosao,pa ti prosto bude neprijatno...jos pogotovo ako naletis na ratom proterane rodoljube koji mrze ovu zemlju i onda se jedva suzdrzis da im kazes ono sto mislis...a vi znate sta ja mislim :)) o onom tamo dole :))
Balasevic je jednom rekao, jbg. mi kad udarimo o dno, uzmemo asov i kopamo do novog dna...jos dublje :))
bas kad pomislis e sad je najgore a oni cisto da te razuvere naprave jos veci haos.
Pre 10 godina moja mama je rekla sine proci ce ovo i bice bolje za 10tak godina, pre nego sto smo krenuli rekla mi je pa eto bice bolje za 20 godina...a ja njoj mama ja nemam 100 godina zivota pa da bacim 30tak dok sacekam da se nebo smiluje na nas i nasu decu...Ovde je uvek bolje, samo i na bolje se treba navici...
Jedan stariji covek je komentarisao kako je nas covek proklet, udare ga pare u glavu radi po 2 posla da ima sve sto mu srce iste i onda dok se okrene deca mu narkomani ili trudne sa 15 godina, sto je inace ovde normalna pojava iako mi se ne dopada,razvede se rasturi sve sto je godinama gradio samo zato sto moze...Ima mali milion takvih slucajeva, ali je mozda ovde to lakse uraditi jer imas finansijske mogucnosti, dok tamo ljudi citav zivot protavore u losem braku jer nemaju gde da odu i od cega da zive pa trpe sve i svasta...
Mislim da je svuda isto, ako valja valja, ako ne valja pa onda ili popravljaj ili baci sta da se radi.
Rekli su nam da cemo morati da se promenimo i prilagodimo da bi uspeli ovde, i poceli smo samo ne znam kuda ce nas to odvesti, ali verujem u nas i zelim da ostanemo skromni, jer iako je ovde akcenat na imanju puno skupih stvari i lepe kuce, stvari nisu bitne...ni neophodne, bitan je zivot i voljeni i ne bih zelela to da zaboravim.

Drug clan :))

Hvala svima koji postavljaju korisne linkove na blog, samo nastavite meni su pomogli mozda ce jos nekom :))
Hvala i na recima podrske jer nam puno znace i manje smo usamljeni kada ih procitamo.

Zaista bi trebalo da uvedu casove kako proci interviju za posao jer je to citava jedna nauka...o kojoj cu pisati opsirnije kad budem imala vise vremena.

Danas sam postala drug clan biblioteke sto bi Radovan rekao, dobila divnu crvenu plastificiranu karticu i uzela par knjiga na temu, pogadjajte, kako proci interviju...nevezano za to biblioteka me odusevila svojom decjom igraonicom i sadrzajima, moze se iznajmiti dvd sa filmovima svih zanrova, muzicki cd, knjige i casopisi ili elektronske i audio knjige, sve naravno besplatno :))
Jos nisam stigla da pogledam sta sve nude, ali s obzirom koliko malo vremena imam i ovo je super.

Dobra stvar je sto smo u YMCA sredili Aleksin karton vakcinacije, mali bednik je dobio 3 vakcine u obe ruke u cugu i izgledao je kao ranjenik sa ogromnim flasterima po rukama, naravno da je usledila temperatura, osip, proliv i citava sarada od nekoliko dana raznoraznih reakcija...ali moram da ga pohvalim junacki se drzao sve vreme :)
Dok sam stojala sama u redu sa visible minorities citaj ljudima iz svih krajeva sveta i svih boja koze, dosla je jos jedna bela porodica sa klincima i ja sam se nasmejala kada je muz tiho prokomentarisao "fala bogu da nismo jedini beli ovde", na to sam rekla "pa diste novosadisti"(taj naglasak ne moze da se ne prepozna :)) i malo smo procaskali ali u zurbi im nisam ostavila broj, nema veze , uglavnom oni su stigli po skilled worker prog. proslog meseca sa dvoje medenih klinaca ali imaju i rodbinu ovde.
U razgovorima sa ljudima tamo pocele su da nam se polako otvaraju oci, kao kad neko uzme dete za ruku i vodi ga okolo pokazujuci mu gde je sta i kako radi, jako smo pogresili sto nismo odmah prvog dana otisli u neku od agencija za pomoc imigrantima ali dobro je sto smo ipak otisli.Sada nadoknadjujemo propusteno gradivo :))

Popunili smo GST formular za povracaj poreza za porodice sa malim primanjima, raspitali se za programe skolovanja i obuke emigranata koje finansira drzava ili ih delom finansira, zajam za emigrante, studentske zajmove i sve sto bi nam mozda moglo biti od koristi.
Aca je danas imao razgovor o zaposlenju u Kanadi gde je saznao da je 80% konkursa za poslove sakriveno po web stranicama poslodavaca ili posebnim bordovima i dobio spisak linkova i registar IT firmi u KW okrugu kako bi mogao da pregleda njihove oglase.
Osim toga prijavice se za WRIEN, program koji pruza sansu emigrantima da rade za poslodavce koji ucestvuju u njemu u ovoj regiji, da bi stekli prvo kanadsko iskustvo u struci.
Waterloo Region Immigrant Employment Network (WRIEN) and Conestoga College.
The Internship Program is set up to assist internationally trained professionals gain Canadian experience in their field. Eligible candidates will be residents of Waterloo Region and meet the criteria.
Cak sam pronasla nekoliko part time poslova sa satnicom od 10 i po, uvece i vikendom za koje bih mogla da se prijavim, to nije neka lova ali je dovoljno bar za hranu.Pod pretpostavkom da me nece razapeti na krst na interviju kao jadnog Acu :))

proces izgleda ovako:
posle sati i sati zevanja u ekran nadje se neki konkurs na kom mislis da imas sanse
napises extra rezime ili prilagodis vec postojeci zahtevima konkursa i dobar cover letter i posaljes
automat ti javi da je zahtev primljen i da cekas ...
ako prodjes prvi krug
onda ti nakon dan dva zazvoni telefon kad se najmanje nadas i HR sa druge strane zice te ispreskace uzduz i popreko sa pitanjima tipa sta ti u stvari znas da radis, sta si i kad tacno radio, itd.
ako prodjes u drugi krug
poslace ti skill sheet ili formular od gomile strana da opet napises sta si radio i gde i sta znas da radis, koje kvalitete posedujes, koliku bi satnicu zeleo itd.
treci krug je famozni interviju
tu ces morati da obuces gospodski, obratis paznju na manire i govor tela, da vrcas od mudrosti, samohvale i savrsenih jezickih vestina, dok troje u komisiji budu cedili iz tebe sve sto ih zanima i ne zanima...a pitanja i odgovori su uvek mac sa dve ostrice, mislim koji bi covek realno zeleo da nabraja svoje mane na takvom razgovoru, a sama trema dovoljno ucini da se tvoje savrsene jezicke vestine pretvore u mucanje i umkanje i opisivanje reci koje ne mozes da se setis na engleskom.
Meni se to ne desava iz prostog razloga sto sam predavala engleski 4 godine i govorila ga non stop,ali svakom ko je nov i na svoju nesrecu i ovde nastavi da govori srpski desi se pre ili kasnije.
cetvrti krug ako si veoma sretan i prodjes u njega
ponovo intervju ali ovaj put malo drugaciji, sada se vec pominje i plata, odmor, benefiti i traze se reference za proveru.Naravno kanadske reference, vise vam vredi kanadski komsija koji ce da kaze dobru rec za vas, nego srpski doktor nauka kao referenca.Ali jos nisi zaposlen.
peti krug
opet interviju...opet pitanja i odgovori, pa posle ovog mozda potpises neki papir i udjes u sledeci krug kao zaposleni...
sesti krug
3 meseca placenog probnog rada, posle tog perioda mozes biti otpusten bez obrazlozenja, ako ne budes to je to do daljnjeg, ako rese da te otpuste kasnije moraju dobro da to obrazloze zasto...
I to je uglavnom to, s tim da mogu da ti traze od pisanog testa znanja do testa tolerancije stresa sve i svasta da uradis, nedavno mi je devojka pricala da je u njenoj firmi kriterijum bio koliko brzo postavljaju odredjene delove na odredjeno mesto kad rade na traci...merili su im vreme stopericom nekoliko minuta, sto sa tacke gledista poslodavca razumem u potpunosti, poenta je da morate biti spremni i na cudne zahteve poslodavaca :))
inace test stresa je jedan od groznijih.

toliko od mene danas, malo je zahladnelo pa uzivamo, lisce opada i cini mi se da cu uskoro saznati zasto svi vicu da je ovde jaaako hlaaaadno mada ne ceznem za tim jer mrzim zimu i hladnocu.

YMCA

Pre neko vece sam prvi put posle 2 godine bez nocnih izlazaka izasla sa devojkama u klub makijato da vidim kako se ovde izlazi, posto je lokal nas uglavnom isto kao i tamo samo sto klijentelu cine ozenjeni i neozenjeni muskarci od 4 ,5 banki koji stoje i cuflaju pivce i gomila decurlije neutvrdjenih godina koje obozavaju cecu i potpetice od 12 cm, a da i minic je nezaobilazan :)) muzika je bila zabavno- narodna i sasvim ok a fajront je oko 2 svuda u CA.Sve u svemu bilo mi je lepo jer je drustvo bilo dobro :)) sa ostalima se nisam ni upoznavala.

Imali smo nekih problema koji mi nisu ostavili puno prostora za pisanje, posto mi je glupo da pisem o tudjim stvarima reci cu samo da problemi nisu do nas ali su nas itekako dotakli i uticali na nas.
Uglavnom sto se nas tice kao vreme smo, jedan dan ustanemo raspolozeni i posle sat dva smo ko pokisli, ljudi mi jednostavno nismo navikli da nista ne radimo i da uzivamo.
Juce smo setali parkom i gledali kako kanadjani igraju salsu na travnjaku, nasmejani sretni ljudi i rekla sam aci da smo mi glupi sto sami sebe teramo u bedak umesto da stanemo tamo s njima i igramo mi idemo parkom i analiziramo gde smo sve pogresili od kad smo dosli.A pogresili smo puno puta verujte mi, ili mi bar imamo takav osecaj iako nismo sigurni jos uvek da li su to greske ili ne stalno se preispitujemo, sta smo mogli drugacije da uradimo i sta mozemo da promenimo dok ne bude prekasno.
Svemu tome doprinosi dodatna frustracija oko trazenja posla,svake nedelje on ima bar 3 razgovora i sve se zavrsi na tome da mu fali iskustvo.zacarani krug.
Juce smo otisli u YMCA ,jer navodno oni pomazu imigrantima raznim obukama i kursevima, da bi danas nakon testa jezika izasla odande opet sludjena, zato sto je njihova krajnja ocena na testu koji uzgred traje 3 sata sedmica a ja sam dobila 8 plus i nema niceg oko cega mi oni mogu pomoci, jezik znam, a to sam i ja znala, oficijelni test toefl moram da platim 300 dolara ali ne znam sta ce mi to doneti, ostalo mi je jos da idem na razgovor sa njihovim savetnikom za trazenje posla da vidim sta ce on da mi kaze...mada pretpostavljam da i taj odgovor znam- moja diploma ovde ne vazi i back to school, ok nema problema mogu ja opet na fax samo da semestar ne kosta 2600 dolara puta 4 semestra a ja te pare nemam...
Jedina dobra stvar je sto imaju i medicinsku sluzbu pa mogu da odvedem Aleksu na vakcinu koju je propustio u medjuvremenu.
Pretpostavljam da nekom kome treba usavrsavanje jezika neko da mu pricuva decu dok uci i vezbanje rada na racunaru ucenje kako se trazi posao i ponasa na intervju ovi programi prilicno pomazu, nisi sam upoznas ljude steknes prijatelje i dobijes savete, cujes kako su drugi prosli...e kad sam kod toga oni nude i volontiranje i mentorisanje medjutim prijatelji nam kazu da je to zaludno tracenje vremena jer se ovaj period ne racuna u radno iskustvo u kanadi i zapravio nemas nista od toga a nisi ni placen...verujte mi da sam sludjena jedni kazu jedno a drugi drugo, kako kod da postupis shvatis da si u necemu pogresio a nazad nema.
Ako nadjes bilo kakav posao smanjujes sebi sanse da ikad radis u struci jer ti otezava trazenje posla a jos ako je iole pristojno placen onda nemas motivacije ni da trazis dalje...ako ne nadjes posao ziv ces se pojesti jer pare se tope a ti ne znas sta sutra nosi...ako konkurises na poslove gde ima makar i jedna sitnica u kojoj nisi savrsen oni ce se bas za to uhvatiti i cimati te na intervju ko budalu, ako konkurises na poslove koji su ispod tvojih kvalifikacija nece te ni zvati jer ce misliti da se salis ili da si pogresio, ako spustis svoju cenu sata mislice da nemas pojma i da si zato jeftin ako se precenis otpadas...ako kazes da ces putovati za mizeriju od plate 2 sata tamo i nazad svaki dan oni ce se nasmejati i reci da to nije moguce i da je vrlo nerealno i ne razumeju zasto bi radio nesto sto ti se ne isplati, a ti progutas knedlu i mislis u sebi zato sto hocu u struku i zato sto sam ocajan.
Ja naravno nisam pocela da trazim posao jer jos sredjujem papire za diplomu, pa onda tek treba da sacekam sta ce mi odgovoriti.
Sad je 4 popodne i bas cekam svog dragog da se vrati sa testa da vidim kako je on prosao, a kad beba ustane idemo u park, koji mi jedino uliva bar neki spokoj i mir jer su tamo zaista svi sretni i uzivaju pa i ja pokupim malo bezbriznosti koja me okruzuje.
Ako mislite da nam elan popusta to je mozda istina, jer prvih mesec dana sve je kao san i sve ti je predivno kao da si na godisnjem, a posle dva meseca sad vec cekas da krenes dalje ili da se vratis kuci sa odmora...sto nije opcija tako da ostaje nam da cekamo i pokusavamo dok nam se ne posreci a bog sveti zna da ja bas i nisam strpljiva osoba koja moze da prepusti sve slucaju :))
Po cenu da gnjavim ovom kuknjavom, ako se neko od vas prepozna za par godina ili meseci u ovom mom pisaniju bar ce znati sta mu se desava i sta dalje sledi :))

Ovaj link mi je poslao jedan prijatelj sa bloga :)) a mislim da bi bio jako koristan nekome ko planira ili je u torontu, hvala Sinisa :)
inace sve te iste usluge dobijate i u YMCA plus jos neke koje zovu friend ili host program a to je da vam oni nadju kanadsku porodicu da vam pomaze oko prevoza posla druzenja dece zavisi sta vam je potrebno...
http://www.novine.ca/oglasi/2010/Dixie%20Bloor%20Neighborhood%20Centre1.html

evo kako se ljudi opustaju u parku ima bubnjarsko vece, salsa vece,gitare, igranka za penzionere, skotska muzika, gudaci sta god volite....a bio je piknik festival hrane, pre toga beer fest a sad sledi karibijana nesto kao ona cuda u riju samo manje :))
viktorija park