Jos nisam uspela da pronadjem stan, izgleda da ni mesec dana nije dovoljno. London je po tom pitanju sa manje izbora nego Toronto, u delu grada blize 401 su uglavnom kuce i ima vrlo malo zgrada, obicno starijih ili niske gradnje bez liftova sa otvorenim parkinzima.
Toronto nas je razmazio, ponavljam po ko zna koji put, moj dragi koji je zadnjih 10 godina cistio sneg sa kola sad nece ni da cuje za to, posle otkrica toplih podzemnih garaza...a meni je apsolutno nemoguce naci zgradu koja dozvoljava ili ima ves masine u stanu, jer sam taman uspela da se resim zajednickih "kerecih" masina iz kojih izvlacite svoj "cist" ves sa gomilama duge crne kose i krzna neodredjenog porekla...u jednoj od zgrada gde smo gledali stanove su mi cak zapretili da ce mi oduzeti moju masinu ako probam da je unesem.Posle 2 vikenda vucaranja po Londonu i 2 nedelje blejanja u ekran i cimanja ljudi koji se ne javljaju, posle desetina ostavljenih poruka i upita samo 4 su mi odgovorili...nista nisam uradila, imam jos 10 dana da organizujem sve a ne znam gde cu uopste otici.Dobra stvar je sto je nas stan iznajmljen do kraja septembra pa necemo morati napolje do tad, ali to znaci da bi onda morala da uradim isto sto smo uradili kada smo presli u Toronto, da nadjem aci sobu mesec dana ili manje i da ostanem sa bebcom u stanu do prvog ili dok ne nadjem nesto.
Cene nisu toliko problem koliko cinjenica da je London po strukturi, izgledu i stanovnistvu (broju) slican Novom Sadu, vecina kuca i stanova okolo je vec iznajmljena studentima 2 velika koledza i univerziteta. London je medicinski centar sa nekoliko ogromnih bolnica (pedijatrija, decja hirurgija i opsta hirurgija) i sa jednim od vecih naucno istrazivackih medic. centara u ontariju, i univerzitetski centar za ovaj region.Aca ce raditi u jednoj od bolnica van grada sto znaci put od 50 km svakog dana, i nazad.Sa nasim polovnim autom to je dovoljno rizicno zimi, a januar ume preko noci da donese i 60 cm snega za par sati, bar je tako bilo u Torontu, i potpuno ga razumem sto zeli podzemnu garazu, samo jednostavno ne mogu da stvorim nesto cega nema u tom delu grada u kom trazimo stan.
Postoje townhouse kuce ali opet bez garaza, one su malo skuplje od 700 do 800 cad plus oko 200 za racune, opet izadje manje nego sadasnjih 1130 koje placamo za dvosoban sa garazom u Torontu.
Dvosobni stanovi u visokogradnji sa ukljucenim racunima i parkingom su od 800 do 900, townhouse je po meni bolji jer ima sve aparate koje ima kuca (ima i masinu za sudove, ves i susilicu -sto stan nema)i malo dvoriste i dvosoban kosta 815 plus jos oko 150 do 250 zavisno od sezone i meseca racuni za struju itd. otprilike izasao bi nas isto kao sadasnji stan, jedino sto cemo morati da cistimo sneg i da molimo boga da kola izdrze ovu zimu...mislim da sledecu vec necemo cekati sa njima ako sve bude ok.
Jos jedna stvar koja mi se nesto nije dopala je da vecina stanova u Londonu ima na podu tepih, u Torontu je skoro svuda parket koji se lako odrzava i bude prelakiran i cist kada udjete u stan, tepihe kao usisaju dubinski ali ih ne menjaju, to znaci da je tepih bio tu prethodnih par godina necijeg stanovanja u pet friendly zgradi, i da su ga samo usisali...pa i da nije u pitanju pas ili macka, ja imam dete koje je u stanju da ufleka sve zivo i da ostavi mrve od hrane svuda, sumnjam da usisavanje moze da bude toliko uspesno posle par godina malih i velikih musavaca, pusaca, zivotinja i uopste zivota u stanu.
U par stanova su vlasnici stavili laminat, ali to je svega 2, 3 stana, i u townhouse-ima je takodje laminat ili parket.Najvise oglasa nalazim na www.kijiji.ca ali evo jos jednog korisnog ako trazite po mapi www.padmapper.com
Posle ogromnog zelenog prostranstva Toronta i ovog dela Ontarija, London deluje na karti malo i sa malo parkova, prolazili smo kroz grad i slican je Torontu po stilu kuca i bogatstvu ali iako je u takozvanoj "zlatnoj potkovici" ontarija nije toliko slican ovom delu koji je mnogo zeleniji i sareniji sto se tice stanovnistva.Ima okruga sa mestima od 1500 do 4000 stanovnika gde na prste mozete da nabrojite imigrante, po statistikama koje sam gledala bude ih od 10 do 30, to je nista u odnosu na 100.000 godisnjeg priliva u GTA.
Od Kicenera prema Otawi prostiru se cetinarske i listopadne sume, jezera, kamenjari i nacionalni parkovi, od Kicenera dole prema Londonu prostiru se ravnice u zlatnom zitu, kukuruzima, farme,rasadnici i plastenici, ergele, vocnjaci i poznati vinogradi sa vinarijama...tako bi izgledala moja Vojvodina u nekom ludom snu i drugom vremenu, zlatna, rodna, bogata i divna. Ne mogu da kazem da me prizor nije zaboleo.Umesto zlata, tamo odakle sam otisla, se prostiru hektari sparusene i ispucale zemlje u cije pukotine leti mozete da uglavite celu saku, i nekadasnja panonska zitnica stoji polumrtva u drzavi koja vec godinama uvozi zito...eh da je samo to...
Izmedju St Thomasa i Londona, ponegde, u selima pored puta na travnjacima ispred kuca sede ljudi na plasticnim stolicama sa bokalima cveca i gajbicama paradajza, kajsija i sveze nabrane boranije za prodaju...kupili smo par kila paradajza i imao je ukus kao da je iz moje baste :)
Na ulazu St. Thomas je otrcani pruzni prelaz kakvih ima na svakom koraku u Vojvodini (cim krenete ka nekom selu) pored kog je stadion seoskog tima, na beloj kucici pored drvenih tribina naslikana je zastava sa sahovnicom...kao da si negde u Slavoniji...posle sam citala na netu da se tu redovno odrzavaju utakmice srpskog i hrvatskog tima koje cine ljudi iz St Thomasa i Londona, verovatno komsije iz 90tih...
Sam St. Thomas je malo mesto(za moje sadasnje pojmove samo 35.000 ljudi :)) sa divnim ogromnim parkom ali nije mi se nesto posebno svideo kao grad, ljudi su potpuno drugaciji nego u Torontu ili Kiceneru, Toronto je multi kulti , Kicener sa velikom vecinom nemaca, poljaka, nasih i austrijanaca lici na evropu (bar po strukturi stanovnika), a St Thomas je kao Liverpool, zaostavstina pravih engleskih kolonista, beli, bledi, pegavi i gojazni ljudi sa decom koja imaju plavu ili skoro belu kosu,poneki ridji, vecina istetovirana (i muskarci i zene) sa tek pokojim emigrantom tamne puti da zacini mix :) Nikad nisam videla toliko krupnih ljudi na jednom mestu, podsetilo me na vecita prozivanja Amerikanaca sto se tice kilaze, proveli smo popodne u parku u kom je bilo okupljanje lokalnog rotari kluba i obozavalaca lokomotive (ona lokomotiva Tomas jos postoji u gradu i vikendom ga ponosne tate vozaju i trube po jednoj deonici sina iza parka dok deca tapsu, slusali smo ga kako pisti svakih 10tak minuta), bilo je desetak mladih ljudi nasih godina koji su se jedva kretali jer su imali preko 120 kg. Negde dalje je i spomenik prvom slonu u Kanadi kog je voz pregazio u ovom malom gradu na jednoj od turneja...mislim da se zvao Jumbo :)
Inace St Thomas nosi naziv prestonice vozova i ima muzej vozova.
Wednesday, August 3, 2011
Wednesday, July 27, 2011
London
Ako mislite da landram po gradu i provodim se i da zato ne pisem, grdno se varate.Zapravo je pretoplo vec danima da bismo izasli negde osim uvece, a mucila nas je jos jedna nova i prilicno velika odluka koju smo morali da donesemo. Opet se selimo, ovaj put u London.(ako se neko slucajno odluci za Kicener jedni od vernih citalaca su tamo superintendenti u zgradi i ponudili su se da pomognu oko nalazenja stana novodoslima, poslacu kontakt ako nekom treba) :)
Doktoriracu selidbe,a evo i recepta
1. naci stan i ugovoriti dan i sate za selidbu zbog rezervacije lifta
2. iznajmiti U haul kamion ili kombi za stvari (postoji opcija da iza kamiona slepate i svoja kola na prikolici za dodatnih 80 $)
posle selidbe sipati gorivo u kamion da ne bi platili penale
3. Nedelju dana ranije preko interneta ugovoriti uvodjenje telefona i interneta u novi stan za odredjeni datum dan posle selidbe
4. Pronaci kiosk u trznom centru za promenu dokumenata, napraviti spisak koje sve agencije treba obavestiti o promeni adrese ( child benefit, tax agency, health care, drivers licence, i sve ostale koje treba) ili promeniti podatke on line ako moze na service ontario
5. Kupiti plasticne kutije od 60tak l minimum za stvari (prakticno ako se selite vise puta, uglavnom su oko 10tak dolara) i kolica za prenos stvari ako se selite sami, hand truck ili dollie mogu se naci za 30tak do 100 dolara i vrlo su korisna za sve teze stvari
6. Kupiti najlone i selotejp za pakovanje i crne kese sa drskama za odecu i posteljinu
7. Oribati i ocistiti stan za sobom i predati kljuceve (slikati sa datumom kakav smo stan ostavili u slucaju da hoce da nam naplate virtuelnu stetu kao nasim poznanicima)
8. otici do poste i preusmeriti svu postu koja stize na staru adresu u roku od 6 meseci na novu adresu
Kompanija u kojoj Aca radi je proslog meseca otpustila dobar deo svojih radnika, oko 25 % da bi skresala troskove dok im ne krene na bolje, dok su drugi placuci odlazili on je bio nagradjen za svoj rad i trud, ipak nismo bili sretni zbog toga koliko smo mogli biti da je sve bilo u redu,bila je u nama trunka straha, kako stvari stoje uvek postoji sansa da dodje jednom dan kada ili kompanije vise nece biti ili ce doci drugi krug za plakanje...Tako je sa privatnicima ovde, kao i svuda, dok im trebas, trebas, kad osete da gube novac na tebi , thank you and good bye. U njegovom iskustvu ovo je bila najbolja firma, najbolji sef i najbolji uslovi koje smo ikad u zivotu imali i bio je presretan tu, medjutim da bi nastavili dalje sa svojim zivotom i ciljem moramo da idemo dalje i to je to. Ovaj put smo imali izbora i konkurisao je na vladine pozicije, birokratija je brojna, neophodna i svemocna i uvek je treba, a vladina birokratija i javne sluzbe su dobar izbor za ljude koji ne vole mnogo da menjaju posao, zele sigurnost i pristojnu platu.I uspelo je.
Rekla sam, ako vec moramo (a moramo) da se selimo neka to opet bude na bolje. Kanada nas je razmazila, naucili smo da uvek moze bolje i drugacije, posle rodnog grada koji ima jedan parkic velicine prosecnog parkinga u Torontu i koji nije imao ni pristojno igraliste za decu dosli smo u Kicener koji je imao mnoga cuda koja dotad nismo videli i naravno odusevili smo se, onda smo dosli u Toronto, grad koji ima sve i ponesto za svakog, raj, osim jedne mane, kako to biva sa rajevima svi bi u njega, cene su malo vece, guzva je mnogo veca, mravinjak nacija i kultura a saobracaj u vecini radnih dana ocajan...Ipak jezero, parkovi, igralista, zoo, wonderland, farme, kafici, prodavnice,gradski prevoz koji radi kao sat,festivali, muzeji i mnoge druge zanimljivosti vade stvar do odredjene granice.
London je srednje velicine i za nas ima 3 prednosti, stabilan posao sa vecom platom u drzavnom zdravstvenom centru, niske cene nekretnina i pristojne skole. Grad velicine novog Sada sa gomilom parkova i jezera, uredjen za porodican zivot. Bez nekog preteranog ekonomskog buma za razliku od sljasteceg Toronta, sto je lose ako trazite posao ali nije bitno ako ste ga vec nasli i ne mislite da ga uskoro menjate (bar se nadam da ce tako biti).
Ovo je najteza odluka koju smo do sad morali da donesemo, bila sam u iskusenju da trazim nacine da ostanemo ovde i kupimo nesto van grada jednog dana u Ajaksu ili Pikeringu ali shvatila sam da nema svrhe...zivot bi se kretao u tom pravcu da bi on trebalo da radi kao konsultant sto bi ukljucivalo cesta putovanja po Kanadi, Usa ili svetu, kada bi isao na posao morao bi svakako da putuje 40tak km kroz guzvu grada do posla, verovatno bih i ja morala isto...prosecna cena neceg iole pristojnog je u rasponu od 350 do 450.000, neverovatna suma za nas...neverovatan dug sa kojim treba ziveti i jos vise ako se doda kamata, veliki rizik koji ne zelim.
Druga stvar je guzva, u subotu su ljudi cekali po 4 sata na auto putu da udju u grad, mi smo izlazili pa smo proveli u guzvi "samo" sat vremena na 35 stepeni i Aleksa nam je zahvalio drekom, a to je ovde svakodnevna pojava.
Bilo je lako doneti odluku da odemo iz Srbije, nekako sam bila 100% sigurna da ne moze da nam bude gore nego tamo i bila sam u pravu, bilo je lako napustiti i Kicener jer je taj prvi posao u struci u Kanadi bio zlata vredan za nasu buducnost i bilo je tako, plata je bila vise nego dobra za pocetnicku a uslovi na poslu i kolege divni. Brzo je napredovao i plata mu je brzo rasla jer su cenili njegov trud.Medjutim ovu odluku je bilo tesko doneti jer nije bilo niceg tako strasnog od cega treba bezati niti smo morali da idemo tako daleko ... Iskreno, ja sam se nadala da cemo se vratiti u Waterloo ili Kicener i skuciti tamo ali eto nije tako ispalo, ko zna zasto je to dobro, mozda jednog dana ipak...
Jedna stvar je bila presudna, sigurnost, sigurnost na poslu (svi znaju da se drzava retko ponasa kao privatnik jer uvek ima priliv sredstava u kasu), finansijska sigurnost koja se odrazava u relativno povoljnim cenama nekretnina koje nisu nedostupne kao ovde i mogu da se otplate za manje od 10 god mozda cak i 5 (a najbolja kuca je otplacena kuca) i porodicna sigurnost za odrastanje i skolovanje naseg deteta ili dece...Doduse to su stvari koje su meni bitne, i arsini kojima ja merim stvari, nekom ce se mozda svideti da putuje svetom i zaradjuje stotine hiljada dolara koje ce onda dati banci za kucu u GTA i uzivati u blagodetima Toronta, mnogi ljudi se oduseve ovim gradom jer ima svojih cari, podseca me na onu izreku Svi putevi vode u Rim, ali u ovom slucaju svi (pogotovo emigranti) na kraju zavrse u Torontu :)
Da nema Alekse verovatno bih i ja zelela vise avanture u svom zivotu i neku zescu karijeru...ovako, znam da nema novca koji moze da zameni njegov smeh, nisam to znala ranije, kada smo aplicirali za vizu.U toj poslednjoj godini cekanja sve se promenilo. Jednom u mesec dana mi bude zao zbog toga, ostalih 29 dana ne mogu da ga se nagledam dok jurca okolo i pentra se po igralistima i fontanama...i pomislim kako ne zelim ovo da propustim ni po koju cenu.
Life is what you make of it.
Pre dva meseca odstranili su mi sva kancerogena mladeza koja nisu stigla da postanu nesto gore, i ne prodje dan da ne pomislim sta bi bilo da jesu, da nisam dosla ovde da ih nisu pronasli...da je bilo prekasno.Koliko bih vremena sa njima propustila, postoji li cena za to...Sve stvari koje novac moze da kupi, velika plata, karijera, kuca, dobra kola, sve cemu ovde jedan uspesan covek tezi, na kraju sve to ne bi bilo bitno, ni vredno koliko jos jedan dan sa onima koje volis.
Nekako nam to nikada i nije bio cilj, uvek nam je bio cilj da imamo svoj mir, od mesanja drugih u nas zivot i nase odluke, od politike i nasilja, od opsteg ludila i mesetarenja...samo to da imamo normalan zivot i svoj mir.
Ako je London kljuc za to sto trazimo onda idemo u London...mozda svi putevi vode u London :)
bubbles by ~DizyDezi on deviantART
mr. Bubbles by ~KiiroKiwi on deviantART
bubbles I by ~Freeq22 on deviantART
Doktoriracu selidbe,a evo i recepta
1. naci stan i ugovoriti dan i sate za selidbu zbog rezervacije lifta
2. iznajmiti U haul kamion ili kombi za stvari (postoji opcija da iza kamiona slepate i svoja kola na prikolici za dodatnih 80 $)
posle selidbe sipati gorivo u kamion da ne bi platili penale
3. Nedelju dana ranije preko interneta ugovoriti uvodjenje telefona i interneta u novi stan za odredjeni datum dan posle selidbe
4. Pronaci kiosk u trznom centru za promenu dokumenata, napraviti spisak koje sve agencije treba obavestiti o promeni adrese ( child benefit, tax agency, health care, drivers licence, i sve ostale koje treba) ili promeniti podatke on line ako moze na service ontario
5. Kupiti plasticne kutije od 60tak l minimum za stvari (prakticno ako se selite vise puta, uglavnom su oko 10tak dolara) i kolica za prenos stvari ako se selite sami, hand truck ili dollie mogu se naci za 30tak do 100 dolara i vrlo su korisna za sve teze stvari
6. Kupiti najlone i selotejp za pakovanje i crne kese sa drskama za odecu i posteljinu
7. Oribati i ocistiti stan za sobom i predati kljuceve (slikati sa datumom kakav smo stan ostavili u slucaju da hoce da nam naplate virtuelnu stetu kao nasim poznanicima)
8. otici do poste i preusmeriti svu postu koja stize na staru adresu u roku od 6 meseci na novu adresu
Kompanija u kojoj Aca radi je proslog meseca otpustila dobar deo svojih radnika, oko 25 % da bi skresala troskove dok im ne krene na bolje, dok su drugi placuci odlazili on je bio nagradjen za svoj rad i trud, ipak nismo bili sretni zbog toga koliko smo mogli biti da je sve bilo u redu,bila je u nama trunka straha, kako stvari stoje uvek postoji sansa da dodje jednom dan kada ili kompanije vise nece biti ili ce doci drugi krug za plakanje...Tako je sa privatnicima ovde, kao i svuda, dok im trebas, trebas, kad osete da gube novac na tebi , thank you and good bye. U njegovom iskustvu ovo je bila najbolja firma, najbolji sef i najbolji uslovi koje smo ikad u zivotu imali i bio je presretan tu, medjutim da bi nastavili dalje sa svojim zivotom i ciljem moramo da idemo dalje i to je to. Ovaj put smo imali izbora i konkurisao je na vladine pozicije, birokratija je brojna, neophodna i svemocna i uvek je treba, a vladina birokratija i javne sluzbe su dobar izbor za ljude koji ne vole mnogo da menjaju posao, zele sigurnost i pristojnu platu.I uspelo je.
Rekla sam, ako vec moramo (a moramo) da se selimo neka to opet bude na bolje. Kanada nas je razmazila, naucili smo da uvek moze bolje i drugacije, posle rodnog grada koji ima jedan parkic velicine prosecnog parkinga u Torontu i koji nije imao ni pristojno igraliste za decu dosli smo u Kicener koji je imao mnoga cuda koja dotad nismo videli i naravno odusevili smo se, onda smo dosli u Toronto, grad koji ima sve i ponesto za svakog, raj, osim jedne mane, kako to biva sa rajevima svi bi u njega, cene su malo vece, guzva je mnogo veca, mravinjak nacija i kultura a saobracaj u vecini radnih dana ocajan...Ipak jezero, parkovi, igralista, zoo, wonderland, farme, kafici, prodavnice,gradski prevoz koji radi kao sat,festivali, muzeji i mnoge druge zanimljivosti vade stvar do odredjene granice.
London je srednje velicine i za nas ima 3 prednosti, stabilan posao sa vecom platom u drzavnom zdravstvenom centru, niske cene nekretnina i pristojne skole. Grad velicine novog Sada sa gomilom parkova i jezera, uredjen za porodican zivot. Bez nekog preteranog ekonomskog buma za razliku od sljasteceg Toronta, sto je lose ako trazite posao ali nije bitno ako ste ga vec nasli i ne mislite da ga uskoro menjate (bar se nadam da ce tako biti).
Ovo je najteza odluka koju smo do sad morali da donesemo, bila sam u iskusenju da trazim nacine da ostanemo ovde i kupimo nesto van grada jednog dana u Ajaksu ili Pikeringu ali shvatila sam da nema svrhe...zivot bi se kretao u tom pravcu da bi on trebalo da radi kao konsultant sto bi ukljucivalo cesta putovanja po Kanadi, Usa ili svetu, kada bi isao na posao morao bi svakako da putuje 40tak km kroz guzvu grada do posla, verovatno bih i ja morala isto...prosecna cena neceg iole pristojnog je u rasponu od 350 do 450.000, neverovatna suma za nas...neverovatan dug sa kojim treba ziveti i jos vise ako se doda kamata, veliki rizik koji ne zelim.
Druga stvar je guzva, u subotu su ljudi cekali po 4 sata na auto putu da udju u grad, mi smo izlazili pa smo proveli u guzvi "samo" sat vremena na 35 stepeni i Aleksa nam je zahvalio drekom, a to je ovde svakodnevna pojava.
Bilo je lako doneti odluku da odemo iz Srbije, nekako sam bila 100% sigurna da ne moze da nam bude gore nego tamo i bila sam u pravu, bilo je lako napustiti i Kicener jer je taj prvi posao u struci u Kanadi bio zlata vredan za nasu buducnost i bilo je tako, plata je bila vise nego dobra za pocetnicku a uslovi na poslu i kolege divni. Brzo je napredovao i plata mu je brzo rasla jer su cenili njegov trud.Medjutim ovu odluku je bilo tesko doneti jer nije bilo niceg tako strasnog od cega treba bezati niti smo morali da idemo tako daleko ... Iskreno, ja sam se nadala da cemo se vratiti u Waterloo ili Kicener i skuciti tamo ali eto nije tako ispalo, ko zna zasto je to dobro, mozda jednog dana ipak...
Jedna stvar je bila presudna, sigurnost, sigurnost na poslu (svi znaju da se drzava retko ponasa kao privatnik jer uvek ima priliv sredstava u kasu), finansijska sigurnost koja se odrazava u relativno povoljnim cenama nekretnina koje nisu nedostupne kao ovde i mogu da se otplate za manje od 10 god mozda cak i 5 (a najbolja kuca je otplacena kuca) i porodicna sigurnost za odrastanje i skolovanje naseg deteta ili dece...Doduse to su stvari koje su meni bitne, i arsini kojima ja merim stvari, nekom ce se mozda svideti da putuje svetom i zaradjuje stotine hiljada dolara koje ce onda dati banci za kucu u GTA i uzivati u blagodetima Toronta, mnogi ljudi se oduseve ovim gradom jer ima svojih cari, podseca me na onu izreku Svi putevi vode u Rim, ali u ovom slucaju svi (pogotovo emigranti) na kraju zavrse u Torontu :)
Da nema Alekse verovatno bih i ja zelela vise avanture u svom zivotu i neku zescu karijeru...ovako, znam da nema novca koji moze da zameni njegov smeh, nisam to znala ranije, kada smo aplicirali za vizu.U toj poslednjoj godini cekanja sve se promenilo. Jednom u mesec dana mi bude zao zbog toga, ostalih 29 dana ne mogu da ga se nagledam dok jurca okolo i pentra se po igralistima i fontanama...i pomislim kako ne zelim ovo da propustim ni po koju cenu.
Life is what you make of it.
Pre dva meseca odstranili su mi sva kancerogena mladeza koja nisu stigla da postanu nesto gore, i ne prodje dan da ne pomislim sta bi bilo da jesu, da nisam dosla ovde da ih nisu pronasli...da je bilo prekasno.Koliko bih vremena sa njima propustila, postoji li cena za to...Sve stvari koje novac moze da kupi, velika plata, karijera, kuca, dobra kola, sve cemu ovde jedan uspesan covek tezi, na kraju sve to ne bi bilo bitno, ni vredno koliko jos jedan dan sa onima koje volis.
Nekako nam to nikada i nije bio cilj, uvek nam je bio cilj da imamo svoj mir, od mesanja drugih u nas zivot i nase odluke, od politike i nasilja, od opsteg ludila i mesetarenja...samo to da imamo normalan zivot i svoj mir.
Ako je London kljuc za to sto trazimo onda idemo u London...mozda svi putevi vode u London :)
bubbles by ~DizyDezi on deviantART
mr. Bubbles by ~KiiroKiwi on deviantART
bubbles I by ~Freeq22 on deviantART
Monday, July 18, 2011
Svaka skola se placa
Ono "pravo" leto je stiglo pre neki dan sa temperaturom od 34 do 36 stepeni, i sa vlaznoscu vazduha kao u dzungli zahvaljujuci jezeru. Svi imamo tu nesrecu da su u zgradama klime i ventilacija centralni i pravljeni pre 30tak godina kada su ove temperature bile nezamislive.Kupili smo malu prozorsku klimu ali smo se onda predomislili jer em nije mogla da stane u ram prozora koji nismo smeli da diramo em nema sanse da ohladi dvosoban stan, tako da smo je vratili i kupili pokretnu od 10.000 btu duplo jacu i laksu za montiranje. Sto se ventilacije u stanu tice nju smo prelepili najlonom jer nas je izludjivao miris raznoraznih kuhinja i smrad trave i nargila koji je redovno dopirao kroz otvor u kuhinji. Pre neki dan smo imali cast da uzivo gledamo kako funkcioniose detektivski i swat tim sa psima za borbu protiv droge, Aleksa i ja smo stajali na terasi kada su se tri crna kombija zaustavila ispred zgrade i izleteli maskirani naoruzani ljudi u panciru sa razbijacima vrata na ledjima i dvojica sa vucjacima i uleteli u zgradu na opste cudjenje celog komsiluka sa decom koji je sedeo na travnjaku ispred zgrade.15 minuta kasnije otisli su praznih saka. Jednom u par meseci imamo takav prizor, ipak je ovo ogroman grad iako cesto zaboravim na bande i, drogu i kriminal to ne znaci da oni nisu tu...negde u komsiluku.
Drugi razlog zasto smo se odlucili da ne uzmemo prozorsku klimu je sto vecina uredjaja koje morate da montirate negde u stanu mora da bude odobrena od strane vlasnika, nama recimo nije dozvoljeno da ukucavamo eksere u zid ili drvo, niti da nesto menjamo u stanu. Nasi prijatelji su lose prosli po tom pitanju ne znajuci za tenants rights i ostale peripetije, u principu oni su preuzeli stan od nekog ko je preuzeo stan od nekog i nije imao prava da im prepusti stan a i landlord nije znao da su oni tu, kada je zakup istekao pojavili su se sa racunom za navodnu stetu u stanu koju su oni pocinili i racunom od preko 1200 dolara. Licno sam bila u tom stanu kad su se selili i nije bilo nikakve stete koju oni spominju, problem je bio u tome sto nisu mogli odmah da iznajme taj stan pa su resili da im nekako "ukradu" jos tu jednu kiriju za mesec koji je stan bio prazan. Pri useljenju u stan posle nekog drugog ili uopste da bi se zastitio stanar je duzan da u prisustvu svedoka i vlasnika popuni check list gde ce zapisati stanje stana i uredjaja kooje je zatekao da ne bi posle dosao u ovakvu situaciju, oni to nisu znali (a ni ja dosad) i nisu uradili i sada je po recima uprave ispalo da zbog jedne fleke na pultu mora da se menja cela kuhinja i da oni moraju da plate novu, sto je totalno van pameti pogotovo sto je cena novog pulta oko 200 dolara a ne 1200. Kada su se ponudili da sami to srede ili nadju svog majstora, uprava je odbila pod izgovorom da oni imaju samo jednog izvodjaca koji radi sa njima i da je sad cena ne 1200 vec preko 1400 jer mora da se pomera i sudopera i cevi za vodu...Verujte mi svi smo bili ocajni kad smo to culi, takav bezobrazluk nismo ocekivali ovde, ali zbog neosnovanog ugovora i bez onog check lista i ne znanja uprave da su uopste preuzeli stan citava situacija je cudna.Sam stan je zapravo jedna soba od 20tak kvadrata pregradjena sa pola zida na koji je okacena kuhinja i koju su bezobrazno naplacivali kao jednosoban stan iako je studio 1200 dolara jer je blizu centru.Oni su bili tu svega par meseci i ne verujem da ijedna fleka na nekom parcetu drveta moze da kosta koliko renoviranje celog "stana".
Naravoucenje sledeci put dobro iscitati prava i regulisanje odnosa sto se stanodavca i stanara tice, to se zove tenancy act i ima ga ovde http://www.ontariotenants.ca/index.phtml
http://www.ltb.gov.on.ca/en/index.htm
Tenant Board je prvi stepenik u resavanju problema pre nego krenete na sud, postoje i savetnici koji besplatno pomazu neupucenima za razliku od advokata.
Ono sto sam shvatila je da ponekad ma koliko svi bili dobri i kulturni ima situacija u kojima treba pokazati zube, pogotovo kada vas neko na ovaj nacin ugrozava, maltretira i preti vam bez osnova a vi znate da niste krivi. Paranoicno bih isla dotle da bih slikala kakav sam stan ostavila da ne dodjem u ovakvu situaciju, ili bih bar rekla da sam to ucinila ako bih pokusali da me oderu ovako bezobrazno. Postoji jos jedna caka, ako ste prvi koji je iznajmio stan onda odgovarate vlasniku koji nema pravo da vas izbaci dok god ne dokaze boardu zbog cega i kako i da li uopste postoji osnov za to,a to traje, ali ako iznajmite stan ili sobu od druge osobe koja tu vec stanuje, ta osoba ima pravo da vas izbaci kad god pozeli (sublet).
Stanodavci u Torontu su ponekad kao i taksisti, ako im u startu ne pokazete da znate pravila igre i cenu svega, odrace vas nonsalantno jer ste ovcica koja im je dala priliku za to.
Cenjkanje je druga prica, zbog velike konkurencije u svemu cene su podlozne pregovaranju i vecina prodavnica npr ima politiku koja se zove get it for less i slicno a podrazumeva da ako negde nadjete stvar koju ste kupili od njih jeftinije vratice vam razliku u ceni ili u nasem slucaju nasli smo istu klimu u drugoj prodavnici 50 dolara jeftiniju i rekli im da zbog otvorene kartice u toj prodavnici zelimo da je kupimo kod njih ali da nam se ne isplati cena, dobili smo je po jeftinijoj ceni naravno. To vazi i za internet, telefon, cak i hranu i pelene u nasoj prodavnici, ako neko nudi jeftinije od nas dacemo vam po toj ceni samo pazarite kod nas. Koliko sam cula ponekad prolazi i sa pregovaranjem za auto osiguranje.Sve stvari kojima niste zadovoljni ili nisu ono sto ste mislili mozete da vratite, medjutim videla sam gomilu ljudi koji to maksimalno zloupotrebljavaju i to mi se zgadilo. Evo jednog primera, gymboree je prodavnica decje odece gde ponekad imaju pristojna snizenja za lepe stvari koje su malo skuplje, hteli smo da kupimo bebcu kacket i stajali na kasi kada je jedna zena vratila dve pune najlon kese stvari u vrednosti od preko 150 $, o cemu se radi? Pretprosle nedelje je bilo snizenje od 50%, ona je nakupovala stvari koje su njene unuke nosile i sada i vraca posle snizenja kada ce dobiti nazad vrednost u regularnoj ceni, znaci uzela je stvari, koristila ih je i sada ce jos i zaraditi na njima...gomila ljudi uzme odecu nosi je neko vreme i onda je vrati, po pravilu ta odeca ne bi trebalo da se vraca u prodaju jer je second hand ali gotovo uvek zavrsi na policama, par puta mi se desilo da uzmem sa police majcu koja je navodno nova a mirise na parfem i znoj...sve novo sto kupite UVEK i Obavezno operite, decje, peskire, krevetnine bez obzira jer su ljudi takvi kakvi su i moze da se desi da je neko to koristio pre vas i ostavio svoje bakterije ili sta vec...Ne kazem da nije super sto potrosac nesto moze da vrati kada se pokvari ili mu ne odgovara ali to ostavlja otvorena vrata za raznorazne sheme koje mi se ne dopadaju, pretpostavljam da velike prodavnice to odavno znaju i da imaju neku racunicu u vezi sa tim...sto opet nije moj problem.
Ipak sam se nasmejala na Acin komentar, -zamisli sta bi ti se desilo da odes u prodavnicu u srbiji i kazes ej ja sam nasao jeftinije u drugoj prodavnici? A ti onda idi pa kupi u drugoj -kretenu ! hahahha!
Isto tako smo imali nauk sto se tice parkiranja u Torontu. Na znaku je pisalo ovako parking allowed from 12a.m, to 5 pm, parking forbidden from 7 pm to 12 am. Mi smo stali u 3 popodne i platili parking za naredna 2 sata, sta mislite u koliko sati smo dobili tiket od 60 dolara? U 5 i 15 kada smo izlazili iz zgrade sa Aleksom policajac je pisao tiket kod kola...ali nigde na znaku ne pise sta sa onim vremenom od 5 do 7 ? Iako smo se maksimalno iznervirali, nismo imali zivaca da se prepiremo i prolazimo kroz gluposti oko osporavanja kazne, sto vecina njih radi, platili smo je i resili da ubuduce pazimo duplo vise ako je to moguce posto je parkiranje prilican problem u Torontu.
Sto bi moji rekli, svaka skola se placa.
Eto mi se ucimo na svojim greskama, a na vasu srecu vi mozete na nasim :)
Drugi razlog zasto smo se odlucili da ne uzmemo prozorsku klimu je sto vecina uredjaja koje morate da montirate negde u stanu mora da bude odobrena od strane vlasnika, nama recimo nije dozvoljeno da ukucavamo eksere u zid ili drvo, niti da nesto menjamo u stanu. Nasi prijatelji su lose prosli po tom pitanju ne znajuci za tenants rights i ostale peripetije, u principu oni su preuzeli stan od nekog ko je preuzeo stan od nekog i nije imao prava da im prepusti stan a i landlord nije znao da su oni tu, kada je zakup istekao pojavili su se sa racunom za navodnu stetu u stanu koju su oni pocinili i racunom od preko 1200 dolara. Licno sam bila u tom stanu kad su se selili i nije bilo nikakve stete koju oni spominju, problem je bio u tome sto nisu mogli odmah da iznajme taj stan pa su resili da im nekako "ukradu" jos tu jednu kiriju za mesec koji je stan bio prazan. Pri useljenju u stan posle nekog drugog ili uopste da bi se zastitio stanar je duzan da u prisustvu svedoka i vlasnika popuni check list gde ce zapisati stanje stana i uredjaja kooje je zatekao da ne bi posle dosao u ovakvu situaciju, oni to nisu znali (a ni ja dosad) i nisu uradili i sada je po recima uprave ispalo da zbog jedne fleke na pultu mora da se menja cela kuhinja i da oni moraju da plate novu, sto je totalno van pameti pogotovo sto je cena novog pulta oko 200 dolara a ne 1200. Kada su se ponudili da sami to srede ili nadju svog majstora, uprava je odbila pod izgovorom da oni imaju samo jednog izvodjaca koji radi sa njima i da je sad cena ne 1200 vec preko 1400 jer mora da se pomera i sudopera i cevi za vodu...Verujte mi svi smo bili ocajni kad smo to culi, takav bezobrazluk nismo ocekivali ovde, ali zbog neosnovanog ugovora i bez onog check lista i ne znanja uprave da su uopste preuzeli stan citava situacija je cudna.Sam stan je zapravo jedna soba od 20tak kvadrata pregradjena sa pola zida na koji je okacena kuhinja i koju su bezobrazno naplacivali kao jednosoban stan iako je studio 1200 dolara jer je blizu centru.Oni su bili tu svega par meseci i ne verujem da ijedna fleka na nekom parcetu drveta moze da kosta koliko renoviranje celog "stana".
Naravoucenje sledeci put dobro iscitati prava i regulisanje odnosa sto se stanodavca i stanara tice, to se zove tenancy act i ima ga ovde http://www.ontariotenants.ca/index.phtml
http://www.ltb.gov.on.ca/en/index.htm
Tenant Board je prvi stepenik u resavanju problema pre nego krenete na sud, postoje i savetnici koji besplatno pomazu neupucenima za razliku od advokata.
Ono sto sam shvatila je da ponekad ma koliko svi bili dobri i kulturni ima situacija u kojima treba pokazati zube, pogotovo kada vas neko na ovaj nacin ugrozava, maltretira i preti vam bez osnova a vi znate da niste krivi. Paranoicno bih isla dotle da bih slikala kakav sam stan ostavila da ne dodjem u ovakvu situaciju, ili bih bar rekla da sam to ucinila ako bih pokusali da me oderu ovako bezobrazno. Postoji jos jedna caka, ako ste prvi koji je iznajmio stan onda odgovarate vlasniku koji nema pravo da vas izbaci dok god ne dokaze boardu zbog cega i kako i da li uopste postoji osnov za to,a to traje, ali ako iznajmite stan ili sobu od druge osobe koja tu vec stanuje, ta osoba ima pravo da vas izbaci kad god pozeli (sublet).
Stanodavci u Torontu su ponekad kao i taksisti, ako im u startu ne pokazete da znate pravila igre i cenu svega, odrace vas nonsalantno jer ste ovcica koja im je dala priliku za to.
Cenjkanje je druga prica, zbog velike konkurencije u svemu cene su podlozne pregovaranju i vecina prodavnica npr ima politiku koja se zove get it for less i slicno a podrazumeva da ako negde nadjete stvar koju ste kupili od njih jeftinije vratice vam razliku u ceni ili u nasem slucaju nasli smo istu klimu u drugoj prodavnici 50 dolara jeftiniju i rekli im da zbog otvorene kartice u toj prodavnici zelimo da je kupimo kod njih ali da nam se ne isplati cena, dobili smo je po jeftinijoj ceni naravno. To vazi i za internet, telefon, cak i hranu i pelene u nasoj prodavnici, ako neko nudi jeftinije od nas dacemo vam po toj ceni samo pazarite kod nas. Koliko sam cula ponekad prolazi i sa pregovaranjem za auto osiguranje.Sve stvari kojima niste zadovoljni ili nisu ono sto ste mislili mozete da vratite, medjutim videla sam gomilu ljudi koji to maksimalno zloupotrebljavaju i to mi se zgadilo. Evo jednog primera, gymboree je prodavnica decje odece gde ponekad imaju pristojna snizenja za lepe stvari koje su malo skuplje, hteli smo da kupimo bebcu kacket i stajali na kasi kada je jedna zena vratila dve pune najlon kese stvari u vrednosti od preko 150 $, o cemu se radi? Pretprosle nedelje je bilo snizenje od 50%, ona je nakupovala stvari koje su njene unuke nosile i sada i vraca posle snizenja kada ce dobiti nazad vrednost u regularnoj ceni, znaci uzela je stvari, koristila ih je i sada ce jos i zaraditi na njima...gomila ljudi uzme odecu nosi je neko vreme i onda je vrati, po pravilu ta odeca ne bi trebalo da se vraca u prodaju jer je second hand ali gotovo uvek zavrsi na policama, par puta mi se desilo da uzmem sa police majcu koja je navodno nova a mirise na parfem i znoj...sve novo sto kupite UVEK i Obavezno operite, decje, peskire, krevetnine bez obzira jer su ljudi takvi kakvi su i moze da se desi da je neko to koristio pre vas i ostavio svoje bakterije ili sta vec...Ne kazem da nije super sto potrosac nesto moze da vrati kada se pokvari ili mu ne odgovara ali to ostavlja otvorena vrata za raznorazne sheme koje mi se ne dopadaju, pretpostavljam da velike prodavnice to odavno znaju i da imaju neku racunicu u vezi sa tim...sto opet nije moj problem.
Ipak sam se nasmejala na Acin komentar, -zamisli sta bi ti se desilo da odes u prodavnicu u srbiji i kazes ej ja sam nasao jeftinije u drugoj prodavnici? A ti onda idi pa kupi u drugoj -kretenu ! hahahha!
Isto tako smo imali nauk sto se tice parkiranja u Torontu. Na znaku je pisalo ovako parking allowed from 12a.m, to 5 pm, parking forbidden from 7 pm to 12 am. Mi smo stali u 3 popodne i platili parking za naredna 2 sata, sta mislite u koliko sati smo dobili tiket od 60 dolara? U 5 i 15 kada smo izlazili iz zgrade sa Aleksom policajac je pisao tiket kod kola...ali nigde na znaku ne pise sta sa onim vremenom od 5 do 7 ? Iako smo se maksimalno iznervirali, nismo imali zivaca da se prepiremo i prolazimo kroz gluposti oko osporavanja kazne, sto vecina njih radi, platili smo je i resili da ubuduce pazimo duplo vise ako je to moguce posto je parkiranje prilican problem u Torontu.
Sto bi moji rekli, svaka skola se placa.
Eto mi se ucimo na svojim greskama, a na vasu srecu vi mozete na nasim :)
Saturday, July 9, 2011
Vreme za setnje :)
Prestala sam da svracam na forume o emigraciji, prestala sam da svracam na forume uopste...jedino mesto gde jos "visim" je facebook i tu i tamo procitam postu. Vreme je divno, mada ovih dana je bilo prilicno toplo, citavih 30 stepeni :), jos izdrzavamo bez klime ali moram priznati da mi preko dana dok kuvam jaaako nedostaje. Sto se zgrade tice definitivno nemam srece, ja sam rekla aci jednom da gde god da krenem gradiliste me prati...od svoje 4te godine od kad je moj pokojni deda "iselio" mamu i tatu iz dvorisnog stana koji su pplacali kod njega u kuci, sestra i ja smo se igrale u pesku i sljunku pored cigala, blokova i mesalice...miris svezeg betona i kreca je nesto sto me uvek podseca na detinjstvo...u oktobru kad smo se uselili su radili fasadu zgrade, lomili je i flasterisali, buka je bila jeziva, sad celo leto menjaju liftove i nedavno su poceli da buse i popravljaju terase sa nase strane, nikad nisam bila u bucnijoj zgradi, ne treba nam ni alarm svako jutro u pola 9 iz kreveta nas izbacuje hiltika. Skontali smo da kad budemo trazili sledeci stan ima da imamo toliko kriterijuma da ce biti nemoguce naci ga, jer treba da bude iznad svih (da komsije ne mogu nocu da seku drva iznad nas ubodnom), da bude sa istocne strane ili u senci jer se ovi sa druge popodne usijaju, da ne gleda na put vec na parking ili park, da bude sto dalje od otvora za smece (koji bas smrdi leti, pomocnim stepenistem ne mogu ni da sidjem) i od kontejnera ispred zgrade, i da ima velik i ispravan lift koji zapravo radi za razliku od nasih (pentranje od 10tak spratova mi je bar doteralo liniju ali ne mogu da mrdnem sa bebcem zbog kolica), i ako je moguce (a meni vrlo bitno) da mogu da unesem ves masinu u stan i da ne moram da perem u zajednickim.
To mi je bas bolna tacka, kanadske masine ne greju vodu kao evropske, najtoplija voda je ona koju uzimaju iz sistema zgrade i nije toplija od 60tak stepeni, to je ok za sareni ves ali kad otvorim masinu i vidim tudje dlake, dugu crnu kosu ili zivotinjske dlake zeludac mi se okrene...ne mogu da smislim da perem ves svog deteta u mlakoj vodi posle necije sugave keretine (a da ih ima u zgradi ima tona, onaj sto me je napao i ujeo bebca jako smrdi jer se raspada od starosti, slep je i citava ledja su mu sugava).Na svu srecu to smo resili zimus kad smo uzeli malu apartmansku masinu od kineza koja se kaci na sudoperu, osim toga ustedela mi je 60 $ mesecno koje bi placala dole za pranje.
Kinezi su cudo, ti ljudi su u stanju da rade 24 sata na dan i da nadju nacin da prodaju sta god naprave i sastave, imaju i minijaturne susilice za ves i razne druge stvari, cak sam pre mesec i po prvi put videla one njihove prodavnice na koje smo tamo navikli sa sve falsifikatima markiranih torbi, uostalom koju god stvar da uzmete u prodavnici, odecu, obucu, namestaj sve ima istu etiketu da je napravljeno tamo.
Nekoliko prodavnica namestaja se ponosi time da se njihove stvari prave u Kanadi i to je to, sve ostalo...made in China.Cak i neskafa 3u1 koju bas pijem a koja u Kanadi ne postoji je uvezena iz Kine :) samo sto je kinezi zovu 2+1 .Ponekad mi dodje zao sto nnije bilo nacina da naucim taj jezik, imam osecaj da bi bas dobro prosla da ga znam s obzirom da pola Toronta prica kineski a pola indijski.
Prvog smo isli dole na exibition place da gledamo vatromet iznad jezera, stavicu link dole, povodom 144 godine Kanade, bila je prilicna guzva ali nije bilo lose.Inace najvise mi se od svih atrakcija do sada svideo Wonderland, koji je stvarno divan i ici cemo ponovo, Zoo i Vaughan Mills trzni centar (uglavnom zato sto je pun outleta i jeftinih prodavnica obuce i odece). Ima toliko stvari koje vredi videti i posetiti da cesto nesto vidimo tek kad prodjemo pored tog ili cujemo od nekog drugog. Sto se toga tice, ovaj grad stvarno ume da ti se svidi, uvek ima gde da se ode, uvek se nesto desava, organizuje, uvek mozes da dobijes besplatnu ulaznicu za nesto u biblioteci, ima popusta, nedavno sam citala da imaju bioskopske projekcije za mame sa bebama koje jadne inace ne mogu da vucaraju drekavce u bioskop, nasla sam ove sajtove koje koristim kad imamo viska vremena :)
http://www.toronto4kids.com/
http://www.toronto4kids.com/babies
http://wx.toronto.ca/festevents.nsf/
http://www.ontariooutdoor.com/index.aspx?language=en
Jeste puno se radi, jeste sve ima svoju cenu, ali po meni ovo je zivot po meri coveka...onakav kakvog se secam pre 90tih, kada su moji u cetvrtak seli u ladu da bismo vikend proveli kod bake u Nemackoj, kada smo svakog leta kampovali negde na hrvatskom primorju...poslednji put sam bila na moru pocetkom 90tih, a onda tek 2007 kada smo otisli na more jer smo vec razmisljali o detetu i hteli da bar jednom odemo sami na more bez cimanja...Uvece se ulicom siri miris borova i vetar sa jezera mirise na vodu, galebovi lenjo kruze pod naranzastom izmaglicom, bas kao da smo na moru svako vece, deca se igraju u parkovima a odrasli voze biciklove i rolere po stazama (Acin kolega svakog dana ide sat vremena na posao rolerima i isto tako nazad, covek je kao stapic :) stariji parovi setaju kroz park i razgovaraju na svom jeziku. Prosle nedelje smo se spustili u park ispred nase zgrade, pesacili parkom 4 kilometra do botanicke baste gde sam uzela kafu i vratili se nazad, bebac je pola puta prespavao a u povratku smo ga pustili da tapka za nama, pesacili smo ukupno 4 sata i bas mi je prijala setnja kroz "grad", niti sam cula kola niti osetila da sam u milionskom gradu. Slicice parka ispred nase zgrade...
To mi je bas bolna tacka, kanadske masine ne greju vodu kao evropske, najtoplija voda je ona koju uzimaju iz sistema zgrade i nije toplija od 60tak stepeni, to je ok za sareni ves ali kad otvorim masinu i vidim tudje dlake, dugu crnu kosu ili zivotinjske dlake zeludac mi se okrene...ne mogu da smislim da perem ves svog deteta u mlakoj vodi posle necije sugave keretine (a da ih ima u zgradi ima tona, onaj sto me je napao i ujeo bebca jako smrdi jer se raspada od starosti, slep je i citava ledja su mu sugava).Na svu srecu to smo resili zimus kad smo uzeli malu apartmansku masinu od kineza koja se kaci na sudoperu, osim toga ustedela mi je 60 $ mesecno koje bi placala dole za pranje.
Kinezi su cudo, ti ljudi su u stanju da rade 24 sata na dan i da nadju nacin da prodaju sta god naprave i sastave, imaju i minijaturne susilice za ves i razne druge stvari, cak sam pre mesec i po prvi put videla one njihove prodavnice na koje smo tamo navikli sa sve falsifikatima markiranih torbi, uostalom koju god stvar da uzmete u prodavnici, odecu, obucu, namestaj sve ima istu etiketu da je napravljeno tamo.
Nekoliko prodavnica namestaja se ponosi time da se njihove stvari prave u Kanadi i to je to, sve ostalo...made in China.Cak i neskafa 3u1 koju bas pijem a koja u Kanadi ne postoji je uvezena iz Kine :) samo sto je kinezi zovu 2+1 .Ponekad mi dodje zao sto nnije bilo nacina da naucim taj jezik, imam osecaj da bi bas dobro prosla da ga znam s obzirom da pola Toronta prica kineski a pola indijski.
Prvog smo isli dole na exibition place da gledamo vatromet iznad jezera, stavicu link dole, povodom 144 godine Kanade, bila je prilicna guzva ali nije bilo lose.Inace najvise mi se od svih atrakcija do sada svideo Wonderland, koji je stvarno divan i ici cemo ponovo, Zoo i Vaughan Mills trzni centar (uglavnom zato sto je pun outleta i jeftinih prodavnica obuce i odece). Ima toliko stvari koje vredi videti i posetiti da cesto nesto vidimo tek kad prodjemo pored tog ili cujemo od nekog drugog. Sto se toga tice, ovaj grad stvarno ume da ti se svidi, uvek ima gde da se ode, uvek se nesto desava, organizuje, uvek mozes da dobijes besplatnu ulaznicu za nesto u biblioteci, ima popusta, nedavno sam citala da imaju bioskopske projekcije za mame sa bebama koje jadne inace ne mogu da vucaraju drekavce u bioskop, nasla sam ove sajtove koje koristim kad imamo viska vremena :)
http://www.toronto4kids.com/
http://www.toronto4kids.com/babies
http://wx.toronto.ca/festevents.nsf/
http://www.ontariooutdoor.com/index.aspx?language=en
Jeste puno se radi, jeste sve ima svoju cenu, ali po meni ovo je zivot po meri coveka...onakav kakvog se secam pre 90tih, kada su moji u cetvrtak seli u ladu da bismo vikend proveli kod bake u Nemackoj, kada smo svakog leta kampovali negde na hrvatskom primorju...poslednji put sam bila na moru pocetkom 90tih, a onda tek 2007 kada smo otisli na more jer smo vec razmisljali o detetu i hteli da bar jednom odemo sami na more bez cimanja...Uvece se ulicom siri miris borova i vetar sa jezera mirise na vodu, galebovi lenjo kruze pod naranzastom izmaglicom, bas kao da smo na moru svako vece, deca se igraju u parkovima a odrasli voze biciklove i rolere po stazama (Acin kolega svakog dana ide sat vremena na posao rolerima i isto tako nazad, covek je kao stapic :) stariji parovi setaju kroz park i razgovaraju na svom jeziku. Prosle nedelje smo se spustili u park ispred nase zgrade, pesacili parkom 4 kilometra do botanicke baste gde sam uzela kafu i vratili se nazad, bebac je pola puta prespavao a u povratku smo ga pustili da tapka za nama, pesacili smo ukupno 4 sata i bas mi je prijala setnja kroz "grad", niti sam cula kola niti osetila da sam u milionskom gradu. Slicice parka ispred nase zgrade...
Wednesday, June 29, 2011
Platonova pecina
Moja omiljena alegorija covecanstva, nekako mi uvek zvuci poznato, zar ne?
Citat
"Zamislite grupu ljudi kako ceo svoj život ,od rodjenja,provode okovani lancima u jednoj pećini u kojoj sede okrenuti leđima vatri i gledaju u samo jedan zid, a iznad njih je mali otvor iz koga dopire neka, njima nepoznata, svetlost. Svakodnevno, iza njih, prolaze ljudi koji u svojim rukama nose odrđene predmete, ali oni ne mogu da vide te ljude. Ljudi ponekad razgovaraju a ponekad ćute. Sve što okovani ljudi mogu da vide su senke tih ljudi i predmeta na zidu, i da cuju iskrivljeni eho glasova. Gledajući senke, oni svaki od tih predmeta nazivaju određenim imenom. I na onome sto vide na zidu zasnivaju svoju stvarnost i predstavu o svetu. Predpostavimo sada, da oslobodimo jednog čoveka iz te pećine, da mu pomognemo da izađe na svetlost dana u svetu u kome mi živimo, šta mislite, da li će on razumeti gde se nalazi i da li će prihvatiti da je sve ono što je on do sada proživeo bila laž i neistina? Neće. Kada bude video sunčevu svetlost, neće moći da gleda, jer su njegove oči naviknute na mrak i tamu, osetice fizicki bol jer je zaslepljen svetloscu. Uplašiće se i pokušaće da se vrati u svet koji je njemu poznat. Ako bismo mu pokazali neki od predmeta u pravom obliku i rekli njegovo pravo ime, on nam ne bi verovao, jer je kroz ceo svoj život naučio da taj predmet naziva drugim imenom. Ljutio bi se na nas što smo ga otrgli od sveta u kome je bio srećan i siguran. Ali posle nekog vremena, kada bi mu se vid prilagodio na svetlost i kada bi video sve lepote ovog sveta, taj bi se čovek navikao na novi život, koji je vrlo često težak i neidealan, prihvatio bi ga i osećao bi se počastvovanim što mu je neko pružio šansu da izađe iz sveta laži, neistina i koještarija. Sažaljevao bi drugove koji su ostali u pećini da žive u mraku, ropstvu i neznanju. A ako bismo ga poslali nazad, on više nikada ne bi mogao da se uklopi u svet u kome je nekada živeo. Kada bi predmeti opet prolazili iza njegovih leđa a on ih nazivao njihovim pravim imenom, drugovi bi mu se smejali i čak bi ga i ubili kada bi mogli da se otrgnu iz okova. Teško je pokazati istinu ljudima koji ne žele u nju da veruju, koji veruju samo u ono što vide i čiji um nije otvoren za nova saznanja i ideje koje ponekad mogu da budu i zastrašujuće."
i moja omiljena prica o coveku koji je promenio svoj kutak svemira tiho i marljivo :))
http://vimeo.com/25627110
Citat
"Zamislite grupu ljudi kako ceo svoj život ,od rodjenja,provode okovani lancima u jednoj pećini u kojoj sede okrenuti leđima vatri i gledaju u samo jedan zid, a iznad njih je mali otvor iz koga dopire neka, njima nepoznata, svetlost. Svakodnevno, iza njih, prolaze ljudi koji u svojim rukama nose odrđene predmete, ali oni ne mogu da vide te ljude. Ljudi ponekad razgovaraju a ponekad ćute. Sve što okovani ljudi mogu da vide su senke tih ljudi i predmeta na zidu, i da cuju iskrivljeni eho glasova. Gledajući senke, oni svaki od tih predmeta nazivaju određenim imenom. I na onome sto vide na zidu zasnivaju svoju stvarnost i predstavu o svetu. Predpostavimo sada, da oslobodimo jednog čoveka iz te pećine, da mu pomognemo da izađe na svetlost dana u svetu u kome mi živimo, šta mislite, da li će on razumeti gde se nalazi i da li će prihvatiti da je sve ono što je on do sada proživeo bila laž i neistina? Neće. Kada bude video sunčevu svetlost, neće moći da gleda, jer su njegove oči naviknute na mrak i tamu, osetice fizicki bol jer je zaslepljen svetloscu. Uplašiće se i pokušaće da se vrati u svet koji je njemu poznat. Ako bismo mu pokazali neki od predmeta u pravom obliku i rekli njegovo pravo ime, on nam ne bi verovao, jer je kroz ceo svoj život naučio da taj predmet naziva drugim imenom. Ljutio bi se na nas što smo ga otrgli od sveta u kome je bio srećan i siguran. Ali posle nekog vremena, kada bi mu se vid prilagodio na svetlost i kada bi video sve lepote ovog sveta, taj bi se čovek navikao na novi život, koji je vrlo često težak i neidealan, prihvatio bi ga i osećao bi se počastvovanim što mu je neko pružio šansu da izađe iz sveta laži, neistina i koještarija. Sažaljevao bi drugove koji su ostali u pećini da žive u mraku, ropstvu i neznanju. A ako bismo ga poslali nazad, on više nikada ne bi mogao da se uklopi u svet u kome je nekada živeo. Kada bi predmeti opet prolazili iza njegovih leđa a on ih nazivao njihovim pravim imenom, drugovi bi mu se smejali i čak bi ga i ubili kada bi mogli da se otrgnu iz okova. Teško je pokazati istinu ljudima koji ne žele u nju da veruju, koji veruju samo u ono što vide i čiji um nije otvoren za nova saznanja i ideje koje ponekad mogu da budu i zastrašujuće."
i moja omiljena prica o coveku koji je promenio svoj kutak svemira tiho i marljivo :))
http://vimeo.com/25627110
Saturday, June 25, 2011
Gde ima volje...
Sad vam dodjem ko one tabletice za PMS, jednom mesecno i em ne deluju :)
Kad setam sa klincem uvek razmisljam o tome sta bih mogla da spomenem ovde, bude tu zanimljivih stvari i interesantnih sitnica ali kad se dan zavrsi bebac legne mi odvojimo koji minut za nas...zaboravim sta sam htela da kazem i ne napisem nista. Razmisljam o tome sta cu i kud cu sutra i dan za danom prolazi u setnji i obavezama oko deteta i kuce.
Slavili smo rodjendane, pravili smo rostilje i kafenisanja, neko se selio neko se seli, neko dolazi odande...uvek se nesto desava.Sprema se jos jedan rodjendan, Kanada puni 144 godine u julu a i Aca ce slaviti svoj odmah posle nje :) Razmisljamo koji bismo jos deo Toronta mogli da vidimo dok je lepo vreme jer smo uvideli da nam je jedina sansa da ostvarimo svoj san da ga napustimo.
Pored nas na Don Millsu ima jedan deo izmedju nekoliko parkova koji je raj za zivot, kuce tamo kostaju od 800.000 do 17 miliona, te "najjeftinije" su bungalovi koji u Kitcheneru kostaju od 250 do 300.000. Svi sanjaju da imaju svoj krov nad glavom, godisnja kirija za ovaj stan je 15-16.000, za pet sest godina kirije neko ce staviti lepu sumu u dzep a mi necemo imati nista.Ne verujem da cemo ikada moci nesto da kupimo igde u okolini, cak su i stanovi preskupi za nas.Mogli bismo da se zaduzimo do grla i radimo nekoliko poslova ali to nije zivot koji zelimo, niti mislim da je ovaj grad vredan toga. Svi malo veci gradovi u Kanadi su slicni, imaju kuce, ulice, skole i parkove, imaju kulturne ljude i neke poslove za te ljude...samo je razlika u ceni nekretnina vrlo vidljiva.
Koga zanima moze da koristi ovaj sajt da uporedi cene www.mls.ca
Lepa vest je da je konacno stiglo leto i proradile su prskalice i fontane za klince, mi koristimo svaku priliku da odemo do Science centra gde ih ima nekoliko ili do Don Millsa.
Danas smo posetili Evergreen Brick works na par kilometara od nas a na 10tak minuta od centra Toronta.Krenuli smo na Riverdale farmu ali smo omasili skretanje i zavrsili u Evergreenu na pijaci meda i organske hrane...Ono sto me je odusevilo je pokretacka volja ljudi koji odrzavaju ovaj projekat.Evergreen ciglana je stara ciglana od cijih cigala je podignuta vecina zgrada u Torontu, zatvorena krajem 80tih i 2001 ozivljena kao projekat volontera koji zele da se bave bastovanstvom u gradu, na lokaciji su pijaca organske hrane, galerija, prodavnice sapuna i rucnih radova kao i organskih dzemova i hrane, joga studio, ucionice i rasadnik.
Jezero ciglane je pretvoreno u baru sa lokvanjima i setalistem i stazama za biciklove i setnju.Prirodno je staniste retke kornjace i ptica i sve to na 10 minuta kolima od centra Toronta.Projekat se samofinansira prodajom organske hrane i endemskih biljaka i fizickim radom dobrovoljaca...sto samo dokazuje njihovo geslo gde ima volje ima i nacina.
U nasoj ulici zivi preko 5000 ljudi u nekoliko zgrada, celo manje selo stane u 3 zgrade kao sto je nasa i ljudima nedostaje basta i mesto da posade svoj paradajz, cvece ili povrce, zato sve sto im grad prepusti uzimaju i pretvaraju u ono sto im treba i sto im se dopada, u setalista,parkove i baste za sve.Grad ih podrzava i pomaze im koliko moze.Razlika je to ovde ljudi imaju volje da menjaju stvari na bolje, tamo su nas ubedili da nema svrhe i niko se vise ne trudi...
Posle pocetnih peripetija u prosloj godini nas zivot se polako ustalio, sad smo u limbu, nismo vise ni novodosli niti smo Kanadjani, negde smo izmedju u nekom svom svetu i tempu.Zivot je klasika, preko nedelje se radi, vikendom se obilaze razna mesta, plata tu i tamo malo poraste i vreme prolazi.Skoro da nismo navikli na takav mir i izvesnost.
Jos jedna stvar me danas odusevila. Bile su dve zene koje rade u zdravstvu, donele su nam pamflete i molile nas da ne glasamo za konzervativnu partiju nego za bilo koju drugu, iako nemamo pravo da glasamo hteli smo da znamo o cemu se radi.Objasnile su nam da one i njihove kolege idu od vrata do vrata i mole ljude da ih podrze u borbi za bolje zdravstvo u Kanadi, sadasnja vlast im je duplirala broj pacijenata po osobi i radnu normu i one smatraju da nece moci da pruze pacijentima ono sto zasluzuju i pravu negu ako svaka od njih mora da brine o 50 pacijanata umesto o dosadasnjih 30 po osobi, smatraju da ih elita tj menagment u bolnicama izrabljuje i za iste pare zaradjuje na njihovom dodatnom radu milione jer su gramzivi,imale su niz primera i cinjenica ali nisam bas sve zapamtila.Ono o cemu sam razmisljala je na koji nacin se ove zene bore za svoja prava, i ja prva da mogu bi im pomogla jer znam kako je cekati kod lekara sa malim detetom, znam da su svi bili maksimalno fini i ljubazni ali da nijedan covek ne moze fizicki vise da postigne nego sto moze.
Pare ovde nisu toliki problem, uvek mozes da zaradis vise ako vise radis, pitanje je koliko fizicki i psihicki mozes vise da radis.Aca ponekad radi i po 16 sati dnevno, 12 na poslu i jos kod kuce, radio bi isto toliko i za mnogo vise para samo pitanje je koliko dugo to moze da se izdrzi.Ne kazem, njegova struka je specificna, imas domaci zadatak i rok da ga zavrsis, obicno 48 sati i svakog dana dobijas nove zadatke, na tebi je da ih zavrsis kako znas i umes u tom roku i ako ne mozes naci ce nekog ko moze.Nije tako u svim firmama ni u svim strukama ali ima gde jeste i ljudi moraju da se odluce izmedju porodice ili karijere, izmedju kirije ili svoje nekretnine...to su zaista odluke koje menjaju zivot i sve se svodi na kolicinu novca koja vam je dovoljna da biste ziveli onako kako zelite.
Moja sestra je prokomentarisala kako ovde ima milion lepih stvari koje bi sve zelela da kupi i ponese, stvarno je tako, ponekad mi se cini da ovde moram vise da se odricem lepih stvari nego u srbiji, tamo za vecinu nikada nisam ni imala potrebe a ni para, ovde mi je vecina dostupna ali znam da ne smem da ih kupujem jer nema svrhe.Pre neki dan mi je masina izgrickala stolnjak, jedini koji sam kupila i to za par dolara, i dok sam ga onako jadnog savijala rekla sam Aci kroz smeh, znacu da smo bogati kad budem imala skup i lep stolnjak.Tamo sam imala mamine stare jer su bili dobri za nas i cinjenicu da smo imali brljavu bebu, ovde je slicna stvar samo sad za svaku lepu stvar koju vidim pomislim- kupicu je kad budem mogla da je stavim u svoj dom.Koliko puta setamo prodavnicama kao sto je Home Sense ili Ikea i sanjarimo o tome sta bi nam se oboma dopalo, odusevljavamo se sitnicama i govorimo jedno drugom da cemo to uneti u nas dom jednog dana...Kao sto sam vec rekla, postoji samo ta jedna sitnica, necemo moci da ostvarimo taj san u Torontu.
Iako ovde ima poslova i kuca i stanova, iz istog razloga zasto tamo nikada nismo kupili stan necemo ni ovde, vezati se na 40 godina i robovati banci za polu milionsku kucu koja sa kamatom kosta skoro 800 hiljada je nama nezamislivo. Bankari zaista ne treba nista da rade osim da odrzavaju cene visokima i da vezuju ljude u dugove i kamate, zamisli sedis a ljudi ti godinama donose novac svakog meseca za koji crnce i po 2 posla i zavrcu zimi grejanje, samo zato sto su hteli malo vise nego sto im pripada.Drugi apsurd je placanje kirije koja nam je sada 15.000 godisnje, a znam ljude koji je placaju vec 30 godina pa izracunajte sami...koliko su para dali nekom drugom a mogli su otplatiti nesto svoje.
Cinjenica je da ne mora da bude tako i da smo mi ti koji to mozemo da promenimo.
Sreca je sto nismo odmah dosli ovde, obisli smo vise gradova i selili se pa smo videli da je u Kanadi svuda lepo za zivot samo nije svuda podjednako skupo.Svaki grad ima parkove, trzne, skole i ostalo sto ti treba za zivot, i vecina gradova je lepo sredjena.Ljudi se non stop sele za poslom, iako je pomalo cimanje meni je ponekad smesno, kazem Aci to je kao da svake godine letujes na drugom mestu a imas extra smestaj i provod u svojoj reziji, i uopste ne sanjam o Kubi pored ovolike predivne Kanade, ima toliko stvari koje jos zelim da vidim. Razmisljali smo o odlasku u Winipeg kod prijatelja, u Banff, hocu da vidim sekvoje i nacionalne parkove na jezerima...I sve to mozemo da uradimo sa minimum troskova i verovatno cemo uskoro i uraditi.
Da ne zaboravim da pomenem i ovo, bili smo kod zubara.Mene je ukupno 3 sata koja su ukljucivala ciscenje, 1 popravku i snimanje kostalo oko 800 $, Acu ce kostati mnogo vise, srecom u kompaniji mu pokrivaju troskove do 2500 za celu porodicu tako da mi ne placamo nista.Zubari naplacuju vreme u jedinicama vremena od 15 minuta i cene tih jedinica se krecu od 45 do 100$ zavisno od rada i zubara. Dobra stvar je sto kod zubara kod kog smo otisli radi i zena koja pazi na decu pa sam mogla da ostavim Aleksu sa njom, prvi put da nije jadan dezurao sa mnom na svim pregledima i po lekarima.Dakle popravite zube ili ce vas skupo kostati ako firma to ne pokriva.
Definitivno se isplati biti zubar, lekar ili informaticar ako si dobar u svom poslu.Za coveka cija je satnica 150 do 200 dolara ne sumnjam da moze divno da zivi u Torontu.
A da su neki delovi grada prelepi za zivot, to je cinjenica ili u nasem slucaju samo san :)
Neko me je pitao da uporedim Kanadu i Nemacku, moji baba i deda su ziveli tamo 20 godina i ja dobro govorim nemacki imam i tetku tamo.Znam otprilike kakav je zivot ali ne znam kako je raditi u Nemackoj.Oduvek sam sanjala da zivimo tamo, jedan od razloga je sto je sve lepo i sredjeno, plate su fine a Evropa je blizu, medjutim ove godine sam promenila misljenje. Kanada mi je ipak u svakom pogledu lepsa i bolja, Kanadjani su otvoreniji od nemaca jer su non stop izlozeni navali multi kulti zajednica kako to ovde pogrdno zovu, nisu sitnicavi mada ima izuzetaka.Sto se tice pravila i posla opusteniji su. Cene hrane u Nemackoj su malo jeftinije ili u istom rangu sa ovima ovde sve zavisi sta kupujete i gde, nekretnine mozete da uporedite i sami, plate su u Kanadi u nekim poljima sestostruko ili desetostruko vece nego u Srbiji mada ni u Nemackoj nisu za potcenjivanje, opet zavisi od vrste posla i toga koliko je za nekog ko nije odande lako naci pristojan posao.Vecina Nemackih firmi i nemaca je pomalo ksenofobicna zbog navale radne snage iz novih clanica EU, svi se boje otimanja poslova od strane stranaca koji ce raditi vise za manje para, ni Kanada nije izuzetak samo ovde mi se nekako cini da to ne dolazi toliko do izrazaja jer i emigrantima posle nekog vremena porastu prohtevi i vise se ne potcenjuju kad shvate da ne moraju.
Kanada ili bar dobar deo ako ne racunam Kvebek, je pomalo konzervativna i puritanska.POred toliko religija, crkvi i dogmi sve je po protokolu da se neko slucajno ne bi uvredio...nisam videla striptiz barove, opscene reklame, prodavnice za odrasle,kockarnice, niti prostituciju, ne kazem da sve to ne postoji negde u ciberspejsu samo se ne da videti nigde u gradu.Toliko su obazrivi da i cigarete prodaju u sivim neobelezenim kioscima koji izgledaju kao da u njima nema niceg osim praznih braonkastih kutija na kojima ne pise ni cena ni marka, dok moja sestra nije dosla nisam ni bila svesna toga a posle mi je bilo smesno, osecas se kao da kupujes drogu ili nesto zabranjeno, nedaj boze...Nemacka sa druge strane ima svingere, legalnu prostituciju, nudizam na plazama (u Kanadi ce vas kazniti ako pustite dete bez pelene na plazu a kamoli da se neko skine) malo slobodnije oblacenje na ulicama i parade ponosa i generalni stav da ako neces da govoris nemacki i zivis kao Nemci mozes da ides kuci ako ti se ne dopada, stav koji u nekoj meri podrzavam ali ga Kanada ne smatra ispravnim, za razliku od USA i Australije.
Ovde je integracija na dobrovoljnoj i finansijskoj osnovi, ljudi su u stanju da provedu 50 godina zivota a da ne moraju da kazu rec engleskog, postoji gomila drzavnih i verskih sluzbi koja se brine o dobrobiti manjina i ocuvanju njihove kulture i jezika...E sad ako vam je san da zivite kao Kanadjani a ne kao Srbi ili Nigerijci onda cete nauciti jezik da bi nasli bolji posao i nauciti kako da ga radite i kanadsku radnu kulturu i navike i obicaje, ne zato sto vas neko tera da se integrisete, nego zato da bi vama bilo lakse i bolje i vise se isplatilo.A sluzbe ce se potruditi da vam pomognu u tome.
Moje misljenje je da ako smo vec odabrali ovu zemlju za svoj novi dom onda treba da se prilagodimo ljudima koji tu vec zive i da prihvatimo njihovu kulturu, jezik i nacin zivota u onoj meri da se to ne kosi sa nekim nasim moralnim stavovima, nesto u cemu vecina naroda tokom istorije nije bila uspesna ukljucujuci nas.I ovde vecina ne razmislja tako, ali to je tudja odluka i treba je postovati, ako hoce da idu zamotane od glave do pete nek idu nije moja stvar, ako hoce da im roditelji sklapaju brakove i biraju partnere opet njihova kultura, isto kao i istopolni brakovi i sve ostalo, jednostavno ako je vec tu i nista se nece promeniti lakse je to prihvatiti i preci preko toga nego praviti problem gde ga nema.
Evergreen brick works
Kad setam sa klincem uvek razmisljam o tome sta bih mogla da spomenem ovde, bude tu zanimljivih stvari i interesantnih sitnica ali kad se dan zavrsi bebac legne mi odvojimo koji minut za nas...zaboravim sta sam htela da kazem i ne napisem nista. Razmisljam o tome sta cu i kud cu sutra i dan za danom prolazi u setnji i obavezama oko deteta i kuce.
Slavili smo rodjendane, pravili smo rostilje i kafenisanja, neko se selio neko se seli, neko dolazi odande...uvek se nesto desava.Sprema se jos jedan rodjendan, Kanada puni 144 godine u julu a i Aca ce slaviti svoj odmah posle nje :) Razmisljamo koji bismo jos deo Toronta mogli da vidimo dok je lepo vreme jer smo uvideli da nam je jedina sansa da ostvarimo svoj san da ga napustimo.
Pored nas na Don Millsu ima jedan deo izmedju nekoliko parkova koji je raj za zivot, kuce tamo kostaju od 800.000 do 17 miliona, te "najjeftinije" su bungalovi koji u Kitcheneru kostaju od 250 do 300.000. Svi sanjaju da imaju svoj krov nad glavom, godisnja kirija za ovaj stan je 15-16.000, za pet sest godina kirije neko ce staviti lepu sumu u dzep a mi necemo imati nista.Ne verujem da cemo ikada moci nesto da kupimo igde u okolini, cak su i stanovi preskupi za nas.Mogli bismo da se zaduzimo do grla i radimo nekoliko poslova ali to nije zivot koji zelimo, niti mislim da je ovaj grad vredan toga. Svi malo veci gradovi u Kanadi su slicni, imaju kuce, ulice, skole i parkove, imaju kulturne ljude i neke poslove za te ljude...samo je razlika u ceni nekretnina vrlo vidljiva.
Koga zanima moze da koristi ovaj sajt da uporedi cene www.mls.ca
Lepa vest je da je konacno stiglo leto i proradile su prskalice i fontane za klince, mi koristimo svaku priliku da odemo do Science centra gde ih ima nekoliko ili do Don Millsa.
Danas smo posetili Evergreen Brick works na par kilometara od nas a na 10tak minuta od centra Toronta.Krenuli smo na Riverdale farmu ali smo omasili skretanje i zavrsili u Evergreenu na pijaci meda i organske hrane...Ono sto me je odusevilo je pokretacka volja ljudi koji odrzavaju ovaj projekat.Evergreen ciglana je stara ciglana od cijih cigala je podignuta vecina zgrada u Torontu, zatvorena krajem 80tih i 2001 ozivljena kao projekat volontera koji zele da se bave bastovanstvom u gradu, na lokaciji su pijaca organske hrane, galerija, prodavnice sapuna i rucnih radova kao i organskih dzemova i hrane, joga studio, ucionice i rasadnik.
Jezero ciglane je pretvoreno u baru sa lokvanjima i setalistem i stazama za biciklove i setnju.Prirodno je staniste retke kornjace i ptica i sve to na 10 minuta kolima od centra Toronta.Projekat se samofinansira prodajom organske hrane i endemskih biljaka i fizickim radom dobrovoljaca...sto samo dokazuje njihovo geslo gde ima volje ima i nacina.
U nasoj ulici zivi preko 5000 ljudi u nekoliko zgrada, celo manje selo stane u 3 zgrade kao sto je nasa i ljudima nedostaje basta i mesto da posade svoj paradajz, cvece ili povrce, zato sve sto im grad prepusti uzimaju i pretvaraju u ono sto im treba i sto im se dopada, u setalista,parkove i baste za sve.Grad ih podrzava i pomaze im koliko moze.Razlika je to ovde ljudi imaju volje da menjaju stvari na bolje, tamo su nas ubedili da nema svrhe i niko se vise ne trudi...
Posle pocetnih peripetija u prosloj godini nas zivot se polako ustalio, sad smo u limbu, nismo vise ni novodosli niti smo Kanadjani, negde smo izmedju u nekom svom svetu i tempu.Zivot je klasika, preko nedelje se radi, vikendom se obilaze razna mesta, plata tu i tamo malo poraste i vreme prolazi.Skoro da nismo navikli na takav mir i izvesnost.
Jos jedna stvar me danas odusevila. Bile su dve zene koje rade u zdravstvu, donele su nam pamflete i molile nas da ne glasamo za konzervativnu partiju nego za bilo koju drugu, iako nemamo pravo da glasamo hteli smo da znamo o cemu se radi.Objasnile su nam da one i njihove kolege idu od vrata do vrata i mole ljude da ih podrze u borbi za bolje zdravstvo u Kanadi, sadasnja vlast im je duplirala broj pacijenata po osobi i radnu normu i one smatraju da nece moci da pruze pacijentima ono sto zasluzuju i pravu negu ako svaka od njih mora da brine o 50 pacijanata umesto o dosadasnjih 30 po osobi, smatraju da ih elita tj menagment u bolnicama izrabljuje i za iste pare zaradjuje na njihovom dodatnom radu milione jer su gramzivi,imale su niz primera i cinjenica ali nisam bas sve zapamtila.Ono o cemu sam razmisljala je na koji nacin se ove zene bore za svoja prava, i ja prva da mogu bi im pomogla jer znam kako je cekati kod lekara sa malim detetom, znam da su svi bili maksimalno fini i ljubazni ali da nijedan covek ne moze fizicki vise da postigne nego sto moze.
Pare ovde nisu toliki problem, uvek mozes da zaradis vise ako vise radis, pitanje je koliko fizicki i psihicki mozes vise da radis.Aca ponekad radi i po 16 sati dnevno, 12 na poslu i jos kod kuce, radio bi isto toliko i za mnogo vise para samo pitanje je koliko dugo to moze da se izdrzi.Ne kazem, njegova struka je specificna, imas domaci zadatak i rok da ga zavrsis, obicno 48 sati i svakog dana dobijas nove zadatke, na tebi je da ih zavrsis kako znas i umes u tom roku i ako ne mozes naci ce nekog ko moze.Nije tako u svim firmama ni u svim strukama ali ima gde jeste i ljudi moraju da se odluce izmedju porodice ili karijere, izmedju kirije ili svoje nekretnine...to su zaista odluke koje menjaju zivot i sve se svodi na kolicinu novca koja vam je dovoljna da biste ziveli onako kako zelite.
Moja sestra je prokomentarisala kako ovde ima milion lepih stvari koje bi sve zelela da kupi i ponese, stvarno je tako, ponekad mi se cini da ovde moram vise da se odricem lepih stvari nego u srbiji, tamo za vecinu nikada nisam ni imala potrebe a ni para, ovde mi je vecina dostupna ali znam da ne smem da ih kupujem jer nema svrhe.Pre neki dan mi je masina izgrickala stolnjak, jedini koji sam kupila i to za par dolara, i dok sam ga onako jadnog savijala rekla sam Aci kroz smeh, znacu da smo bogati kad budem imala skup i lep stolnjak.Tamo sam imala mamine stare jer su bili dobri za nas i cinjenicu da smo imali brljavu bebu, ovde je slicna stvar samo sad za svaku lepu stvar koju vidim pomislim- kupicu je kad budem mogla da je stavim u svoj dom.Koliko puta setamo prodavnicama kao sto je Home Sense ili Ikea i sanjarimo o tome sta bi nam se oboma dopalo, odusevljavamo se sitnicama i govorimo jedno drugom da cemo to uneti u nas dom jednog dana...Kao sto sam vec rekla, postoji samo ta jedna sitnica, necemo moci da ostvarimo taj san u Torontu.
Iako ovde ima poslova i kuca i stanova, iz istog razloga zasto tamo nikada nismo kupili stan necemo ni ovde, vezati se na 40 godina i robovati banci za polu milionsku kucu koja sa kamatom kosta skoro 800 hiljada je nama nezamislivo. Bankari zaista ne treba nista da rade osim da odrzavaju cene visokima i da vezuju ljude u dugove i kamate, zamisli sedis a ljudi ti godinama donose novac svakog meseca za koji crnce i po 2 posla i zavrcu zimi grejanje, samo zato sto su hteli malo vise nego sto im pripada.Drugi apsurd je placanje kirije koja nam je sada 15.000 godisnje, a znam ljude koji je placaju vec 30 godina pa izracunajte sami...koliko su para dali nekom drugom a mogli su otplatiti nesto svoje.
Cinjenica je da ne mora da bude tako i da smo mi ti koji to mozemo da promenimo.
Sreca je sto nismo odmah dosli ovde, obisli smo vise gradova i selili se pa smo videli da je u Kanadi svuda lepo za zivot samo nije svuda podjednako skupo.Svaki grad ima parkove, trzne, skole i ostalo sto ti treba za zivot, i vecina gradova je lepo sredjena.Ljudi se non stop sele za poslom, iako je pomalo cimanje meni je ponekad smesno, kazem Aci to je kao da svake godine letujes na drugom mestu a imas extra smestaj i provod u svojoj reziji, i uopste ne sanjam o Kubi pored ovolike predivne Kanade, ima toliko stvari koje jos zelim da vidim. Razmisljali smo o odlasku u Winipeg kod prijatelja, u Banff, hocu da vidim sekvoje i nacionalne parkove na jezerima...I sve to mozemo da uradimo sa minimum troskova i verovatno cemo uskoro i uraditi.
Da ne zaboravim da pomenem i ovo, bili smo kod zubara.Mene je ukupno 3 sata koja su ukljucivala ciscenje, 1 popravku i snimanje kostalo oko 800 $, Acu ce kostati mnogo vise, srecom u kompaniji mu pokrivaju troskove do 2500 za celu porodicu tako da mi ne placamo nista.Zubari naplacuju vreme u jedinicama vremena od 15 minuta i cene tih jedinica se krecu od 45 do 100$ zavisno od rada i zubara. Dobra stvar je sto kod zubara kod kog smo otisli radi i zena koja pazi na decu pa sam mogla da ostavim Aleksu sa njom, prvi put da nije jadan dezurao sa mnom na svim pregledima i po lekarima.Dakle popravite zube ili ce vas skupo kostati ako firma to ne pokriva.
Definitivno se isplati biti zubar, lekar ili informaticar ako si dobar u svom poslu.Za coveka cija je satnica 150 do 200 dolara ne sumnjam da moze divno da zivi u Torontu.
A da su neki delovi grada prelepi za zivot, to je cinjenica ili u nasem slucaju samo san :)
Neko me je pitao da uporedim Kanadu i Nemacku, moji baba i deda su ziveli tamo 20 godina i ja dobro govorim nemacki imam i tetku tamo.Znam otprilike kakav je zivot ali ne znam kako je raditi u Nemackoj.Oduvek sam sanjala da zivimo tamo, jedan od razloga je sto je sve lepo i sredjeno, plate su fine a Evropa je blizu, medjutim ove godine sam promenila misljenje. Kanada mi je ipak u svakom pogledu lepsa i bolja, Kanadjani su otvoreniji od nemaca jer su non stop izlozeni navali multi kulti zajednica kako to ovde pogrdno zovu, nisu sitnicavi mada ima izuzetaka.Sto se tice pravila i posla opusteniji su. Cene hrane u Nemackoj su malo jeftinije ili u istom rangu sa ovima ovde sve zavisi sta kupujete i gde, nekretnine mozete da uporedite i sami, plate su u Kanadi u nekim poljima sestostruko ili desetostruko vece nego u Srbiji mada ni u Nemackoj nisu za potcenjivanje, opet zavisi od vrste posla i toga koliko je za nekog ko nije odande lako naci pristojan posao.Vecina Nemackih firmi i nemaca je pomalo ksenofobicna zbog navale radne snage iz novih clanica EU, svi se boje otimanja poslova od strane stranaca koji ce raditi vise za manje para, ni Kanada nije izuzetak samo ovde mi se nekako cini da to ne dolazi toliko do izrazaja jer i emigrantima posle nekog vremena porastu prohtevi i vise se ne potcenjuju kad shvate da ne moraju.
Kanada ili bar dobar deo ako ne racunam Kvebek, je pomalo konzervativna i puritanska.POred toliko religija, crkvi i dogmi sve je po protokolu da se neko slucajno ne bi uvredio...nisam videla striptiz barove, opscene reklame, prodavnice za odrasle,kockarnice, niti prostituciju, ne kazem da sve to ne postoji negde u ciberspejsu samo se ne da videti nigde u gradu.Toliko su obazrivi da i cigarete prodaju u sivim neobelezenim kioscima koji izgledaju kao da u njima nema niceg osim praznih braonkastih kutija na kojima ne pise ni cena ni marka, dok moja sestra nije dosla nisam ni bila svesna toga a posle mi je bilo smesno, osecas se kao da kupujes drogu ili nesto zabranjeno, nedaj boze...Nemacka sa druge strane ima svingere, legalnu prostituciju, nudizam na plazama (u Kanadi ce vas kazniti ako pustite dete bez pelene na plazu a kamoli da se neko skine) malo slobodnije oblacenje na ulicama i parade ponosa i generalni stav da ako neces da govoris nemacki i zivis kao Nemci mozes da ides kuci ako ti se ne dopada, stav koji u nekoj meri podrzavam ali ga Kanada ne smatra ispravnim, za razliku od USA i Australije.
Ovde je integracija na dobrovoljnoj i finansijskoj osnovi, ljudi su u stanju da provedu 50 godina zivota a da ne moraju da kazu rec engleskog, postoji gomila drzavnih i verskih sluzbi koja se brine o dobrobiti manjina i ocuvanju njihove kulture i jezika...E sad ako vam je san da zivite kao Kanadjani a ne kao Srbi ili Nigerijci onda cete nauciti jezik da bi nasli bolji posao i nauciti kako da ga radite i kanadsku radnu kulturu i navike i obicaje, ne zato sto vas neko tera da se integrisete, nego zato da bi vama bilo lakse i bolje i vise se isplatilo.A sluzbe ce se potruditi da vam pomognu u tome.
Moje misljenje je da ako smo vec odabrali ovu zemlju za svoj novi dom onda treba da se prilagodimo ljudima koji tu vec zive i da prihvatimo njihovu kulturu, jezik i nacin zivota u onoj meri da se to ne kosi sa nekim nasim moralnim stavovima, nesto u cemu vecina naroda tokom istorije nije bila uspesna ukljucujuci nas.I ovde vecina ne razmislja tako, ali to je tudja odluka i treba je postovati, ako hoce da idu zamotane od glave do pete nek idu nije moja stvar, ako hoce da im roditelji sklapaju brakove i biraju partnere opet njihova kultura, isto kao i istopolni brakovi i sve ostalo, jednostavno ako je vec tu i nista se nece promeniti lakse je to prihvatiti i preci preko toga nego praviti problem gde ga nema.
Evergreen brick works
Wednesday, June 1, 2011
Podsetnik
Prvi put posle godinu dana iskoristili smo posetu moje sestre da se ponasamo kao turisti, ono sto sam videla me je razoruzalo, ovo je zaista prelepa zemlja.Sam taj osecaj kada se hiljade litara vode spusta u dubinu i podize sitnu finu paru kroz koju hodas po vrelom danu, povorke ljudi sa osmehom i fotoaparatima jednako odusevljeni prizorom, stvarno bi mi bilo zao da to nisam videla u zivotu...Sam grad je po meni malo nakaradan, podredjen turistima i kicu, prodavnice hrane i suvenira dominiraju ulicama kao na moru, ima bioskopa, igraonica za decu i odrasle, kasina, izgleda kao losa kopija las vegasa, ne lici ni na jedan grad koji sam dosad videla.Preko reke se vide americki gradovi u daljini, deluju impozantno izvirujuci iz sume zelenila.
Posetili smo botanicku bastu sa prelepim parkom i leptirarijumom koji na moju zalost nije bio otvoren jer radi do 4 popodne, i otisli u najsladje mestasce na svetu koje zivi iskljucivo od turista i B&B smestaja i okruzeno je vinogradima i vinarijama Niagara on the Lake,
http://www.google.ca/search?q=niagara+on+the+lake&oe=utf-8&rls=org.mozilla:en-US:official&client=firefox-a&um=1&ie=UTF-8&tbm=isch&source=og&sa=N&hl=en&tab=wi&biw=1272&bih=609
Kao da ste zalutali u proslost, ulicama se voze fijakeri i oldtajmeri, kuce su sacuvane onakve kakvim su ih podigli, butici u glavnoj ulici nude originalne poslastice, rucne radove i antikvitetne stvari, zao mi je sto smo stigli uvece tako da nisam slikala nijednu fotku...ali nadam se da cemo svratiti ponovo :)
U Torontu se uvek nesto desava tako da nismo stigli svuda, obisli smo veci deo centra i gomilu trznih na zahtev moje sestre koja je jurila samo jos jedan (ko zna koji po redu) par cipela, i pronasla ih poslednji dan na snizenju u Guess-u za 50$ sto je za cene zenske obuce ovde prilicno povoljno (inace se pocinje sa 30 za obicne na snizenju do 250 za dizajnerske regularno).Ona i Aca su kupili patike na snizenju adidas i nike za 30$ po paru, ja nazalost nisam bila tako skromna.
Ja sam se vec toliko navikla na ovo ovde da su mi njeni komentari bili smesni i zanimljivi, prvi put kada je usla u sareni lift pun raznobojnog komsiluka i nije znala gde da gleda a da ne bulji, kada je uletela u hodniku u oblak karija, kada je konacno skontala da su ovde svaki dan negde neka snizenja i da ne mora sve da kupi prvog dana i da naravno moze bez pardona da vrati sve sto je kupila...bilo bi suvise toga a ja ne mogu ni svega da se setim da napisem ali ono sto je rekla mami kada se vratila sazelo je sve u jednu recenicu..."da te nisam videla vise da places jer su otisli, tamo je predivno i zive bolje nego ikad, to je najbolja odluka koju su doneli u zivotu, treba da places sto i ja nisam s njima tamo a ne ovde u ovom *****...."
I u pravu je, kada pogledam vesti koje kace na fejs place mi se, gde ce im dusa sta rade tom narodu i toj deci...zapravo sam i zaplakala ali od gorcine i srece kada sam videla onu decu ovce i popove cobane svog stada na demonstracijama u Beogradu, po ko zna koji put, zaplakala sam jer sam sada sigurna da moje dete nikada, nikada nece biti jedno od tih, a nece mu nikada neki od tih nesretnika lupati glavu o plocnik jer misli drugacije i svojom glavom. Politicari su zakljucili da je to nevazna sitnica i deo lokalnog folklora, tako je bilo citavog mog zivota .Moja sestra gleda Sojica koji me izricito nervira, i pitam je kako mozes to da gledas kad to tamo rade svaki dan uzivo, ona kaze bar mozemo da smejemo svojoj muci...njen dolazak me malo prodrmao, koliko mi je prijao toliko mi je bilo strasno da se i u mislima vracam tamo, na aerodromu smo se skamenili i Aca i ja smo osetili da ne zelimo ni po koju cenu skoro da sednemo u taj avion...a na bilbordu iznad njenog terminala je ogromnim slovima pisalo GO TO YOUR HAPPY PLACE...i tu je pocela da place.
Ja nisam mogla. Udaris u zivotu o zid tu i tamo, bude teskih dana, meseci ili godina, i male stvari umeju tako da zabole, toliko se toga skupi da mislis da par suza nema smisla jer je citava reka malo za ono sto osecas, a ko zeli da provede zivot placuci, stiznes zube, navuces osmeh i ides dalje. To je druga strana odlaska, zalicete za ljudima koje ste ostavili i koji ce bez vas postati drugaciji kao sto cete se i vi promeniti.I ako ikada pomislite sta bi bilo da sam ostao, samo pogledajte najnovije vesti odande i znacete, ista beda i beznadje i nezivot kao i dosad. Bilo je ljudi koji su otisli nazad, mesec, nekoliko meseci, godinu i skoro svi su se uglavnom vratili u Kanadu dosta brzo.
Sistem koji fukcionise te razmazi dosta brzo, ljudi nauce da se bune u redu za Mekdonalds ako cekaju koji minut duze, a tamo da cute kad voze rodjene u bolnicu i ne mogu da prodju od policije i traktora.S moje tacke gledista ono sto su Kanadjanima problemi su totalne gluposti, s njihove tacke gledista - ja lazem, jer je nemoguce da neko u svetu tako zivi i Evropa je civilizovana :)) bar onaj deo koji su zapamtili sa turistickih brosura...
Posetili smo botanicku bastu sa prelepim parkom i leptirarijumom koji na moju zalost nije bio otvoren jer radi do 4 popodne, i otisli u najsladje mestasce na svetu koje zivi iskljucivo od turista i B&B smestaja i okruzeno je vinogradima i vinarijama Niagara on the Lake,
http://www.google.ca/search?q=niagara+on+the+lake&oe=utf-8&rls=org.mozilla:en-US:official&client=firefox-a&um=1&ie=UTF-8&tbm=isch&source=og&sa=N&hl=en&tab=wi&biw=1272&bih=609
Kao da ste zalutali u proslost, ulicama se voze fijakeri i oldtajmeri, kuce su sacuvane onakve kakvim su ih podigli, butici u glavnoj ulici nude originalne poslastice, rucne radove i antikvitetne stvari, zao mi je sto smo stigli uvece tako da nisam slikala nijednu fotku...ali nadam se da cemo svratiti ponovo :)
U Torontu se uvek nesto desava tako da nismo stigli svuda, obisli smo veci deo centra i gomilu trznih na zahtev moje sestre koja je jurila samo jos jedan (ko zna koji po redu) par cipela, i pronasla ih poslednji dan na snizenju u Guess-u za 50$ sto je za cene zenske obuce ovde prilicno povoljno (inace se pocinje sa 30 za obicne na snizenju do 250 za dizajnerske regularno).Ona i Aca su kupili patike na snizenju adidas i nike za 30$ po paru, ja nazalost nisam bila tako skromna.
Ja sam se vec toliko navikla na ovo ovde da su mi njeni komentari bili smesni i zanimljivi, prvi put kada je usla u sareni lift pun raznobojnog komsiluka i nije znala gde da gleda a da ne bulji, kada je uletela u hodniku u oblak karija, kada je konacno skontala da su ovde svaki dan negde neka snizenja i da ne mora sve da kupi prvog dana i da naravno moze bez pardona da vrati sve sto je kupila...bilo bi suvise toga a ja ne mogu ni svega da se setim da napisem ali ono sto je rekla mami kada se vratila sazelo je sve u jednu recenicu..."da te nisam videla vise da places jer su otisli, tamo je predivno i zive bolje nego ikad, to je najbolja odluka koju su doneli u zivotu, treba da places sto i ja nisam s njima tamo a ne ovde u ovom *****...."
I u pravu je, kada pogledam vesti koje kace na fejs place mi se, gde ce im dusa sta rade tom narodu i toj deci...zapravo sam i zaplakala ali od gorcine i srece kada sam videla onu decu ovce i popove cobane svog stada na demonstracijama u Beogradu, po ko zna koji put, zaplakala sam jer sam sada sigurna da moje dete nikada, nikada nece biti jedno od tih, a nece mu nikada neki od tih nesretnika lupati glavu o plocnik jer misli drugacije i svojom glavom. Politicari su zakljucili da je to nevazna sitnica i deo lokalnog folklora, tako je bilo citavog mog zivota .Moja sestra gleda Sojica koji me izricito nervira, i pitam je kako mozes to da gledas kad to tamo rade svaki dan uzivo, ona kaze bar mozemo da smejemo svojoj muci...njen dolazak me malo prodrmao, koliko mi je prijao toliko mi je bilo strasno da se i u mislima vracam tamo, na aerodromu smo se skamenili i Aca i ja smo osetili da ne zelimo ni po koju cenu skoro da sednemo u taj avion...a na bilbordu iznad njenog terminala je ogromnim slovima pisalo GO TO YOUR HAPPY PLACE...i tu je pocela da place.
Ja nisam mogla. Udaris u zivotu o zid tu i tamo, bude teskih dana, meseci ili godina, i male stvari umeju tako da zabole, toliko se toga skupi da mislis da par suza nema smisla jer je citava reka malo za ono sto osecas, a ko zeli da provede zivot placuci, stiznes zube, navuces osmeh i ides dalje. To je druga strana odlaska, zalicete za ljudima koje ste ostavili i koji ce bez vas postati drugaciji kao sto cete se i vi promeniti.I ako ikada pomislite sta bi bilo da sam ostao, samo pogledajte najnovije vesti odande i znacete, ista beda i beznadje i nezivot kao i dosad. Bilo je ljudi koji su otisli nazad, mesec, nekoliko meseci, godinu i skoro svi su se uglavnom vratili u Kanadu dosta brzo.
Sistem koji fukcionise te razmazi dosta brzo, ljudi nauce da se bune u redu za Mekdonalds ako cekaju koji minut duze, a tamo da cute kad voze rodjene u bolnicu i ne mogu da prodju od policije i traktora.S moje tacke gledista ono sto su Kanadjanima problemi su totalne gluposti, s njihove tacke gledista - ja lazem, jer je nemoguce da neko u svetu tako zivi i Evropa je civilizovana :)) bar onaj deo koji su zapamtili sa turistickih brosura...
Subscribe to:
Posts (Atom)