U principu ne volim da postujem kada upadnem u tu fazu razmisljanja o negativnim stvarima koje me okruzuju, cini mi se da mi se svet pretvori u crno beli film, ili jos gore sve deluje sivo i neugledno. Cekam da se spere gorcina utisaka iz ovog jadnog grada i trudim se da upoznam njegove lepse strane, bar se trudim da ih pronadjem...Jesen je uveliko tu i noci su oko 10tak stepeni, lisce opada a kise liju svaki drugi dan, zbog blesavih oscilacija temperatura u rasponu od 3 nocu do 27 danju, svi smo navukli neku smrljavicu i odbolovali jedno nedelju dana. Poslednjih nedelju dana se temperatura i pored pljuskova ustalila izmedju 16 i 23 tako da je prijatno. Najavili su toplu jesen, i pocelo je branje jabuka i bundeva po farmama i jesenji festivali, prosli vikend smo uzivali na obliznjoj farmi koja ima 18 vrsta jabuka, igraliste za decu i voznju improvizovanim vozom napravljenim od traktora, a da ne spominjem fantasticne kolace i domace proizvode od jabuka, bundeva, javorovog sirupa i meda u mini kaficu sa prodavnicom.Zaboravila sam kako izgleda ubrati svezu jabuku sa sunca i zagristi je, onako socnu,neprelivenu voskom sa mirisom magacina i hladnjaca kao one koje jedemo poslednjih godina iz prodavnica...
Bundeve su sasvim druga prica, ukus im je potpuno neutralan u odnosu na one domace tamno narandzaste na koje sam navikla, ove su bledo zute unutra i nikada ne biste pogodili razliku izmedju njih ili npr jabuka ili rabarbare, ukus im je takav da mogu da se koriste kao podloga za sokove i dzemove i kolace a da ni ne znate sta jedete.Nisu lose ali nisu onakve kakve smo dosad trpali u kolace, mada koliko ja "volim" kolace od bundeve to i nije toliko bitno.
U nedelju sam imala cast da vidim UWO, koji zaista izgleda apsolutno fantasticno. Univerzitetski kompleks sa smestajem za studente koji izgleda bolje od luksuznih hotela i sa sopstvenim prodavnicama i bioskopima i citavim malim samodovoljnim gradom, iz kog ako ne zele, prakticno ne moraju da izadju.U severnom delu grada koji je skup tipskih kuca i ogradjenih predgradja za ogromnim trznim centrom, ta slika uveliko podseca na neke normalnije gradove u okolini, centar i stari jug oko njega su rasulo...ali zato Masonville i bogati sever ne moraju tuda ni da prolaze :)
Pa dobro, ima slicnih situacija i u Torontu, u gotovo svim preraslim gradovima pojavi se neka tacka gde agenti odluce da malo napucaju cene i naprave mesto za odabrane, to ne mora da znaci da su kuce ista lepse ili vece ili novije niti da je okolina nesto posebno bolja, to samo znaci da cete imati pazljivo odabrane susede i cistije skole (a pritom ne mislim na higijenu).
Isla sam malo busom po gradu i tu i tamo sam iz dokolice razgovara sa ljudima, moje prvo pitanje gde je najbolje ziveti u Londonu? Vecina odgovora je bila u severnom delu, oni sa kojima sam pricala uglavnom su rodjeni ovde ili u okolnim selima i nikada nisu ziveli nigde osim ovde, tako da i ne mogu da uporede iskustva.
Londonska bolnica je stvarno najveca koju sam dosad videla, a ima jos 2 pored nje i treca je upravo u izgradnji sa planom da donese hiljade novih poslova za zdravstvo, s druge strane u novinama koje nam svake nedelje stizu vecina clanaka je sumorna, pored popisa dobrotvornih akcija i drugih aktivnosti uglavnom se nalaze clanci o tome kako se ljudi batrgaju u londonskoj ekonomiji, jedan stoji u centru sa kartonom na kom pise -Ne treba mi vasa milostinja treba mi posao- uzmite rezime, i deli rezimee prolaznicima koji zastanu...nadajuci se da ce ovom inicijativom sakupiti za sledecu kiriju, drugi koji drzi lokal u centru svako jutro zatice kamere koje je postavio oko lokala demolirane jer se u ulicici iza diluje droga...to bi bila klasicna slika nekog od ne tako finih delova Beograda, ali taj deja vu raspadanja koji stalno vidjam u okolini centra i koji sam gledala tamo me potpuno izludjuje.
Posle par sati provedenih u emigrantskom centru sa ostalim sapatnicima shvatila sam da nemam razloga da ocajavam, pola ljudi tamo se borilo da napise nekoliko recenica na engleskom, jedan kinez koji je ovde vec 5 godina i jos ne govori engleski cak ni prosecno pricao mi je kako je dosad ziveo radeci po kuhinjama, kako ga je zena ostavila i sa cerkicom otisla za Vankuver i kako bi sad zeleo da se vrati u skolu samo mora da dobije prelaznu ocenu na CLB (svoju procenu mozete uraditi ovde http://www.language.ca/display_page.asp?page_id=937)...i rekao mi je da ne donosim prerano zakljucke o Londonu, jer je njemu posle Toronta u kom je ranije bio ovde ipak bolje.
Devojka koja je poreklom iz Palestine i radi u centru kao savetnik mi je na pitanje zasto je London pun beskucnika odgovorila da svi u Torontu rade da bi ostali u Torontu jer je stanarina skupa i zivot skup, ako padnes na socijalu moras da se odselis u jeftiniji grad gde od tih para mozes da zivis jer u onolikom gradu bas i ne mozes, po toj nekoj logici ko dodje do te socijale i socijalnog smestaja skonta da bas i ne mora da zapne da se vrati na posao ako ima hranu i krov nad glavom...rekla mi je jos i da London ima dobar socijalni program i da je jeftin sto se tice hrane i stanarina (istina) i zbog toga pored ekonomskih problema ima i priliv ljudi sa strane, ljudi koji ovde nece moci da nadju posao ili im to nije cilj.Po zadnjem popisu 2000 beskucnika luta centrom, a period cekanja na socijalni smestaj je do 9 godina.Ne sumnjam da neki od njih nemaju izbora nego da zive tako kako zive, posle one slike u novinama gde covek moli da ga neko zaposli na sred ulice, posle par nedelja turobnih vesti i prica iz novina, posle jutarnjih redova ispred metadonske klinike....
A Londonasi ce vam svi odgovoriti isto, zivot u Londonu je lep a ako ti se ne svidja centar ne moras nikad da ides u njega...
I lepo zatvore oci na bitku sa cemerom koju njihov grad ocajnicki vodi i gubi.
Stvarno me najjezivije podseca na ... vec vidjeno
I eto, opet sam otisla u sivilo a nisam htela, zao mi je.
Ako je za utehu moj mali centar svemira to ne dotice, on je danas skakao po baricama i pevao na kisi i usao unutra sav blatnjav sa sakama punim peska, i svi smo se smejali kako odusevljen kisom moze da bude jedan bebac kog je uhvatio poslednji letnji pljusak u igri.
Monday, September 26, 2011
Saturday, September 10, 2011
U zakljucku... treba biti fin i kad se ubijas :(
Da li je London stvarno tako grozan za zivot? Ne znam, napisacu ono sto sam do sada saznala pa procenite sami...
London ima jako mali procenat emigranata, sto je razumljivo jer je prilicno udaljen od Toronta i ovde dolaze uglavnom samo oni koji imaju rodbinu tu. Mislim da se u samom gradu taj procenat krece od 15 do 30 % pridoslica, a u okrugu koji obuhvata sela je broj zanemarljiv na 1500 stanovnika svega 10 su emigranti.Vecina poslova u gradu dolazila je od nekoliko velikih auto firmi od kojih je sada vecina zatvorena posle sloma auto industrije u USA, npr ford i linkoln imaju svoju ogromnu firmu ovde ali mislim da je pola kompleksa zatvoreno i iseljeno.Drugi deo poslova je u birokratiji i velikoj bolnici, sve ostalo se svodi na usluzne delatnosti koje nisu u nekom procvatu.
Druge nedelje posto smo se doselili neko je pokusao da nam obije kucu, sedeli smo uvece i gledali film kada smo culi da neko otvara kapiju, Aca je izasao napolje i naleteo na nekog lika koji je navodno trazio svog psa u nasem dvoristu, u 2 ujutru, kada ga je pitao koje je rase pas ovaj nije znao da mu kaze, mucao je nepovezano i delovao kao da mu nesto fali, na kraju se odgegao do komsiijskih dvorista. Trebalo je da zovemo policiju odmah ali zbog neceg nismo...sutradan smo rekli menadzmentu sta se desilo i oni su se bog zna kako cudili, kao to se nikad nije desilo...ali cim sam pricala sa komsijama shvatila sam da debelo lazu, svi u komsiluku su imali probleme sa kradjama i obijanjem, vecina ima senzorne alarme u dvoristima, i rekli su mi da u stanu u prizemlju koji je 10m od nas zive dileri droge i da se musterije redovno skupljeju okolo, na moju zalost to je ispalo istina.Ne samo da svako malo staju kola ispred terase stana i likovi prilaze terasi rukuju sa sa "klincem" unutra i odlaze nego tu dolaze istetovirane devojcice od 17 godina sa malom bebom, ofarbane u crveno i aljkavo obucene koje vidjam okolo da puse dzoint pred detetom...svakih par dana dolazi policija. Taj deo slike lici mi na neku pesmu od Eminema, koji je verovatno idol ovim klincima jer se tako i oblace, u odecu 2 broja vecu sa kajlama i tetovazama i kacketima. U Americi se ta deca zovu white trash.
To je samo jedan stan u celoj zgradi i jedna ekipica u komsiluku ali eto dovoljno da se ostali osecaju neugodno jer nikad ne znaju da li ce im neko obiti kola i ili dom za neku sitninu ili fix...
London nije jedino mesto koje ima problem sa drogom, toga ima svuda, pocevsi od toga da su mi i tamo druge komsije ranije bili romi koji su dilovali travu i krali stvari...nekako mi se celo to iskustvo sa njima pretvorilo u anegdote, jednom su nekom maznuli konja pa kad je murija dosla po konja pustili su ga da seta ulicom i tvrdili da je sam dosao i da nemaju pojma ciji je...drugi put su komsije kupile deci malog belog zeca za ljubimca i zec je zavrsio u paprikasu kad se provukao ispod komsijske ograde...jedno jutro kada smo isli na posao u 6 videli smo ih kako dovoze pun kamion lubenica koje su negde nabrali preko noci...mislim da je vrhunac svega bio kada je stari cigan umro i kada su molili moju komsinicu (koja ima divnu kucu, troje dece i svoj biznis) da kod nje u zamrzivacu hlade vodu u dvolitrama, posto je leti bio pakao a njihova sahrana je ko i svadba sa 100 gostiju i nisu imali zamrzivac, komsinica se smilovala, sve dok posle neke 6te ture za par sati nije pitala sta ce im toliko vode za pice...a oni joj objasnili da nije za pice vec da to stavljaju ispod pokojnika da ga "hlade" da se ne usmrdi...sirota zena je pobacala sve iz zamrzivaca :)) kasnije.To je ziva istina, posle smo je zezali da su lepo mogli celog pokojnika da spakuju u zamrzivac da se ne muce sa silnim flasama hehehe, jednom su pozajmili testeru od nas i kad je Aca isao da je trazi nazad lepo su ga pitali koje je boje testera (bila je crvena) i rekli mu da oni imaju samo neku zutu (sa koje je jos kapljala zuta farba) i da to onda nije ta...u druge dve ulice od nas bilo je jos dva poznata dilera, sa kojima smo maltene odrasli i koje smo znali od detinjstva , ali su eto odlucili da zarade na brzinu i krenuli tim putem. Hocu da kazem da ako se osvrnete znate bar jednu osobu koja ima problem sa drogom ili alkoholom i bar jednu kod koje moze ista da se nabavi...tako je svuda, tako je i u Torontu, tako je i u Londonu.
Ono sto cini da taj problem bas bode oci je po meni nelogicna ideja da se skloniste za beskucnike, prihvatni centar, javna kuhinja i metadonska klinika stave u sam centar grada, ako neko uspe da bez trzanja predje 200m te dandas ulice gde je sve to smesteno svaka mu cast, tamo moze da se snimi divan horor spot u kom su akteri ljudi koji se nisu prali mesecima i ludaci koji se cesu i trzaju a izgledaju kao kosturi, zamisljeni likovi koji pricaju sami sa sobom, majke sa malom decom koje imaju tamne krugove oko ociju i providnu kozu i koje izgledaju kao da su im sve ladje potonule...onaj ko je to dozvolio ocigledno ne voli svoj grad. Ima restorana i kafica sa basticama u nekom pro evropskom stilu ali prosto je nelagodno sesti tamo i gledati sve te ljude koji sede na plocnicima izgubljeni i jezivi.
Problem je sto njima izgleda ne moze da se pomogne, iz prica sa savetnicima smo culi da jednostavno kada pokusaju da ih smeste negde oni naprave neverovatan krtog, ako pokusaju da im nadju posao oni ne zele da rade, vecina njih socijalu trosi na alkohol i drugo...jednostavno su nesnadjeni i neko ih je sve lepo strpao u centar grada da bi im "resursi" (klinika, kuhinja, good will centar koji im deli odecu i stvari, i skloniste)bili blizu. Na moju nesrecu centar za emigrante gde moram da odem s vremena na vreme za prevode i neke testove je na istom mestu, mala neugledna zgrada sa par kancelarija, da sam posto smo dosli u Kanadu usetala tu umesto u ogroman sredjen YMCA u Kiceneru, pored skole i parka, i da sam videla takvu Kanadu i takav docek emigrantima...pa recimo da bi bila u zescem bedaku, i pitala se gde sam ja to dosla da podizem svoje dete.
London i njegovi problemi sa nestasicom novca i poslova, i ovo gore, su jedan od prvih ekstrema na koje sam naletela ovde dosad. Toronto ima svoj Jane i Finch i jedan deo queen streeta, svi to znaju, ali tamo ima mnogo vise para i vise policije. Ovde ispred skola i crkava stoje znaci da se zgrada prodaje a pola biblioteka je zatvoreno...jednostavno posle pada industrije nema toliko para da se odrzi grad lepim.London je ovde sam na karti, za razliku od Kicenera pored kog se nalazi univerzitetski Waterloo u kom su Google poslovi i RIM, Guelph sa svojim fakultetom i solarnim elektranama i fabrikama delova okolo i Cambrigde...nekoliko vecih gradova koji redovno generisu poslove i profit, ovde toga nema.
U Londonu nema ubistava, al poslednje vesti su da je za jednu noc u finom komsiluku obijeno 11 kuca, a sledece nedelje jos 17...odnesene su sitnice i kompjuteri, ipak dovoljno da se osecas nesigurno cak i u lepom i skupom komsiluku.Takvih ima u severnom delu dosta, vecina je ogradjena zidovima, napravljeni su tako da postoji jedan ulaz u naselje koje je prakticno napravljeno u krug i ozidano.Najpoznatiji deo je Massonvile i Hyde park.To sto nema puno blokova zgrada okolo cini da vecina stanovnika zivi u townhousima i kucama i oni cine neki srednji sloj, bogatiji su izolovani u severnom delu gde stvarno ima fantasticnih delova za zivot i skupljih kuca, mada ima ih i ovde okolo, ogromnih vila sa po 3 garaze i nekoliko krila...realno nije mi jasno sta ce jednoj porodici tolika kuca al ajde.
Nekako od kad smo dosli prati nas neki baksuz, najpre sa poslom sad sa smestajem i sam utisak o gradu je negativan, mozda je to samo onaj prvi utisak prilagodjavanja ali se slazemo da iako smo mislili najbolje za sebe i buducnost, tesko nam je da je zamislimo u ovom otuznom gradu.Mozda cemo se i ovde zadrzati samo neko vreme.Nismo dosli sa decom koja moraju u skolu i jos mozemo da se krecemo okolo dok ne budemo morali negde da se skrasimo i podizemo porodicu na miru.
Acin kolega kaze da su ljudi ovde easy going, to znaci da kasne na posao i odlaze ranije a ono sto treba da urade otaljavaju...bar u toj ustanovi koja ima posla sa ovima na dandasu, ali par puta sam zapucala na prazan salter u radno vreme i skontala da je to istina.
Kako vreme prolazi moji utisci ce se menjati, ali ne znam da li na bolje ili na gore...kada me ne bi mrzelo da citam blog od pocetka znam da bih se sama sebi smejala na naivnosti o svemu kada smo sleteli i sad, posle 3 grada i godinu dana imam puuuno utisaka da sredim.
Jedina svetla tacka je par divnih parkova duz Temze i uredjeno setaliste i igralista za decu, jos ne znam kako stoji stvar sa skolama i vrticima ali o tom potom.To nije dovoljno da popravi opsti utisak.
Danas smo bili u parku u samom centru, i evo sta me je ubilo u pojam...
i narkomani treba da budu fini kad se fiksaju na decjem igralistu i da bace spric u poseban kontejner za to...
I sami celnici grada se slazu da London ima ogroman problem sa tim
http://pbdba.lfpress.com/cgi-bin/publish.cgi?p=262692&s=health
Ovo definitivno nije grad gde biste zeleli da podizete tinejdzera ili da vam dete studira ovde, citav centar ima ove zute drop boxove...nisam videla ni jedan u Torontu, to dovoljno govori o ovom gradu.
A ovo je ostatak price...
When the City of London, Ontario decided in 2006 that it had to address the drug-related street disorder in its downtown core, it looked for an effective, comprehensive strategy to tackle the issue. “We scooped the Four Pillars model,” Ross Fair, London’s General Manager of Community Services said. “The Four Pillars gave me an intellectual framework to take back to council.” It also answered a concern of the city’s police chief who, Fair said, noted that the problem could never be solved by simply making more arrests.
“We scooped the Four Pillars model.” Ross Fair, London’s General Manager of Community Services
Although, as Fair says, “drug use has been here forever, it’s just been ignored,” attention became focused on London’s drug problems because of two deteriorating conditions. First, the Salvation Army’s Centre of Hope in the downtown core had recently expanded its number of available beds. That led to issues of drug dealing around the centre and in its immediate neighbourhood. Second, the re-opening of a methadone clinic --located near a high school-- that had planned to handle 200 clients a week was actually seeing about 1,000 people weekly. That brought a huge number of drug-users to the one area, along with the street disorder that usually accompanies this group. The centre happened to be just a few doors away from a centre for psychiatric patients, which attracted the mentally ill and homeless and made them targets for drug dealers.
Fair explained that the main drugs of choice in London are, in order, alcohol, marijuana, cocaine, and prescription painkillers such as OxyContin which, Fair said, is “rising with a bullet”. Heroin is close behind and there is some use of methamphetamine.
In the council report, Fair outlined the need for a $3.8 million yearly budget for the strategy, for the next five years. He said the City can cover $1.1 million annually and is seeking the rest from the federal and provincial governments. After five years, the City hopes to establish a permanent drug policy program. That compares with the $243 million substance abuse is costing London now, in health care, policing, social assistance and lost productivity.
In researching potential approaches to the problem, Fair said staff traveled to Vancouver, among other North American cities. Staff visited the supervised injection site and spoke with Vancouver Coastal Health staff. He said that while there are harm reduction measures included in the London report, it does not recommend a supervised injection site yet. He said there’s just not the political will in London to open one at this time. There is a need, however: the flow of clean needles into the community at the needle exchange is three times the rate in Toronto, he said, so people are injecting heroin, OxyContin and other drugs. London’s plan calls for the erection of needle drop-boxes throughout the key downtown area and parks, so it can improve its current 60 percent rate of needle recovery.
He said the report focused more on improving treatment options. “It can take up to a year to get a treatment bed,” he said. For youth, there is no local treatment and they must travel, at their own expense, to Ottawa or Thunder Bay for treatment.
Fair said there are about 1,500 homeless in London, with inadequate shelter space. Further, the regional mental health centre for southwestern Ontario is located in London and when clients are released, “a lot tend not to find their way back home”.
Fair said the key community concerns have been fear, the presence of Johns and the sex trade, drug dealers, people who look “weird”, and the disposal of dirty needles.
City Council adopted the model in late October, setting as a priority the integration of services and building a continuum of care through the four-pillar approach. Fair said there is also discussion of a “wet shelter” where entrenched alcoholics could live and be allowed to drink alcohol.
Eto recepta za propast grada, stavite kliniku za mentalne bolesnike pored narkomanske i beskucnicke u centar grada i dodajte jos par hiljada "pacijenata" na to i dobicete London, koji treba zaobilaziti u sirokom luku po mom misljenju.
Volela bih da sam ovo sve znala ranije, ali nije bilo nikog da mi kaze, zato sada vi znate bolje...osim toga nema ni posla za emigrante.
London ima jako mali procenat emigranata, sto je razumljivo jer je prilicno udaljen od Toronta i ovde dolaze uglavnom samo oni koji imaju rodbinu tu. Mislim da se u samom gradu taj procenat krece od 15 do 30 % pridoslica, a u okrugu koji obuhvata sela je broj zanemarljiv na 1500 stanovnika svega 10 su emigranti.Vecina poslova u gradu dolazila je od nekoliko velikih auto firmi od kojih je sada vecina zatvorena posle sloma auto industrije u USA, npr ford i linkoln imaju svoju ogromnu firmu ovde ali mislim da je pola kompleksa zatvoreno i iseljeno.Drugi deo poslova je u birokratiji i velikoj bolnici, sve ostalo se svodi na usluzne delatnosti koje nisu u nekom procvatu.
Druge nedelje posto smo se doselili neko je pokusao da nam obije kucu, sedeli smo uvece i gledali film kada smo culi da neko otvara kapiju, Aca je izasao napolje i naleteo na nekog lika koji je navodno trazio svog psa u nasem dvoristu, u 2 ujutru, kada ga je pitao koje je rase pas ovaj nije znao da mu kaze, mucao je nepovezano i delovao kao da mu nesto fali, na kraju se odgegao do komsiijskih dvorista. Trebalo je da zovemo policiju odmah ali zbog neceg nismo...sutradan smo rekli menadzmentu sta se desilo i oni su se bog zna kako cudili, kao to se nikad nije desilo...ali cim sam pricala sa komsijama shvatila sam da debelo lazu, svi u komsiluku su imali probleme sa kradjama i obijanjem, vecina ima senzorne alarme u dvoristima, i rekli su mi da u stanu u prizemlju koji je 10m od nas zive dileri droge i da se musterije redovno skupljeju okolo, na moju zalost to je ispalo istina.Ne samo da svako malo staju kola ispred terase stana i likovi prilaze terasi rukuju sa sa "klincem" unutra i odlaze nego tu dolaze istetovirane devojcice od 17 godina sa malom bebom, ofarbane u crveno i aljkavo obucene koje vidjam okolo da puse dzoint pred detetom...svakih par dana dolazi policija. Taj deo slike lici mi na neku pesmu od Eminema, koji je verovatno idol ovim klincima jer se tako i oblace, u odecu 2 broja vecu sa kajlama i tetovazama i kacketima. U Americi se ta deca zovu white trash.
To je samo jedan stan u celoj zgradi i jedna ekipica u komsiluku ali eto dovoljno da se ostali osecaju neugodno jer nikad ne znaju da li ce im neko obiti kola i ili dom za neku sitninu ili fix...
London nije jedino mesto koje ima problem sa drogom, toga ima svuda, pocevsi od toga da su mi i tamo druge komsije ranije bili romi koji su dilovali travu i krali stvari...nekako mi se celo to iskustvo sa njima pretvorilo u anegdote, jednom su nekom maznuli konja pa kad je murija dosla po konja pustili su ga da seta ulicom i tvrdili da je sam dosao i da nemaju pojma ciji je...drugi put su komsije kupile deci malog belog zeca za ljubimca i zec je zavrsio u paprikasu kad se provukao ispod komsijske ograde...jedno jutro kada smo isli na posao u 6 videli smo ih kako dovoze pun kamion lubenica koje su negde nabrali preko noci...mislim da je vrhunac svega bio kada je stari cigan umro i kada su molili moju komsinicu (koja ima divnu kucu, troje dece i svoj biznis) da kod nje u zamrzivacu hlade vodu u dvolitrama, posto je leti bio pakao a njihova sahrana je ko i svadba sa 100 gostiju i nisu imali zamrzivac, komsinica se smilovala, sve dok posle neke 6te ture za par sati nije pitala sta ce im toliko vode za pice...a oni joj objasnili da nije za pice vec da to stavljaju ispod pokojnika da ga "hlade" da se ne usmrdi...sirota zena je pobacala sve iz zamrzivaca :)) kasnije.To je ziva istina, posle smo je zezali da su lepo mogli celog pokojnika da spakuju u zamrzivac da se ne muce sa silnim flasama hehehe, jednom su pozajmili testeru od nas i kad je Aca isao da je trazi nazad lepo su ga pitali koje je boje testera (bila je crvena) i rekli mu da oni imaju samo neku zutu (sa koje je jos kapljala zuta farba) i da to onda nije ta...u druge dve ulice od nas bilo je jos dva poznata dilera, sa kojima smo maltene odrasli i koje smo znali od detinjstva , ali su eto odlucili da zarade na brzinu i krenuli tim putem. Hocu da kazem da ako se osvrnete znate bar jednu osobu koja ima problem sa drogom ili alkoholom i bar jednu kod koje moze ista da se nabavi...tako je svuda, tako je i u Torontu, tako je i u Londonu.
Ono sto cini da taj problem bas bode oci je po meni nelogicna ideja da se skloniste za beskucnike, prihvatni centar, javna kuhinja i metadonska klinika stave u sam centar grada, ako neko uspe da bez trzanja predje 200m te dandas ulice gde je sve to smesteno svaka mu cast, tamo moze da se snimi divan horor spot u kom su akteri ljudi koji se nisu prali mesecima i ludaci koji se cesu i trzaju a izgledaju kao kosturi, zamisljeni likovi koji pricaju sami sa sobom, majke sa malom decom koje imaju tamne krugove oko ociju i providnu kozu i koje izgledaju kao da su im sve ladje potonule...onaj ko je to dozvolio ocigledno ne voli svoj grad. Ima restorana i kafica sa basticama u nekom pro evropskom stilu ali prosto je nelagodno sesti tamo i gledati sve te ljude koji sede na plocnicima izgubljeni i jezivi.
Problem je sto njima izgleda ne moze da se pomogne, iz prica sa savetnicima smo culi da jednostavno kada pokusaju da ih smeste negde oni naprave neverovatan krtog, ako pokusaju da im nadju posao oni ne zele da rade, vecina njih socijalu trosi na alkohol i drugo...jednostavno su nesnadjeni i neko ih je sve lepo strpao u centar grada da bi im "resursi" (klinika, kuhinja, good will centar koji im deli odecu i stvari, i skloniste)bili blizu. Na moju nesrecu centar za emigrante gde moram da odem s vremena na vreme za prevode i neke testove je na istom mestu, mala neugledna zgrada sa par kancelarija, da sam posto smo dosli u Kanadu usetala tu umesto u ogroman sredjen YMCA u Kiceneru, pored skole i parka, i da sam videla takvu Kanadu i takav docek emigrantima...pa recimo da bi bila u zescem bedaku, i pitala se gde sam ja to dosla da podizem svoje dete.
London i njegovi problemi sa nestasicom novca i poslova, i ovo gore, su jedan od prvih ekstrema na koje sam naletela ovde dosad. Toronto ima svoj Jane i Finch i jedan deo queen streeta, svi to znaju, ali tamo ima mnogo vise para i vise policije. Ovde ispred skola i crkava stoje znaci da se zgrada prodaje a pola biblioteka je zatvoreno...jednostavno posle pada industrije nema toliko para da se odrzi grad lepim.London je ovde sam na karti, za razliku od Kicenera pored kog se nalazi univerzitetski Waterloo u kom su Google poslovi i RIM, Guelph sa svojim fakultetom i solarnim elektranama i fabrikama delova okolo i Cambrigde...nekoliko vecih gradova koji redovno generisu poslove i profit, ovde toga nema.
U Londonu nema ubistava, al poslednje vesti su da je za jednu noc u finom komsiluku obijeno 11 kuca, a sledece nedelje jos 17...odnesene su sitnice i kompjuteri, ipak dovoljno da se osecas nesigurno cak i u lepom i skupom komsiluku.Takvih ima u severnom delu dosta, vecina je ogradjena zidovima, napravljeni su tako da postoji jedan ulaz u naselje koje je prakticno napravljeno u krug i ozidano.Najpoznatiji deo je Massonvile i Hyde park.To sto nema puno blokova zgrada okolo cini da vecina stanovnika zivi u townhousima i kucama i oni cine neki srednji sloj, bogatiji su izolovani u severnom delu gde stvarno ima fantasticnih delova za zivot i skupljih kuca, mada ima ih i ovde okolo, ogromnih vila sa po 3 garaze i nekoliko krila...realno nije mi jasno sta ce jednoj porodici tolika kuca al ajde.
Nekako od kad smo dosli prati nas neki baksuz, najpre sa poslom sad sa smestajem i sam utisak o gradu je negativan, mozda je to samo onaj prvi utisak prilagodjavanja ali se slazemo da iako smo mislili najbolje za sebe i buducnost, tesko nam je da je zamislimo u ovom otuznom gradu.Mozda cemo se i ovde zadrzati samo neko vreme.Nismo dosli sa decom koja moraju u skolu i jos mozemo da se krecemo okolo dok ne budemo morali negde da se skrasimo i podizemo porodicu na miru.
Acin kolega kaze da su ljudi ovde easy going, to znaci da kasne na posao i odlaze ranije a ono sto treba da urade otaljavaju...bar u toj ustanovi koja ima posla sa ovima na dandasu, ali par puta sam zapucala na prazan salter u radno vreme i skontala da je to istina.
Kako vreme prolazi moji utisci ce se menjati, ali ne znam da li na bolje ili na gore...kada me ne bi mrzelo da citam blog od pocetka znam da bih se sama sebi smejala na naivnosti o svemu kada smo sleteli i sad, posle 3 grada i godinu dana imam puuuno utisaka da sredim.
Jedina svetla tacka je par divnih parkova duz Temze i uredjeno setaliste i igralista za decu, jos ne znam kako stoji stvar sa skolama i vrticima ali o tom potom.To nije dovoljno da popravi opsti utisak.
Danas smo bili u parku u samom centru, i evo sta me je ubilo u pojam...
i narkomani treba da budu fini kad se fiksaju na decjem igralistu i da bace spric u poseban kontejner za to...
I sami celnici grada se slazu da London ima ogroman problem sa tim
http://pbdba.lfpress.com/cgi-bin/publish.cgi?p=262692&s=health
Ovo definitivno nije grad gde biste zeleli da podizete tinejdzera ili da vam dete studira ovde, citav centar ima ove zute drop boxove...nisam videla ni jedan u Torontu, to dovoljno govori o ovom gradu.
A ovo je ostatak price...
When the City of London, Ontario decided in 2006 that it had to address the drug-related street disorder in its downtown core, it looked for an effective, comprehensive strategy to tackle the issue. “We scooped the Four Pillars model,” Ross Fair, London’s General Manager of Community Services said. “The Four Pillars gave me an intellectual framework to take back to council.” It also answered a concern of the city’s police chief who, Fair said, noted that the problem could never be solved by simply making more arrests.
“We scooped the Four Pillars model.” Ross Fair, London’s General Manager of Community Services
Although, as Fair says, “drug use has been here forever, it’s just been ignored,” attention became focused on London’s drug problems because of two deteriorating conditions. First, the Salvation Army’s Centre of Hope in the downtown core had recently expanded its number of available beds. That led to issues of drug dealing around the centre and in its immediate neighbourhood. Second, the re-opening of a methadone clinic --located near a high school-- that had planned to handle 200 clients a week was actually seeing about 1,000 people weekly. That brought a huge number of drug-users to the one area, along with the street disorder that usually accompanies this group. The centre happened to be just a few doors away from a centre for psychiatric patients, which attracted the mentally ill and homeless and made them targets for drug dealers.
Fair explained that the main drugs of choice in London are, in order, alcohol, marijuana, cocaine, and prescription painkillers such as OxyContin which, Fair said, is “rising with a bullet”. Heroin is close behind and there is some use of methamphetamine.
In the council report, Fair outlined the need for a $3.8 million yearly budget for the strategy, for the next five years. He said the City can cover $1.1 million annually and is seeking the rest from the federal and provincial governments. After five years, the City hopes to establish a permanent drug policy program. That compares with the $243 million substance abuse is costing London now, in health care, policing, social assistance and lost productivity.
In researching potential approaches to the problem, Fair said staff traveled to Vancouver, among other North American cities. Staff visited the supervised injection site and spoke with Vancouver Coastal Health staff. He said that while there are harm reduction measures included in the London report, it does not recommend a supervised injection site yet. He said there’s just not the political will in London to open one at this time. There is a need, however: the flow of clean needles into the community at the needle exchange is three times the rate in Toronto, he said, so people are injecting heroin, OxyContin and other drugs. London’s plan calls for the erection of needle drop-boxes throughout the key downtown area and parks, so it can improve its current 60 percent rate of needle recovery.
He said the report focused more on improving treatment options. “It can take up to a year to get a treatment bed,” he said. For youth, there is no local treatment and they must travel, at their own expense, to Ottawa or Thunder Bay for treatment.
Fair said there are about 1,500 homeless in London, with inadequate shelter space. Further, the regional mental health centre for southwestern Ontario is located in London and when clients are released, “a lot tend not to find their way back home”.
Fair said the key community concerns have been fear, the presence of Johns and the sex trade, drug dealers, people who look “weird”, and the disposal of dirty needles.
City Council adopted the model in late October, setting as a priority the integration of services and building a continuum of care through the four-pillar approach. Fair said there is also discussion of a “wet shelter” where entrenched alcoholics could live and be allowed to drink alcohol.
Eto recepta za propast grada, stavite kliniku za mentalne bolesnike pored narkomanske i beskucnicke u centar grada i dodajte jos par hiljada "pacijenata" na to i dobicete London, koji treba zaobilaziti u sirokom luku po mom misljenju.
Volela bih da sam ovo sve znala ranije, ali nije bilo nikog da mi kaze, zato sada vi znate bolje...osim toga nema ni posla za emigrante.
Monday, August 29, 2011
Jos jedna prica o Londonu
Dva puta smo bili u centru Londona, i slozili se da nije bas najpametnije da idemo opet. U gradu koji ima fakultet i 2 koledza ima puno mladih ljudi, ono sto ga razlikuje od Toronta je da je slika totalno drugacija kada pogledate npr ko sedi u kaficu, zuti u jednom cosku, crni u drugom, beli u trecem...svi se drze svojih i ne mesaju sa drugima, i svi se oblace cudno i vezuju marame oko ruku i glave, istetovirani su...podsecaju me na slike iz americkih gradova, ali tako je bilo i sa prvim utiscima u Torontu, i tamo su mi svi bili cudni dok se nisam navikla na njih. Ono malo prodavnica u centru ciji izlozi nisu prasnjavi i prazni, koje nisu zatvorene su cudne rupe sa polovnim instrumentima i knjigama, tatoo shopovi i rok bend kafei, neverovatna stvar za kanadu koju sam dosad upoznala na jednoj ulici u centru ima i 2 sex shopa sa sve igrackama u izlogu...Jedan deo centra je totalna katastrofa zahvaljujuci torontu koji se rasterecivao svojih klosara tako sto ih je potrpao u autobuse i poslao u sklonista sirom ontarija, London je 250 km od Toronta i sumnjam da iko od njih ima za kartu da se vrati tamo, tako da spavaju na ulici, prose i jedu iz kontejnera.
Na pijaci Covent Market je bila manifestacija Dani Italije i gomila ljudi sa decom je uzivala u raznoraznim jelima i muzici, 100 metara dalje saletali su nas prosjaci (momci osd dvadesetak godina) koji su trazili quarter ili dolar, i gledali smo kako stariji beskucnik pokusava da popije par kapi mleka iz tetrapaka koji je izvadio iz kontejnera,izbacenog iz nekog od kafica...sve mi se smucilo, htela sam da je bilo prodavnice da odem i da mu kupim litru mleka ali me je aca odvukao govoreci da nisam normalna, jebes grad koji to dozvoljava u svom "lepom" centru, kad moram da psujem.Trebali su da ih izmeste negde van centra, kao sto je Toronto lepo uradio.Umesto toga pola kafica ima oznake iznad stolova da je maksimum sedenja u njima 20 minuta, i to mi se smucilo.Viktorija park u centru je bio pun studenata koji su u svom fazonu sedeli na travi, polu skinuti, suncali se i duvali travu, do pre nekoliko meseci su protestvovali u centru da se ista legalizuje...ali studenti su svuda isti, provod i druzenje, i sve ostalo sto sleduje u tim godinama.Uostalom i mi smo nekad bili slicni, samo sto smo mi bili suvise siromasni u 90tim da bi imali neki "lifestyle" danasnje studetarije ili ove ovde.
Na moju srecu nije ceo centar tako jeziv vec samo jedan deo, isto kao Queen u Torontu gde su ta sklonista za beskucnike.Ostatak je manje vise pristojan, mada kao sto sam vec rekla, oseti se da je grad u kolapsu zbog izmestanja i zatvaranja fabrika automobila koje su bile jedina profitabilna industrija okolo. Acin sadasnji kolega je u takvoj fabrici imao 30tak dolara na sat kao obican radnik, dok nisu zatvorili fabriku.Gomila ljudi je zavrsila sa lepih satnica na birou bez neke sanse da radi za vise od minimalca ako uopste nadju posao, manje vise slicno kao komsijski Detroit.Zbog toga su i cene kuca pale.
Naucila sam jos jednu lekciju, kada dolazite izbegavajte male sredine jer su lose za imigrante, manje je posla, manje para i manje resursa tj skola za imigrante.Toronto je majka za sve okolo, on ima milion institucija koje su od pomoci emigrantima, i vece sanse za nalazenje posla iako je veca konkurencija, osim toga tamo su oguglali na sve nacije i imigraciju pa nisu rasisti i manje je disriminacije prema pridoslicama.
Za pocetak, ako nemate rodbine i prijatelja ovde, bolje je otici u veliki grad, iskreno,mislim da je najbolje otici u Toronto iako je skuplji, jer mi se cini da je tamo brzi taj start sto se tice sredjivanja papira i posla, mada to je moje misljenje i ne mora da znaci da je 100% tacno.Neko ko ima rodjake i pomoc ce isto tako dobro krenuti u malom mestu ako mu nadju posao i smestaj i pomognu.
Svuda ima nesto sto mi se svidi, uglavnom su to parkovi i stvari za decu.U St Thomasu ima divan Pinafore park sa splash centrom, igralistima i mestima za rostilj, vikendom uvece pustaju na montaznom platnu filmove za decu.okruzen je sa dva jezerceta i toliko mi se dopada da kad god mozemo odemo tamo zbog bebca.Duz puta su tezge i male pijace pa pokupimo kukuruz i povrce direktno sa njiva.
Ima i nekoliko slicnih parkova po londonu, jedan je na samoj okuci Temze u centru. Storybook gardens i children museum jos nismo posetili, ali ima vremena.
U londonu je velika deli prodavnica Alicia's foods koju drze poljaci sa kompletnim asortimanom robe iz evrope i prvoklasnim proizvodima od mesa, sve sto mi zatreba od kora za pitu do plazma keksa i pecenice plus gomila nemacke, poljske, ruske i madjarske robe je dostupno i prilicno povoljno. Nedostaju mi kinezi sa njihovim rezancima, vocem i povrcem ali nasla sam nesto sto je relativno jeftino i ima dobar izbor sveze hrane, Fresh.co prodavnice.
Posle ogromnih plaza i trznih po torontu gde ih je bilo na svakih 3 km, ovde mi deluje prilicno jadno, svega par vecih plaza i nekoliko majusnih polupraznih trznih centara, ipak dovoljno da pokupis ono sto ti treba.Morala sam da uzmem par sitnica kao sto su blokeri za kvake koji su genijalan izum, da aleksa ne bi mogao da mi upadne u podrum i otvara vrata od kupatila (ima ih za 10tak dolara 5 kom u Home Depo gde stoji hardware).Kupili smo i ogradu za stepeniste ali smo je vratili jer na kraju ni mi nismo mogli da je otvorimo da se popnemo na sprat.
Sto me dovodi do razlika izmedju kuce i stana, 2 strma stepenista totalno nisu child frendly ali je zato bez komsija sa 6 strana mnogo mirnije i tise.Ovde imamo dvoristance sa peskom (mama je jako sretna zbog peska :( ), parkic i mir, komsije pored imaju devojcicu od 5 godina a s druge strane nema kuce jer je nasa poslednja u redu.Evo nekih osnovnih razlika koje mogu da se uzmu kao i plus i minus zavisno od aspekta i osobe, stan je u jednom nivou nema stepenista, najduze sto prosetate za izbacivanje smeca je 20 koraka do kraja hodnika, nema baste nego betonsku terasu (na koju vam ponekad pada psece smece od komsija i ostalo), liftovi su ili ok ili nocna mora, imate komsije sa 6 strana i sanse su da ce bar jedni biti glasni ako ne i vise, stanovi su uglavnom u blokovima zgrada sto znaci da ce negde u blizini biti prodavnica ili autobuska,ne morate da brinete zbog grejanja i tople vode, nemate dodatnih racuna, townhouse ili kuca obicno ima bar 2 stepenista, svaki put kad moram da okupam ili presvucem bebca moram da idem gore-dole jer su mi stvari i plakari gore a mi smo uglavnom dole, sto meni nije problem ali se uvek bojim da se on ne skotrlja, imati dvoriste je divno ali nikad nisam imala vise bebeceg vesa za pranje :), na terasi nije mogao tako da se uprlja sve i da je hteo hehehe.Kvake smo blokirali da ne moze da se seta po volji, masina i susilica su u podrumu tako da moram da ih ukljucujem kad on spava ili kad je aca tu jer ne volim da ga ostavljam samog, svasta mu pada na pamet. Bojler je takodje u podrumu, za razliku od zgrade topla voda moze da se potrosi a o grejanju i racunima brinemo sami, e da i smece moram da nosim do kontejnera ispred susedne zgrade.Jos jedna znacajna razlika je sto u zgradama postoji podzemna garaza (minimum cimanja oko kola zimi i dodira sa snegom) a ovde je otvoreni parking...a komsije me utesise sa opaskom da su prosle godine imali metar i po snega, eh Canada :))
Sto se cene tice, stan u torontu ili kuca ovde izadje na isto, mada drugde su razlike vece, npr u Kicheneru je stan bio oko 800 a kuca 1200 plus racuni.
Meni je znacilo da imamo svoj mir i svoj kutak, osim toga stanovi ovde nisu ni upola tako prostrani i odrzavani kao onaj sto smo imali tamo i manji je bio izbor, London je grad ljubitelja pasa i mrzim i samu pomisao na zajednicke ves masine u zgradama.Eto to su neke od razlika koje vredi uzeti u obzir, hvala bogu do sada sam zivela u 10tak stanova i bar 4 kuce u 7 razlicitih gradova tako da vec imam neku praksu :), videcemo kakvi ce nam biti racuni kad dodje zima.
Ostatak grada je manje vise isti kao i ostalih u ovom delu ontarija, nizovi predgradja i naselja sa bungalovima i kucama, samo u centru su velike stambene zgrade, dok su u Torontu svuda.Kitchener cak ni nema centar grada kao takav, samo ulicu King da ga oznaci. London ima par setalista duz reke i nekoliko ulica sa kaficima i restoranima, oznaka studentskog grada :), Ima i nekoliko fantasticnih starih crkava cije cu slike dodati ispod.
Sve u svemu nije lose, ali znam da moze i bolje, moji utisci su drugacije obojeni posle Toronta.Posle srbije sve je izgledalo ogromno, daleko, novo i sjajno,posle njega sve izgleda malo i ne tako glamurozno, zar to nije neverovatno? Verovatno bi mi grad iz kog sam dosla u Kanadu sad bio smesan i majusan...a tek ljudi i njihovo vidjenje sveta...ne mogu ni da zamislim.
Lepa stvar je blizina velikih jezera sa divnim pescanim plazama, 40tak km od nas je Port Stanley i port Bruce na lake Erie, a iznad na oko 60 km je divan Grand Bend na Huronu, voda je lepa za kupanje a plaze su divne. Ako nas vreme jos malo posluzi stici cemo i tamo, lisce vec zuti i nocu je 12 do 15 stepeni a danju do 25, jesen stize brzo a zima ce trajati od pocetka novembra do prvog maja, treba iskoristiti ovo malo lepog vremena sto ce ostati do oktobra.5 meseci pod snegom je stvarno cimanje ali zato je samo jedan mesec u godini toliko vreo da ne vredi ici napolje i to jul kada ume da bude preko 33 stepena i lepse je sedeti pod klimom, ostali su sa 20 do 27 taman kako treba, cini mi se da je to bolje nego ono sto se tamo desava da od maja do septembra sedis pod klimom ili se przis na ponekad i preko 40...ne mozes da mrdnes celo leto osim uvece, tako je u Turskoj, danju se spava, nocu se zivi. Jednog jutra u Bodrumu u 8 ujutru je bilo 34 a do podneva 44, cak i na plazi je bilo grozno.Sada cujem da je i u srbiji slicno kad naidju vrucine, ovde je celog leta sve zeleno i to mi se dopada.
PS novi model fice fiat 500 kosta 20.000 $ sto je suludo, evo slikica
Ostale sam dodala u ovaj album
Na pijaci Covent Market je bila manifestacija Dani Italije i gomila ljudi sa decom je uzivala u raznoraznim jelima i muzici, 100 metara dalje saletali su nas prosjaci (momci osd dvadesetak godina) koji su trazili quarter ili dolar, i gledali smo kako stariji beskucnik pokusava da popije par kapi mleka iz tetrapaka koji je izvadio iz kontejnera,izbacenog iz nekog od kafica...sve mi se smucilo, htela sam da je bilo prodavnice da odem i da mu kupim litru mleka ali me je aca odvukao govoreci da nisam normalna, jebes grad koji to dozvoljava u svom "lepom" centru, kad moram da psujem.Trebali su da ih izmeste negde van centra, kao sto je Toronto lepo uradio.Umesto toga pola kafica ima oznake iznad stolova da je maksimum sedenja u njima 20 minuta, i to mi se smucilo.Viktorija park u centru je bio pun studenata koji su u svom fazonu sedeli na travi, polu skinuti, suncali se i duvali travu, do pre nekoliko meseci su protestvovali u centru da se ista legalizuje...ali studenti su svuda isti, provod i druzenje, i sve ostalo sto sleduje u tim godinama.Uostalom i mi smo nekad bili slicni, samo sto smo mi bili suvise siromasni u 90tim da bi imali neki "lifestyle" danasnje studetarije ili ove ovde.
Na moju srecu nije ceo centar tako jeziv vec samo jedan deo, isto kao Queen u Torontu gde su ta sklonista za beskucnike.Ostatak je manje vise pristojan, mada kao sto sam vec rekla, oseti se da je grad u kolapsu zbog izmestanja i zatvaranja fabrika automobila koje su bile jedina profitabilna industrija okolo. Acin sadasnji kolega je u takvoj fabrici imao 30tak dolara na sat kao obican radnik, dok nisu zatvorili fabriku.Gomila ljudi je zavrsila sa lepih satnica na birou bez neke sanse da radi za vise od minimalca ako uopste nadju posao, manje vise slicno kao komsijski Detroit.Zbog toga su i cene kuca pale.
Naucila sam jos jednu lekciju, kada dolazite izbegavajte male sredine jer su lose za imigrante, manje je posla, manje para i manje resursa tj skola za imigrante.Toronto je majka za sve okolo, on ima milion institucija koje su od pomoci emigrantima, i vece sanse za nalazenje posla iako je veca konkurencija, osim toga tamo su oguglali na sve nacije i imigraciju pa nisu rasisti i manje je disriminacije prema pridoslicama.
Za pocetak, ako nemate rodbine i prijatelja ovde, bolje je otici u veliki grad, iskreno,mislim da je najbolje otici u Toronto iako je skuplji, jer mi se cini da je tamo brzi taj start sto se tice sredjivanja papira i posla, mada to je moje misljenje i ne mora da znaci da je 100% tacno.Neko ko ima rodjake i pomoc ce isto tako dobro krenuti u malom mestu ako mu nadju posao i smestaj i pomognu.
Svuda ima nesto sto mi se svidi, uglavnom su to parkovi i stvari za decu.U St Thomasu ima divan Pinafore park sa splash centrom, igralistima i mestima za rostilj, vikendom uvece pustaju na montaznom platnu filmove za decu.okruzen je sa dva jezerceta i toliko mi se dopada da kad god mozemo odemo tamo zbog bebca.Duz puta su tezge i male pijace pa pokupimo kukuruz i povrce direktno sa njiva.
Ima i nekoliko slicnih parkova po londonu, jedan je na samoj okuci Temze u centru. Storybook gardens i children museum jos nismo posetili, ali ima vremena.
U londonu je velika deli prodavnica Alicia's foods koju drze poljaci sa kompletnim asortimanom robe iz evrope i prvoklasnim proizvodima od mesa, sve sto mi zatreba od kora za pitu do plazma keksa i pecenice plus gomila nemacke, poljske, ruske i madjarske robe je dostupno i prilicno povoljno. Nedostaju mi kinezi sa njihovim rezancima, vocem i povrcem ali nasla sam nesto sto je relativno jeftino i ima dobar izbor sveze hrane, Fresh.co prodavnice.
Posle ogromnih plaza i trznih po torontu gde ih je bilo na svakih 3 km, ovde mi deluje prilicno jadno, svega par vecih plaza i nekoliko majusnih polupraznih trznih centara, ipak dovoljno da pokupis ono sto ti treba.Morala sam da uzmem par sitnica kao sto su blokeri za kvake koji su genijalan izum, da aleksa ne bi mogao da mi upadne u podrum i otvara vrata od kupatila (ima ih za 10tak dolara 5 kom u Home Depo gde stoji hardware).Kupili smo i ogradu za stepeniste ali smo je vratili jer na kraju ni mi nismo mogli da je otvorimo da se popnemo na sprat.
Sto me dovodi do razlika izmedju kuce i stana, 2 strma stepenista totalno nisu child frendly ali je zato bez komsija sa 6 strana mnogo mirnije i tise.Ovde imamo dvoristance sa peskom (mama je jako sretna zbog peska :( ), parkic i mir, komsije pored imaju devojcicu od 5 godina a s druge strane nema kuce jer je nasa poslednja u redu.Evo nekih osnovnih razlika koje mogu da se uzmu kao i plus i minus zavisno od aspekta i osobe, stan je u jednom nivou nema stepenista, najduze sto prosetate za izbacivanje smeca je 20 koraka do kraja hodnika, nema baste nego betonsku terasu (na koju vam ponekad pada psece smece od komsija i ostalo), liftovi su ili ok ili nocna mora, imate komsije sa 6 strana i sanse su da ce bar jedni biti glasni ako ne i vise, stanovi su uglavnom u blokovima zgrada sto znaci da ce negde u blizini biti prodavnica ili autobuska,ne morate da brinete zbog grejanja i tople vode, nemate dodatnih racuna, townhouse ili kuca obicno ima bar 2 stepenista, svaki put kad moram da okupam ili presvucem bebca moram da idem gore-dole jer su mi stvari i plakari gore a mi smo uglavnom dole, sto meni nije problem ali se uvek bojim da se on ne skotrlja, imati dvoriste je divno ali nikad nisam imala vise bebeceg vesa za pranje :), na terasi nije mogao tako da se uprlja sve i da je hteo hehehe.Kvake smo blokirali da ne moze da se seta po volji, masina i susilica su u podrumu tako da moram da ih ukljucujem kad on spava ili kad je aca tu jer ne volim da ga ostavljam samog, svasta mu pada na pamet. Bojler je takodje u podrumu, za razliku od zgrade topla voda moze da se potrosi a o grejanju i racunima brinemo sami, e da i smece moram da nosim do kontejnera ispred susedne zgrade.Jos jedna znacajna razlika je sto u zgradama postoji podzemna garaza (minimum cimanja oko kola zimi i dodira sa snegom) a ovde je otvoreni parking...a komsije me utesise sa opaskom da su prosle godine imali metar i po snega, eh Canada :))
Sto se cene tice, stan u torontu ili kuca ovde izadje na isto, mada drugde su razlike vece, npr u Kicheneru je stan bio oko 800 a kuca 1200 plus racuni.
Meni je znacilo da imamo svoj mir i svoj kutak, osim toga stanovi ovde nisu ni upola tako prostrani i odrzavani kao onaj sto smo imali tamo i manji je bio izbor, London je grad ljubitelja pasa i mrzim i samu pomisao na zajednicke ves masine u zgradama.Eto to su neke od razlika koje vredi uzeti u obzir, hvala bogu do sada sam zivela u 10tak stanova i bar 4 kuce u 7 razlicitih gradova tako da vec imam neku praksu :), videcemo kakvi ce nam biti racuni kad dodje zima.
Ostatak grada je manje vise isti kao i ostalih u ovom delu ontarija, nizovi predgradja i naselja sa bungalovima i kucama, samo u centru su velike stambene zgrade, dok su u Torontu svuda.Kitchener cak ni nema centar grada kao takav, samo ulicu King da ga oznaci. London ima par setalista duz reke i nekoliko ulica sa kaficima i restoranima, oznaka studentskog grada :), Ima i nekoliko fantasticnih starih crkava cije cu slike dodati ispod.
Sve u svemu nije lose, ali znam da moze i bolje, moji utisci su drugacije obojeni posle Toronta.Posle srbije sve je izgledalo ogromno, daleko, novo i sjajno,posle njega sve izgleda malo i ne tako glamurozno, zar to nije neverovatno? Verovatno bi mi grad iz kog sam dosla u Kanadu sad bio smesan i majusan...a tek ljudi i njihovo vidjenje sveta...ne mogu ni da zamislim.
Lepa stvar je blizina velikih jezera sa divnim pescanim plazama, 40tak km od nas je Port Stanley i port Bruce na lake Erie, a iznad na oko 60 km je divan Grand Bend na Huronu, voda je lepa za kupanje a plaze su divne. Ako nas vreme jos malo posluzi stici cemo i tamo, lisce vec zuti i nocu je 12 do 15 stepeni a danju do 25, jesen stize brzo a zima ce trajati od pocetka novembra do prvog maja, treba iskoristiti ovo malo lepog vremena sto ce ostati do oktobra.5 meseci pod snegom je stvarno cimanje ali zato je samo jedan mesec u godini toliko vreo da ne vredi ici napolje i to jul kada ume da bude preko 33 stepena i lepse je sedeti pod klimom, ostali su sa 20 do 27 taman kako treba, cini mi se da je to bolje nego ono sto se tamo desava da od maja do septembra sedis pod klimom ili se przis na ponekad i preko 40...ne mozes da mrdnes celo leto osim uvece, tako je u Turskoj, danju se spava, nocu se zivi. Jednog jutra u Bodrumu u 8 ujutru je bilo 34 a do podneva 44, cak i na plazi je bilo grozno.Sada cujem da je i u srbiji slicno kad naidju vrucine, ovde je celog leta sve zeleno i to mi se dopada.
PS novi model fice fiat 500 kosta 20.000 $ sto je suludo, evo slikica
 |
| From stnl082011 |
Ostale sam dodala u ovaj album
 |
| stnl082011 |
Saturday, August 27, 2011
Par fotki :) been there done that
Toliko je lepo vreme da me mrzi da sedim i piskaram, evo par mixovanih slicica iz Londona, St Thomasa i Port Stanley-a
been there done that :)
ako nekog zanima i pozeli da poseti nesto od ovog...
Sremski Karlovci, cuvena manifestacija Dani vina, bila sam :)
Novi Sad, dani meda, exit na Petrovaradinu, strand i jos stosta
turska, Turgutreis, crno more
Turska, Bodrum, muzej nautike i arheologije na tvrdjavi, vrlo zanimljivo :)
Bela crkva, kamp na jezerima
Zrenjanin, Dani piva :))
Stari Becej, ergela Fantast
Preplivala Tisu...par puta :))
Rezervat Carska bara, gledanje ptica, riblji restoran, voznja brodom, staza zdravlja, pecanje :)
Budimpesta, ne znam gde da pocnem, 1001 stvar koju vredi videti i uraditi, zoo, dvorci, restorani...milina
Kada je u Elemiru 6 uvece ...
Plavna Tisa kod Zablja
Pancicev vrh, Kopaonik
Nessebar, Bugarska, divno mesto
Deliblatska pescara, jedina evropska pustinja, sa mikroklimom i zasticenim vrstama orhideja i drugih vrsta biljaka i zivotinja
Kitchener Ontario, October fest i rib fest u Victoria parku
St Jacobs, ON, Amisko selo sa ogromnom pijacom i antikvarnicama
Edwards Gardens
Toronto, totalni ubica za dosadu 1000 dogadjaja i mesta za posetu
http://www.festivalsandeventsontario.ca/main.cfm
Nijagara
Canada Wonderland, Vaughan, on aaaa extra roller coasteri, najbolji u severnoj americi
Wilhelma,Botanicka basta i Zoo,
Nemacka, Stutgard,
Manastir u Schwartzwaldu, Nemacka, Vorhingen
Nastavljam drugi put, nemam slike bas svih mesta koja sam posetila i videla ali ima par korisnih sajtova za svetske putnike kao sto je ovaj :)
http://www.tripadvisor.com/TravelersChoice
 |
| stnl082011 |
been there done that :)
ako nekog zanima i pozeli da poseti nesto od ovog...
 |
| From blog |
Sremski Karlovci, cuvena manifestacija Dani vina, bila sam :)
 |
| From blog |
 |
| From blog |
Novi Sad, dani meda, exit na Petrovaradinu, strand i jos stosta
 |
| From blog |
 |
| From blog |
turska, Turgutreis, crno more
 |
| From blog |
Turska, Bodrum, muzej nautike i arheologije na tvrdjavi, vrlo zanimljivo :)
 |
| From blog |
Bela crkva, kamp na jezerima
 |
| From blog |
 |
| From blog |
 |
| From blog |
Zrenjanin, Dani piva :))
 |
| From blog |
 |
| From blog |
Stari Becej, ergela Fantast
 |
| From blog |
 |
| From blog |
 |
| From blog |
Rezervat Carska bara, gledanje ptica, riblji restoran, voznja brodom, staza zdravlja, pecanje :)
 |
| From blog |
Budimpesta, ne znam gde da pocnem, 1001 stvar koju vredi videti i uraditi, zoo, dvorci, restorani...milina
 |
| From blog |
Kada je u Elemiru 6 uvece ...
 |
| From blog |
Plavna Tisa kod Zablja
 |
| From blog |
Pancicev vrh, Kopaonik
 |
| From blog |
Nessebar, Bugarska, divno mesto
 |
| From blog |
 |
| From blog |
Deliblatska pescara, jedina evropska pustinja, sa mikroklimom i zasticenim vrstama orhideja i drugih vrsta biljaka i zivotinja
 |
| From blog |
Kitchener Ontario, October fest i rib fest u Victoria parku
 |
| From blog |
St Jacobs, ON, Amisko selo sa ogromnom pijacom i antikvarnicama
 |
| From blog |
 |
| From blog |
Toronto, totalni ubica za dosadu 1000 dogadjaja i mesta za posetu
http://www.festivalsandeventsontario.ca/main.cfm
 |
| From blog |
 |
| From blog |
Nijagara
 |
| From blog |
Canada Wonderland, Vaughan, on aaaa extra roller coasteri, najbolji u severnoj americi
 |
| From blog |
Wilhelma,Botanicka basta i Zoo,
Nemacka, Stutgard,
 |
| From blog |
 |
| From blog |
 |
| From blog |
Manastir u Schwartzwaldu, Nemacka, Vorhingen
Nastavljam drugi put, nemam slike bas svih mesta koja sam posetila i videla ali ima par korisnih sajtova za svetske putnike kao sto je ovaj :)
http://www.tripadvisor.com/TravelersChoice
Saturday, August 20, 2011
Ostatak price
Ljudi manje vise lice na one u St Thomasu, juce smo bili na bazenu pored i bilo je jos nekoliko porodica sa malom decom, vecina ljudi je gojazna za nase pojmove nametnute estradom i pinkom, svi puniji koje cesto vidjam na ulicama se krecu oko ili preko 100tke, deca (pogotovo zenska koja se manje bave sportom) imaju one pojaseve oko stomaka i ponekad se zablenem kada mi 12to godisnja devojcica izgleda kao trudna a ustvari nije...to mi upada u oci jer toga nije bilo tako puno u Kiceneru a ni u Torontu, ovde je malo cesce i uocljivije, valjda.
Vecina ljudi i zena je takodje istetovirana, ovi sto su bili na bazenu juce su nasih godina, mamina noga od clanka do kuka prekrivena je nekim stilizovanim cvecem a tatine grudi zelenim raznim motivima kao one cuvene vojne tetovaze.U trznom centru svaka druga mlada osoba koja je prosla imala je tonu slicica na sebi, jedan je cak imao broj 23 istetoviran na obrijanom delu glave iza uva. Aca kaze da je centar lep, nadam se da cemo ga videti za vikend,Juce je bio na delu obuke u sklonistu za beskucnike i vratio se zgrozen, kaze da je slicno kao deo Queen streeta u Torontu, zapravo su vecina njih iz Toronta jer ih je tamo bilo toliko da su ih na kraju potrpali u autobuse i polslali u druge vece gradove u Kanadi koji imaju sklonista. Uglavnom nisu agresivni, cak sta vise u Torontu su bili prilicno izgubljeni u svom svetu, neki pricaju sa bogom, neki piju, neki se drogiraju ko zna cime i svi sede ili leze potravnjacima oko sklonista na Queenu i cine taj deo centra Toronta prilicno jadnim.
Pre nego sto smo otisli slala sam mailove i potpisivala peticije da se ne dozvoli zatvaranje nekih grana biblioteke u Torontu i privatizacija drugih, evo sta mi je odgovorio MP
Councillor Parker Councillor_Parker to me
show details 1:35 PM (19 hours ago)
Thank you for taking the time to write to me on a matter relating to the
process currently under way towards determining the City's 2012
operating budget.
Toronto City hall has functioned year after year with a gap between
expenses and revenues. The gap has been filled each year with draws from
reserve accounts and other one-time funding sources. The gap is now
larger than ever – about $750 million on total spending of about $9
billion. The reserve accounts and other one-time sources of stop-gap
funding, meanwhile, have dried up. The cupboard is bare.
The tax increase that would be required to bring revenues into line
with city hall's current rate of spending has been estimated at about
35%. And that would only balance the books for one year; the problem of
rising costs would face us again in the years thereafter.
The need to find ways to bring spending under control is clear. It is
also clear that the measures that are required in order to bring things
into a proper state of balance will have to include substantial
changes.
Past councils have swept the problem under the rug with temporary
solutions on the revenue side. The time has come to look seriously at
available options on the expense side as well. Hence the review of
expense items that is currently under way.
This is not an easy process, but it is a necessary one. That having
been said, part of the process includes listening to the voices of
people like you who bring reason and passion to bear in the defence of
spending programs that are of particular importance to them. Your
comments in that regard are important and I take them seriously.
Your correspondence includes comments relating specifically to the
matter of the Toronto library system, and urges that branch closures be
avoided. According to all reports I have received to date, library staff
are working hard to achieve budget targets without resort to branch
closures. I am hopeful that these efforts will be successful.
In any event, I will be vigilant as to any recommendations that might
have the effect of imposing a burden on the libraries in Ward 26 that is
out of line with measures imposed generally.
Regards,
JLP
E sad ako je Toronto resio da stedi na biblioteci, London moze jedino na bolnicama, do 2013 treba da ukinu nekih 80tak kreveta na psihijatrijskim odeljenjima, i svi okolo se drze za glavu jer to znaci da vecina onih koji cuju glasove i pricaju sa bogom nece biti tamo gde im je mesto...privatni smestaj je skup i porodice ce biti prisiljene da ih drze kod kuce.
Naravno da smo odmah postom dobili peticiju da se potpisemo da smo protiv toga, ovde se bas trude sa tim peticijama i borbama sa politickim kresanjem budzeta, ipak moram priznati da sam poucena prethodnim iskustvima prilicno skepticna kada su u pitanju politicari i novac...kao ono pisamce gore sve ti lepo objasne da nista ne razumes i dalje teraju po svom planu i programu...Mislim da nikad necu imati stomak da se bavim slicnim zanimanjima ili politikom, nemam tu dozu ljigavosti.Ovde je bar tako fino upakovana da se jedva nazire, tamo je prostacka i brutalna, ali i jedni i drugi su takvi zato sto znaju da im niko od ovcica koje glasaju za njih nista ne moze. Zato i ne glasam, poslednji put kada sam to uradila pitala sam se gde su mi bile oci i usi i mozak godinu dana, i boze moj za kakvog kretena sam ja sebi dozvolila da glasam...kao da je bilo nekog izbora izmedju loseg i goreg...
Kao emigranti ionako nemam pravo glasa i pokusavamo da se sto manje opterecujemo "bitnim" drzavnim stvarima.Gledala sam oglase za posao, posto uvode vrtic u sve skole traze vaspitace i hronicno traze medicinske sestre, ali moji papiri jos stoje u srbiji iako sam poslala zahtev pre 2 meseca, jedina osoba koja na fakultetu sme da ih potpise i lizne tu markicu da ih posalje je jos na godinjem, bolovanju sta li a niko drugi se ne usudjuje da uradi tudj posao...moja zivotna prica...glupava birokratija i papirologija.Ostali poslovi su klasika, prodavnice, poneki butik i fabrike automobila, informatike nema osim 2 ili 3 komapanije koje prave video igrice, a to nema veze sa nama...ima dosta oglasa za socijalne radnike i za PSW (ali to definitivno ne preporucujem nikome ako bas ne mora) i nemojte da vas neko ubedi kako je to divan posao, za 10 dolara na sat mozete da slazete police u nocnoj smeni u prodavnici sa mnogo manje stresa i gadjenja nego PSW.Njihov posao ukljucuje sve, od pranja nepokretnih i starih po domovima i bolnicama i menjanja pelena do odlaska po kucama i ciscenja, kuvanja rucka i spremanja istih, ne kazem da je to lose samo je po meni jako lose placeno, trebalo bi da im za takav posao i jezivo fizikalisanje daju duplo vise. A naziv Personal support worker uopste ne implicira sve navedeno u opisu posla...doduse neki se brinu o nepokretnoj deci u kolicima koja nisu svesna sveta i guraju ih okolo u setnje, menjaju im cevcice za hranjenje i disanje itd. To je kao blaza varijanta, i verovatno velika pomoc roditeljima.
Zao mi je sto je u startu ovako krenulo, da stvar bude gora nema nikog da kaze aci sta da radi jer je nova sefica otisla na 3 nedelje u juznu Afriku gde joj otac umire od raka.Dok se ona vrati, on ce verovatno skontati sa cim ima posla ovde i resiti da li da ostane ili ne.To je olaksavajuca okolnost, ne moramo da ostanemo kako je jedan moj prijatelj rekao "sedi tamo gde te je bog o zemlju tresnuo", Kanada je velicine Evrope, negde sigurno postoji mesto gde ce se sve kockice sloziti ako se ispostavi da to nije ovde. Iako je seljakanje veliki stres, ne smeta mi, cak sta vise uzivam u novim mestima jer ih inace ne bih videla i upoznala, a u zivotu ima toliko toga da se vidi i dozivi a tako malo vremena...
Jednog dana za 10tak godina cemo sesti u transpacifik u Torontu i otici do Vankuvera, zelim da vidim sve izmedju ta dva grada :)
Stvarno ne razumem ljude koji su u stanju da cute i trpe ako ista mogu da promene u svojoj situaciji, dugujes sebi da bar pokusas, pozdrav od Mike Antica :)
Vecina ljudi i zena je takodje istetovirana, ovi sto su bili na bazenu juce su nasih godina, mamina noga od clanka do kuka prekrivena je nekim stilizovanim cvecem a tatine grudi zelenim raznim motivima kao one cuvene vojne tetovaze.U trznom centru svaka druga mlada osoba koja je prosla imala je tonu slicica na sebi, jedan je cak imao broj 23 istetoviran na obrijanom delu glave iza uva. Aca kaze da je centar lep, nadam se da cemo ga videti za vikend,Juce je bio na delu obuke u sklonistu za beskucnike i vratio se zgrozen, kaze da je slicno kao deo Queen streeta u Torontu, zapravo su vecina njih iz Toronta jer ih je tamo bilo toliko da su ih na kraju potrpali u autobuse i polslali u druge vece gradove u Kanadi koji imaju sklonista. Uglavnom nisu agresivni, cak sta vise u Torontu su bili prilicno izgubljeni u svom svetu, neki pricaju sa bogom, neki piju, neki se drogiraju ko zna cime i svi sede ili leze potravnjacima oko sklonista na Queenu i cine taj deo centra Toronta prilicno jadnim.
Pre nego sto smo otisli slala sam mailove i potpisivala peticije da se ne dozvoli zatvaranje nekih grana biblioteke u Torontu i privatizacija drugih, evo sta mi je odgovorio MP
Councillor Parker Councillor_Parker to me
show details 1:35 PM (19 hours ago)
Thank you for taking the time to write to me on a matter relating to the
process currently under way towards determining the City's 2012
operating budget.
Toronto City hall has functioned year after year with a gap between
expenses and revenues. The gap has been filled each year with draws from
reserve accounts and other one-time funding sources. The gap is now
larger than ever – about $750 million on total spending of about $9
billion. The reserve accounts and other one-time sources of stop-gap
funding, meanwhile, have dried up. The cupboard is bare.
The tax increase that would be required to bring revenues into line
with city hall's current rate of spending has been estimated at about
35%. And that would only balance the books for one year; the problem of
rising costs would face us again in the years thereafter.
The need to find ways to bring spending under control is clear. It is
also clear that the measures that are required in order to bring things
into a proper state of balance will have to include substantial
changes.
Past councils have swept the problem under the rug with temporary
solutions on the revenue side. The time has come to look seriously at
available options on the expense side as well. Hence the review of
expense items that is currently under way.
This is not an easy process, but it is a necessary one. That having
been said, part of the process includes listening to the voices of
people like you who bring reason and passion to bear in the defence of
spending programs that are of particular importance to them. Your
comments in that regard are important and I take them seriously.
Your correspondence includes comments relating specifically to the
matter of the Toronto library system, and urges that branch closures be
avoided. According to all reports I have received to date, library staff
are working hard to achieve budget targets without resort to branch
closures. I am hopeful that these efforts will be successful.
In any event, I will be vigilant as to any recommendations that might
have the effect of imposing a burden on the libraries in Ward 26 that is
out of line with measures imposed generally.
Regards,
JLP
E sad ako je Toronto resio da stedi na biblioteci, London moze jedino na bolnicama, do 2013 treba da ukinu nekih 80tak kreveta na psihijatrijskim odeljenjima, i svi okolo se drze za glavu jer to znaci da vecina onih koji cuju glasove i pricaju sa bogom nece biti tamo gde im je mesto...privatni smestaj je skup i porodice ce biti prisiljene da ih drze kod kuce.
Naravno da smo odmah postom dobili peticiju da se potpisemo da smo protiv toga, ovde se bas trude sa tim peticijama i borbama sa politickim kresanjem budzeta, ipak moram priznati da sam poucena prethodnim iskustvima prilicno skepticna kada su u pitanju politicari i novac...kao ono pisamce gore sve ti lepo objasne da nista ne razumes i dalje teraju po svom planu i programu...Mislim da nikad necu imati stomak da se bavim slicnim zanimanjima ili politikom, nemam tu dozu ljigavosti.Ovde je bar tako fino upakovana da se jedva nazire, tamo je prostacka i brutalna, ali i jedni i drugi su takvi zato sto znaju da im niko od ovcica koje glasaju za njih nista ne moze. Zato i ne glasam, poslednji put kada sam to uradila pitala sam se gde su mi bile oci i usi i mozak godinu dana, i boze moj za kakvog kretena sam ja sebi dozvolila da glasam...kao da je bilo nekog izbora izmedju loseg i goreg...
Kao emigranti ionako nemam pravo glasa i pokusavamo da se sto manje opterecujemo "bitnim" drzavnim stvarima.Gledala sam oglase za posao, posto uvode vrtic u sve skole traze vaspitace i hronicno traze medicinske sestre, ali moji papiri jos stoje u srbiji iako sam poslala zahtev pre 2 meseca, jedina osoba koja na fakultetu sme da ih potpise i lizne tu markicu da ih posalje je jos na godinjem, bolovanju sta li a niko drugi se ne usudjuje da uradi tudj posao...moja zivotna prica...glupava birokratija i papirologija.Ostali poslovi su klasika, prodavnice, poneki butik i fabrike automobila, informatike nema osim 2 ili 3 komapanije koje prave video igrice, a to nema veze sa nama...ima dosta oglasa za socijalne radnike i za PSW (ali to definitivno ne preporucujem nikome ako bas ne mora) i nemojte da vas neko ubedi kako je to divan posao, za 10 dolara na sat mozete da slazete police u nocnoj smeni u prodavnici sa mnogo manje stresa i gadjenja nego PSW.Njihov posao ukljucuje sve, od pranja nepokretnih i starih po domovima i bolnicama i menjanja pelena do odlaska po kucama i ciscenja, kuvanja rucka i spremanja istih, ne kazem da je to lose samo je po meni jako lose placeno, trebalo bi da im za takav posao i jezivo fizikalisanje daju duplo vise. A naziv Personal support worker uopste ne implicira sve navedeno u opisu posla...doduse neki se brinu o nepokretnoj deci u kolicima koja nisu svesna sveta i guraju ih okolo u setnje, menjaju im cevcice za hranjenje i disanje itd. To je kao blaza varijanta, i verovatno velika pomoc roditeljima.
Zao mi je sto je u startu ovako krenulo, da stvar bude gora nema nikog da kaze aci sta da radi jer je nova sefica otisla na 3 nedelje u juznu Afriku gde joj otac umire od raka.Dok se ona vrati, on ce verovatno skontati sa cim ima posla ovde i resiti da li da ostane ili ne.To je olaksavajuca okolnost, ne moramo da ostanemo kako je jedan moj prijatelj rekao "sedi tamo gde te je bog o zemlju tresnuo", Kanada je velicine Evrope, negde sigurno postoji mesto gde ce se sve kockice sloziti ako se ispostavi da to nije ovde. Iako je seljakanje veliki stres, ne smeta mi, cak sta vise uzivam u novim mestima jer ih inace ne bih videla i upoznala, a u zivotu ima toliko toga da se vidi i dozivi a tako malo vremena...
Jednog dana za 10tak godina cemo sesti u transpacifik u Torontu i otici do Vankuvera, zelim da vidim sve izmedju ta dva grada :)
Stvarno ne razumem ljude koji su u stanju da cute i trpe ako ista mogu da promene u svojoj situaciji, dugujes sebi da bar pokusas, pozdrav od Mike Antica :)
Thursday, August 18, 2011
Practice makes perfect :)
One of my favorite writers(Ivo Andric) wrote once that the happy people write rarely or never, and the other ones...well, it takes a certain amount of solitude and sadness to be able to write sincerely, from your heart, about the troubles of mankind and human nature.
It's not like that with me, I never write to drown others in my current misery, if I can't share good and beautiful thing I try to avoid writing about the not so "happy" things or times.Sometimes, no matter how hard i try to avoid these pests I just can't.
And here's the catch,
you come to a point in your life where you think that things are going to finally click into their place, that life is going to be a little bit easier from now on and then it hits you...
Our new home is perfect, our wish list came true, a small townhouse with fenced yard that looks into the park with new playgrounds, a swimming pool beside the home, kid friendly community, small town, cheaper than Toronto...the new job, not so perfect.
Sometimes, when preparing for the interview they tell you to "enhance" the truth a little bit, basically they suggest that you should lie in order to get that job you desire so much, if you can live up to your lie and succeed by working hard and being smart, you'll be forgiven. What they don't tell you, is that the employer is allowed to do the same.
The Data Manager position in a small company seems to involve anything from being system analyst and reporting , system admin to repairing broken computer parts or door knobs...there are no particular tasks and everything is your job, and at the end, your fault.
And there is another thing, a complete mess, the person who worked there for the past 2 decades before you came was a self taught jack-of-all-trades and hobby handyman, then suddenly at the age of 65 he found out that he has terminal cancer, took vacation and died in a month. No one knows about the networks, passwords, there are no documents, there is a million shelves with gadgets, papers and spare parts, new and old and all out of order...And they are all awaiting someone to fix everything magically, bad luck- it's you. They just forgot to tell you all this during your interview...
It's not like that with me, I never write to drown others in my current misery, if I can't share good and beautiful thing I try to avoid writing about the not so "happy" things or times.Sometimes, no matter how hard i try to avoid these pests I just can't.
And here's the catch,
you come to a point in your life where you think that things are going to finally click into their place, that life is going to be a little bit easier from now on and then it hits you...
Our new home is perfect, our wish list came true, a small townhouse with fenced yard that looks into the park with new playgrounds, a swimming pool beside the home, kid friendly community, small town, cheaper than Toronto...the new job, not so perfect.
Sometimes, when preparing for the interview they tell you to "enhance" the truth a little bit, basically they suggest that you should lie in order to get that job you desire so much, if you can live up to your lie and succeed by working hard and being smart, you'll be forgiven. What they don't tell you, is that the employer is allowed to do the same.
The Data Manager position in a small company seems to involve anything from being system analyst and reporting , system admin to repairing broken computer parts or door knobs...there are no particular tasks and everything is your job, and at the end, your fault.
And there is another thing, a complete mess, the person who worked there for the past 2 decades before you came was a self taught jack-of-all-trades and hobby handyman, then suddenly at the age of 65 he found out that he has terminal cancer, took vacation and died in a month. No one knows about the networks, passwords, there are no documents, there is a million shelves with gadgets, papers and spare parts, new and old and all out of order...And they are all awaiting someone to fix everything magically, bad luck- it's you. They just forgot to tell you all this during your interview...
Tuesday, August 9, 2011
I opet ja o $$$$ al samo zato sto me svi isto pitaju.... :)
Danas je padala kisa, od drugog su noci zahladnele, garden centre su odavno ispraznili i uklonili, u prodavnicama je rasprodaja letnjih stvari i nove jesenje kolekcije...dolazi jesen, bice tu nekih mesec ili 2 i onda sledi 6 meseci zime...vracam se iz prodavnice u 10 uvece i na raskrsnici dva ogromna bulevara u jednom kratkom trenutku sva vozila staju, dovoljno da tih 30tak sekundi cujem u pozadini zabe iz obliznje bare, cvcke i cikade, vazduh je svez i mirise na cvece i borove, ispred mene stoji preko 50 vozila ciji motori rade a ja imam osecaj da sam u sred sume ili na nekoj obali.
Kao sto sam i pretpostavljala, menadzment zgrade nam pravi problem oko iseljenja mesec dana ranije pre isteka ugovora, uzece nam novac za celu godinu jer smo tako potpisali. Rekli su nam da nadjemo nekog ko bi bio u stanu tih mesec dana ali sada je prekasno a i nisam sigurna da bi neko uzeo stan na mesec dana, nema svrhe, imam dovoljno organizacije oko selidbe, promene dokumenata i ostalog da bi sad jos za 4 dana nasla stanare...druga stvar je kada prodju check list za popravke u stanu ko zna koliko ce gluposti pokusati da nam naplate...u ugovoru pise da se podrazumeva wear and tear damage od koristenja stana, ali nigde ne pise sta u slucaju kada je stan tako lose okrecen po 100 put da se boja sama ljusti sa zidova, cela kuhinja i radna ploca su bele i od vode oko sudopere i ponegde se u povrsine upiju zuckaste fleke...u ugovoru pise da stanari ne smeju da zakucavaju eksere nigde, da ne smeju da lepe nista na zidove niti na friz, i jos gomila toga, otprilike bi najbolje bilo da sedite na sred sobe i ne mrdate da vam ne bi naplatili neku stetu.Po iseljenju stan treba da bude cist kao kada ste u njega usli, i to vi da ga oribate cakum pakum i sve aparate i popravite svu stetu ako je ima da bi mendzment odmah mogao da useli novog stanara a da prstom ne mrdne, i pored svega toga uvek nadju nacin da naplate stetu i maznu vam tu zadnju kiriju ili depozit ...
Osim one divne zene u Kiceneru svi superintendanti i menadzeri sa kojima sam imala posla su zesci ljigavci, razvuku kez od uveta do uveta dok vas nonsalantno na najbezobrazniji nacin skidaju sa dnevnog reda. Izmedju vas i njih stoji papir koji ste potpisali i na kom sitnim slovima pise sve sto treba da znate...da su oni uvek u pravu i tacka. Uvek mozete da ne iznajmite stan pod njihovim uslovima i spavate sa detetom na ulici :) Karikiram, ali zaista, za takav posao je potrebna posebna vrsta ljudi ovde u Torontu, i pritom ne mislim na postene i fine...Cak i na novom mestu gde smo iznajmili stan je utisak isti.Procitajte ugovor od A do SH, ja jesam cim smo ga potpisali ali to i dalje ne menja cinjenicu da on stiti samo stanodavca, bar da znate na cemu ste i na sta da obratite paznju na vreme.Jos jedna sitnica, za bilo kakvu stetu ili npr problem sa komsijama, smetnju itd imate 2 dana da incident prijavite pismeno superu ili kome vec treba(primerak prijave sacuvate sebi) ili da trazite popravku stete, sve sto pregovarate sa nekim radite PISMENO u 2 primerka, ako to ne uradite ne postoji dokaz da nesto nije bilo u redu ili da niste krivi za neku stetu, i to pise u ugovoru.
Iznajmili smo townhouse, na prelepom mestu u delu Londona koji se zove Southcrest estates, dvoriste gleda na park sa igralistem i ima kapijicu koja vodi u park a odmah pored kuce koja je poslednja u nizu od nekoliko je zajednicki otvoreni bazen.Preko puta su prodavnice i jos parkova sa igralistima. Biblioteka mi je daleko ovaj put, u centru je ali busom do centra treba 10tak minuta, i decji muzej sa igraonicom je 3 km od nas u poprecnoj ulici.Na kraju nase ulice nekih 6 km od nas je zabavni park Storybook gardens. Stanarina sa racunima bi trebalo da nas izadje isto kao sadasnja stanarina u Torontu, oko 1100 ili manje. Dvosobni stanovi u Londonu su od 700 do 900 $, townhouse bez racuna su od 725 do 930 s tim da racuni budu od 150 do 200 $ zavisno od godisnjeg doba.Vecina tih kucica koje se racunaju u dvosobne ima 2 spavace sobe na spratu sa kompletnim kupatilom i plakarima, trpezariju i kuhinju u prizemlju sa kupatilom bez kade ili tusa i ogroman podrum u kom je masina za ves i susilica, nekada su podrumi sredjeni kao jos jedna soba ili teretana ali u ovoj koju smo iznajmili nije tako, podrum je vise kao ostava ili garaza iako je ogroman koliko celo prizemlje, prava steta sto nije sredjen.
Sto se ostalog tice pretpostavljam da ce nam troskovi biti slicni osim dodatnog troska od oko 200 $ za gorivo koji dosad nismo imali, ocekivala sam da ce nam se osiguranje za kola znacajno spustiti posle navrsene godine ovde i zbog preseljenja medjutim agent nece da nam spusti nego samo 30 $ od sadasnjih 230 i moracu da nadjem drugog agenta, opet.U Kiceneru smo placali 130 i mislila sam da bi u Londonu bilo slicno, ali ovaj agent je u Torontu a oni su navikli da uvek ima ovaca za sisanje.Druga stvar koju moram da promenim pod hitno je net, ovi nas lupaju po usima i nerviraju sa ogranicavanjem protoka, ako potrosim mrvu vise od dozvoljenih 40 gb placam kaznu od 60 $ a moj mesecni racun je toliko, osim toga taj najjeftiniji Bellov paket je jedva dovoljan za pristojnu upotrebu, skajp se koci, kamera ne radi, klipovi se smrzavaju a jos kad ga razvucemo na 2 kompa, katastrofa...osim toga ponekad svakih 5 minuta moram da cupam modem iz struje da ga resetujem da proradi i to me bas nervira.Sada postoji provajder koji po slicnoj ceni nudi neogranicen protok sa istom brzinom, Primus, samo se nadam da pokrivaju i London.
Rezervisala sam U-Haul kamion za vikend, 225 km u jednom pravcu izadje 200 $, svaki dodatni kilometar preko tog je 48 centi, kamion ostavljamo u Londonu sa punim rezervoarom, racunam da ce nas selidba kostati oko 300 $ za kamion i jos 120 za vozne karte, jer ce se Aca vracati sa drugarom vozom za Toronto (jedna karta London -Toronto je 50-60 $), pa ce pokupiti kola i nas uvece i vratiti se...Prosli vikend smo proveli 2 dana u kolima i presli skoro 1000 km , bas je bilo puno.Od Toronta do Londona ima oko 200 i nesto km.
Ove moje odokativne cifre su takve jer na svaku cenu koju vam kazu morate da racunate jos 18 do 20 i nesto posto poreza i racun uvek ispadne veci nego sto ste ocekivali.
Obrnuta psihologija je kod plate, kada vam kazu da npr neko ima godisnju platu 60.000 oduzmite od toga 3% za penziono i nesto malo za osiguranje za nezaposlenost, zatim jos 22% poreza na platu i jos neke tricarije, prakticno 27% te plate, a mozda i vise, nece biti na raspolaganju onom ko je navodno ima , jer ce biti vraceno u drzavnu kasu, to znaci da taj neko nece imati mesecno na raspolaganju 60 podeljeno na 12, nego mnogo, mnogo manje :)
Mi jos nismo stigli do tako lepe cifre sa primanjima, ali ima vremena. Osim toga postoje i razlicite kategorije sto se tice poreza gde se razlikuje koliko drzava uzima nazad od neke porodice zavisno od toga u kojoj su grupi sa primanjima, npr low income ispod 35.000 placa najmanje poreza i dobija najvise nazad, ponekad i neke vrste novcane pomoci koje su rezervisane samo za ovu kategoriju, s druge strane high income placaju znatno veci porez, cula sam da su u Americi ove razlike manje i porezi blazi nego u kanadi ali to nisam proverila pa ne mogu da tvrdim, osim toga amerika ima drugaciji socijalni program koji se ocigledno minimalno finansira, pocevsi od drugacijeg zdravstva i skolstva.
Odnos Kanadjana prema novcu je potpuno drugaciji od naseg, gde smo mi navikli da trpamo u slamaricu i cuvamo za crne dane, oni su navikli da kartice imaju dozvoljeni minus a banke daju zajmove i negde uvek ima para, ako ti treba, pa zasto bi onda stedeo i odricao se...onakva stednja kakvu mi znamo za njih je fiktivan pojam, njihova stednja za stare dane se zove investment, equities i hedge founds...dosta njih se igra na berzi i poverava svoj novac brokerima, neki misle da je ulaganje u nekretnine takodje dobar nacin da se nesto ostavi sa strane, medjutim strucnjaci tvrde drugacije, iskreno, dosta toga oko berze i ostalih mesetarenja i ulaganja ne razumem i cisto sumnjam da cu ikad skontati i posto mi to deluje kao jedna velika kladionica i lutrija, ne privlaci me. Ono sto razumem je da mogu mesecno da rasporedim potrosnju u $ tacno jer ovde nema inflacije i skokova cena, i da ako nam je bas bio dobar mesec i nismo se mnogo sirili mogu da stavim sa strane trecinu primanja. Kada ne bismo placali kiriju nego uzeli nesto onda bi 2 trecine novca ostajale nama a jednu bi smo trosili na hranu i racune.
Poslednja "velika" plata koju sam imala u srbiji pre nego sto su mi je prepolovili je iznosila 34.000 din, jedva smo uspevali da platimo hranu i par racuna od nje za mesec...ovde u proseku trosimo do 2500 mesecno, 1130 je stan, racuni sa osiguranjem za kola su oko 450, ostalo je hrana, odeca i provod.pod provodom podrazumevam jednom nedeljno kafu ili rucak po trznim ili bioskop ili neku manifestaciju...uglavnom nijedan od nasih provoda nije skuplji od 30tak dolara osim ako nisu u pitanju ulaznice za Zoo ili Wonderland koje su oko 50 i 68 $ po osobi.
Zasto toliko gnjavim sa cenama?
Zato sto i vi mene gnjavite sa tim :)) prvo pitanje koje mi neko postavi pocinje sa koliko kosta ili koliko para...i uvek moram da se ogradim
ovo su moje cifre i moji troskovi, mozda neko ima vece troskove a mozda neko ima manje nego ja.
Prvih par meseci po dolasku trosili smo u proseku 4000 mesecno, ali cim smo skontali da tako ne ide pocela sam sve da pisem i sad smo se toliko ispraksali da na kraju svakog meseca ostanemo u dobrom plusu, za nase pojmove i prihode. Aca stalno gundja kako moze i vise ali ja ne mislim tako, postoji granica gde se zivot pretvara u prezivljavanje i zivotarenje, snalazenje i razvlacenje...ako sam nekada morala da pazim koliko kosta svaka sitnica i da od 3 stvari koje mi jednako trebaju moram da uzmem samo jednu, pa koliki sadista treba da budem da to sebi radim sad kad ne moram da prezivljavam ni od cega, to ne znaci da ne stedim i ne pazim po kojoj ceni kupujem svari, daleko od toga, samo se manje opterecujem, jer znam da od jedne plate mogu da pokrijem sve troskove i da ce ce nam dobar deo ostati ako nemamo neplaniranih troskova.
Odoh da perem sudove u 2 nocu i spakujem jos par stvari...kad se smestimo sledece nedelje eto me opet.
Kao sto sam i pretpostavljala, menadzment zgrade nam pravi problem oko iseljenja mesec dana ranije pre isteka ugovora, uzece nam novac za celu godinu jer smo tako potpisali. Rekli su nam da nadjemo nekog ko bi bio u stanu tih mesec dana ali sada je prekasno a i nisam sigurna da bi neko uzeo stan na mesec dana, nema svrhe, imam dovoljno organizacije oko selidbe, promene dokumenata i ostalog da bi sad jos za 4 dana nasla stanare...druga stvar je kada prodju check list za popravke u stanu ko zna koliko ce gluposti pokusati da nam naplate...u ugovoru pise da se podrazumeva wear and tear damage od koristenja stana, ali nigde ne pise sta u slucaju kada je stan tako lose okrecen po 100 put da se boja sama ljusti sa zidova, cela kuhinja i radna ploca su bele i od vode oko sudopere i ponegde se u povrsine upiju zuckaste fleke...u ugovoru pise da stanari ne smeju da zakucavaju eksere nigde, da ne smeju da lepe nista na zidove niti na friz, i jos gomila toga, otprilike bi najbolje bilo da sedite na sred sobe i ne mrdate da vam ne bi naplatili neku stetu.Po iseljenju stan treba da bude cist kao kada ste u njega usli, i to vi da ga oribate cakum pakum i sve aparate i popravite svu stetu ako je ima da bi mendzment odmah mogao da useli novog stanara a da prstom ne mrdne, i pored svega toga uvek nadju nacin da naplate stetu i maznu vam tu zadnju kiriju ili depozit ...
Osim one divne zene u Kiceneru svi superintendanti i menadzeri sa kojima sam imala posla su zesci ljigavci, razvuku kez od uveta do uveta dok vas nonsalantno na najbezobrazniji nacin skidaju sa dnevnog reda. Izmedju vas i njih stoji papir koji ste potpisali i na kom sitnim slovima pise sve sto treba da znate...da su oni uvek u pravu i tacka. Uvek mozete da ne iznajmite stan pod njihovim uslovima i spavate sa detetom na ulici :) Karikiram, ali zaista, za takav posao je potrebna posebna vrsta ljudi ovde u Torontu, i pritom ne mislim na postene i fine...Cak i na novom mestu gde smo iznajmili stan je utisak isti.Procitajte ugovor od A do SH, ja jesam cim smo ga potpisali ali to i dalje ne menja cinjenicu da on stiti samo stanodavca, bar da znate na cemu ste i na sta da obratite paznju na vreme.Jos jedna sitnica, za bilo kakvu stetu ili npr problem sa komsijama, smetnju itd imate 2 dana da incident prijavite pismeno superu ili kome vec treba(primerak prijave sacuvate sebi) ili da trazite popravku stete, sve sto pregovarate sa nekim radite PISMENO u 2 primerka, ako to ne uradite ne postoji dokaz da nesto nije bilo u redu ili da niste krivi za neku stetu, i to pise u ugovoru.
Iznajmili smo townhouse, na prelepom mestu u delu Londona koji se zove Southcrest estates, dvoriste gleda na park sa igralistem i ima kapijicu koja vodi u park a odmah pored kuce koja je poslednja u nizu od nekoliko je zajednicki otvoreni bazen.Preko puta su prodavnice i jos parkova sa igralistima. Biblioteka mi je daleko ovaj put, u centru je ali busom do centra treba 10tak minuta, i decji muzej sa igraonicom je 3 km od nas u poprecnoj ulici.Na kraju nase ulice nekih 6 km od nas je zabavni park Storybook gardens. Stanarina sa racunima bi trebalo da nas izadje isto kao sadasnja stanarina u Torontu, oko 1100 ili manje. Dvosobni stanovi u Londonu su od 700 do 900 $, townhouse bez racuna su od 725 do 930 s tim da racuni budu od 150 do 200 $ zavisno od godisnjeg doba.Vecina tih kucica koje se racunaju u dvosobne ima 2 spavace sobe na spratu sa kompletnim kupatilom i plakarima, trpezariju i kuhinju u prizemlju sa kupatilom bez kade ili tusa i ogroman podrum u kom je masina za ves i susilica, nekada su podrumi sredjeni kao jos jedna soba ili teretana ali u ovoj koju smo iznajmili nije tako, podrum je vise kao ostava ili garaza iako je ogroman koliko celo prizemlje, prava steta sto nije sredjen.
Sto se ostalog tice pretpostavljam da ce nam troskovi biti slicni osim dodatnog troska od oko 200 $ za gorivo koji dosad nismo imali, ocekivala sam da ce nam se osiguranje za kola znacajno spustiti posle navrsene godine ovde i zbog preseljenja medjutim agent nece da nam spusti nego samo 30 $ od sadasnjih 230 i moracu da nadjem drugog agenta, opet.U Kiceneru smo placali 130 i mislila sam da bi u Londonu bilo slicno, ali ovaj agent je u Torontu a oni su navikli da uvek ima ovaca za sisanje.Druga stvar koju moram da promenim pod hitno je net, ovi nas lupaju po usima i nerviraju sa ogranicavanjem protoka, ako potrosim mrvu vise od dozvoljenih 40 gb placam kaznu od 60 $ a moj mesecni racun je toliko, osim toga taj najjeftiniji Bellov paket je jedva dovoljan za pristojnu upotrebu, skajp se koci, kamera ne radi, klipovi se smrzavaju a jos kad ga razvucemo na 2 kompa, katastrofa...osim toga ponekad svakih 5 minuta moram da cupam modem iz struje da ga resetujem da proradi i to me bas nervira.Sada postoji provajder koji po slicnoj ceni nudi neogranicen protok sa istom brzinom, Primus, samo se nadam da pokrivaju i London.
Rezervisala sam U-Haul kamion za vikend, 225 km u jednom pravcu izadje 200 $, svaki dodatni kilometar preko tog je 48 centi, kamion ostavljamo u Londonu sa punim rezervoarom, racunam da ce nas selidba kostati oko 300 $ za kamion i jos 120 za vozne karte, jer ce se Aca vracati sa drugarom vozom za Toronto (jedna karta London -Toronto je 50-60 $), pa ce pokupiti kola i nas uvece i vratiti se...Prosli vikend smo proveli 2 dana u kolima i presli skoro 1000 km , bas je bilo puno.Od Toronta do Londona ima oko 200 i nesto km.
Ove moje odokativne cifre su takve jer na svaku cenu koju vam kazu morate da racunate jos 18 do 20 i nesto posto poreza i racun uvek ispadne veci nego sto ste ocekivali.
Obrnuta psihologija je kod plate, kada vam kazu da npr neko ima godisnju platu 60.000 oduzmite od toga 3% za penziono i nesto malo za osiguranje za nezaposlenost, zatim jos 22% poreza na platu i jos neke tricarije, prakticno 27% te plate, a mozda i vise, nece biti na raspolaganju onom ko je navodno ima , jer ce biti vraceno u drzavnu kasu, to znaci da taj neko nece imati mesecno na raspolaganju 60 podeljeno na 12, nego mnogo, mnogo manje :)
Mi jos nismo stigli do tako lepe cifre sa primanjima, ali ima vremena. Osim toga postoje i razlicite kategorije sto se tice poreza gde se razlikuje koliko drzava uzima nazad od neke porodice zavisno od toga u kojoj su grupi sa primanjima, npr low income ispod 35.000 placa najmanje poreza i dobija najvise nazad, ponekad i neke vrste novcane pomoci koje su rezervisane samo za ovu kategoriju, s druge strane high income placaju znatno veci porez, cula sam da su u Americi ove razlike manje i porezi blazi nego u kanadi ali to nisam proverila pa ne mogu da tvrdim, osim toga amerika ima drugaciji socijalni program koji se ocigledno minimalno finansira, pocevsi od drugacijeg zdravstva i skolstva.
Odnos Kanadjana prema novcu je potpuno drugaciji od naseg, gde smo mi navikli da trpamo u slamaricu i cuvamo za crne dane, oni su navikli da kartice imaju dozvoljeni minus a banke daju zajmove i negde uvek ima para, ako ti treba, pa zasto bi onda stedeo i odricao se...onakva stednja kakvu mi znamo za njih je fiktivan pojam, njihova stednja za stare dane se zove investment, equities i hedge founds...dosta njih se igra na berzi i poverava svoj novac brokerima, neki misle da je ulaganje u nekretnine takodje dobar nacin da se nesto ostavi sa strane, medjutim strucnjaci tvrde drugacije, iskreno, dosta toga oko berze i ostalih mesetarenja i ulaganja ne razumem i cisto sumnjam da cu ikad skontati i posto mi to deluje kao jedna velika kladionica i lutrija, ne privlaci me. Ono sto razumem je da mogu mesecno da rasporedim potrosnju u $ tacno jer ovde nema inflacije i skokova cena, i da ako nam je bas bio dobar mesec i nismo se mnogo sirili mogu da stavim sa strane trecinu primanja. Kada ne bismo placali kiriju nego uzeli nesto onda bi 2 trecine novca ostajale nama a jednu bi smo trosili na hranu i racune.
Poslednja "velika" plata koju sam imala u srbiji pre nego sto su mi je prepolovili je iznosila 34.000 din, jedva smo uspevali da platimo hranu i par racuna od nje za mesec...ovde u proseku trosimo do 2500 mesecno, 1130 je stan, racuni sa osiguranjem za kola su oko 450, ostalo je hrana, odeca i provod.pod provodom podrazumevam jednom nedeljno kafu ili rucak po trznim ili bioskop ili neku manifestaciju...uglavnom nijedan od nasih provoda nije skuplji od 30tak dolara osim ako nisu u pitanju ulaznice za Zoo ili Wonderland koje su oko 50 i 68 $ po osobi.
Zasto toliko gnjavim sa cenama?
Zato sto i vi mene gnjavite sa tim :)) prvo pitanje koje mi neko postavi pocinje sa koliko kosta ili koliko para...i uvek moram da se ogradim
ovo su moje cifre i moji troskovi, mozda neko ima vece troskove a mozda neko ima manje nego ja.
Prvih par meseci po dolasku trosili smo u proseku 4000 mesecno, ali cim smo skontali da tako ne ide pocela sam sve da pisem i sad smo se toliko ispraksali da na kraju svakog meseca ostanemo u dobrom plusu, za nase pojmove i prihode. Aca stalno gundja kako moze i vise ali ja ne mislim tako, postoji granica gde se zivot pretvara u prezivljavanje i zivotarenje, snalazenje i razvlacenje...ako sam nekada morala da pazim koliko kosta svaka sitnica i da od 3 stvari koje mi jednako trebaju moram da uzmem samo jednu, pa koliki sadista treba da budem da to sebi radim sad kad ne moram da prezivljavam ni od cega, to ne znaci da ne stedim i ne pazim po kojoj ceni kupujem svari, daleko od toga, samo se manje opterecujem, jer znam da od jedne plate mogu da pokrijem sve troskove i da ce ce nam dobar deo ostati ako nemamo neplaniranih troskova.
Odoh da perem sudove u 2 nocu i spakujem jos par stvari...kad se smestimo sledece nedelje eto me opet.
Subscribe to:
Posts (Atom)