Uopsteno...

Koristili smo zadnje suncane dane da budemo sto vise napolju, pocelo je losije vreme kisa i vetar pa nije bas bilo prilike da se seta okolo, danas je bilo oko 20 stepeni ali se vidi da se leto polako zavrsava.Cini mi se da mi je ovo jedno od najkracih leta u zivotu, trajalo je od 15 juna do 15 avgusta...
Opet sam donela neki cek iz sanduceta, neki povracaj poreza od 300 dolara, bas lepo, dobro ce nam doci.Sta reci za kanadjane, pre dve nedelje smo konacno predali sve papire za zdravstveno i rekli su nam da ce poceti da nam vazi od 3.09. tacno 3 meseca od kako smo sleteli, ali ako se nedaj boze maleckom nesto desi da ih samo nazovem telefonom i oni ce obavestiti lekara ako dotle ne dobijemo karte jer se ceka po mesec dana na health card...I 3.09. Aleksina zdravstvena karta je bila u sanducetu, moja i Acina ne ali njegova da.deca na prvom mestu.
Mi jos nismo ni nasli porodicnog lekara jer sad znamo da cemo se seliti pa se nismo ni trudili, inace ako treba ici do lekara postoje tkzv. walk in clinic ili eventualno bolnice, za vecinu drugih stvari morate imati porodicnog lekara.
Sto se Toronta tice, nije bas da sam presretna ali gledam to sa pozitivne strane upoznacu jos jedan grad ovde, Aca ima posao u struci koji mu se dopada i isplati, kad budemo u prilici odselicemo se opet.pre neki dan sam pricala sa superintendentom ovde i on kaze da su on i njegova porodica, a ima dvoje dece, obisli celu kanadu seleci se preko 13 puta od Vankuvera do Kitchenera kroz sve provincije...ljudima je to ovde ko dobar dan, nije bas da moras da zivis uvek tu gde sletis, ono sto nase ljude vezuje za jedno mesto jeste nekretnina ili poznanstva.Ili im je zao da prodaju to sto su kupili na veoma dug period kredita ili su se vec upoznali stekli prijatelje mozda i porodicu i rodbinu u nekom mestu pa ne bi da idu dalje i ostanu sami opet...Zato samo u jednom delu Toronta ima 50.000 srba, citave generacije koje su stigle sa raznih podrucja 90tih i stara emigracija iz 60tih, svi su dovodili svoje...ljudi provedu citav zivot tu a da ne moraju ni da govor e engleski.

Ono sto je bedak a obicno tako biva u zivotu, kad nadjes posao oni te zovu na jos 2 koja moras da odbijes...to se sada i nama desilo.S tim da je jedan od tih poslova bio ovde u blizini.Mada mislim da cemo se svakako seliti negde jer ce ovaj stan biti prodat uskoro...
Moj brat koji godinama zivi u Budimpesti mi je pricao kada se zaposlio kao informaticar kakvi su im uslovi u firmi, placeni lekari, zubari, teretana, restoran,na poslu sobe za odmor i rekreaciju i popodnevnu dremku ko zeli, pauze od 10 minuta na svaki sat da protegle noge i odmore oci od ekrana...i tako neke meni nezamislive stvari, ali ovde nisu nezamislive na nekim radnim mestima...znate kako rad na traci i za masinom je svuda u svetu isto dirinzenje pa i ovde i to svi znamo, ali vecina skilled emigranata dolazi sa bar nekom strukom i diplomom pa ne mora da ostane u fabrici ili na traci vec ima sanse da stigne do radnog mesta sa benefitima tj. onim sto sam gore navela.
Pitanje je samo koliko je ko spreman da se zrtvuje i da zapne.Uvek cujem price, aman uvek iste, znas oni iz onog komsiluka otisli u kanadu rintali godinama i razveli se, on naso neku ili otiso ili sta vec...ona jadna ostala sa decom itd.To je bila klasicna prica mojih roditelja za odgovaranje od odlaska...kanada rastura porodice, jako puno se radi i nema toliko odmora, imas radno odelo i pidzamu,klima je grozna,nemas pomoc ni od koga da ti pricuva dete itd...
Kanada ne rastura porodice, porodice se rasturaju same uz pomoc jedne ili dve osobe koje osete slobodu izbora i novac i postanu malo sebicnije nego inace.Porodice se rasturaju svuda u svetu kad vise ne mogu da funkcionisu.Jedina razlika je sto ovde ljudi lakse odu jer znaju da ako oni ostave svoju decu na cedilu drzava nece.Necu komentarisati kao se vrednosti drasticno menjaju, a zahtevi postaju sve veci...
Imala sam tamo drugaricu koja je zivela u stanu sa porodicom, u 30 kvadrata i jedva ga placala ali bila presretna jer ima svoj kutak u svemiru i ne mora da tavori sa svekrom i svekrvom, i imala sam drugaricu koja je od svekra i svekrve dobila spratnu kucu i kola, potpuno opremljenu i sredjenu da lepsa ne moze biti i polupala sve plocice jer joj se nisu svidjale,pobacala zavese i stvari a sa ovima se posvadjala i zabranila im da dolaze...ne bi to bilo toliko cudno da nije izasla iz sirote porodice gde su se stalno patili sa parama i nisu imali bas nekih mogucnosti.
Poenta je da ako nesto nosis u sebi i pruzi ti se prilika da budes ono sto zaista jesi, u vidu novca ili moci ili neke pozicije, pa onda ces videti kakva si osoba zar ne?
Jedan od poznatih filozofa je rekao da je sloboda izbora najgore breme koje je Bog mogao da podari covecanstvu.

Puno se radi, po ceo dan za hiljade dolara mesecno, ne moras da radis vikendom i praznikom.U srbiji se puuuuno *ne*radi, cast izuzecima koji rade svoj posao za hiljade dinara mesecno i ne postoji vikend a praznici nisu placeni duplo...opet cast izuzecima.Znam samo da jedan trgovac u nekom od tajkunskih lanaca prodavnica ima platicu od 15 do 20 iljada i jedan dan mesecno slobodan ako ga i dobije...
Sto se tice odela i pidzame pa bar su jeftiniji nego tamo, nije bas da treba da dam trecinu plate da bi kupila dve krpice (pod pretpostavkom da mi je plata bila oko 15.000 u jednom momentu kada su dvoje pantalona bile 5000), mogu da dam 10 ili 20 dolara na snizenjima...npr. zenske pantalone trenerka tamo 1200 do 5000 dinara, ovde 800 do 1600 din, plata tamo ? a plata ovde....a ko zeli ceo dan da sedi u pidzami nece crci od gladi jer ima socijalu i decji dodatak,ako mu je to zivotni izbor...
Klima je klima.I u Svedskoj nije bolje :) a standard he he he
Babe i dede ce da sednu na avion ako hoce i vide malo sveta pod stare dane, bar ce da mrdnu iz svog "sela" i pricaju komsijama koliko je zapad truo :))
Izludjuje me cinjenica da neko pljuje zemlju koja mu pruza toliko mogucnosti i da ne zeli da se prilagodi.Na razgovoru sa savetnikom za posao dosli smo do slicne teme i zena mi je obazrivo rekla da je ova zemlja dobra zato sto ti dozvoljava da zadrzis svoj kulturni identitet, na sta sam ja odgovorila meni nije problem da ga izgubim uopste.Videla sam da se zacudila, vecina ljudi tesko prihvata promene a religijske i manjinske slobode su ovde jezive do bola.Tako u firmi jevreji imaju koser sobu samo za njihovo rucavanje, muslimani koriste sve moguce svoje religijske slobode, ponekad stvarno pomislite da su svi drugi toliko zasticeni i ispostovani da jedan prosecan beli kanadjanin nema pravo glasa...vodila sam Aleksu na igraliste pored socijalnog naselja i crnkinja sa golisavim detetom je susila crknutu ribu na sred terena za kosarku, masuci povremeno stapom da otera zunzare, dok se dete popiskilo u pesak gde su se igarala druga deca obucena u pelene i kupace.Lepe spratne kuce koje su dobile ove africke izbeglice sa basticom i dvoristem su pretvorene u skladista za gomile otpada i automobilskih guma.Zasto bi neko zeleo da zadrzava uporno takav kulturni identitet u ovako lepoj drzavi?
Ja ne bih.Nisam nesto vezana ni za svoj.Meni je bitno da budem dobar covek i bolja osoba.Nije mi bitno da kacim zastavu zemlje iz koje sam otisla zato sto je ne volim, nije mi bitno odakle sam, vec kuda idem.
Crnjanski je napisao :proslost je grozan i mutan bezdan, sto u taj mrak ode, ne postoji i nikad nije postojalo...

Mora da sam smorila citatima ali to je samo zato sto sam se setila razrednog iz gimnazije koji nas je terao da citamo knjigu na dan i ucimo gomilu stvari napamet,i pricamo po ceo cas na zadatu temu od zrna peska iz profila do beline koja boli i haljine koju je Tolstojeva Ana Petrovna nosila na balu u Ratu i miru, uf, ali da nije bio takav "terorista" ja ne bih tako lako polagala svaki ispit i bila toliko brbljiva :))



http://trenchmaker.deviantart.com/art/My-Lucky-Star-102466906

Za studente, planiranje i Erl sa Jamajke :)

Medju etnickom hranom u lokalnim supermarketima naletecete na pite, burek,cevapcice, napolitanke, ajvar, smoki...Hrvatski i slovenacki proizvodi mogu se naci u bilo kojoj prodavnici u okolini...
Mada ja kako gurman avanturista preferiram da isprobavam novo, tako da mi je trenutni cilj da probamo svo tropsko i ostalo voce i povrce koje u zivotu nismo videli :))
aleksi se dopadaju mango i borovnice, to nam je stalno na repertoaru, ima bas svega.Gledam pre neki dan ringlove u prodavnici, ono sto se u nekim krajevima zove drugacije ali znate na sta mislim na male okrugle zute sljive, kod nas ih je bilo u dvoristu toliko da su nam se cesto smucile a staza se pretvarala u pekmez kad prerodi, nikad ih nisam volela a ovde su skupi i egzoticni.
U zgradi curi neka voda pa nam danima majstori upadaju u stan i kupatilo sa mini kamerama tipa CSI koje guraju u rupe na zidu koje su izbusili i traze odakkle kaplje, pomalo me nerviraju a zid u kupatilu lici na kulise za horor film.Obecali su da ce ga popraviti, pa sad, kad otkriju gde to kaplje i sta ...
Bio nam je jedan od kucepazitelja Erl sa Jamajke, bas divan covek posedeo malo sa nama i pricao nam kako je njemu divno od kad je dosao pre 5 godina, radio je po 3 posla da bi doveo porodicu i decu ovde i rekao nam da ce nas bog blagosloviti jer bog voli ovu zemlju...kaze nedostaje mu malo klima i basta, voce tamo raste oko kuce a ne u supermarketima *delim njegovo misljenje u vezi voca i baste* ali inace nikada ne bi imao to sto sada ima niti bi njegova deca mogla da tako zive i da se skoluju tamo.Erl je na Jamajci imao 15 konja na kojima je vodio turiste po plazi ali posle 11 septembra turisti vise nisu dolazili i posao je zamro, sreca pa je njegova zena rodjena u kanadi tako da su dobili vize ostavili sve i dosli ovamo.Rekao nam je da obavezno odemo u YMCA na kurs za nove emigrante i da ce oni da nam pomognu da nadjemo posao i sredimo diplome.Rekao nam je da ne brinemo da uskoro dobiti posao i da ce se Bog pobrinuti da nam ovde bude dobro,divan covek, pozdravili smo se i rekli da svrati na kafu ili sok kad god hoce.
Inace znate da se za sredjivanje diploma morate obratiti lokalnom koledzu i platiti takse, ono sto meni traze za uciteljsku diplomu je otprilike spisak svih predmeta koje sam pohadjala, koliko je to u satima trajalo, praksu od godinu dana *koju nikad nisam imala*,izvode iz svih skola u koja sam isla,ocene ,indekse,test jezika, drugim recima sve zivo u originalu prevedeno ovde a ne tamo, i sve to ce da me kosta minimum 500 dolara.
Evo jednog korisnog saveta za studente koji jos nisu diplomirali a razmisljaju o putu ovamo, ako imate struku koja vas moze poslati ovamo gledajte da za diplomski uzmete nesto sto cete ovde lepo moci da unovcite.
Procesljajte trziste rada u svojoj struci ovde da vidite sta se placa i koje su to stvari koje poslodavac trazi.Izuzetno se ceni ako imate objavljivane radove na internetu, dodatne vestine i radno iskustvo makar i kao volontiranje ili praksu sto ovde mozete da prikazete kao rad ili specijalizaciju, nekako :)
Navescu samo neke primere jer mi nije palo na pamet da o tome pisem ranije ali je bitno, npr. u drzavi u kojoj se 98% otpada reciklira ekolozi koji su specijalizovani za reciklazu bilo vode ili zemljista ili otpada super prolaze i lepo su placeni.
Isto vazi i za hemicare koji imaju dodirnih tacaka sa uklanjanjem hemijskog ili drugog otpada i zastitom okoline i voda.Naravno na nas naziv hemicar ovde dolaze nekih jos 20 tipa hemijski tehnicar, kontrolor proizvoda, farmaceut,kontrolor ovog ili onog, hemicar za zastitu okoline enviromental chemist...itd.U sustini ovde je uska specijalizacija cesta pojava za razliku od tamo, ovde nisi samo ekolog ili hemicar vec uvek pored imas dodatni opis posla za ovo ili ono i naravno zahteve kompanije da ti imas neki papir da to dokaze.
Dobar korak je odluciti se na najisplativiju struku, otici u veliki grad sa razvijenom industrijom te struke, raditi par godina i onda krenuti dalje ako vam zanimanje to dozvoljava.
Ljudi se ovde ne vezuju za mesto, sele se za novcem i poslovima.U Kanadi je svuda manje vise isto, samo negde ima vise para i posla, negde manje.Kada jednom dodjes do zeljene plate i iskustva onda mozes da biras gde ces da zivis, a ako imas luksuz da radis od kuce ili imas svoju firmu onda ti je tek svejedno.


Kada smo mi trebali da se odlucimo razmisljali smo ovako, idemo na sever u Edmonton ili Fortmcmurray, ne pitajte gde je to uzas jedan, radimo ko crnci 5 godina i vratimo se na toplu klimu sa lovom radimo dalje imamo decu itd...medjutim godine su prolazile u ocekivanju vize i kad nam je pukao film rodio se Aleksa, tada vise nismo hteli u nedodjiju sa malom bebom vec u neki veci grad sa vise sansi i na relativno toplom podrucju jel, i eto tu smo.Ko ima luksuz izbora moze da ide tamo gde se dobro placa par godina, pristedi, stekne iskustvo i ode posle gde zeli.
Od svih imigranata koji slete u Toronto velika vecina tu i ostane, bez obzira kuda su napisali da idu u aplikacijama.
I ovde je trziste rada malko zasiceno, sta da vam kazem, malo malo pa vidim oglas prodajem sve selim se u albertu ili saskacevan, tamo ima posla ali retko ko zeli da zivi tamo.Kanadska vlada poklanja kuce i farme mladim parovima samo da idu u Saskacevan i rade zemlju, novcano ih stimulisu da se bave poljoprivredom, cak ih ne ogranicava vremenski duze od nekoliko godina da tamo ostanu i daju im platu u pocetku dok ne pocnu da zaradjuju...neki i odu da pokusaju.
U proseku se prvi posao trazi oko godinu dana, mislim na struku, ono sto oni zovu survivor jobs nadje se za par meseci, kako kome... nije svima ista struka ni plata.

Inace jedini razlog zasto pisem ovaj blog je zato sto sam ja sve ovo zelela da cujem i da znam kada smo trebali doci a nisam nigde mogla da pronadjem nista osim ruznih postova na forumima kako je ovde grozno i tesko koji su me jos vise uplasili, nije bilo ni jednog bloga o Kanadi i emigrantima ili ja nisam uspela da ih nadjem...Ono sto sam nasla ne zelite da citate verujte mi, uzasni i malodusni komentari nekih nacionalista koji se nisu snasli ovde ili mozda nisu ni ovde...
Pisem zbog onih koji su sada pred ekranima gladni da saznaju kako je ovde zapravo kao ja nekad i donose odluku zivota citajuci pogresne postove uvereni da su istiniti...Potpuno sam iskrena u onome sto pisem i ne ulepsavam stvari, uostalom imate slike pa ih pogledajte i recite mi da je ovde lose...
Nostalgija je opsta bolest gde god da ste :)) a sreca u avione i jedan dan puta ...
salim se malo, ne pada mi napamet da letim opet 20 sati sa bebcom dok ne poraste.

Update :)

Uf, konacno sam stigla do lap topa.Aca ga je konfiskovao 12 sati na dan za koje vreme ja imam ne tako zanimljivu zamenu zvanu Aleksa, jes da nema dugmice ali brate mili ima citav repertoar alarma i sirena :))
Sta se desilo u medjuvremenu, pa puno toga izmedju ostalog Aca je dao otkaz posle mesec dana ne zbog teskog rada, nego zbog razocarenja da nije mogao da se javi kada su ga zvali za bolje prilike pa je mislio da ako se zakopa tamo nikad nece naci bolje placen posao ili u struci...sada ga trazi kao sto rekoh 12 sati dnevno i salje gomilu rezimea na sve strane po Kanadi.Tu i tamo mu odgovore ili ga pozovu ali sve se svede da nema dovoljno iskustva, dok nam se neko ne smiluje i pruzi nam priliku.
Upoznajem polako komsiluk i okolinu, svaki dan predvece odemo da obidjemo neki novi park u okolini jer ih ima bas puno i predivni su.
Posle 2 meseca konacno me stigao bedak na par dana...ne nostalgija vec neki bedak zato sto su se stvari odjednom zakocile, dosad je sve bilo 100 na sat i non stop smo isli napred sad se odjednom sve usporilo ali umesto da se opustimo i uzivamo u miru, mi se nerviramo i grizemo nokte jer ne znamo sta nas ceka.
Svi koje upoznamo govore nam isto, da je ovo jedna divna zemlja i da ne brinemo cim dobijemo prvi posao sve ce doci na svoje...dzabe, znate sta znaci biti bez posla tamo odakle smo dosli, u najboljem slucaju gladovanje...
I naravno da se nerviras, svi ti govore ovde je super i kad ih pogledas njima i jeste jer nema sta nemaju a ti si juce sleteo sa 3 kofera i tebi bas i nije vise tako super...Ko Mile sa Cubure, zaglavljeni u nekoj levoj tranziciji :))
Nadam se samo da cemo se uskoro vratiti u neku vrstu normale koliko je to moguce.
Kada setam sa Aleksom glava mi je puna stvari o kojima bih pisala, a kada imam ovako malo vremena prosto ne znam sta da napisem a da to ne izgleda nabacano.
Ja sam ovde tvigi, pored pozamasnih kanadjanki i to mi je super, tamo sam bila neki prosek i uvek su me pitali kad cu da skinem jos te tri kile ...
Kolica iz supermarketa mozes da doguras do vrata ako nemas kola, i ostavis ih na ulici, ujutru prodje kamion i pokupi ih i vrati prodavnicama, nikakav problem...zamislite pokusaj toga u npr Novom Sadu ili nekom drugom mestu kod nas, hahahah, strasno.
Nedostaje mi kafa sa drugaricama u gradu, ovde se pije u kolima i na brzinu na putu do posla i nije tako lepa ko espreso, ima kafica ali su retki i ne bas zanimljivi.Sve je u stilu uzmi i idi dalje, sto mom banatskom mentalitetu ne odgovara, mi sve radimo na tenane :), ipak i ovde je nebo ogromno i predivno i svuda je ravnica pa se osecam ko kod kuce.
Naravno da mi nedostaju svi moji mili i dragi, ali nista drugo odande sem ljudi koje volim.Drugarice mi pisu ista pisma beznadja sto se tice situacije i poslova...zasto bi se ista promenilo tamo za 2 meseca od kada sam ja otisla ako se nije menjalo na bolje mojih zadnjih 20 godina...
Nemamo vremena za razmisljanje o tome sta bi bilo da smo ostali, mada te ponekad neke situacije nateraju da se zapitas da li donosis prave odluke.
.....................................................................................
Na prvi pogled ti se na primer ucini da ima dosta ne tako pametnih ili mentalno ostecenih ljudi okolo, ali onda shvatis da su oni funkcionalni deo drustva i odusevis se, zato sto decko sa daunovim sindromom nije zatvoren u nekoj instituciji nesposoban da brine o sebi vec svako jutro hvata autobus i ide da slaze robu na police u prodavnici, i biva fer placen za to.Nisu sakriveni i sramota svojih porodica vec jednostavno jednaki sa svima, bar im je pruzena prilika da zive kao ostali i da tako budu tretirani.
Tako je sa svima bez obzira na veru i boju koze, ljudi se ovde diskriminisu samo unutar svojih zajednica, to sam videla medju indijcima i medju jos nekima jel, ali medjusobno ne toliko...

Jos jedan korak napred!!!

Vrteli smo se u krug i vec postajali ocajni, kupili smo kola koja stoje kod prijatelja i zauzimaju prilaz a ne mozemo da ih registrujemo jer nemamo kanadsku dozvolu.Da bi polozio moras doci svojim kolima...prvi datum za polaganje ako se regularno prijavis je tek za 2 meseca, na svu srecu postoji opcija da se ne prijavis vec da dolazis svaki dan pa ako se neko ko ima zakazano ne pojavi da ti upadnes.
Nismo mogli da nadjemo odgovarajuca kola, ona koja smo mogli da pozajmimo su bila skupa i u pitanju je bio dzip koji Aca nikada vozio u zivotu a kamoli da polaze na njemu, pogotovo sto je ovde svaki auto automatik. Ja sam vec pocela da ucim da polazem pisani test kako bih ja zakazala voznju za 2 meseca pa da on ode da polaze umesto mene voznju ako u medjuvremenu ne uspe da nadje termin i nadala se da cemo uspeti u svemu tome...skoro sam se naljutila kada je Aca rekao da ce svaki slobodan dan ici tamo da ceka ako nadje kola dok ne polozi jer ima tako malo slobodnog vremena a i tesko da cemo naci kola.Na kraju sam se setila da probamo da zovemo rent a car, i nakon sati dugog pregovaranja cak i neljubaznosti od strane 3 ili 4 kompanije dosli smo do sledeceg niko nece da nam iznajmi kola, razlog nemate kanadsku dozvolu, ili nemate kreditnu karticu, koju by the way banka izdaje tek za 6 meseci boravka u Kanadi...Opet grozni zacarani krug.Doslo mi je da placem kada mi je neka zena na kraju posle 40 min cekanja i setanja od ovog do onog menadzera tresnula slusalicu i rekla ne moze.Prvi put da naletimo na grozni zid birokratskih paradoksa koji su totalno nelogicni i besmisleni ali svaka kompanija sebe stiti i to je to.Zakljucak , treba vam tona zivaca i strpljenja, godinu dana od kad sletite ruke su vam vezane i za njih ste jedna velika 0.
I onda, posle svega opet se neko smilovao na nas, prijatelji su se izmenjali kola da bi Aci za dan pozajmili pasata, on je otisao i cekao tamo od 7 ujutru do skoro pola 12, posto je kola morao da vrati do 1 vec se spremio da krene stajao i razgovarao sa instruktorom voznje, kada ga je zena na salteru pozvala i rekla da saceka jos 5 min,neko se izgleda nije pojavio. To mora da su mu bili najduzih 5 minuta, konacno usao je u kola da polaze i POLOZIO!!!Imao je nekoliko negativnih, npr. Nije znao da se rucna pali na dugme u automatiku, nije gledao kad je prolazio pored parkinga prodavnica da li neko izlazi i stao je duze od 3 sekunde na obavezni stop....ako stanes krace od 3 pao si, ako stanes duze npr.10 dobijas negativni.
Posto smo u toku preseljenja,zapravo krecenja stana i skupljanja stvari za isti bili smo premoreni i nismo imali volje da to sto smo toliki teret skinuli s ledja proslavimo.
Tako da moram javno da ti se izvinim ljubavi moja, i da ti cestitam na upornosti i na borbi da ovde stanemo na noge sto pre, znam da ces krisom procitati ovaj post, volim te.
U pravu si, ko se bori za sebe i batrga ovde taj moze samo napred, ko stane i ceka da se kockice sloze, taj ce ostati da stoji godinama u mestu.
Ovo je u pravom smislu reci oportunisticko drustvo, ako sebi ne stvoris priliku i ne iskoristis je nista od toga.Neprestano se radi i bori, ali za razliku od tamo ovde zaista vidis da ides napred i da ti je bolje i da imas vise.
Happy Canada Day :)

Stanovi, namestaj i posao....

Evo da napisem i nesto u vezi stanovanja, buduci da sam dete odraslo u kuci sa dvoristem, nisam neki ljubitelj stanova, cak stavise ne podnosim ih poucena divnim studentskim iskustvima...zgrade uvek imaju neku manu, bar kad se setim svojih studija, soba kod gazdarice kojoj bi gestapo mogao da pozavidi na revnosti, koja mi nije davala da sedim na drugom krevetu u sobi jer je bas ocesljala jamboliju...nema pustanja vode posle 10,dovoljno ti je tusiranje jednom nedeljno necemo se valjda sad stalno pirkati (e na taj uslov nisam pristala), nema drustva ni kafenisanja,zidovi kao od stiropora dok ja ucim niz cev od radijatora slivaju se najrodoljubiviji narodnjaci otpanjeni do daske , nocu cujem kako deda u stanu do mene umire od pusackog kaslja kao da spavamo u istom krevetu...iznad mene zivi sedmoclana porodica koja bas obozava klompe i nosi ih po parketu u svakoj prilici, ispod mene zivi zena sa 10toro dece u trosobnom stanu, najmnogobrojnija porodica u gradu koja svakog dana od pekare dobija na poklon 10 vekni hleba da prezivi i zamislite najstariji sin je doveo i snajku koja je trudna a i mama ceka 11to tako da su se sinak br11 i unuk rodili u isto vreme...u drugom stanu u kom sam zivela nije bilo grejanja u kuhinji i kupatilu, kad sam ujutru htela da skuvam mleko morala sam da se uvijem u jorgan...treci stan je bio na 7 spratu i lift je ponekad, s vremena na vreme radio...i tako, da ne mislite da sam pesimista ja sve ovo pisem sa osmehom, jer ako se neko snalazio za vreme studiranja u 90tim taj zna o cemu pricam :))
Poenta je da iako je jeftiniji, stan ti ne dopusta mnogo izbora oko komsiluka, sto znaci da nema bas puno mira za one koji su na njega navikli, s druge strane kuca ma koliko pogodnosti imala zahteva odrzavanje i vece troskove,ali onda bar imas svoju ves masinu.To me bas ubija u pojam :)
Postoji opcija da iznajmite kucu renta je 1200 do 1400 cad, bez ukljucenih ostalih troskova i nesto sto zovu rent to own gde ako ste resili da kupite kucu mozete da zivite u njoj dok trazite kredit a rent vam se racuna kao rata otplate.
Stanovi velicine 50 do 60 kvadrata u vecem mestu su od 600 do 800 cad mesecno u vecini slucajeva sa ukljucenim troskovima.Smesno je sto kanadjani racun za struju zovu hidro :)) tako da ne mislite da im je voda preskupa, on bude za stancic oko 50 cad mesecno ali kao sto rekoh u vecini je ukljucen u kiriju.U manjim mestima stanarine su povoljnije pa tako jednosoban stan od 60 do 70 kvadrata kosta oko 550 do 700 cad, a veci dvosobni su od 750 do 800.Parking se placa posebno i kosta oko
30 cad mesecno.Najbolje ako dolazite da vam neko nadje stan, ako ne ceka vas zavitlancija sa agentima i dosta cimanja.
Trazice vam nesto sto zovu kreditna istorija a sto niko ko je dosao u Kanadu nema, to podrazumeva bankovni racun sa dve kirije prva i poslednja sto odmah dajete,sredjene boravisne papire i preporuke od prethodnih stanodavaca (ha, ha)koje naravno nemozete imati...i tako zacaran krug ali uz malo progledavanja kroz prste,podmazivanja i pristajanja da se vezete na godinu dana iako niste bas odusevljeni stanom, naci cete ga.
Neko iznajmljuje basement ili podrumski stan, oni su prilicno jeftini, jeftiniji od drugih stanova, i u ogromnim kucama su i lepo sredjeni.Nekada nekoliko cimera iznajmi celu kucu pa iznajmljuju nivoe ili sobe.Ali posto smo mi porodica sa malim detetom ove varijante nismo uzimali u obzir.
Sto se namestaja tice, spominjala sam garage sale, moving sale i kijiji.ca.Po mom misljenju glupo je doci i u iznajmljen stan uneti novi namestaj, previse se para potrosi u startu a ako resite da se selite videcete da se ne isplati vuci namestaj sa sobom jer su troskovi prevoza prilicnini, isto mislim i o uvozenju namestaja odande, nikada nisam imala nijedno parce namestaja vrednije od 100 eura tako da platiti vise od toga i sredjivati papire za gomilu starudija mislim da ne vredi.
Osim toga, sve sto moze da posluzi svrsi i sto je dzaba je po meni ok, pogotovo sto se ovde "stare " stvari ne mogu meriti sa onim sto se tamo podrazumeva pod starim. Dvosed star godinu dana koji je sluzio za ukras moze da se nadje za 20tak dolara sto je smesno, ali caka je u tome sto vecina namestaja nije funkcionalna u smislu da mozes i da sedis i da spavas na njemu...ima kauceva na razvlacenje ali uglavnom u ikei, ostalo se pravi da odgovara odredjenoj sobi, u skladu sa velikim kucama. Smejala sam se neki dan kada sam videla da neko prodaje namestaj za florida room, u prevodu to je garnitura od ratana za zastakljenu sobu za sedenje :))
eto ja sad muku mucim da nadjem nesto multifunkcionalno a jeftino za ne bas prevelik stan, da moze i da se sedi i spava i da lici na nesto...boje necu komentarisati.Meni to sve izgleda kao da je neko dizajnerima ukinuo likovno u skoli, zapravo raj je za one koji vole persijske tepihe i cvetice svih boja velicina i oblika, zlato, leopardove sare i crnu kozu. Tu su i sumnjive nijanse tamno zelenih i teget ...sta cu kad volim svetlo i jednostavno :))
Sve ostalo tipa case, serpe, krevetnine, escajg moze se naci svuda.Za sitne stvari postoji Dolarama ili sve za dolar, a za vece postoje isto neke prodavnice tipa Bargain ili Winners, Wall mart itd.nabrojah ove jer su jeftine.

Ovaj post pisem vec tri dana jer je Aca poceo da radi 12 sati smene i ja ne mogu da stignem do kompa od klinca.Jos muku muci sa polaganjem za kola, i za sada je morao da pristane na dnevne smene jer jedino tako kolega moze da ga vozi na posao.Inace radi u fabrici metalnih delova za masinom, eto to mu je prvi posao za sad.Plata ce mu nakon 2 meseca probnog za minimalac biti oko 2000 ako se ne varam, nisam sigurna mozda i vise, zavisi.
Smene su 2 dana radis 3 slobodan i obrnuto tako da u 14 dana 7 radi a 7 ne.Radi se nedelju dana dan, nedelju dana noc.
Pa racunajte, sleteli smo 3.06., sada je 24.06., ovde smo 20tak dana imamo kola, stan i posao.
Naravno sve uz svesrdnu pomoc ljudi koje smo ovde upoznali, mislim da bi nam trebalo mnogo vise truda, vremena i novca da smo sve morali sami.

Foodz huntin' :)

From Novi zivot u Kanadi

Aca je polozio testove za G1, polaganje ukupno kosta oko 130 $ plus prevodi i dazbine konzulata.Auto sada mora da ide na safety i emision test, 6 dana po kupovini morate da ga prijavite na svoje ima i platite neki porez a za ostale testove koji su obavezni ima 36 dana.
Inace porez se ovde racuna na kraju kupovine tako da na svaku sumu pazara moram da dodam jos dolar ili dva poreza.Nesto kao PDV tamo samo sto je za hranu npr. na 100 dolara porez 2 ili 3 a na neke druge stvari je veci, naravno da su najskuplje cigarete i alkohol :) i sve ostalo sto prlja, zagadjuje i sto je luksuz.
Ono sto je meni bedak je da je nazalost i cvece koje ja tako obozavam 5 do 10 puta skuplje nego tamo.Dakle i kucica u cvecu je luksuz :(, naravno ovdasnji optimisti mogu da kupe rasad voca i povrca relativno povoljno, i naravno da ima basta sa posadjenim paradajzom, paprikom i ostalim povrcem.Nedavno sam u setnji videla bastu u kojoj mora da je bilo nekih 20 vrsta luka i jedna stabljika pasulja :)), ne znam sta ce im toliko luka ali bilo je zanimljivo.
U centru grada postoji pijaca utorkom i cetvrtkom do koje jos nisam stigla,a na kraju grada ima Amiska pijaca St.Jacobs gde se navodno kupuje organic hrana, naravno duplo skuplja od regularne hrane.Oni koji su bili nisu nesto odusevljeni njome ali ja jedva cekam da je vidim.
Postoji i mesna pijaca i robna kuca mesa.Da ne bude da stalno kukam oko cena :), reci cu da sam prilicno odusevljena flajerima i popustima.Kupovine me pomalo podsecaju na lov pecinskih ljudi :)) he he, zato sto moras da obilazis obelezene lokacije *superstores* i trazis dobar ulov.Subotom je sve snizeno, a ljudi provode popodne u lovu na foodz :).
Gotovih jela ima zilion, sveze kuvano ili smrznuto, pilici, rostilj, sendvici, pizze, carstvo brze hrane...nisam neki ljubitelj ali s vremena na vreme vredi pobeci od sporeta.
Za sada jedva cekam da sredimo auto da mozemo malo da mrdnemo negde.Nijagara i jezero Huron nisu daleko, a priroda tamo je divna.Mada i ovde ima zeceva i divljih guski,raznih ptica koje se slobodno setaju po ulicama a da niko ne obraca paznju na njih.Kazu da ima rakuna i tvorova isto ali ih jos nisam videla.

Uvek nesvesno poredim sve ovde sa onim tamo.Na neke stvari mislim da cu se teze navici npr. zajednicke perionice vesa i drvene kuce, mada kuce su divne ali nekako je smesno znati da je cela kuca od sperploce a kosta 200.000 ili 300.000 dolara, nisam videla kuce od cigala, samo poneka visoka zgrada je od betona i cigala.Ne svidja mi se sto se sve cuje kroz zidove i podove, kuce odzvanjaju, ogromne su na tri nivoa sa tri kupatila...previse velike za moj ukus, jedino cenim sto imaju dvoriste i basticu.
Ono sto mi se svidja je da su cak i mali stanovi prostrani, nas ce biti oko 73 kvadrata a racuna se u jednosobne, tj. manje, ispod 50 kvadrata ne postoje stanovi i to mi se dopada jer niko ne moze da me ubedi da je normalno da porodica zivi u 30 kvadrata kao u jednosobnom stanu...
Svidja mi se sto su decja igralista na svakom koraku, sve je cisto i nema smeca, prodavnice su relativno blizu a u svakoj imas banku, postu, apoteku...
Svidja mi se sto se otpad reciklira, odvajamo plastiku, staklo i limenke u jednu kantu a papir u drugu, neki cak imaju i kompost, meni to ne smeta, volela bih da je svuda tako.
Svidja mi se sto svi voze dobra kola koja moraju na emision test inace ne smeju na put, zamislite da ste pored 15 automobila a ne oseca se apsolutno nikakav smrad.
Posla ima ako hoces da radis i to prilicno, za skoro sve profile, naravno nekima se ne isplati da rade jer je socijala 1000 mesecno, drzava ti placa smestaj 300 u tipskim kucama a decji je 300 cad po detetu, niko ne ostaje na ulici ili gladan, ali tu je taj paradoks isplati li se raditi za minimalac ili visiti na socijali i raditi na crno.
Jeste, naravno da moze da se radi na crno kod nasih ili kao pizza raznosac...gde god ima rupa u sistemu neko nadje nacin da je iskoristi.I ljudi se ponose time.Svi cekaju drzavnu starosnu penziju koja im ne gine i sta ih briga,e da mi je da vidim ondasnji zivot na "drzavnoj " penziji koja ne postoji iako si je zaradio...kazem to zbog moje mame koja je radila svaki dan od svoje 16te godine i jedva uspela da ode u penziju koja je mizerna posle toliko godina rintanja.Zato ovde penzosi imaju 80 i vise godina i vitalni su, putuju ljudi po svetu :)) bas ih briga.
Zanimljivo mi je da retko ko prica engleski, ali zato cujes milion drugih jezika.Engleski ovde dodje nesto kao esperanto, zajednicki jezik za sporazumevanje ali ponekad vam uopste nije potreban :))pogotovo u sredinama gde je naseljena jedna etnicka grupa.

ja uopsteno pisem o onom sto mi padne na pamet ali ako vas zanima nesto posebno o cemu biste vise da znate,recite mi :))

Moji prvi utisci

From Novi zivot u Kanadi

Vazduh je drugaciji, nekako je ostriji i okolo su cetinari kao da si na planini. Danas je padala neka vrsta magle, neverovatno, nikad nisam videla tako sitnu kisu, kao da te neko zaprasuje finom parom.
Moj prvi utisak, svi voze dobra kola i zive u finim kucama ali ni slicnim kao tamo, sve su montazne i kao od kartona iako spolja ne izgledaju tako, sve su drvene i lako se sklapaju ali kostaju jaaaako puno za moj ukus.Svi kace zastave na kuce i kola da se vidi ko su i odakle, a ipak su svi Kanadjani.Triput smo se izgubili jer sve izgleda isto.
U Srbiji nismo imali nista ali ni 90 posto drugih tamo nema nista kao ni mi, ovde mi nemamo nista a 90 posto ljudi ima sve sto pozeli...osecas se malo bedno bez posla sa svoja 3 kofera imovine a svi okolo zive extra.
Sve je sredjeno pod konac.Decja igralista su takodje pod konac i skole i vrtici. Sve je podredjeno potrosacima, mozes da kupis cipele nosis ih 5 dana i vratis jer ti ne odgovaraju i oni ti vrate pare bez pitanja...u prodavnicama ima stvari za koje nikad niste culi ili ih jeli.
Cene su vrlo razlicite, recimo kukuruz secerac u klipu u wal martu kosta 4 kom 1.50 cad, u drugoj prodavnici isto to kosta 5 cad, meso je malo skuplje i mlecni proizvodi ali svi pazare na popustima i u jeftinijim prodavnicama.Svaki drugi dan stizu novine sa flajerima i kuponima za popuste i moze lepo da se organizuje pazar ako kupujes samo ono sto ti treba, i naravno ako imas prevoz jer bez kola ovde nema zivota.
Videla sam majce, kupace i cipele za 5 cad na popustu iste ko i kod nas, ima tona kineske robe ali malkice kvalitetnije nego u Srbiji.
Stariji emigranti koji su dosli razlicitim programima, izbegli itd. nisu odusevljeni Kanadom preterano, ali mladje porodice sa decom jesu cim pronadju poslove i krenu napred.
Postoje ljudi kojima je Srbija bog i batina ali nisu niti ce nogom krociti u nju, a opet postoje i oni koji vole sebe da zovu kanadjanima i tacka.Tako je i sa drugim nacijama, neko se snadje i adaptira neko nikada. Svi su nam savetovali da se klonimo onih koji kukaju i psuju Kanadu jer te vuku u svoje beznadje i na dole...
Crkve su podeljene na "ove" i "one" i cita se ko je kolko dao prilog crkvi ko na rumunskoj svadbi, s kim god da sam pricala razocaran je sto je to zapravo isto samo jedan dobar biznis. Necemo ici ni u jednu, sigurna sam.
Tesko je pronaci posao ali kad jednom pocnes da radis odahnes, cak i da ostanes na socijali neces umreti od gladi jer ti daju oko 1000 cad za stan i hranu i 200 ili 300 decji dodatak.Neki godinama zive na socijali i raduckaju po malo na crno, to je opste poznato.
Mada troskovi zivota ovde nisu nimalo bezazleni i suma koju donosi jedna porodica moze da izvuce ovde svega 5 meseci, s tim da odmah prvog meseca ode vise od 1000 cad za stan, hranu i sve ostalo...za jednu kesu od 5 ili 6 namirnica tipa hleb, pavlaka,mleko, salama platila sam 20cad.
Gledala sam igracke za Aleksu i cene su od 12 do 50 cad za najobicnije sitnice u nekoj prodavnici igracaka, verovatno cu negde naci nesto povoljnije.
Svi su kad dodju pogubljeni i u soku, tako i mi. Treba mi malo vremena da se naviknem ipak je razlika drastcna sto bi rekli :))

Sleteli smo i sta sad...

U avionu su nam dali formular da napisemo sta unosimo u zemlju, nismo nosili nista osim odece pa ga nismo popunjavali, ako unosite nesto ili cete uvoziti potreban je opis i vrednost toga i serijski broj...
Nebitno za nas, jer nismo nista imali osim lap topa a to se ne racuna, i eventualno ako ste nesto kupili na aerodromu od robe ali mi nismo.
Ionako vecina aparata ne radi na drugom naponu i drugacijim uticnicama, neko mi je rekao da se mogu naci adapteri za kanadske uticnice na aerodromu ali mi smo se snasli kasnije za lap top pozajmili kabl od prijatelja.

Posle sletanja prvo idete u imigraciono pa onda po prtljag. Nasa procedura je trajala oko 15tak minuta, prijavili koliko novca unosimo, nisu trazili da vide ili potvrdu, prijavili se za PR card i to je to, bice nam poslata na adresu u roku od 10tak dana.Ljubazna zena na salteru za nove imigrante dala nam je torbu sa brosurama i kovertiranim dokumentima za health insurance i child benefit, rekli su nam popunite i posaljite ali nije bas bilo tako...siti se ispricasmo na srpskom jer je ona dosla izbeglickim programom iz Bosne davno :)

Kad smo sredili frku sa izgubljenim prtljagom, otisli u Kitchener.

Sve sluzbe rade od 9 do 4 ili 5, pauza za rucak oko 1, ali uvek radi 1 salter.

Otisli u banku President choice otvorili racun stavili malko para toliko da pravimo tkzv. kredit line, imamo pravo da dignemo 200 u kesu a pazarimo za 500 na karticu, banka nema saltere sve se radi karticama i bankomatima...dobijate nesto tipa merkator pica kartice da skupljte poene u odredjenim trgovinama tipa Superstore ili na benzinkoj pumpi i posle kad skupite odredjeni broj poena oni se pretvaraju u lovu npr.200 cad i mozete da pazarite za te pare.

Odmah sledeci dan smo otisli da sredimo SIN,cekali smo u service canada centre nekih 20min i ljubazna tetka iz poljske nam je sve odradila za 10min, vrlo lako i prijatno.
Obavezno nosite svuda pasose kada idete da sredjujete papire...na drugo mesto za health ih nismo poneli a svi ih traze.

Sledeca stavka health insurance, tu smo se zeznuli cekali pola sata da bi nam rekli nista od toga, potrebna dokumenta su pr card, pasos, ugovor za stan ili kablovsku, izvestaj sa bankovnog racuna i to dokumenta sa imenima oba supruznika. Javite se za mesec dana kad vam banka da izvestaj sa racuna...ipak dobra stvar je da ako se prijavimo i za dva meseca osiguranje uvek pocinje tri meseca od datuma dolaska, to za nas znaci u septembru.Na karti mora biti adresa stanovanja inace moras da menjas kartu kad menjas adresu.Opet nam devojka na salteru lepo sve ispricala na srpskom :)

Ko zeli da uzme privremeno zdravstveno za sebe ili decu moze preko Yovan firme ovde ako planirate u Ontario,ne mozete imati osiguranje iz Srbije jer ovde ne pokrivaju i isplacuju bar su nama tako rekli, pitali u Wiener i Dunav osiguranju...
Jos nismo uzeli, videcemo kako se stvari budu razvijale.

Usput lickamo rezime i spremamo papire za diplome, ali neki nam kazu da prevod sudskog tumaca iz Srbije ovde ne vazi. Za vozacke isto, zvali multicultural centre i nasli prevodioca i preveli jednu vozacku za 25 cad ali ona otprilike ne vredi vec samo dokazuje da ste vozili kola i ranije, uglavnom polagacemo sve ispocetka test je lak voznja je drugacija.Videcemo.Ovde ima vise vrsta vozackih nije ko kod nas, ima neka pocetnicka i dozvola za autoput, koga zanima nek ukuca u google canada G1 driving.

Stan

Pre nego sto smo dosli ja sam kontaktirala nekoliko agencija za iznajmljivanje stanova, samo dve su mi odgovorile mailom, uglavnom svi traze sredjena dokumenta, mislim na pr card,
bankovni racun sa primanjima, dve kirije, prva i poslednja, i ugovor na godinu dana.
U principu gotovo je nemoguce iznajmiti stan prvih mesec dana, mozda ako nadjete nekog od nasih da vam iznajmi ili bude garant...mi smo imali tu srecu da smo pronasli stan pre nego sto smo stigli na taj fazon.
Ovo vam mozda bude koristan link
novine toronto
Za to se morate raspitati i snaci, stanovi variraju od mesta do mesta i od velicine,
ako pise utilities included onda su svi troskovi uracunati,
npr. ovde ima bachelor-garsonjera od 50kvadrata za oko 600cad a jednosoban 70kvadrata sa parkingom i svim ostalim za oko 750 cad.
proverite na
www.viewit.ca
ili kijiji.ca
ili na google :))
U nekim oblastima ima dosta ljudi iz bivse jugoslavije, posebno u delu Etobicoke u Torontu i ovde u Kitcheneru.

Ne mogu pisati o hotelima ili motelima, znam da nisu jeftini ali nismo morali da idemo u jedan pa sam presretna.Pretrazivala sam ih na google i nisam bas bila odusevljena ponudom i cenama, rezervacija je obavezna minimum 2 nedelje pre dolaska a cene boravka se krecu od 50 do 100 cad po danu, hotel motel svejedno.