A sve pocinje tako sto izdinstate luk...
U osam ujutru zgrada se budi i u stan se uvlaci miris dinstanog crnog luka i egzoticnih zacina, poznanici su nam govorili da je tesko navici se na
miris karija u zgradama i da je vrlo neprijatan, zapravo nije nista neprijatniji od mirisa sarme ili punjene paprike i praseceg pecenja (sve jela kojih ja nisam neki ljubitelj, znam da cu ovom izjavom steci smrtne neprijatelje medju gurmanima he he) ali kada vas u ranu zoru obavije onako sanjive i osamari utisak da kampujete u trecerazrednoj studentskoj menzi nikako ne mozete da ga ignorisete kao nesto vrlo neprijatno.
Razgrnem zavese i u jutarnjem sivilu vidim kako galebovi lenjo plove oko oblakodera u moru zelenog i zutog...prava scena za japanske decje crtace, koje obozavam od kad sam sa desetak godina gledala Nausicaa -Valley of the wind(za one koji ne znaju tkzv anime imaju prelepe crtace iskreno preporucujem Grave of the fireflies, sve crtace studija Gibli i moj omiljeni koreanski Wonderful days iliti Sky Blue)
Ne znam da li cete se zacuditi kada shvatite da je Kanada pretrpana kineskom robom, vecina stvari dolazi iz Kine i Pakistana.Ponekad nema neke razlike u kvalitetu nego samo u ceni, zavisi od toga gde kupujete.Inace kao i svi kanadjani su ponosni na svoje proizvode i sve sto je made in Canada smatra se boljim i skuplje je naravno, mada potrosacima to pravi malo razlike.
Jednom kada dodjete do debitne ili master kartice moci cete da razmisljate o ratama i popustima na vece stvari na godisnjem nivou, dotle kes i flajeri su jedino sto vam preostaje.Kada vec spominjem ovo, sto pre pocnete da kupujete karticom i da gradite kreditnu istoriju koja je ovde zakon, bolje po vas jer cete kasnije lakse iznajmiti stan i dobiti kredit, banke obozavaju da imaju uvid u vase transakcije i uslovljavaju vas da koristite kartice sto vise skidajuci vam naravno troskove odrzavanja itd, kreditna istorija je najbolji garant i uvid u to kakav ste potrosac i osoba, sto se njih tice.Ako vam je ista prilicno "mrsava" jer ste pazarili u kesu prakticno necete moci da kupite ni namestaj na rate a kamoli nesto vise, dakle plastika a ne papir.I ako vec morate tako a morate, nadjite neke sa poenima da vam se bar nesto vrati, npr PC ili Metro ili Walmart zavisi gde pazarite ... Mada ne izgleda tako na prvi pogled i ovde je sve nekako monopolizovano, i kanada ima svog deltu u ovom slucaju porodicu Loblaw koja drzi sve moguce supermarkete, ipak uvek imate izbora da se prebacite u drugu banku ili na drugo osiguranje ako nadjete da je povoljnije za vas, samo pre nego sto bilo sta potpisete pogotovo na duze vreme raspitajte se koji su troskovi raskida ugovora ,cancelation fee (mogu biti prilicni), i da li uopste mozete da ga raskinete pre isteka roka jer se mozete naci u vrlo nezavidnoj situaciji.
Obicno flajeri stizu sredom i cetvrtkom jer snizenja vaze od petka do petka sledece nedelje.Stoje ili na ulazu u zgradu ili u nekoj prostoriji kuda svi prolaze kao kod nas u vesernici.Svi pazare vikendom, kao religiozni u subotu ujutru ili petak uvece svi krecu ka prodavnicama, ko ne stigne sve da uzme za dan ostaje mu nedelja kada se popularno ide u trzne centre u setnju buticima i na klopu...najpopularnije jelo ovde je orange chichen kod kineza, piletina u sosu od narandze koja mi se jako dopala, ima i burbon chicken pile u viskiju na rostilju koje je bilo ukusno ali suvo mada nije lose.Gotova hrana je malo skuplja, jedan obrok se krece od 6 do 15 dolara, govorim o naruzbinama i kineskoj hrani, pica je ni nalik na nasu od 18 do 25 komad plus porezi i dostava, mi ne narucujemo jer nam se ne isplati ali vecini ovde to ne predstavlja trosak.Gotova topla jela se mogu kupiti na Deli odeljenjima prodavnica za 3, 4 dolara npr za pecen krompir ili 8 do 12 za piletinu ili malo celo pile sa raznja, ima i salata i testenina koje kostaju oko 1 do 2 dolara na 100g.Aca je isao na radni rucak sa kolegama i rekli su mu da jos nikad nisu videli nekog da stavlja (zamislite) kecap na picu,tako da je ispao cudak :)) nikako nije mogao da im objasni da je kecap osnova za picu a ne za pecen krompir na koji ide majonez (jos cudjenja od strane njegovih kolega ).Pica se ovde pravi testo plus prelivi, koje posle drugog ili treceg placate posebno npr 15 dolara za picu sa salamom sirom i pecurkama, pa onda ako dodate npr slaninu i beli luk to placate posebno jos par dolara itd.Meni licno se ne dopada gotova hrana jer jedini ukus koji osecam je so i aditivi, osim ako nije sveze spremljena kod kineza koji su stvarno majstori sto se toga tice.
Kada kupujete hranu razlika u cenama je ocigledna od prodavnice do prodavnice i od marke do marke, inace pavlaka od 2 dolara ima isti ukus kao ona od 4 samo je ova druga organska, navodno vam garantuju da krave nisu pile antibiotike :))...mozete da birate od 1 posto mlecne masti do 14 i to je to.Isto je i sa sirom, jedino skuplji delikatesni sirevi na mesarama mogu da se ponose svojim ukusom i masnocom ostali su svi komercijalno jednolicni i delimicno nemasni.Meni se svidjaju mlecni proizvodi marke No Name u zutom pakovanju jer me po ukusu podsecaju na tamosnje i jeftini su, isto tako i Beatrice koji su malo skuplji ali kupujem ih na snizenju.Kupila sam jeftin deterdzent za ves (ne kupujte prasak jer mora direktno da se sipa na ves, masine ponekad nemaju deo za deterdzent, pa ostavlja fleke, tecni su zakon) i sasvim lepo pere s tim da moram da skinem sve fleke pre pranja sa Johnsonovim Shoutom, opet najjeftiniji ali i najbolji po meni jer je blag i ekoloski, i relativno dobro skida fleke od hrane sa bebolincevih stvari, kosta 2 i po dolara po pakovanju.Namazete ga na fleku ostavite par minuta, taman dok odete do vesernice i to je to.Obicno sipam malo i u deterdzent za masinu.Dakle sto se hrane i hemije tice jeftino je i dobro, nema nekih drasticnih razlika.
Sto se tice stvari za kucu razlike u ceni su uocljive, npr istu plasticnu policu sa fiokama u superstoru prodaju za 30 dolara a u canadian tire za 12, ali potpuno su iste.Stvari za kucu su relativno kvalitetne ali ne preterano jer se po potrosackoj logici cesto menjaju kad dosade ili dotraju.Set serpi moze da kosta 20 dolara ali znajte da ce vam zardjati ako ih ostavite preko noci u sudoperi, meni se desilo, isto i sa nozevima iako pise na njima da su stainless steel iz kine, ha ha ironija.Zaista nisam htela da dam 100 dolara za komplet boljih kapsuliranih i markiranih serpi ali izgleda da cu jednom morati...inace ima ih i za 300 dolara, mada mogu da se kupe i na komad u rasponu od 10 do 50 dolara po serpi.Bas sam gledala mikser i raspon cena je od 19 do 600 $ verovali ili ne.
Sitnice za kuhinju i posudje sam pokupila u dolarami, a vece stvari uglavnom u walmartu koji s vremena na vreme ima pristojna snizenja ali jeftinija roba nije preterano kvalitetna.
Isto je i sa odecom, sve je made in China.Trenerke za 10 dolara su jedva prezivele 3 meseca pranja i torture u susilici, koja prilicno skuplja i unistava garderobu iako je bas prakticna.Sta je tu je, izbor je izmedju kupiti stvar za petinu cene i nadati se da ce trajati dok traje i sluziti svrsi, kako ja volim da kazem, ili dati vise i koristiti je bar godinu, dve...Uvek postoji i zlatna sredina, strpljivo cekati snizenje i nadati se da necete stici prekasno.
Snizenja su uvek ogranicena motom dok traju zalihe, mada neke kompanije to bezobrazno iskoristavaju, opet moram da pomenem walmart jer su tamo najjeftinije pelene ali gotovo nikad ih nema jer iznesu 10tak kutija i posle se slikaj...probali smo da idemo u petak uvece nije ih bilo, u subotu ujutru nije ih bilo, u toku nedelje prepodne nasli smo 1 kutiju na jedvite jade...svaki put se iznerviram jer im je cena oko 38 dolara za veliko pakovanje a oni ih prodaju za 24 i 16 zavisno od nedelje.Obicno prve nedelje spuste cenu ispod 30, onda druge spuste na oko 22 ili 24, a trece spuste na 16 do 18 , mi vec znamo za foru pa cekamo tu poslednju nedelju ali retko uspemo da se dokopamo bar 2 kutije.Cesto cete naici na prazne police onoga sto je snizeno, zao nam je no rainchecks, ili ko pre njegovo je.
U superstoru nije tako, kao ni u metrou ali ni snizenja nisu tako drasticna vec vise simbolicna dolar, dva ili oko 30 posto, ponekad ima i upola cene.Ali oni vam daju zauzvrat potrosacke poene na karticama.
Nailaskom praznika vecina kompanija ima bas povoljne ponude i veca sezonska snizenja, vec su poceli da spustaju cene elektronike i stvari za kucu.Javicu vam kako to izgleda kad se priblizimo bozicnim rasprodajama.Neverovatno je koliko gluposti mozete da kupite ovde, ali verovatno svaka roba nadje svog kupca.Mozda nekom bas treba vostana kupka za ruke,masazer za tabane, cokoladna fontana ili fondue posuda za topljenje sira, osim toga ko zna kada ce vam trebati licna meteoroloska stanica ili svemirska grtalica od 1000 dolara sa 4 smera i brzine za bacanje snega, tu su i duvalica za lisce, vrlo prakticni mini ekran za pustanje filmova preko mobilnog i drugih uredjaja, slamena strasila i sopstvene mini komore za susenje voca...izbor je neverovatan.
:))
Lekovi imaju potpuno razlicita imena tako da znate da se Paracetamol zove Tylenol, brufen je Advil ili Ibuprofen a za antibiotike cete morati da guglate...Mi koristimo centrum vitamine za nas i decje za bebca po potrebi i kutija od 30 do 60kom je oko 15tak dolara a na snizenju se moze naci za 8.
I za kraj, stariji bracni par iz kanade koji je osvojio dzek pot od 11 miliona dolara sve je razdelio za mesec dana, deo novca su dali porodici, veci deo u dobrotvorne svrhe a sebi su ostavili 100.000 i kupili nova kola.Muz i zena koja se leci od raka cetvrtim krugom hemoterapije kazu da im nista ne treba jer imaju jedno drugo, ali da su svesni da je drugima mnogo potrebniji taj novac i zato su donirali svim mogucim dobrotvornim organizacijama, a i bojali su se "losih ljudi" :)
http://news.yahoo.com/s/yblog_upshot/20101104/od_yblog_upshot/nicest-canadian-couple-in-world-doles-out-lottery-winnings
Merry Christmas by ~lilhyperbabe on devianthref="http://www.deviantart.com">ART
shopping with my girlfriend by `lolita-art on deviantART
Friday, November 5, 2010
Thursday, November 4, 2010
Praznici i lokalni ludaci :)
Najcudnije od svega je taj strah kod ljudi da otvore oci i priznaju sebi sta ih stvarno okruzuje...ako ste u procesu za odlazak i rekli ste to nekom od svojih prijatelja ili clanova porodice dobili ste verovatno sledece reakcije, rekli su vam u blazoj varijanti da je to greska a u iskrenijoj da niste normalni, rekli su vam da ni tamo ne cvetaju ruze i odmah poceli da vam nabrajaju sve lokalne urbane legende iz druge ruke o neuspelima pokajanima i povratnicima iz belog sveta koji ili kukaju kako je tesko ili su se vratili, ili im se zivot raspao u parem parcad...i poslednji apel je zar to stvarno zelite da uradite svojoj deci? Neko ce vas osudjivati, neko ce vas odgovarati ali niko vam nece reci da je to dobra ili prava odluka, ama bas niko. Pa necu ni ja, vasa odluka -vasa stvar, moja odluka - moja stvar.
Cesto mi kazu treba hrabrosti da ostavis sve i krenes ispocetka negde na drugom kraju sveta u drugoj sredini i na drugom govornom podrucju...iskreno, uvek kada bih to cula mislila sam da treba vise hrabrosti ostati tamo gde ti nije dobro i boriti se sa vetrenjacama ili ludacki zazmuriti i praviti se da je sve u redu...
Mi smo pogresili sto smo 2 meseca pre odlaska rekli svima da idemo, prolazili smo kroz tudje lekcije o zivotu svaki dan, uveravali su nas da gresimo i da cemo se pokajati, cak i kada smo dosli ovde isto smo culi od pola ljudi odande koji su duze vreme ovde...secam se kada sam prvi put usla u stan koji smo iznajmili na slepo i videla ga, bila sam na ivici suza koliko sam se grozno osecala, ali 2 nedelje kasnije kada sam ga ocistila i okrecila i sredila da lici na nas novi kutak u svemiru shvatila sam da i nije tako lose, za 2 meseca sam ga zavolela kao i grad i ljude...covek je cudo, lako se prilagodi gde god da ga bacis, ma koliko to surovo zvucalo ja verujem Darvinu ili opstani ili nestani...
Po toj istoj teoriji opstanka, posle par razgovora punih cudjenja izmedju Ace i mene o reakcijama nasih najblizih shvatili smo sta se desava...to je u stvari taj strah, kada ti nekom kazes ja idem jer ovde nije dobro a on to podsvesno zna, a isto tako zna da on nema opciju da ode, onda mu instikt govori da se brani, da zazmuri i ne vidi ono sto se desava oko njega godinama, da te ubedjuje da nisi u pravu i da je ovde ipak dobro...pa i jeste, kako kome.
Posle toga prestali smo da govorimo ljudima svoja misljenja i razloge, rekli bismo samo da je to nasa odluka pa cak i ako ne uspemo bar cemo videti malo sveta, kada bismo ikad u zivotu preleteli okean i videli Severnu Ameriku? Pa nama je godinama i Madjarska bila pojam kada su putovanja preko grane u pitanju...i tako sa dozom humora i optimizma, podnoslili smo sve mitove o hladnoci i snegu, o neuspehu i povratnicima, o danonocnom rintanju i parama koje su bog i batina...(priznajem da jesu, verovatno svuda osim u ostrvskim drustvima u kojima jos vladaju skoljke :))
Inace nas dvoje smo u sali razvili teoriju da su zapadne tj severnije zemlje bolje razvijene i bogatije bas zbog tog snega i zime, znate kad kazu Svedska ima standard al je hladno? Kada smo kasnije pricali sa Erlom to je potvrdilo nasu teoriju, koja je otprilike ovakva: Da bi preziveo zimu moras da budes sposoban i disciplinovan i da se pripremis materijalno, drva, hrana, toplo skloniste, to sve zahteva rad, pamet i strategiju, kao i razmenu onoga sto imas sa ostalima...svakodnevno suocavanje sa problemima i teskocama zahteva pronalazenje nacina da se one rese...S druge strane ako nema zime i svega uvek ima u izobilju u okolini onda ne moras bas mnogo da se trudis da napredujes i razvijas nacine da prezivis jer uglavnom imas sve sto ti treba.
Ova terija ima mana u smislu da ne moze da se primeni na ceo svet zbog toga sto je vecito tokom istorije jedna polovina covecanstva (obicno ona razvijenija ili mnogobrojnija) jahala ili unistavala drugu ukidajuci im sansu da se ekonomski razviju.
Erl nam je inace rekao da mu nedostaje Jamajka jer tamo izadjes iz kuce uzberes sta ti treba da jedes iz baste ili okoline i ides dalje, zezas se i uzivas na plazi po ceo dan i usput uzes koju kintu od turista, a klima uzivancija u odnosu na ovde :))
Price su subjektivne, kao i nasi pogledi na svet, kao sto tamo svako ima svoju srbiju tako i ovde svako ima svoju emigrantsku pricu.Jedan poznanik koji trenutno zivi u Becu me osudjuje sto navodno pljujem sve sto sam ostavila tamo i majcicu srbiju itd.On inace od 2002 ne zivi u istoj ali jako je voli izdaleka. :))
Da razgranicimo jednu stvar, ne pljujem, ponekad iz mene govori gorcina, jer bila sam u Nemackoj, Austriji, Madjarskoj, Bugarskoj,Turskoj,Hrvatskoj...proputovala sam pola Evrope i imam rodbinu svuda od Svedske pa nadole, zbog toga sto znam kako ljudi zive drugde, ukljucujuci ovde, zao mi je sto su generacijama tamo i mladima i starima uskracene osnovne ljudske stvari od hrane do putovanja...i nikada mi nece biti jasno zasto je to tako.Kako ta crna rupa stvarnosti opstaje u srcu Evrope...iz mog ugla, imam pravo da budem kao i mnogi razocarana onim sto mi se tamo desavalo i sto se jos desava, moja mama cesto kaze da me ne razume i pita zasto sve sto me je mucilo ponekad ne obrisem i ne zaboravim kao mnogi i idem dalje, i ponekad uspem i mnogo je lakse ako ides dalje i gledas napred, ali ipak ne mozes da obrises jednu godinu svog zivota a kamoli vise...ona je moj veciti umproforac, kao sto Djole peva "e tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti" i veciti optimista :)
...........................................................................................
Kada se srucite ovde iskinuti odande, kako popularno kazu kao tikva bez korena, prvo cete sve gledati ocima deteta sa jednim velikim VAU! onda ce vas posle 3 meseca uhvatiti finansijska panika, juricete posao, posle nekog vremena kada ga nadjete i radite par meseci uhvatice vas sumnja u sebe da li ste dovoljno jaki da se nosite sa novim zivotom,morate raditi duplo vise od ostalih da postignete ono sto je njima kao dobar dan...posle 6 meseci ili godinu dana uhvatice vas nostalgija pocecete da se preispitujete da li je to stvarno tako kako ste zamisljali...sve je to normalno i hteli ne hteli pre ili kasnije proci cete kroz ove faze.Pocecete da sabirate pluseve i minuseve i naci cete se opet na nuli :)
Bitno je da ne izgubite nikada iz vida da imate samo jedan zivot i jednu sansu da nesto ucinite, ja ne verujem u cekanje i drugu sansu, svaki put kada bih donela neku odluku u zivotu stala bih iza nje i rekla idem pa sta mi Bog da...jos se nisam pokajala zbog svojih odluka.Nije potrebna hrabrost, potrebna je upornost.Moj tata koji lepo slika uvek kaze da je talenat 1% a upornost i trud ostalih 99%. zeleo je da bude umetnik...otac mu je rekao dok ne zasuces rukave leba neces jesti i poslao ga na zanat,rintao je 30 godina prvu, drugu, trecu, smenu do jednog infarkta pa jos do prskanja 2 cira u zelucu...jedva preziveo i jos rinta, moja mama je zelela da bude vaspitacica ali kad je moj deda umro kad je imala 15 godina baba nije imala para da je skoluje, zavrsila je trgovacku i robovala privatnicima za sitne pare danonocno 30 dana u mesecu do penzije u koju nisu hteli da je puste dok nije platila drzavi sav staz koji joj bivsi poslodavci nikada nisu uplacivali u ona varljiva vremena ...i onda je dobila 16 i po hiljada, a racun za plin je zimi 20...Ja sam htela da upisem engleski, igrom sudbine mito je tada bio veoma popularan na fakultetu (ne znam dal je jos he he he) i nekako se desilo da prvih 30 na budzetu imaju neverovatnih 100 do 98 poena, ja sam bila druga ispod crte, da je moj otac tada imao i hteo da da 3000 maraka popela bih se iznad crte...ali nije, tako da sam morala da upisem neki drugi fax, jer nisu imali para za samofinansiranje.Ironija je sto je devojka iz mog grada cija je majka to ucinila posle godinu dana odustala od faxa.
Cudno je sto je isto tako prosla i moja sestra kada je upisivala srednju, upisala je medicinsku i htela da bude smer stomatologije ili takvo nesto, uglavnom veoma perspektivno u to vreme i kada je lista izasla ona je bila na listi, medjutim posle toga je neko okrenuo par telefona i jos dvoje su ubaceni na tu listu ispred nje a ona je prebacena za akusera, dok smo saznali sta se desilo rok za zalbu je prosao...rodjaka koja je radila u skoli nam je diskretno rekla da su bile u pitanju malo jace veze...sta ces kad si dete radnika.
I kada naucis da stvari tako funkcionisu, koga znas, koga da zoves i kome da platis a dodjes ovde gde to ne moze i ne funkcionise tako, malo ti je potrebno vremena da pohvatas konce.Ipak veze su i ovde cudo pogotovo u zajednicama naroda i crkvama, sto vise ljudi upoznajete dolazite do vise informacija sto je u potrazi za poslom bitno.
Kazu da 70 posto ljudi zapravo dodje do posla putem poznanstava ili networkinga kako to ovde zovu.
.............................................................................................
Juce sam posle ko zna koliko vremena pogledala vesti, brate mili kao da ih je rezirao neki veciti negativac sa foruma krstarice ( vecina vas zna na koga mislim), na Fincu u Skarboru je ekplodirao tank sa sumpornom kiselinom pa je pola komsiluka evakuisano zbog otrovnog oblaka, na istoj aveniji je neko u 10 ujutru iz kola pucao na ljude koji su cekali autobus ranivsi dvojicu nisam sigurna da li je ubio nekog, a u po bela dana posle skole neki crni tinejdzer je napastvovao 13 godisnju devojcicu koja je isla kuci kroz park koji se prostire 2 km od nas.Uglavnom nista lepo za veliki grad.Skarboro je jedna od ozloglasenijih oblasti u okolini, kao i Finch.Malo me prosla jeza od tih vesti, sa sve flashbekovima.Svaki veliki grad ima svoje bande, poroke, ludake...zato i ne volim velike gradove.
U malima bar poznajes lokalne ludake :))
Pre neki dan sam se prepala setajuci Aleksu ujutru pored parka, na drvetu je lezala bleda zena u minicu tako da su joj noge bezivotno visile u vazduhu a samo ruke i ledja bile oslonjene na krosnju par metara iznad zemlje, prvo sam mislila da je haloven fora, onda sam videla da je stvarno covek a ne lutka, onda sam mislila da je les i rekoh sebi e jbga, onda sam videla ispod drveta tasnu i kafu...onda mi je bilo jasno da je neki ljubitelj drveca ili meditira ili ko zna sta...bas ima cudaka na svakom koraku.I tako je ona visila na drvetu ne pomerajuci se skoro ni da dise nekih pola sata, sat...
..............................................................................................
U medjuvremenu smo se siti nasmejali momku kojeg je policija zamalo kaznila zbog noge mrtvaca koja viri iz gepeka (haloven sala) jer je neki stariji par prijavio da nosi les a policija ga je pratila do kuce da ga uhapsi...
Jedan praznik ode, drugi je vec preplavio prodavnice, sve se sprema za bozic i sve je crveno zeleno srebrno i svetlucavo.Nailaze i bozicna snizenja :)
.............................................................................................
Evo jednog predloga, ako razmisljate o problemima koji se ticu rate za osiguranje kola, a koja je za nas dosljake jeziva, postoji opcija da ako stvarno niste imali udese i kazne izvadite taj papir od mupa i svog osiguranja za poslednje 4 ili vise godina i ponesete, neki agenti i osiguranja mogu da se namole da smanje ratu na osnovu ovih papira i pisma iz konzulata...trenutno radimo na tome.
drugi nacin je da nadjete nezavisnog brokera a ne agenta da vas osigura povoljnije, ja licno nisam uspela da nadjem nista ispod 400 dolara, osim sa datim papirima to ce nam nadam se smanjiti ratu na pola.Osim toga pola brokera nije ni htelo da nas osigura jer nismo ovde bar godinu dana.
.............................................................................................
11 novembar je dan veterana i vecina ljudi u znak secanja nosi crveni mak na reveru za poginule u ratovima, zaista cudno za drzavu koje ne zna sta je rat.
http://www.remembrancedaycanada.com/
Inace svidja mi se sto se vecina neradnih praznika slavi ponedeljkom da bi se produzio vikend :)
Cesto mi kazu treba hrabrosti da ostavis sve i krenes ispocetka negde na drugom kraju sveta u drugoj sredini i na drugom govornom podrucju...iskreno, uvek kada bih to cula mislila sam da treba vise hrabrosti ostati tamo gde ti nije dobro i boriti se sa vetrenjacama ili ludacki zazmuriti i praviti se da je sve u redu...
Mi smo pogresili sto smo 2 meseca pre odlaska rekli svima da idemo, prolazili smo kroz tudje lekcije o zivotu svaki dan, uveravali su nas da gresimo i da cemo se pokajati, cak i kada smo dosli ovde isto smo culi od pola ljudi odande koji su duze vreme ovde...secam se kada sam prvi put usla u stan koji smo iznajmili na slepo i videla ga, bila sam na ivici suza koliko sam se grozno osecala, ali 2 nedelje kasnije kada sam ga ocistila i okrecila i sredila da lici na nas novi kutak u svemiru shvatila sam da i nije tako lose, za 2 meseca sam ga zavolela kao i grad i ljude...covek je cudo, lako se prilagodi gde god da ga bacis, ma koliko to surovo zvucalo ja verujem Darvinu ili opstani ili nestani...
Po toj istoj teoriji opstanka, posle par razgovora punih cudjenja izmedju Ace i mene o reakcijama nasih najblizih shvatili smo sta se desava...to je u stvari taj strah, kada ti nekom kazes ja idem jer ovde nije dobro a on to podsvesno zna, a isto tako zna da on nema opciju da ode, onda mu instikt govori da se brani, da zazmuri i ne vidi ono sto se desava oko njega godinama, da te ubedjuje da nisi u pravu i da je ovde ipak dobro...pa i jeste, kako kome.
Posle toga prestali smo da govorimo ljudima svoja misljenja i razloge, rekli bismo samo da je to nasa odluka pa cak i ako ne uspemo bar cemo videti malo sveta, kada bismo ikad u zivotu preleteli okean i videli Severnu Ameriku? Pa nama je godinama i Madjarska bila pojam kada su putovanja preko grane u pitanju...i tako sa dozom humora i optimizma, podnoslili smo sve mitove o hladnoci i snegu, o neuspehu i povratnicima, o danonocnom rintanju i parama koje su bog i batina...(priznajem da jesu, verovatno svuda osim u ostrvskim drustvima u kojima jos vladaju skoljke :))
Inace nas dvoje smo u sali razvili teoriju da su zapadne tj severnije zemlje bolje razvijene i bogatije bas zbog tog snega i zime, znate kad kazu Svedska ima standard al je hladno? Kada smo kasnije pricali sa Erlom to je potvrdilo nasu teoriju, koja je otprilike ovakva: Da bi preziveo zimu moras da budes sposoban i disciplinovan i da se pripremis materijalno, drva, hrana, toplo skloniste, to sve zahteva rad, pamet i strategiju, kao i razmenu onoga sto imas sa ostalima...svakodnevno suocavanje sa problemima i teskocama zahteva pronalazenje nacina da se one rese...S druge strane ako nema zime i svega uvek ima u izobilju u okolini onda ne moras bas mnogo da se trudis da napredujes i razvijas nacine da prezivis jer uglavnom imas sve sto ti treba.
Ova terija ima mana u smislu da ne moze da se primeni na ceo svet zbog toga sto je vecito tokom istorije jedna polovina covecanstva (obicno ona razvijenija ili mnogobrojnija) jahala ili unistavala drugu ukidajuci im sansu da se ekonomski razviju.
Erl nam je inace rekao da mu nedostaje Jamajka jer tamo izadjes iz kuce uzberes sta ti treba da jedes iz baste ili okoline i ides dalje, zezas se i uzivas na plazi po ceo dan i usput uzes koju kintu od turista, a klima uzivancija u odnosu na ovde :))
Price su subjektivne, kao i nasi pogledi na svet, kao sto tamo svako ima svoju srbiju tako i ovde svako ima svoju emigrantsku pricu.Jedan poznanik koji trenutno zivi u Becu me osudjuje sto navodno pljujem sve sto sam ostavila tamo i majcicu srbiju itd.On inace od 2002 ne zivi u istoj ali jako je voli izdaleka. :))
Da razgranicimo jednu stvar, ne pljujem, ponekad iz mene govori gorcina, jer bila sam u Nemackoj, Austriji, Madjarskoj, Bugarskoj,Turskoj,Hrvatskoj...proputovala sam pola Evrope i imam rodbinu svuda od Svedske pa nadole, zbog toga sto znam kako ljudi zive drugde, ukljucujuci ovde, zao mi je sto su generacijama tamo i mladima i starima uskracene osnovne ljudske stvari od hrane do putovanja...i nikada mi nece biti jasno zasto je to tako.Kako ta crna rupa stvarnosti opstaje u srcu Evrope...iz mog ugla, imam pravo da budem kao i mnogi razocarana onim sto mi se tamo desavalo i sto se jos desava, moja mama cesto kaze da me ne razume i pita zasto sve sto me je mucilo ponekad ne obrisem i ne zaboravim kao mnogi i idem dalje, i ponekad uspem i mnogo je lakse ako ides dalje i gledas napred, ali ipak ne mozes da obrises jednu godinu svog zivota a kamoli vise...ona je moj veciti umproforac, kao sto Djole peva "e tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti" i veciti optimista :)
...........................................................................................
Kada se srucite ovde iskinuti odande, kako popularno kazu kao tikva bez korena, prvo cete sve gledati ocima deteta sa jednim velikim VAU! onda ce vas posle 3 meseca uhvatiti finansijska panika, juricete posao, posle nekog vremena kada ga nadjete i radite par meseci uhvatice vas sumnja u sebe da li ste dovoljno jaki da se nosite sa novim zivotom,morate raditi duplo vise od ostalih da postignete ono sto je njima kao dobar dan...posle 6 meseci ili godinu dana uhvatice vas nostalgija pocecete da se preispitujete da li je to stvarno tako kako ste zamisljali...sve je to normalno i hteli ne hteli pre ili kasnije proci cete kroz ove faze.Pocecete da sabirate pluseve i minuseve i naci cete se opet na nuli :)
Bitno je da ne izgubite nikada iz vida da imate samo jedan zivot i jednu sansu da nesto ucinite, ja ne verujem u cekanje i drugu sansu, svaki put kada bih donela neku odluku u zivotu stala bih iza nje i rekla idem pa sta mi Bog da...jos se nisam pokajala zbog svojih odluka.Nije potrebna hrabrost, potrebna je upornost.Moj tata koji lepo slika uvek kaze da je talenat 1% a upornost i trud ostalih 99%. zeleo je da bude umetnik...otac mu je rekao dok ne zasuces rukave leba neces jesti i poslao ga na zanat,rintao je 30 godina prvu, drugu, trecu, smenu do jednog infarkta pa jos do prskanja 2 cira u zelucu...jedva preziveo i jos rinta, moja mama je zelela da bude vaspitacica ali kad je moj deda umro kad je imala 15 godina baba nije imala para da je skoluje, zavrsila je trgovacku i robovala privatnicima za sitne pare danonocno 30 dana u mesecu do penzije u koju nisu hteli da je puste dok nije platila drzavi sav staz koji joj bivsi poslodavci nikada nisu uplacivali u ona varljiva vremena ...i onda je dobila 16 i po hiljada, a racun za plin je zimi 20...Ja sam htela da upisem engleski, igrom sudbine mito je tada bio veoma popularan na fakultetu (ne znam dal je jos he he he) i nekako se desilo da prvih 30 na budzetu imaju neverovatnih 100 do 98 poena, ja sam bila druga ispod crte, da je moj otac tada imao i hteo da da 3000 maraka popela bih se iznad crte...ali nije, tako da sam morala da upisem neki drugi fax, jer nisu imali para za samofinansiranje.Ironija je sto je devojka iz mog grada cija je majka to ucinila posle godinu dana odustala od faxa.
Cudno je sto je isto tako prosla i moja sestra kada je upisivala srednju, upisala je medicinsku i htela da bude smer stomatologije ili takvo nesto, uglavnom veoma perspektivno u to vreme i kada je lista izasla ona je bila na listi, medjutim posle toga je neko okrenuo par telefona i jos dvoje su ubaceni na tu listu ispred nje a ona je prebacena za akusera, dok smo saznali sta se desilo rok za zalbu je prosao...rodjaka koja je radila u skoli nam je diskretno rekla da su bile u pitanju malo jace veze...sta ces kad si dete radnika.
I kada naucis da stvari tako funkcionisu, koga znas, koga da zoves i kome da platis a dodjes ovde gde to ne moze i ne funkcionise tako, malo ti je potrebno vremena da pohvatas konce.Ipak veze su i ovde cudo pogotovo u zajednicama naroda i crkvama, sto vise ljudi upoznajete dolazite do vise informacija sto je u potrazi za poslom bitno.
Kazu da 70 posto ljudi zapravo dodje do posla putem poznanstava ili networkinga kako to ovde zovu.
.............................................................................................
Juce sam posle ko zna koliko vremena pogledala vesti, brate mili kao da ih je rezirao neki veciti negativac sa foruma krstarice ( vecina vas zna na koga mislim), na Fincu u Skarboru je ekplodirao tank sa sumpornom kiselinom pa je pola komsiluka evakuisano zbog otrovnog oblaka, na istoj aveniji je neko u 10 ujutru iz kola pucao na ljude koji su cekali autobus ranivsi dvojicu nisam sigurna da li je ubio nekog, a u po bela dana posle skole neki crni tinejdzer je napastvovao 13 godisnju devojcicu koja je isla kuci kroz park koji se prostire 2 km od nas.Uglavnom nista lepo za veliki grad.Skarboro je jedna od ozloglasenijih oblasti u okolini, kao i Finch.Malo me prosla jeza od tih vesti, sa sve flashbekovima.Svaki veliki grad ima svoje bande, poroke, ludake...zato i ne volim velike gradove.
U malima bar poznajes lokalne ludake :))
Pre neki dan sam se prepala setajuci Aleksu ujutru pored parka, na drvetu je lezala bleda zena u minicu tako da su joj noge bezivotno visile u vazduhu a samo ruke i ledja bile oslonjene na krosnju par metara iznad zemlje, prvo sam mislila da je haloven fora, onda sam videla da je stvarno covek a ne lutka, onda sam mislila da je les i rekoh sebi e jbga, onda sam videla ispod drveta tasnu i kafu...onda mi je bilo jasno da je neki ljubitelj drveca ili meditira ili ko zna sta...bas ima cudaka na svakom koraku.I tako je ona visila na drvetu ne pomerajuci se skoro ni da dise nekih pola sata, sat...
..............................................................................................
U medjuvremenu smo se siti nasmejali momku kojeg je policija zamalo kaznila zbog noge mrtvaca koja viri iz gepeka (haloven sala) jer je neki stariji par prijavio da nosi les a policija ga je pratila do kuce da ga uhapsi...
Jedan praznik ode, drugi je vec preplavio prodavnice, sve se sprema za bozic i sve je crveno zeleno srebrno i svetlucavo.Nailaze i bozicna snizenja :)
.............................................................................................
Evo jednog predloga, ako razmisljate o problemima koji se ticu rate za osiguranje kola, a koja je za nas dosljake jeziva, postoji opcija da ako stvarno niste imali udese i kazne izvadite taj papir od mupa i svog osiguranja za poslednje 4 ili vise godina i ponesete, neki agenti i osiguranja mogu da se namole da smanje ratu na osnovu ovih papira i pisma iz konzulata...trenutno radimo na tome.
drugi nacin je da nadjete nezavisnog brokera a ne agenta da vas osigura povoljnije, ja licno nisam uspela da nadjem nista ispod 400 dolara, osim sa datim papirima to ce nam nadam se smanjiti ratu na pola.Osim toga pola brokera nije ni htelo da nas osigura jer nismo ovde bar godinu dana.
.............................................................................................
11 novembar je dan veterana i vecina ljudi u znak secanja nosi crveni mak na reveru za poginule u ratovima, zaista cudno za drzavu koje ne zna sta je rat.
http://www.remembrancedaycanada.com/
Inace svidja mi se sto se vecina neradnih praznika slavi ponedeljkom da bi se produzio vikend :)
Monday, October 18, 2010
Sorry...ali pare ne vracamo!
Terrorist Squirrels by ~sebreg on deviantART
Ako ste mislili da cete ikad ostaviti gomilu birokratskih gluposti za sobom, grdno se varate...paranoicno ocekujem da ce me jednog dana na vratima onog sveta pitati kako mislim da udjem jer nemam uredno popunjem stampanim slovima obrazac skdhetd5677, i gde su mi uopste potrebna dokumenta???
Preseljenje vuce sa sobom niz neugodnosti, osim promene dokumenata i adrese tu su i povecani troskovi osiguranja za kola i ostali troskovi...da stvar bude gora mi smo imali prilicno pristojno osiguranje oko 130 cad u Kitcheneru, medjutim u Torontu su osiguranja od 200 do 400 dolara mesecno.Nekako smo se dogovorili sa agentom da nam bas ne podigne na maximum jer kao ne kanadjani bez vozackog iskustva ovde spadamo u rizicnu kategoriju.Inace osiguranje je jedna vrlo bolna stvar za sve ovde jer vise lici na prevaru, naime placate ga godinama ni zbog ceg jer ako vam se nesto ne daj boze desi bolje da se dogovorite i platite sami stetu u kesu, osiguranje ce vam isplatiti stetu i prebaciti vas u kategoriju visokog rizika pa cete narednih 100 godina placati duplo vise...i svi su svesni da ne smeju da ucine ni najmanji prekrsaj ne zbog kaznenih poena nego zbog rate osiguranja.Dakle, dogovorimo se mi lepo da pismom od konzulata gde se navodi besprekornih 12 godina voznje bez i najmanjeg incidenta tamo smanjimo ratu jer i nismo toliko rizicni,agent se slozi mi posaljemo dokaz sve ok...do sledeceg meseca kad nam na racunu fali 400 cad...uglavnom, nije bilo sve ok, jer on navodno nije dobio taj E mail ...e sad, ja licno sam ga slala 2 puta, malo mu ne verujem, i prebacio nas je u high risk group i cap -ode lova...pa, kao, ispravice se sorry ali pare ne vracamo.
Ne bih se toliko ljutila da mi se isto nije desavalo 2 meseca za redom sa Bell internetom, postoji limit protoka od nekih mizernih 2 ipo GB koji je za dzabe a preko toga se placaju penali, inace ja mesecno potrosim oko 20tak i vise GB protoka,uglavnom za dodatnih 5 dolara dobijate plus 40 GB i ja sam to odmah trazila prvog meseca, opet agent kaze sve super sve ok...dok ne stize racun veci za 30 dolara zbog penala za premasen protok, ja opet na telefon pa sredjuj, opet agent kaze sredjeno sve ok sve super bla bla bla nece se pobnoviti...pogadjate do sledeceg racuna, opet jos 30 vise...e tu mi je pukao film, zvala sam ih svaki dan i terala da proveravaju zajedno sa mnom na internetu dok se famoznih 40 GB nije konacno pojavilo na mom racunu...sorry ali pare ne vracamo...
Nauk, svima veruj ali sve radi sam i proveri 3 puta.Cak i ako ti kazu sve ok...jer ovde to tako ide. I klijent ti kaze ok, ok sve ok i onda ode da se zali tvom sefu na tebe, i prodavac ti kaze sve ok a zaboravi da ti napomene da imas jos neki dodatni hidden fee da platis a tebi posle nije jasno...i svi ti se najljubaznije izvine, sorry ali pare ne vracamo, i kazu nece se ponoviti-do sledeceg mesta i prilike :))
Ali bar je ljubaznost na nivou he he he...
.........................................................................................
Najlepse mesto za zivot u Torontu se zove Beaches, stvarno je predivno i luksuzno, niz veselo obojenih kuca pored plaze jezera Ontario i prelepe male staklene zgrade sa luksuznm stanovima...ali po ovim clancima nije jedino lepo mesto u Torontu.
http://www.livingin-canada.com/best-places-to-live-in-toronto.html
jos jedan zanimljiv link
http://www.soyouwanna.com/soyouwanna-apartment-toronto-1679-p2.html
za roditelje
http://www.todaysparent.com/lifeasparent/article.jsp?content=3304#halifax
Pre neki dan smo otisli u setnju kraj jezera, trebalo nam je 10 minuta do tamo, stvarno je predivno.Posle smo se zbog maratona vracali okolo, kroz centar, e to je nesto sto ne bih zelela da vidim ponovo...zalutali smo u neka geto naselja puna odrpanaca i klosara koja su izgledala jezivo, kao u americkim filmovima a samo 500 metara dalje kao da to uopste ne postoji, ususkane fine kucice u zelenilu i ljudi sa decom...
Nekako mi se cini da ovaj grad nije za one izmedju, bar ja ih ne vidjam...da biste ziveli u iole lepom kraju ili u kuci morate biti prilicno bogati, mi koji smo "sirotinja" koja pocinje od nule moramo da iznajmljujemo stanove po raznim cetvrtima ...
primeticete da tako lepe delove cini samo 4 do 5 posto visible minorities...ipak mislim da toronto dobro dodje kao odskocna daska, ali da je los za zivot, jer za pare koje su ovde potrebne da kupis kucu ili stan u manjem gradu okolo mozes da kupis i jedno i drugo,osiguranje za kola je jezivo, put do posla i dalje traje satima, a skole su ...pretrpane je blaga rec, ako ne mislite na fine privatne skole koje neki mogu da priuste svojoj deci.
Meni sve izgleda kao ili imas ili nemas...mozda gresim ali taj osecaj mi je poznat odande tako da tesko mogu da ga stavim po strani kada razmisljam o Torontu.
Stara emigracija kaze da je pre 36 godina kada su oni dolazili ovo bio jedan prelep grad, ali da ga je ista ta kontinuirana emigracija ucinila onim sto mi se danas ne svidja kod njega, uzurbanom kosnicom koja zuji u jurnjavi za novcem.
Vlasti kazu da je grad zamisljen da bude u parku, i tu im skidam kapu, toliko zelenila ne pamtim da sam igde videla, zaista ima osecaj da zivim u parku, i sve je za ovoliki grad prilicno sredjeno i cisto zahvaljujuci tome sto se manicno reciklira i kante stoje na svakih 100m.Na plazi sam videla mladica koji je odsutno setao i sakupljao flase koje su drugi ostavili u pesku i odnosio ih do kanti...ali nije sve briga, nisu svi dosli sa takvom kulturom, i ne zele svi da je prihvate nazalost...
Cinice vam se da vecito kukam oko neceg sto nije ok, zapravo ovde je sve toliko ok da kada naidjes na tako nesto sitno prosto ti je cudno ... npr. u staroj zgradi je dosta ljudi imalo pse ali to se nikada nije primetilo ni zvukom ni mirisom, a ovde je katastrofa.Lenje komsije po kisnom danu puste fida da trci hodnikom i laje na vrata komsija, onda pas obavi sta ima na tepihu u hodniku i oni to cak ni ne sklone...odvratno, a tamo su ljudi hodali sa kesom i lopaticom po parku i sve uredno sklanjali.Ceo hodnik smrdi jer su po zgradama (ne znam zbog cega) svuda tepisi po hodnicima, a to je tesko ocistiti.A kad ciste terasu opet od fidovog posla umesto u kesu oni nonsalantno sutnu sve dola sa 11 sprata i zagade sve terase ispod...a moj muz jadan krivi veverice da nam prljaju terasu, sita sam se nasmejala kad sam pomislila koliko veverica treba da se pomuci da napravi to sto nam je palo na terasu...Koliko god da mi smeta, sve nekako prihvatam sa balkanskom dozom humora, moglo je biti i gore zar ne? Mislim bilo je vremena za vreme mojih studija kada su mi i meci padali po terasi...od veselih pripitih rodoljubivih komsija nocima nisam spavala slusajuci preko cevi radijatora odpanjen radio...a u bus do drugog grada nisam mogla da udjem od rezervista koji su danima ispadali iz atara i nestajali u istim...u medjuvremenu se sve promenilo bar malo na bolje, za mene cini mi se i mnogo vise na bolje, a na bolje se covek jako lako navikne i posle mu je cudno ako je nesto drugacije.
Moj dragi mi stalno govori da nijedan sistem nije savrsen, neki su samo malo bolji za zivot od drugih...i oboje se slazemo da nam je zao sto ovakav sistem i prosperitet nije zaziveo i tamo negde preko bare...Evropa je nesto posebno, puna tradicije i duhova proslosti, Severna Amerika je nesto zanimljivo kao diznilend gde su ljudi hteli da raskinu sa duhovima proslosti i da idu dalje mozda da isprave neke greske da daju sebi vise prostora i mogucnosti...Sve je grandiozno i veliko, kuce, kola , kreveti, aparati...ulice i gradovi.Ljudi su zilaviji i jaci, bar oni koje vidjam i upoznajem okolo.Zena koju sam upoznala rodila je dvoje dece u razmaku od 2 godine, kod kuce uz babicu i dva dana posle porodjaja sela sa decom u u kola da vozi i ide u nabavku jer joj muz radi 12 sati dnevno a nema nikog ovde, covek ovde mora da ocvrsne, iz bolnice izadjes sledeci dan nema sta da lezis tamo cak iako te operisu par dana je plafon...po prodavnicama vidjam tek rodjene minijaturne bebe od 2 ili 3 kile kako zbunjeno blenu u resetke kolica iz svojih korpica...moja mama bi rekla da je to mucenje, ovde je to normalno.Nisam cula ikog da kuka oko neceg, jer logicni i prakticni kakvi ovde jesu ne vide sta time dobijaju.I to je glavna okosnica zivota, :sta ja time dobijam? Sta dobijam ako ucinim taj korak, sta dobijam ako prihvatim taj posao, kakve koristi cu ja imati od neceg...
.........................................................................................
Inace najduza ulica u gradu obicno se zove King, ona posle nje je Queen :), Najveci krevet ima velicinu King a onaj koji je tamo klasika je Queen.
Uzalud pokusavam da ispecem klopu u rerni na 200 stepeni, dok ne skontah da treba da pecem bar na 400, farenhajta naravno :)) a o incima i da ne pricam, uvek omasim velicinu jer me mrzi da mnozim i delim...sreca pa sve moze da se zameni.
Cheshire Cat by *RobbVision on deviantART
Toll Well by *Conservatoons on deviantART
Thursday, October 14, 2010
Novi stan i promena adrese
Samo ukratko par korisnih stvari za one koji se sele ovde, i dalje...
Ukoliko se preselite obavezni ste da u roku od 6 dana za vozacku a malo vise za ostale institucije tipa zdravstvo, osiguranja, banke,porez, decji dodatak, itd promenite adresu.
Na moju srecu nesto moze da se odradi sasvim kulturno elektronskim putem ovde
http://www.ontario.ca/en/services_for_residents/index.htm
ali ako ne uspe moracete postom ili na kiosku, kiosk je zeleni drzavni kompjuter obicno u trznom centru, gde ubacite svoju karticu ukucate novu adresu i gotovo.
Evo jednog linka za one koji traze stan u Torontu, zahvaljujuci Vladi
http://www.ontario.ca/en/services_for_residents/index.htm
Mozete malo detaljnije da saznate o svom "buducem" komsiluku, eto npr moj komsiluk cini prema statistici 30 % porodica i 50% samaca koji u proseku zaradjuju od 20 do 40 hiljada dolara godisnje sto nije puno,
govore kineski, urdu,tamil, persijski i gujarati,
vecina je emigrirala ovde izmedju 1991 i 2000, a drugi talas do 2006,
i dolaze iz zemalja Azije i bliskog istoka, afrike i juzne amerike, a potom i evrope.
Uglavnom upoznala sam kineze, koreance, afganistance, palestince, peruance i pakistance, ruse itd koji zive u zgradi.
napomena u statistici je da oko 6 do 7 % stanovnika ove oblasti uopste ne govori engleski, a ostali ga govore prilicno lose.
A onda pogledate oblasti kao sto je Richview gde 30% stanovnika ima primanja preko 100.000...nije lose?
Uglavnom zanimljivo je prelistati podatke, svakako, pogotovo za one koji vole konkretne cinjenice...
City_Lights by *UdonNodu on deviantART
City Escape by ~Rozefire on deviantART
Toronto by `neom on deviantART
Toronto by =photographybydani on deviantART
Toronto by ~juli3tt3 on deviantART
Ukoliko se preselite obavezni ste da u roku od 6 dana za vozacku a malo vise za ostale institucije tipa zdravstvo, osiguranja, banke,porez, decji dodatak, itd promenite adresu.
Na moju srecu nesto moze da se odradi sasvim kulturno elektronskim putem ovde
http://www.ontario.ca/en/services_for_residents/index.htm
ali ako ne uspe moracete postom ili na kiosku, kiosk je zeleni drzavni kompjuter obicno u trznom centru, gde ubacite svoju karticu ukucate novu adresu i gotovo.
Evo jednog linka za one koji traze stan u Torontu, zahvaljujuci Vladi
http://www.ontario.ca/en/services_for_residents/index.htm
Mozete malo detaljnije da saznate o svom "buducem" komsiluku, eto npr moj komsiluk cini prema statistici 30 % porodica i 50% samaca koji u proseku zaradjuju od 20 do 40 hiljada dolara godisnje sto nije puno,
govore kineski, urdu,tamil, persijski i gujarati,
vecina je emigrirala ovde izmedju 1991 i 2000, a drugi talas do 2006,
i dolaze iz zemalja Azije i bliskog istoka, afrike i juzne amerike, a potom i evrope.
Uglavnom upoznala sam kineze, koreance, afganistance, palestince, peruance i pakistance, ruse itd koji zive u zgradi.
napomena u statistici je da oko 6 do 7 % stanovnika ove oblasti uopste ne govori engleski, a ostali ga govore prilicno lose.
A onda pogledate oblasti kao sto je Richview gde 30% stanovnika ima primanja preko 100.000...nije lose?
Uglavnom zanimljivo je prelistati podatke, svakako, pogotovo za one koji vole konkretne cinjenice...
City_Lights by *UdonNodu on deviantART
City Escape by ~Rozefire on deviantART
Toronto by `neom on deviantART
Toronto by =photographybydani on deviantART
Toronto by ~juli3tt3 on deviantART
Sunday, October 10, 2010
Jesen...
Edwards Garden, par slicica prelepih boja u parku...
http://picasaweb.google.com/cat3011/Edwgarden#
Za one koji su hteli da vide stan i zgradu evo zasad nekoliko, dodacu posle jos...
link
http://picasaweb.google.com/cat3011/Edwgarden#
Za one koji su hteli da vide stan i zgradu evo zasad nekoliko, dodacu posle jos...
link
Monday, October 4, 2010
Toronto
Moj drug je prokomentarisao da je Kitchener kanadska vukojebina a da je Toronto pravi grad za zivot.
Meni se u startu nije dopao i posle 3 meseca od kada sam ga prvi put ugledala kroz okna aviona i dalje ne mogu da promenim taj utisak.Tacno na 3 meseca od dana kada smo sleteli eto nas ponovo ovde, ovaj put smo vec veterani za selidbe i kojekakvu papirologiju, nismo vise u tolikom strahu ali jos uvek ga ima...
Stan je veci ali je kupatilo minijaturno, izmedju kade , lavaboa i solje ima tacno jedna plocica na kojoj mozes da stojis i okreces se u krug. aleksa i ja ne mozemo zajedno da stanemo unutra, bedak, a zato imam 5 plakara u koje ne znam sta da stavim a ogromni su, bolje da su jedan zakinuli zarad kupatila.Vesernica radi 24 sata, to je dobra vest.U zgradu se ulazi pomocu elektronskih kljuceva, i nema sanduceta za postu vec ti je donose u stan, ima onaj mail otvor na vratima.Aleksa ga se plasi jer komsije imaju obicaj da puste svoje prgavo malo cudo od kerica u hodnik i onda se nabije i laje nam tu. Ona zgrada je bila Jelouston (mirno mesto za odmor) naspram ove.Necu da kukam, ali to je istina.Opsta pojava je da svi drze kucne ljubimce u stanu tako da je i to normalno.Sada postoji zakon koji to podrzava i zgrade ne mogu da ti zabrane da drzis i svinju ako ti se to dopada, animal rights gone too far I think...Da ne mislite da ne volim zivotinje itd i ja sam imala macku u kuci i psa ali u dvoristu, mada je i macka vecinu vremena provodila napolju a zimi smo je pustali da spava unutra...imala sam kao mala i sovu, papagaja,kornjace, zmiju belousku, kokoske i patke, pse i macke,jeza, malo malo pa smo dovlacili neko zivince kuci i sestra i ja tako da je moja mama bila uvek u malom zoo vrtu, sreca pa smo imali veliko dvoriste :)).Trenutno potpisuju peticije da se zabrani konjsko meso u ljudskoj ishrani, jer su konji lepe plemenite zivotinje,jbg bas mi je zao ruznih svinja pilica i curki koje ove nedelje naveliko stradaju posto je 10tog Thanksgiving... :D
Ne preporucujem vam moj komsiluk ili oblast.Trazite drugde stanove.Ako bas morate da dodjete u Toronto ili ako to zelite.Ja se nadam da cu za par godina moci da se odselim nazad u neko mirno mesto za odmor...bolje da me bude petlovi sto rece moj drugi drugar neko sirene i djubretari.
Toronto je dzungla, kao i svaki velegrad.Nije betonska ali jeste ljudska.Oblakoderi izranjaju iz mora drveca i parkova, 20 , 25, 30, 50 spratova, kosnice i mravinjaci radne snage...100 nacija, ljudi bez osmeha samo u prolazu, buka velegrada...ubijte me ljubitelji prestonica, nije to za mene, ne svidja mi se.
Ima i mirnih lepih naselja koja lice na seoca u ogromnom gradu ali po troskovima zivota ovde to je za povlastene. Namirnice su par dolara skuplje nego u Kitcheneru, par vamo par tamo izadje 100 po kupovini ...tamo nam je trebalo 120 nedeljno ovde ne verujem da ce to moci.Sitnice kao brasno npr. tamo je 2.5 dolara 2.5 kile, ovde je 5, smrznuto meso je tamo 5 do 8 dolara paket ovde je 8 do 11, mleko tamo 4 ove 6, i tako 2 ili 3 dolara razlike na sve...opet zavisi od prodavnice, pretpostavljam ali u globalu mislim da su troskovi zivota prilicno veci nego u manjem gradu, skuplje je osiguranje za kola, nekretnine itd.Mada neke razlike u platama nema, osim sto to uvek napominjem zavisi od struke i firme, jedino je ovde malo vece trziste rada i bolje su opcije za pronalazenje posla...
Ono sto sam dosad uspela da pohvatam pored imam dve prodavnice i nekoliko afganistanskih i kineskih restorana, mekdonalds, 2 apoteke, walk in clinic koja je minijaturna, i busku liniju koja spaja dva trzna centra,biblioteku i 3 mala igralista, ispred zgrade je ogradjeni parkic videcete kad stavim slike, preko dana je uglavnom tiho ali oko 5 pocinje buka kad se deca vrate iz skole a odrasli sa posla i to traje do 12 nocu, klinci gore igraju fudbal po stanu al sta ces, deca su deca a napolju pada kisa.Malo je teze docekati lift jer su minijaturni a zgrada je ogromna.Aca kaze da je garaza dole kao fudbalski teren...nisam je jos videla.
Ovog vikenda moramo da obavimo par nabavki i prenosenja stvari pa se nadam da cemo sa time zavrsiti bar privremeno.Posto sam u toku ribanja i raspakivanja nemam bas puno vremena.
Inace usli smo u cist sveze okrecen stan, sa izlakiranim parketom i ofarbanom stolarijom i emajliranom kadom, sto je super jer nemam mnogo da ribam, losa strana je da smo svi uduvani od isparenja jer se stan jos nije provetrio kako treba i jako se oseca na farbu.Non stop drzim sve otvoreno pa se nadam da ce proci.
Sporet je ok, a frizider je malo manji nego pre ali posluzice.Moram da nabavim neki itison jer bebac opet ima cvoruge od padanja po parketu.Tamo smo imali linoleum u kuhinji a ovde su prave plocice i to je jos jedan razlog za oprez.Svidja mi se stan lep je i svetao, cini mi se veci nego sto nam treba, ali bolje da ima vise nego manje mesta zar ne?
Sa prozora vidim Acinu zgradu, pa se njegova sefica nasalila kako mogu da okacim crvenu zastavu na balkon ako treba da dodje kuci, da mu signaliziram...drago mi je sto znam da je 10 minuta od nas i da ne gubi vreme zaglavljen negde na klizavom autoputu satima.
Stan blizu posla je dobar kompromis, i usteda kad se sve sagleda, pogotovo sto su nasa kola za ovdasnje standarde stara i nesigurna.Sto se ostalog tice, sigurna sam da ce nekom ko je ziveo u Beogradu biti lako da se navikne na Toronto...meni se bas i ne dopada, ali necu vise da se ponavljam.
ovih dana je sugavo jesenje vreme i ceka me gomila promena adrese pa treba da pocnem i to da radim pored kuvanja, bebisitiranja i raspakivanja i ribanja...inace sam konacno skontala da mi rerna nece nista ispeci na 200 stepeni jer radi na farenhajte...sto znaci da treba displej da podesim na bar 470...hm.
Napolju se desio jedan veliki bum i drvece je eksplodiralo u vatrometu boja od tamno grimizne preko crvene i ljubicaste do jarko zute i narandzaste, zaista izgleda velicanstveno.Steta sto nece dugo trajati, pola lisca je vec opalo, i naravno da ni ono nije prepusteno prirodi i slucaju, avenijom prolaze minijaturni bugiji koji ga redovno usisavaju sa trotoara...
I za kraj evo par smesnih strana ...
Prethodni stanari su nam ljubazno ostavili par zamki za buba svabe, na sta je Aca prokomentarisao "a zato su meni rekli dole na recepciji, mi trenutno nemamo buba svabe, ali ako ih nadjete verovatno ste ih vi doneli a mi cemo gledati da ih se resimo...." lol
Delimicno operisan od estetike moj dragi muz je zakljucio da je kuhinja ocajna, i izgleda kao sklepana njegovom rukom (buduci da on nema talenta za rucni rad planiranje i crtanje verujte mi i to je kompliment za kuhinju) ali ovde je sve takvo, nije lepo vec napravljeno da posluzi svrsi.Ruzno ali funkcionalno.Gomila dasaka zakucanih za zid i pokrivena vratima od sperploce, valjda misle neces je gledati duze od minut dok otvoris da uzmes nesto sa police a polica ima svoju svrhu da naslazes hranu i tanjire na nju i to je to, ne mora da bude lepa ...Bukvalno sve u stanu je funkcionalno, prozori ne mogu da se otvore nego 10 cm jer su klizni, ne mozes da ispadnes ali ni da ih operes,ima poseban mini plakar za usisivac i hemiju sto mi se bas dopalo,a na donjem delu terasnih vrata ima mali prozor za klimu ili kucne ljubimce...zgrada je stara koliko i ja 30 godina takoreci smo vrsnjaci :))
ali grejanje zasad nije lose mada ovde nemam termostat u stanu kao tamo i ne mogu da ga iskljucim ili pojacam.Zamislite kakve li su nove zgrade, kada je ova pre 30 godina imala bazen, teretanu, veseraj, liftove i zajednicki dnevni boravak u holu...ima i saunu cini mi se ali to me ne dotice.
Meni se u startu nije dopao i posle 3 meseca od kada sam ga prvi put ugledala kroz okna aviona i dalje ne mogu da promenim taj utisak.Tacno na 3 meseca od dana kada smo sleteli eto nas ponovo ovde, ovaj put smo vec veterani za selidbe i kojekakvu papirologiju, nismo vise u tolikom strahu ali jos uvek ga ima...
Stan je veci ali je kupatilo minijaturno, izmedju kade , lavaboa i solje ima tacno jedna plocica na kojoj mozes da stojis i okreces se u krug. aleksa i ja ne mozemo zajedno da stanemo unutra, bedak, a zato imam 5 plakara u koje ne znam sta da stavim a ogromni su, bolje da su jedan zakinuli zarad kupatila.Vesernica radi 24 sata, to je dobra vest.U zgradu se ulazi pomocu elektronskih kljuceva, i nema sanduceta za postu vec ti je donose u stan, ima onaj mail otvor na vratima.Aleksa ga se plasi jer komsije imaju obicaj da puste svoje prgavo malo cudo od kerica u hodnik i onda se nabije i laje nam tu. Ona zgrada je bila Jelouston (mirno mesto za odmor) naspram ove.Necu da kukam, ali to je istina.Opsta pojava je da svi drze kucne ljubimce u stanu tako da je i to normalno.Sada postoji zakon koji to podrzava i zgrade ne mogu da ti zabrane da drzis i svinju ako ti se to dopada, animal rights gone too far I think...Da ne mislite da ne volim zivotinje itd i ja sam imala macku u kuci i psa ali u dvoristu, mada je i macka vecinu vremena provodila napolju a zimi smo je pustali da spava unutra...imala sam kao mala i sovu, papagaja,kornjace, zmiju belousku, kokoske i patke, pse i macke,jeza, malo malo pa smo dovlacili neko zivince kuci i sestra i ja tako da je moja mama bila uvek u malom zoo vrtu, sreca pa smo imali veliko dvoriste :)).Trenutno potpisuju peticije da se zabrani konjsko meso u ljudskoj ishrani, jer su konji lepe plemenite zivotinje,jbg bas mi je zao ruznih svinja pilica i curki koje ove nedelje naveliko stradaju posto je 10tog Thanksgiving... :D
Ne preporucujem vam moj komsiluk ili oblast.Trazite drugde stanove.Ako bas morate da dodjete u Toronto ili ako to zelite.Ja se nadam da cu za par godina moci da se odselim nazad u neko mirno mesto za odmor...bolje da me bude petlovi sto rece moj drugi drugar neko sirene i djubretari.
Toronto je dzungla, kao i svaki velegrad.Nije betonska ali jeste ljudska.Oblakoderi izranjaju iz mora drveca i parkova, 20 , 25, 30, 50 spratova, kosnice i mravinjaci radne snage...100 nacija, ljudi bez osmeha samo u prolazu, buka velegrada...ubijte me ljubitelji prestonica, nije to za mene, ne svidja mi se.
Ima i mirnih lepih naselja koja lice na seoca u ogromnom gradu ali po troskovima zivota ovde to je za povlastene. Namirnice su par dolara skuplje nego u Kitcheneru, par vamo par tamo izadje 100 po kupovini ...tamo nam je trebalo 120 nedeljno ovde ne verujem da ce to moci.Sitnice kao brasno npr. tamo je 2.5 dolara 2.5 kile, ovde je 5, smrznuto meso je tamo 5 do 8 dolara paket ovde je 8 do 11, mleko tamo 4 ove 6, i tako 2 ili 3 dolara razlike na sve...opet zavisi od prodavnice, pretpostavljam ali u globalu mislim da su troskovi zivota prilicno veci nego u manjem gradu, skuplje je osiguranje za kola, nekretnine itd.Mada neke razlike u platama nema, osim sto to uvek napominjem zavisi od struke i firme, jedino je ovde malo vece trziste rada i bolje su opcije za pronalazenje posla...
Ono sto sam dosad uspela da pohvatam pored imam dve prodavnice i nekoliko afganistanskih i kineskih restorana, mekdonalds, 2 apoteke, walk in clinic koja je minijaturna, i busku liniju koja spaja dva trzna centra,biblioteku i 3 mala igralista, ispred zgrade je ogradjeni parkic videcete kad stavim slike, preko dana je uglavnom tiho ali oko 5 pocinje buka kad se deca vrate iz skole a odrasli sa posla i to traje do 12 nocu, klinci gore igraju fudbal po stanu al sta ces, deca su deca a napolju pada kisa.Malo je teze docekati lift jer su minijaturni a zgrada je ogromna.Aca kaze da je garaza dole kao fudbalski teren...nisam je jos videla.
Ovog vikenda moramo da obavimo par nabavki i prenosenja stvari pa se nadam da cemo sa time zavrsiti bar privremeno.Posto sam u toku ribanja i raspakivanja nemam bas puno vremena.
Inace usli smo u cist sveze okrecen stan, sa izlakiranim parketom i ofarbanom stolarijom i emajliranom kadom, sto je super jer nemam mnogo da ribam, losa strana je da smo svi uduvani od isparenja jer se stan jos nije provetrio kako treba i jako se oseca na farbu.Non stop drzim sve otvoreno pa se nadam da ce proci.
Sporet je ok, a frizider je malo manji nego pre ali posluzice.Moram da nabavim neki itison jer bebac opet ima cvoruge od padanja po parketu.Tamo smo imali linoleum u kuhinji a ovde su prave plocice i to je jos jedan razlog za oprez.Svidja mi se stan lep je i svetao, cini mi se veci nego sto nam treba, ali bolje da ima vise nego manje mesta zar ne?
Sa prozora vidim Acinu zgradu, pa se njegova sefica nasalila kako mogu da okacim crvenu zastavu na balkon ako treba da dodje kuci, da mu signaliziram...drago mi je sto znam da je 10 minuta od nas i da ne gubi vreme zaglavljen negde na klizavom autoputu satima.
Stan blizu posla je dobar kompromis, i usteda kad se sve sagleda, pogotovo sto su nasa kola za ovdasnje standarde stara i nesigurna.Sto se ostalog tice, sigurna sam da ce nekom ko je ziveo u Beogradu biti lako da se navikne na Toronto...meni se bas i ne dopada, ali necu vise da se ponavljam.
ovih dana je sugavo jesenje vreme i ceka me gomila promena adrese pa treba da pocnem i to da radim pored kuvanja, bebisitiranja i raspakivanja i ribanja...inace sam konacno skontala da mi rerna nece nista ispeci na 200 stepeni jer radi na farenhajte...sto znaci da treba displej da podesim na bar 470...hm.
Napolju se desio jedan veliki bum i drvece je eksplodiralo u vatrometu boja od tamno grimizne preko crvene i ljubicaste do jarko zute i narandzaste, zaista izgleda velicanstveno.Steta sto nece dugo trajati, pola lisca je vec opalo, i naravno da ni ono nije prepusteno prirodi i slucaju, avenijom prolaze minijaturni bugiji koji ga redovno usisavaju sa trotoara...
I za kraj evo par smesnih strana ...
Prethodni stanari su nam ljubazno ostavili par zamki za buba svabe, na sta je Aca prokomentarisao "a zato su meni rekli dole na recepciji, mi trenutno nemamo buba svabe, ali ako ih nadjete verovatno ste ih vi doneli a mi cemo gledati da ih se resimo...." lol
Delimicno operisan od estetike moj dragi muz je zakljucio da je kuhinja ocajna, i izgleda kao sklepana njegovom rukom (buduci da on nema talenta za rucni rad planiranje i crtanje verujte mi i to je kompliment za kuhinju) ali ovde je sve takvo, nije lepo vec napravljeno da posluzi svrsi.Ruzno ali funkcionalno.Gomila dasaka zakucanih za zid i pokrivena vratima od sperploce, valjda misle neces je gledati duze od minut dok otvoris da uzmes nesto sa police a polica ima svoju svrhu da naslazes hranu i tanjire na nju i to je to, ne mora da bude lepa ...Bukvalno sve u stanu je funkcionalno, prozori ne mogu da se otvore nego 10 cm jer su klizni, ne mozes da ispadnes ali ni da ih operes,ima poseban mini plakar za usisivac i hemiju sto mi se bas dopalo,a na donjem delu terasnih vrata ima mali prozor za klimu ili kucne ljubimce...zgrada je stara koliko i ja 30 godina takoreci smo vrsnjaci :))
ali grejanje zasad nije lose mada ovde nemam termostat u stanu kao tamo i ne mogu da ga iskljucim ili pojacam.Zamislite kakve li su nove zgrade, kada je ova pre 30 godina imala bazen, teretanu, veseraj, liftove i zajednicki dnevni boravak u holu...ima i saunu cini mi se ali to me ne dotice.
Friday, October 1, 2010
Seobe
Sva sreca pa nemam puno stvari, elem ako se selite kao mi sad, lepo zovete U haul uzmete za 150 dolara kombi ili kamion zavisi sta vam treba i gde idete, selidba u gradu je 20 dolara plus kilometraza 50 centi po km, a van grada od 150 dolara za kamion pa navise...ako uzmete kamion ne morate da ga vracate vec ostavite u gradu u koji odete a kombi mora da se vrati.
Krevetac, madrac, sto i stolice i 10tak kutija ce lako stati i u kombi.Ha, bar sam tako mislila a nije ispalo tako, opet pogresna procena, naravno sad cemo morati da vucemo deo stvari i kolima ali opet i to je ok.Posto nas kombi izadje 130 a kamion bi bio 150 trebali smo uzeti veci, i mozes da ga vozis sa svojom vozackom ne treba ti posebna ako imas full G.
Vreme nas mazi i gotovo svakog dana je prijatnih 15 do 20 stepeni i suncano,jos uvek ne mogu da se opasuljim da kada idem otawom ( a to je bulevar sa 4 trake) osecam miris borova i eukaliptusa i slusam galebove, jos samo da pirne povetarac sa vode i kao na moru, a okolo struji reka automobila koji se jedva cuju i uopste ne osecaju na izduvne gasove...Pozdravila sam se sa svima koje sam upoznala, ne mogu da kazem da mi je drago sto idem ali ne mogu da kazem ni da mi je zao.Novi dan, nove mogucnosti, novi ljudi i price...Stigla je i prva plata koja je bila prijatno iznenadjenje...eto o stednji, za dva meseca zaradis koliko tamo za godinu, za godinu ustedis koliko tamo za 5 ako uopste mozes tamo nesto da ustedis i tako.Isplati se doci i samo sa radnom vizom, opet se ogradjujem, plata zavisi od struke.
Onaj gore naslov je aluzija na Crnjanskog :)) , jer kako sam krenula napisacu roman samo nikad nece biti dobar kao njegovi.Tamo ce mi biti biblioteka na pljuvomet pa sam presretna, njihove biblioteke su predivne.Imas kutak za klince sa igrackama i citacima bajki koji su studenti volonteri,kompjutere, stolove stolice, krevete, fotelje, stripove, novine, diskove muziku i filmove, i naravno knjige :))divna mesta da provedes sat vremena i uzivas malo na miru.Sve ce vam pomoci pronaci i pokazati, ako kojim slucajem imate neku u blizini nemojte da vas mrzi udjite i uclanite se, postoje i online knjige i diskovi koje mozete skinuti na komp i citati kod kuce, sve je besplatno.
Trenutno nadoknadjujem zaostale knjige Terija Preceta kog obozavam, malo lake fantastike pred spavanje, a posle cu da predjem na usavrsavanje programskih jezika i ostalog ali tako me mrzi da ucim, mene vecitog strebera :))
Lazem, sutra bih naucila jos 2 jezika pored ovih nekoliko koje govorim i razumem samo da imam vremena :).
.....................................................................................
Sedim na cebetu na podu dok ovo kuckam okruzena kutijama i kesama, Aleksa spava u sobi na duseku na naduvavanje a Aca prenosi stvari, cekam da se vrati po drugu turu i nas.Napolju rominja neka dosadna kisica i malo je hladnije nego inace, oko desetak stepeni.
Sve mi se nesto vrtelo po glavi da pisem o politici, ali rekla sam sebi necu, zasto sad kad vise ne treba da me bude briga? Uostalom citate osobu koja u poslednjih godinu dana ne gleda TV, i obrisala je sve domace kanale a jedini koji su bili aktuelni su Baby TV i nacionalna geografija...toliko o tome.Teske droge prepustam drugima.
Umesto da se bakcem glupostima mogu da pisem kako je divno sto bebac sad ima puna usta zuba i moze sam da kida svoje cufte i krompirice, kako je naucio da napravi kolut napred i kako me presece kad ga vidim da to radi na ivici madraca ali nekako uspe da ne padne, puf.Kako mi je najlepsi prepodnevni miris kada po kisnom danu prodjem pored Tim Hortonsa i sve mirise na svezu kafu, kako mi ulepsa dan kad mi se neko nasmeje ili ucini neku sitnicu kao sto je pridrzati vrata da udjem u zgradu sa kolicima, i kako je predivno kada svakog dana ljudi cine sitnice za tebe i osmehuju ti se samo zato sto je to u njihovom srcu...
Lako cete prepoznati one koji dolaze sa balkana i iz zemalja slicne kulture,takvi su ljudi ovde u velikom gradu oko mene, oni nekako sagnu glavu kada prolaze pored vas i ne gledaju vas u lice,kao da je greh ili sramota pogledati nekom u oci, kada se nesto desava prave se da ne primecuju i da ih se to ne tice, kad se organizuje neka pomoc ili dobrotvorna akcija prave se da to ne vide ili jednostavno predju na drugu stranu...i ja to ponekad radim,prosto mi prvo bude neprijatno kad mi se neko nepoznat obrati a onda se nasmejem jer se setim gde sam, rekla bih da nam je potrebno pored prilagodjavanja i jedno malo prevaspitavanje bar sto se nekih stvari tice...Priznajem nisu svi stvoreni da budu otvoreni, nasmejani i brbljivi, ali tako je dobro kad nisi okruzen nezadovoljnim, tuznim i mrzovoljnim ljudima.I koliko snage neki ljudi nose u sebi, kad sam setala Aleksu pored mene je prozujala bakica u kolicima sa obe noge amputirane i kanadskom zastavicom koja leprsa za njom i nasmejala se Aleksi koji je bio odusevljen njenim nalepnicama i dzidza bidzama i vozeci se pored nas rekla : Vidi i ja ima kolica kao ti!Osmeh od uva do uva.Zum do prodavnice, parka, moze da stigne busom gde zeli...deca idu u skolu u kolicima i sa hodalicama, i dalje nose osmeh na licu iako im nije mozda lako.Ali niko ovde ne oseca potrebu da ih sazaljeva, vec da im pomogne da ucestvuju u svakom aspektu zivota.
Secam se da sam jednom u parku videla pun autobus penzionera sa hodalicama i devojkama koje su im pomagale, ovde mozes da se prijavis da volontiras sat dva nedeljno bilo sta da pomazes drustvu, od citanja price deci u biblioteci do sakupljanja lisca za gradski kompost...Reccikliranje, pomaganje, volontiranje, opste dobro, neki pojmovi koji su tamo negde pomalo strani.
.....................................................................................
ipak mi se ne svidja Toronto.
NIje to grad za mene, definitivno.
Krevetac, madrac, sto i stolice i 10tak kutija ce lako stati i u kombi.Ha, bar sam tako mislila a nije ispalo tako, opet pogresna procena, naravno sad cemo morati da vucemo deo stvari i kolima ali opet i to je ok.Posto nas kombi izadje 130 a kamion bi bio 150 trebali smo uzeti veci, i mozes da ga vozis sa svojom vozackom ne treba ti posebna ako imas full G.
Vreme nas mazi i gotovo svakog dana je prijatnih 15 do 20 stepeni i suncano,jos uvek ne mogu da se opasuljim da kada idem otawom ( a to je bulevar sa 4 trake) osecam miris borova i eukaliptusa i slusam galebove, jos samo da pirne povetarac sa vode i kao na moru, a okolo struji reka automobila koji se jedva cuju i uopste ne osecaju na izduvne gasove...Pozdravila sam se sa svima koje sam upoznala, ne mogu da kazem da mi je drago sto idem ali ne mogu da kazem ni da mi je zao.Novi dan, nove mogucnosti, novi ljudi i price...Stigla je i prva plata koja je bila prijatno iznenadjenje...eto o stednji, za dva meseca zaradis koliko tamo za godinu, za godinu ustedis koliko tamo za 5 ako uopste mozes tamo nesto da ustedis i tako.Isplati se doci i samo sa radnom vizom, opet se ogradjujem, plata zavisi od struke.
Onaj gore naslov je aluzija na Crnjanskog :)) , jer kako sam krenula napisacu roman samo nikad nece biti dobar kao njegovi.Tamo ce mi biti biblioteka na pljuvomet pa sam presretna, njihove biblioteke su predivne.Imas kutak za klince sa igrackama i citacima bajki koji su studenti volonteri,kompjutere, stolove stolice, krevete, fotelje, stripove, novine, diskove muziku i filmove, i naravno knjige :))divna mesta da provedes sat vremena i uzivas malo na miru.Sve ce vam pomoci pronaci i pokazati, ako kojim slucajem imate neku u blizini nemojte da vas mrzi udjite i uclanite se, postoje i online knjige i diskovi koje mozete skinuti na komp i citati kod kuce, sve je besplatno.
Trenutno nadoknadjujem zaostale knjige Terija Preceta kog obozavam, malo lake fantastike pred spavanje, a posle cu da predjem na usavrsavanje programskih jezika i ostalog ali tako me mrzi da ucim, mene vecitog strebera :))
Lazem, sutra bih naucila jos 2 jezika pored ovih nekoliko koje govorim i razumem samo da imam vremena :).
.....................................................................................
Sedim na cebetu na podu dok ovo kuckam okruzena kutijama i kesama, Aleksa spava u sobi na duseku na naduvavanje a Aca prenosi stvari, cekam da se vrati po drugu turu i nas.Napolju rominja neka dosadna kisica i malo je hladnije nego inace, oko desetak stepeni.
Sve mi se nesto vrtelo po glavi da pisem o politici, ali rekla sam sebi necu, zasto sad kad vise ne treba da me bude briga? Uostalom citate osobu koja u poslednjih godinu dana ne gleda TV, i obrisala je sve domace kanale a jedini koji su bili aktuelni su Baby TV i nacionalna geografija...toliko o tome.Teske droge prepustam drugima.
Umesto da se bakcem glupostima mogu da pisem kako je divno sto bebac sad ima puna usta zuba i moze sam da kida svoje cufte i krompirice, kako je naucio da napravi kolut napred i kako me presece kad ga vidim da to radi na ivici madraca ali nekako uspe da ne padne, puf.Kako mi je najlepsi prepodnevni miris kada po kisnom danu prodjem pored Tim Hortonsa i sve mirise na svezu kafu, kako mi ulepsa dan kad mi se neko nasmeje ili ucini neku sitnicu kao sto je pridrzati vrata da udjem u zgradu sa kolicima, i kako je predivno kada svakog dana ljudi cine sitnice za tebe i osmehuju ti se samo zato sto je to u njihovom srcu...
Lako cete prepoznati one koji dolaze sa balkana i iz zemalja slicne kulture,takvi su ljudi ovde u velikom gradu oko mene, oni nekako sagnu glavu kada prolaze pored vas i ne gledaju vas u lice,kao da je greh ili sramota pogledati nekom u oci, kada se nesto desava prave se da ne primecuju i da ih se to ne tice, kad se organizuje neka pomoc ili dobrotvorna akcija prave se da to ne vide ili jednostavno predju na drugu stranu...i ja to ponekad radim,prosto mi prvo bude neprijatno kad mi se neko nepoznat obrati a onda se nasmejem jer se setim gde sam, rekla bih da nam je potrebno pored prilagodjavanja i jedno malo prevaspitavanje bar sto se nekih stvari tice...Priznajem nisu svi stvoreni da budu otvoreni, nasmejani i brbljivi, ali tako je dobro kad nisi okruzen nezadovoljnim, tuznim i mrzovoljnim ljudima.I koliko snage neki ljudi nose u sebi, kad sam setala Aleksu pored mene je prozujala bakica u kolicima sa obe noge amputirane i kanadskom zastavicom koja leprsa za njom i nasmejala se Aleksi koji je bio odusevljen njenim nalepnicama i dzidza bidzama i vozeci se pored nas rekla : Vidi i ja ima kolica kao ti!Osmeh od uva do uva.Zum do prodavnice, parka, moze da stigne busom gde zeli...deca idu u skolu u kolicima i sa hodalicama, i dalje nose osmeh na licu iako im nije mozda lako.Ali niko ovde ne oseca potrebu da ih sazaljeva, vec da im pomogne da ucestvuju u svakom aspektu zivota.
Secam se da sam jednom u parku videla pun autobus penzionera sa hodalicama i devojkama koje su im pomagale, ovde mozes da se prijavis da volontiras sat dva nedeljno bilo sta da pomazes drustvu, od citanja price deci u biblioteci do sakupljanja lisca za gradski kompost...Reccikliranje, pomaganje, volontiranje, opste dobro, neki pojmovi koji su tamo negde pomalo strani.
.....................................................................................
ipak mi se ne svidja Toronto.
NIje to grad za mene, definitivno.
Subscribe to:
Posts (Atom)