Amoze i ovako...Canada i pm :)) izvinjavam se zbog recnika...ps ima toga ovde puuunooo.
http://www.youtube.com/watch?v=8FzbLhkQjRU&feature=youtu.be
Nedavno sam napisala nekom da ukoliko nije siguran da li je odlazak vredan rizika, i da li se imigracija isplati stavi sve na papir, onako kako smo mi ucinili...u tri kolone.Prva kolona predstavlja sve stvari zbog kojih zelimo da odemo i koje ne mozemo da promenimo, tu su bile stavke tipa nema posla, nema para, nema buducnosti za decu, mrzimo politiku itd.Druga kolona predstavlja stvari koje bi se za nas promenile na bolje imigracijom (na duze staze naravno) tipa jedan od nas bi radio u struci u kojoj u srbiji ne bi nasao posao, popravile bi nam se finansije i ostala "kulturna i prirodna " okolina i okruzenje itd, i treca kolona su bile teskoce, stvari za koje smo tada mislili da ce nam predstavljati najveci problem u emigrantskoj tranziciji, nemamo nikog na koga da se oslonimo licno niti za finansijsku pomoc, nema baba i deda da pricuvaju klinca, vrtic ce biti problem,struka ce jednom od nas biti problem, itd.
Kada smo sve stavili na papir bolje smo videli sta ocekujemo da promenimo i sa cime ocekujemo da se suocimo ako se odlucimo na odlazak, na sta smo se iskreno odlucili onog momenta kada smo vec bili predali papire 2006.Nasa lista minusa na duze staze koji bi se nagomilali ostankom nekako je bila podugacka u odnosu na ostale kolone.
Cinjenica je da je zivot pun sitnih i krupnih frustracija, kao emigranta moja najveca frustracija je problem sa diplomom...da znate vec sve to, bila sam na listi zanimanja, uvezli su me na osnovu diploma i poena i onda sam sletela ovde kao jedna velika nula, bez radnog iskustva ne mogu cak ni da se nadam poslu cistacice ili konobarice itd...to je previse poznata prica.
Ovo ne govorim u rezigniranom tonu, iako me te stvari najvise doticu, radim na tome da promenim svoj status naravno :), konkurisala sam na par mesta ali nisu me zvali, nemam kanadsko iskustvo verovatno.
Nisam htela da volontiram iz principa, zaista mislim da je volontiranje divna stvar za studente i bakice u penziji ali ja imam dete kome treba platiti hranu i odecu i vrtic jednog dana i jednostavno ne vidim smisao, radila bih za ispod minimalne satnice ali da imam neku satnicu i da kazem da sam radila,
pogotovo sto mi je poslednje pismo od vaspitacke institucije pokazalo da sam u pravu, u njemu stoji da oni ne priznaju volontiranje kao radno iskustvo u Kanadi.Samo placen rad i to sa kvalifikacijom se po njima priznaje kao rad u struci...volontiranje je lepo ali tvoja dobra volja i volonteri ne moraju da imaju odredjenu struku, svako moze da volontira itd...
Malo me je zabolelo to licemerje kojim su mi svi nudili da volontiram od kad smo sleteli obecavajuci mi da to nesto znaci...naravno da znaci, steknes uvid u kanadski sistem i poslovnu etiku, povezes se u networking i imas sanse da te neko negde preporuci ili zadrzi ako si dobar itd, sve to stoji...ali za to vreme gubis vreme i novac a mozda ti se nece isplatiti ili ce ti reci hvala, bas lepo od tebe ali mi to ne prihvatamo kao radno iskustvo.
To je jedna od stvari koju sam ocekivala i koja je bila na mojoj "protiv" listi, ako ne uspem nista da uradim i dalje cu imati osecaj da sam bacila 6 godina rada i 5 godina skolovanja dolaskom ovamo,
mada s obzirom da se tamo sitacija promenila pre nego sto smo dobili vize i da sam ostala na pola posla i pola plate posle porodiljskog verovatno bih i tamo imala isti bedni i odvratni osecaj da sam uzalud isla na fax kad posla neeemaaa bez veze vezice i mita...
To su stvari na koje sebe podsetim svaki put kad upadnem u bedak zbog trenutne situacije ovde.Ako mi se ucini da nisam dovoljno ucinila za godinu dana ovde, setim se koliko smo malo mogli da ucinimo za 7 godina zajednickog zivota tamo.
....................................................................................................
Po onome sto cujem TD insurance trenutno ima najbolje rate za osiguranje kada su skorasnji emigranti u pitanju, kvote se mogu dobiti online ili telefonom, postoji nesto sto nisam pomenula a sto je vrlo bitno jer smanjuje ratu osiguranja za kola i do 30%, to je papir koji dobijate od instruktora ako ste prosli kanadske casove voznje, on kosta oko 200 $ ali na duze staze vrlo se isplati.
E sad, ako vam se ne ide na casove ili znate da vozite i taj papir vam treba samo radi osiguranja mozete ga "nabaviti" od "nasih" instruktora po dogovoru...znate na sta mislim.Drugim recima nadjite instruktora ili skolu voznje, uzmite par casova ako vam trebaju i pitajte za taj papiric, smanjice vam osiguranje kasnije znacajno.
Druga stvar je ako dodjete u situaciju da menjate kola ili ih prodate, nikako ne otkazujte osiguranje ako ste zadovoljni ratom.
Neka osiguranja imaju grozan obicaj da ako im otkazete i recimo za mesec ili dva kada kupite nova kola trazite ponovo da vas osiguraju podignu ratu jer vas tretiraju kao novu musteriju, nema veze sto ste prethodne 4 godine bili osigurani kod njih...puj pike ne vazi, idemo iz pocetka sa pocetnickim rejtingom i vecom ratom.Dakle cak i kada vam auto sedi pokvaren u garazi ne otkazujte ako ne zelite da posle placate vise za osiguranje (s druge strane nama imigrantima je rata ionako velika za ovdasnje uslove tako da nas to ne dotice puno).
Najvise novca i najvise zivaca odlazi na zezanje sa kolima i osiguranjem, tako da se dobro raspitajte i procitajte sitna slova u ugovoru obavezno.Takodje pitajte za visinu "penala" ako raskinete ugovor da biste nasli bolje.
....................................................................................................................
U Londonu je bilo pola metra snega ali sad se otopio jer smo opet u suncanom plusu jupi, propade nam sankanje na brdu ali bice toga jos...Toronto jos nije ni video sneg, oni uzivaju u sopstvenoj mikroklimi i vise po parkovima.
Jos uvek uzivamo u slobodnim danima i lepom vremenu, pisacu vise drugi put.
Showing posts with label ljudi u kanadi. Show all posts
Showing posts with label ljudi u kanadi. Show all posts
Saturday, January 7, 2012
Wednesday, December 29, 2010
Iskustvo... :)
Praznici su nam dali malo vremena za druzenje i goste, zato stvarno nisam imala vremena da pisem. Bili smo juce do Kicenera kog smo se oboje zazeleli, da vidimo ljude kojih smo se zazeleli...cudna stvar je kako brzo ti neko mesto moze prirasti za srce, da mi neko sad kaze da treba da se vratim tamo odakle sam dosla ja bih plakala, svidja mi se u Kanadi, ne bas u Torontu, ali ovde je mnogo mnogo lepse nego tamo, cak i kada bih pokusala da poredim stvari ne bih mogla jer ne postoji nacin da se uporedi sistem.
Kada smo pricali nas dvoje smo zakljucili da veliki ocevi nacije rade dva razlicita posla, ovde stvaraju naciju radnika koja ce odrzavati veliki mravinjak drzave, paziti na podmladak i obezbediti opstanak sistema hiljadama zajednickih napora, zovite to kapitalizam ili mravinjak kako ja to zovem, ali svako ima svoju ulogu i posao da odrzi sistem od kog svi imaju koristi a imace jos vise ako ucine drzavu boljom i naprednijom...tamo veliki ocevi nacije pod budnim okom drze pokorno stado s vremena na vreme se resavajuci zalutalih i nepokornih ovcica na ovaj ili onaj nacin, oni i njihov podmladak su jedini koji imaju koristi od sistema a ostali tavore pod njima jednako kao pod turcima stotinama godina, zato kazem da se ne moze porediti stavljanje sebe ispred svih ostalih i stavljanje zajednickog interesa ispred sebe.
Ne kazem da je kanadski sistem bezgresan, daleko od toga pogotovo kada se setim osiguranja i cena nekretnina, ali daleko bolji za pojedinca od pokornog robovanja i glasanja za drugu secikesu s vremena na vreme.MOzda nisam u pravu, neko sasvim lepo snalazi i tamo, neko se razocara kada dodje ovde suocen sa preprekama koje smatra nepremostivima, medjutim meni se ipak vise dopada ovde, zbog neke vrste sigurnosti koje mi pruza znanje da iako ostanem bez iceg necu ostati na ulici ili gladna, zbog toga sto moje dete svakog meseca dobije cek od drzave na sumu za koju mogu da ga hranim, oblacim i kupujem stvari celog meseca, zbog prelepe prirode i mesta napravljenih da ljudi uzivaju u njima, zbog toga sto je sve sto vam je potrebno tu negde ili je dovoljno da samo kliknete a vecina stvari je besplatna...Na primer biblioteke, osim toga ako zelite da posetite neku kulturnu instituciju ili muzejsku izlozbu mozete dobiti besplatne ulaznice u biblioteci kada se otvori ujutru, svakog dana ili jednom nedeljno biblioteka se trudi da vam ulepsa kulturni zivot tako sto pri otvaranju podeli odredjen broj ulaznica za izlozbe, muzeje i drugo.
Sam izgled kuca i zgrada, puteva i parkova i svega ostalog ne moze da se poredi.Svest ljudi je drugacija, nisu optereceni politikom i golom egzistencijom vec ocuvanjem planete, recikliranjem i da li je Dzastin Biber promenio frizuru, mi bismo rekli gluposti ali zaista koja je svrha trositi sate i sate svog zivota u strahu i brizi o politickoj situaciji, hodati po jajima kada razgovarate sa ljudima da slucajno ne upadnete u jezivu debatu koja se zavrsava svadjom oko toga ko navija za koji tim...biti dozivotno zaokupljen stvarima na koje ionako nijedan smrtni glasac ne moze da utice a ne da ih promeni na bolje, i tako nesvesno provesti svoj zivot na granici ludila i paranoje, vecito se boreci sa vetrenjacama.
Nisam neki ljubitelj Dzastina, ali svakako mi je bolje da razmisljam o knjigama, koji su popularni bozicni kolaci ove sezone i koja mesta vredi posetiti za praznike nego o nestasici "necega", svadji izmedju vladajucih timova i o tome koliko ce neka nova reforma da se odrazi na kucni budzet koji ionako nije neki...sva sreca pa ovde toga nema na svakodnevnoj trpezi, ako mene pitate jednom godisnje je sasvim dovoljno.
Tamo se svi bave politikom cim nauce da gledaju TV od prvaka u skoli pa do dedaka jednom nogom u grobu, i jedino sto od toga dobiju je ispran mozak, povisen pritisak i cir ili dva, mozda im upadne i neki secer ili infarkt, ovde se politikom bave ljudi kojima je to posao a ne hobi ili nacin da na brzinu maznu neku lovu.Tako da cu i ja prestati da se bavim "glupostima" da citiram mog dragog i od sada brinuti o kolacima i mestima koje jos nisam posetila :)
Druga stvar koja je bitna za laksi nastavak zivota ovde je presecanje veza sa onim tamo, ne mislim na ljude, mislim na razmisljanje o vracanju i zivotne planove, mi nikada nismo imali neki veliku ideju sta zelimo u zivotu, jednostavno smo zeleli svoj mir i koliko toliko normalan zivot za svoje dete, slozili smo se da je bolje biti ovde i da tamo za nas nikada nece biti dobro, da necemo razmisljati o povratku vec samo o idenju napred.Ali ljudi uvek razmisljaju o povratku, pogotovo ako imaju cemu ili kome da se vrate i to ih ubija, to cini da ne mogu da krenu napred i preseku stvar, tako postaju zarobljeni pokusavajuci da ovde nastave stari zivot odande, zato i jesam napisala "novi" zivot u Kanadi,jer ovo jeste novi zivot koji nema nikakve veze sa onim sto ste bili ili radili tamo, za Kanadjane vase diplome ili radna iskustva odande ne postoje, moramo sve ispocetka, stvarati nove osobe od sebe i svoj novi zivot.Retko ko to moze bez ozbiljnih posledica po svoj ego i unutrasnji psihicki zivot, onaj ko uspe postaje Kanadjanin onaj ko ne uspe postaje srbin (ili neka druga nacionalnost) zarobljen u kanadi koju uvek smatra prolaznom opcijom, nekim privremenim resenjem...do smrti.Tamo negde je uvek trava zelenija...jabuke i paradajz su ukusniji a klima bolja...i ljudi umeju da stvarno zive dok ovde samo rade...
Zbog toga i jos nekih razloga nismo otisli do crkve, znam da cu tamo naici na stotine ljudi koji se boje da postanu drugaciji i koji su okitili svoje domove podsetnicima na zavicaj da bi svaki put kada ih pogledaju znali ko su i sta su i odakle su, (dok se ja trudim da zaboravim), ocajnicki se trude da ocuvaju svoj identitet, nacionalnost i jezik, ali to je mucenje ako mene pitate, njihova deca nikad nece biti nista drugo nego kanadjani i verovatno ce se zeniti i udavati za koga stignu...a njihovi unuci ce znati samo psovke na dedinom jeziku...Nemam nista protiv svega toga, sve dok ne moram da imam ista s tim.Odlazak u crkvu je pomogao mnogima, ali u crkvi nije glavni Bog vec ljudi, a ljudi u crkvi su gresni ko i svi drugi ljudi.Ako stvarno verujes u nesto ili nesto imas da kazes ne treba ti sufler, to je isto kao kada biste doveli neku osobu koja bi prenosila vasoj deci poruke da ih volite umesto da im to lepo kazete i pokazete sami.
Sve odluke u mom zivotu su odjek onoga u sta verujem, a to je da se dobro dobrim vraca i da je ljubav, porodica, sloga i mir najbitniji u ljudskoj sreci.
Zivot je pun razocarenja, ponekad se nekom skupi vise nego sto moze da podnese i tada sumnja u sve.Prva godina u Kanadi je najteza, zivot u strahu i sumnji se samo nastavlja u novoj sredini, da bi izbegli te zamke prilagodjavanja treba da sto bolje naucite jezik i upoznate sistem, kada shvatite sta sve mozete da dobijete i na sta sve imate pravo shvaticete da postoji razlika izmedju onog cega ste se plasili i onog cega se sada plasite i sumnjate da li ste doneli pravu odluku.
Ako ostanete bez posla i primanja imate pravo na welfer koji je u visini (zavisno od porodice i provincije ) od preko 1000/1200 dolara mesecno, po detetu u ontariju porodica sa minimumom primanja dobija oko 450 ili vise dolara mesecno, posle odredjenog vremena pocinjete da primate i povracaj poreza od stotinak dolara po mesecu, kada ste na welferu imate pravo da trazite smestaj u kuci koju ce vam obezbediti drzava i ciji ce troskovi biti oko 300 ili vise dolara mesecno (u poredjenju sa stanom koji je od 650 do preko 1000 zavisi od grada), drugim recima najgore sto moze da vam se desi je da morate da se preselite i pazite na potrosnju jer ce vam se primanja smanjiti ali cete imati da jedete i to je to, zdravstvena zastita vam je uvek tu a postoje banke hrane i odece koje dele onome kome treba.
To je najgora opcija ako ne uspete da nadjete posao za godinu dana.
Sada to lepo uporedite sa onim tamo, recimo da imate porodicu, zivite pod kirijom i izgubite primanja i posao u srbiji...sta je najgore sto moze da vam se desi ako ne nadjete posao u roku od godinu dana?
Tako da ako razmisljate na ovaj nacin kada dodjete i u svemu trazite nesto sto je ipak dobro u vasem zivotu i shvatite da je jedini put napred, mozda ce vam biti malo lakse...Ja sam prvu nedelju u novom stanu u Kiceneru preplakala,odjednom smo ostali nas troje sami na svetu, jos gore jer je Aca radio svaki dan, ostali smo bebac i ja, nigde nikog ... I onda je dosla Dzes, superintendent i donela mi stvari za kuhinju, igracke i kafu,popricala sa mnom, onda sam polako upoznala druge ljude tamo,komsije u zgradi, pronasla parkove i igralista, biblioteke i rasadnik cveca u komsiluku gde sam se setala sa Aleksom,polako smo videli da nije sve crno i da idemo napred korak po korak...Onda sam sve njih koje sam taman stekla, morala da ostavim posle par meseci i dodjem u Toronto, ovaj put nisam plakala iako mi je bilo zao, znala sam da ce biti dobro i da cemo opet korak po korak ici napred, da je aca rekao idemo u Halifax ili Albertu ja bih rekla idemo. Latinska poslovica kaze Ubi bene ibi habita, Gde ti je dobro tu je dom, meni se Kanada svidja i mislim da bi mi bilo gde u njoj sa mojom malom porodicom bilo dobro dok god imam nas.
I ovde sam upoznala nove ljude, ljude slicne nama i ljude koji su dosli iz drugih zemalja, i svi su imali slicne probleme kada su dosli bez obzira kada je to bilo.
Opet sam pronasla parkove,biblioteke,igralista i sve ostalo i krenuli smo dalje.
Dzes se selila 18 puta sirom Kanade sa muzem i dvoje dece, kanadjanke same podizu po cetvoro dece, kada vidim njih ne mogu da se sazaljevam i da ubedjujem sebe da mi je jako tesko, jer ima mnogo tezih situacija sa kojima se ljudi bore pa ne pokleknu.
Kazu da praznici sluze da se covek oprosti od stare godine i sabere svoje greske i pronadje one koje moze da ispravi u novoj, praznici su mi bili tuzni jer nije bilo svih ljudi koje volim oko mene ali posto su obecali da ce doci dogodine to cemo ispraviti, sto se tice svega ostalog mislim da nismo doneli puno pogresnih odluka, zapravo jedva da mogu da se setim nekih i to su bile uglavnom novcane omaske ali nisu neispravljive, sve u svemu protekla godina je bila dinamicna,puna promena i velikih dogadjaja, selidbi i novih poznanstava i ne bih menjala nista sto smo prosli jer nas je sve naucilo necemu i postalo dragoceno iskustvo za dalje snalazenje ovde.
Kada smo pricali nas dvoje smo zakljucili da veliki ocevi nacije rade dva razlicita posla, ovde stvaraju naciju radnika koja ce odrzavati veliki mravinjak drzave, paziti na podmladak i obezbediti opstanak sistema hiljadama zajednickih napora, zovite to kapitalizam ili mravinjak kako ja to zovem, ali svako ima svoju ulogu i posao da odrzi sistem od kog svi imaju koristi a imace jos vise ako ucine drzavu boljom i naprednijom...tamo veliki ocevi nacije pod budnim okom drze pokorno stado s vremena na vreme se resavajuci zalutalih i nepokornih ovcica na ovaj ili onaj nacin, oni i njihov podmladak su jedini koji imaju koristi od sistema a ostali tavore pod njima jednako kao pod turcima stotinama godina, zato kazem da se ne moze porediti stavljanje sebe ispred svih ostalih i stavljanje zajednickog interesa ispred sebe.
Ne kazem da je kanadski sistem bezgresan, daleko od toga pogotovo kada se setim osiguranja i cena nekretnina, ali daleko bolji za pojedinca od pokornog robovanja i glasanja za drugu secikesu s vremena na vreme.MOzda nisam u pravu, neko sasvim lepo snalazi i tamo, neko se razocara kada dodje ovde suocen sa preprekama koje smatra nepremostivima, medjutim meni se ipak vise dopada ovde, zbog neke vrste sigurnosti koje mi pruza znanje da iako ostanem bez iceg necu ostati na ulici ili gladna, zbog toga sto moje dete svakog meseca dobije cek od drzave na sumu za koju mogu da ga hranim, oblacim i kupujem stvari celog meseca, zbog prelepe prirode i mesta napravljenih da ljudi uzivaju u njima, zbog toga sto je sve sto vam je potrebno tu negde ili je dovoljno da samo kliknete a vecina stvari je besplatna...Na primer biblioteke, osim toga ako zelite da posetite neku kulturnu instituciju ili muzejsku izlozbu mozete dobiti besplatne ulaznice u biblioteci kada se otvori ujutru, svakog dana ili jednom nedeljno biblioteka se trudi da vam ulepsa kulturni zivot tako sto pri otvaranju podeli odredjen broj ulaznica za izlozbe, muzeje i drugo.
Sam izgled kuca i zgrada, puteva i parkova i svega ostalog ne moze da se poredi.Svest ljudi je drugacija, nisu optereceni politikom i golom egzistencijom vec ocuvanjem planete, recikliranjem i da li je Dzastin Biber promenio frizuru, mi bismo rekli gluposti ali zaista koja je svrha trositi sate i sate svog zivota u strahu i brizi o politickoj situaciji, hodati po jajima kada razgovarate sa ljudima da slucajno ne upadnete u jezivu debatu koja se zavrsava svadjom oko toga ko navija za koji tim...biti dozivotno zaokupljen stvarima na koje ionako nijedan smrtni glasac ne moze da utice a ne da ih promeni na bolje, i tako nesvesno provesti svoj zivot na granici ludila i paranoje, vecito se boreci sa vetrenjacama.
Nisam neki ljubitelj Dzastina, ali svakako mi je bolje da razmisljam o knjigama, koji su popularni bozicni kolaci ove sezone i koja mesta vredi posetiti za praznike nego o nestasici "necega", svadji izmedju vladajucih timova i o tome koliko ce neka nova reforma da se odrazi na kucni budzet koji ionako nije neki...sva sreca pa ovde toga nema na svakodnevnoj trpezi, ako mene pitate jednom godisnje je sasvim dovoljno.
Tamo se svi bave politikom cim nauce da gledaju TV od prvaka u skoli pa do dedaka jednom nogom u grobu, i jedino sto od toga dobiju je ispran mozak, povisen pritisak i cir ili dva, mozda im upadne i neki secer ili infarkt, ovde se politikom bave ljudi kojima je to posao a ne hobi ili nacin da na brzinu maznu neku lovu.Tako da cu i ja prestati da se bavim "glupostima" da citiram mog dragog i od sada brinuti o kolacima i mestima koje jos nisam posetila :)
Druga stvar koja je bitna za laksi nastavak zivota ovde je presecanje veza sa onim tamo, ne mislim na ljude, mislim na razmisljanje o vracanju i zivotne planove, mi nikada nismo imali neki veliku ideju sta zelimo u zivotu, jednostavno smo zeleli svoj mir i koliko toliko normalan zivot za svoje dete, slozili smo se da je bolje biti ovde i da tamo za nas nikada nece biti dobro, da necemo razmisljati o povratku vec samo o idenju napred.Ali ljudi uvek razmisljaju o povratku, pogotovo ako imaju cemu ili kome da se vrate i to ih ubija, to cini da ne mogu da krenu napred i preseku stvar, tako postaju zarobljeni pokusavajuci da ovde nastave stari zivot odande, zato i jesam napisala "novi" zivot u Kanadi,jer ovo jeste novi zivot koji nema nikakve veze sa onim sto ste bili ili radili tamo, za Kanadjane vase diplome ili radna iskustva odande ne postoje, moramo sve ispocetka, stvarati nove osobe od sebe i svoj novi zivot.Retko ko to moze bez ozbiljnih posledica po svoj ego i unutrasnji psihicki zivot, onaj ko uspe postaje Kanadjanin onaj ko ne uspe postaje srbin (ili neka druga nacionalnost) zarobljen u kanadi koju uvek smatra prolaznom opcijom, nekim privremenim resenjem...do smrti.Tamo negde je uvek trava zelenija...jabuke i paradajz su ukusniji a klima bolja...i ljudi umeju da stvarno zive dok ovde samo rade...
Zbog toga i jos nekih razloga nismo otisli do crkve, znam da cu tamo naici na stotine ljudi koji se boje da postanu drugaciji i koji su okitili svoje domove podsetnicima na zavicaj da bi svaki put kada ih pogledaju znali ko su i sta su i odakle su, (dok se ja trudim da zaboravim), ocajnicki se trude da ocuvaju svoj identitet, nacionalnost i jezik, ali to je mucenje ako mene pitate, njihova deca nikad nece biti nista drugo nego kanadjani i verovatno ce se zeniti i udavati za koga stignu...a njihovi unuci ce znati samo psovke na dedinom jeziku...Nemam nista protiv svega toga, sve dok ne moram da imam ista s tim.Odlazak u crkvu je pomogao mnogima, ali u crkvi nije glavni Bog vec ljudi, a ljudi u crkvi su gresni ko i svi drugi ljudi.Ako stvarno verujes u nesto ili nesto imas da kazes ne treba ti sufler, to je isto kao kada biste doveli neku osobu koja bi prenosila vasoj deci poruke da ih volite umesto da im to lepo kazete i pokazete sami.
Sve odluke u mom zivotu su odjek onoga u sta verujem, a to je da se dobro dobrim vraca i da je ljubav, porodica, sloga i mir najbitniji u ljudskoj sreci.
Zivot je pun razocarenja, ponekad se nekom skupi vise nego sto moze da podnese i tada sumnja u sve.Prva godina u Kanadi je najteza, zivot u strahu i sumnji se samo nastavlja u novoj sredini, da bi izbegli te zamke prilagodjavanja treba da sto bolje naucite jezik i upoznate sistem, kada shvatite sta sve mozete da dobijete i na sta sve imate pravo shvaticete da postoji razlika izmedju onog cega ste se plasili i onog cega se sada plasite i sumnjate da li ste doneli pravu odluku.
Ako ostanete bez posla i primanja imate pravo na welfer koji je u visini (zavisno od porodice i provincije ) od preko 1000/1200 dolara mesecno, po detetu u ontariju porodica sa minimumom primanja dobija oko 450 ili vise dolara mesecno, posle odredjenog vremena pocinjete da primate i povracaj poreza od stotinak dolara po mesecu, kada ste na welferu imate pravo da trazite smestaj u kuci koju ce vam obezbediti drzava i ciji ce troskovi biti oko 300 ili vise dolara mesecno (u poredjenju sa stanom koji je od 650 do preko 1000 zavisi od grada), drugim recima najgore sto moze da vam se desi je da morate da se preselite i pazite na potrosnju jer ce vam se primanja smanjiti ali cete imati da jedete i to je to, zdravstvena zastita vam je uvek tu a postoje banke hrane i odece koje dele onome kome treba.
To je najgora opcija ako ne uspete da nadjete posao za godinu dana.
Sada to lepo uporedite sa onim tamo, recimo da imate porodicu, zivite pod kirijom i izgubite primanja i posao u srbiji...sta je najgore sto moze da vam se desi ako ne nadjete posao u roku od godinu dana?
Tako da ako razmisljate na ovaj nacin kada dodjete i u svemu trazite nesto sto je ipak dobro u vasem zivotu i shvatite da je jedini put napred, mozda ce vam biti malo lakse...Ja sam prvu nedelju u novom stanu u Kiceneru preplakala,odjednom smo ostali nas troje sami na svetu, jos gore jer je Aca radio svaki dan, ostali smo bebac i ja, nigde nikog ... I onda je dosla Dzes, superintendent i donela mi stvari za kuhinju, igracke i kafu,popricala sa mnom, onda sam polako upoznala druge ljude tamo,komsije u zgradi, pronasla parkove i igralista, biblioteke i rasadnik cveca u komsiluku gde sam se setala sa Aleksom,polako smo videli da nije sve crno i da idemo napred korak po korak...Onda sam sve njih koje sam taman stekla, morala da ostavim posle par meseci i dodjem u Toronto, ovaj put nisam plakala iako mi je bilo zao, znala sam da ce biti dobro i da cemo opet korak po korak ici napred, da je aca rekao idemo u Halifax ili Albertu ja bih rekla idemo. Latinska poslovica kaze Ubi bene ibi habita, Gde ti je dobro tu je dom, meni se Kanada svidja i mislim da bi mi bilo gde u njoj sa mojom malom porodicom bilo dobro dok god imam nas.
I ovde sam upoznala nove ljude, ljude slicne nama i ljude koji su dosli iz drugih zemalja, i svi su imali slicne probleme kada su dosli bez obzira kada je to bilo.
Opet sam pronasla parkove,biblioteke,igralista i sve ostalo i krenuli smo dalje.
Dzes se selila 18 puta sirom Kanade sa muzem i dvoje dece, kanadjanke same podizu po cetvoro dece, kada vidim njih ne mogu da se sazaljevam i da ubedjujem sebe da mi je jako tesko, jer ima mnogo tezih situacija sa kojima se ljudi bore pa ne pokleknu.
Kazu da praznici sluze da se covek oprosti od stare godine i sabere svoje greske i pronadje one koje moze da ispravi u novoj, praznici su mi bili tuzni jer nije bilo svih ljudi koje volim oko mene ali posto su obecali da ce doci dogodine to cemo ispraviti, sto se tice svega ostalog mislim da nismo doneli puno pogresnih odluka, zapravo jedva da mogu da se setim nekih i to su bile uglavnom novcane omaske ali nisu neispravljive, sve u svemu protekla godina je bila dinamicna,puna promena i velikih dogadjaja, selidbi i novih poznanstava i ne bih menjala nista sto smo prosli jer nas je sve naucilo necemu i postalo dragoceno iskustvo za dalje snalazenje ovde.
Monday, October 18, 2010
Sorry...ali pare ne vracamo!
Terrorist Squirrels by ~sebreg on deviantART
Ako ste mislili da cete ikad ostaviti gomilu birokratskih gluposti za sobom, grdno se varate...paranoicno ocekujem da ce me jednog dana na vratima onog sveta pitati kako mislim da udjem jer nemam uredno popunjem stampanim slovima obrazac skdhetd5677, i gde su mi uopste potrebna dokumenta???
Preseljenje vuce sa sobom niz neugodnosti, osim promene dokumenata i adrese tu su i povecani troskovi osiguranja za kola i ostali troskovi...da stvar bude gora mi smo imali prilicno pristojno osiguranje oko 130 cad u Kitcheneru, medjutim u Torontu su osiguranja od 200 do 400 dolara mesecno.Nekako smo se dogovorili sa agentom da nam bas ne podigne na maximum jer kao ne kanadjani bez vozackog iskustva ovde spadamo u rizicnu kategoriju.Inace osiguranje je jedna vrlo bolna stvar za sve ovde jer vise lici na prevaru, naime placate ga godinama ni zbog ceg jer ako vam se nesto ne daj boze desi bolje da se dogovorite i platite sami stetu u kesu, osiguranje ce vam isplatiti stetu i prebaciti vas u kategoriju visokog rizika pa cete narednih 100 godina placati duplo vise...i svi su svesni da ne smeju da ucine ni najmanji prekrsaj ne zbog kaznenih poena nego zbog rate osiguranja.Dakle, dogovorimo se mi lepo da pismom od konzulata gde se navodi besprekornih 12 godina voznje bez i najmanjeg incidenta tamo smanjimo ratu jer i nismo toliko rizicni,agent se slozi mi posaljemo dokaz sve ok...do sledeceg meseca kad nam na racunu fali 400 cad...uglavnom, nije bilo sve ok, jer on navodno nije dobio taj E mail ...e sad, ja licno sam ga slala 2 puta, malo mu ne verujem, i prebacio nas je u high risk group i cap -ode lova...pa, kao, ispravice se sorry ali pare ne vracamo.
Ne bih se toliko ljutila da mi se isto nije desavalo 2 meseca za redom sa Bell internetom, postoji limit protoka od nekih mizernih 2 ipo GB koji je za dzabe a preko toga se placaju penali, inace ja mesecno potrosim oko 20tak i vise GB protoka,uglavnom za dodatnih 5 dolara dobijate plus 40 GB i ja sam to odmah trazila prvog meseca, opet agent kaze sve super sve ok...dok ne stize racun veci za 30 dolara zbog penala za premasen protok, ja opet na telefon pa sredjuj, opet agent kaze sredjeno sve ok sve super bla bla bla nece se pobnoviti...pogadjate do sledeceg racuna, opet jos 30 vise...e tu mi je pukao film, zvala sam ih svaki dan i terala da proveravaju zajedno sa mnom na internetu dok se famoznih 40 GB nije konacno pojavilo na mom racunu...sorry ali pare ne vracamo...
Nauk, svima veruj ali sve radi sam i proveri 3 puta.Cak i ako ti kazu sve ok...jer ovde to tako ide. I klijent ti kaze ok, ok sve ok i onda ode da se zali tvom sefu na tebe, i prodavac ti kaze sve ok a zaboravi da ti napomene da imas jos neki dodatni hidden fee da platis a tebi posle nije jasno...i svi ti se najljubaznije izvine, sorry ali pare ne vracamo, i kazu nece se ponoviti-do sledeceg mesta i prilike :))
Ali bar je ljubaznost na nivou he he he...
.........................................................................................
Najlepse mesto za zivot u Torontu se zove Beaches, stvarno je predivno i luksuzno, niz veselo obojenih kuca pored plaze jezera Ontario i prelepe male staklene zgrade sa luksuznm stanovima...ali po ovim clancima nije jedino lepo mesto u Torontu.
http://www.livingin-canada.com/best-places-to-live-in-toronto.html
jos jedan zanimljiv link
http://www.soyouwanna.com/soyouwanna-apartment-toronto-1679-p2.html
za roditelje
http://www.todaysparent.com/lifeasparent/article.jsp?content=3304#halifax
Pre neki dan smo otisli u setnju kraj jezera, trebalo nam je 10 minuta do tamo, stvarno je predivno.Posle smo se zbog maratona vracali okolo, kroz centar, e to je nesto sto ne bih zelela da vidim ponovo...zalutali smo u neka geto naselja puna odrpanaca i klosara koja su izgledala jezivo, kao u americkim filmovima a samo 500 metara dalje kao da to uopste ne postoji, ususkane fine kucice u zelenilu i ljudi sa decom...
Nekako mi se cini da ovaj grad nije za one izmedju, bar ja ih ne vidjam...da biste ziveli u iole lepom kraju ili u kuci morate biti prilicno bogati, mi koji smo "sirotinja" koja pocinje od nule moramo da iznajmljujemo stanove po raznim cetvrtima ...
primeticete da tako lepe delove cini samo 4 do 5 posto visible minorities...ipak mislim da toronto dobro dodje kao odskocna daska, ali da je los za zivot, jer za pare koje su ovde potrebne da kupis kucu ili stan u manjem gradu okolo mozes da kupis i jedno i drugo,osiguranje za kola je jezivo, put do posla i dalje traje satima, a skole su ...pretrpane je blaga rec, ako ne mislite na fine privatne skole koje neki mogu da priuste svojoj deci.
Meni sve izgleda kao ili imas ili nemas...mozda gresim ali taj osecaj mi je poznat odande tako da tesko mogu da ga stavim po strani kada razmisljam o Torontu.
Stara emigracija kaze da je pre 36 godina kada su oni dolazili ovo bio jedan prelep grad, ali da ga je ista ta kontinuirana emigracija ucinila onim sto mi se danas ne svidja kod njega, uzurbanom kosnicom koja zuji u jurnjavi za novcem.
Vlasti kazu da je grad zamisljen da bude u parku, i tu im skidam kapu, toliko zelenila ne pamtim da sam igde videla, zaista ima osecaj da zivim u parku, i sve je za ovoliki grad prilicno sredjeno i cisto zahvaljujuci tome sto se manicno reciklira i kante stoje na svakih 100m.Na plazi sam videla mladica koji je odsutno setao i sakupljao flase koje su drugi ostavili u pesku i odnosio ih do kanti...ali nije sve briga, nisu svi dosli sa takvom kulturom, i ne zele svi da je prihvate nazalost...
Cinice vam se da vecito kukam oko neceg sto nije ok, zapravo ovde je sve toliko ok da kada naidjes na tako nesto sitno prosto ti je cudno ... npr. u staroj zgradi je dosta ljudi imalo pse ali to se nikada nije primetilo ni zvukom ni mirisom, a ovde je katastrofa.Lenje komsije po kisnom danu puste fida da trci hodnikom i laje na vrata komsija, onda pas obavi sta ima na tepihu u hodniku i oni to cak ni ne sklone...odvratno, a tamo su ljudi hodali sa kesom i lopaticom po parku i sve uredno sklanjali.Ceo hodnik smrdi jer su po zgradama (ne znam zbog cega) svuda tepisi po hodnicima, a to je tesko ocistiti.A kad ciste terasu opet od fidovog posla umesto u kesu oni nonsalantno sutnu sve dola sa 11 sprata i zagade sve terase ispod...a moj muz jadan krivi veverice da nam prljaju terasu, sita sam se nasmejala kad sam pomislila koliko veverica treba da se pomuci da napravi to sto nam je palo na terasu...Koliko god da mi smeta, sve nekako prihvatam sa balkanskom dozom humora, moglo je biti i gore zar ne? Mislim bilo je vremena za vreme mojih studija kada su mi i meci padali po terasi...od veselih pripitih rodoljubivih komsija nocima nisam spavala slusajuci preko cevi radijatora odpanjen radio...a u bus do drugog grada nisam mogla da udjem od rezervista koji su danima ispadali iz atara i nestajali u istim...u medjuvremenu se sve promenilo bar malo na bolje, za mene cini mi se i mnogo vise na bolje, a na bolje se covek jako lako navikne i posle mu je cudno ako je nesto drugacije.
Moj dragi mi stalno govori da nijedan sistem nije savrsen, neki su samo malo bolji za zivot od drugih...i oboje se slazemo da nam je zao sto ovakav sistem i prosperitet nije zaziveo i tamo negde preko bare...Evropa je nesto posebno, puna tradicije i duhova proslosti, Severna Amerika je nesto zanimljivo kao diznilend gde su ljudi hteli da raskinu sa duhovima proslosti i da idu dalje mozda da isprave neke greske da daju sebi vise prostora i mogucnosti...Sve je grandiozno i veliko, kuce, kola , kreveti, aparati...ulice i gradovi.Ljudi su zilaviji i jaci, bar oni koje vidjam i upoznajem okolo.Zena koju sam upoznala rodila je dvoje dece u razmaku od 2 godine, kod kuce uz babicu i dva dana posle porodjaja sela sa decom u u kola da vozi i ide u nabavku jer joj muz radi 12 sati dnevno a nema nikog ovde, covek ovde mora da ocvrsne, iz bolnice izadjes sledeci dan nema sta da lezis tamo cak iako te operisu par dana je plafon...po prodavnicama vidjam tek rodjene minijaturne bebe od 2 ili 3 kile kako zbunjeno blenu u resetke kolica iz svojih korpica...moja mama bi rekla da je to mucenje, ovde je to normalno.Nisam cula ikog da kuka oko neceg, jer logicni i prakticni kakvi ovde jesu ne vide sta time dobijaju.I to je glavna okosnica zivota, :sta ja time dobijam? Sta dobijam ako ucinim taj korak, sta dobijam ako prihvatim taj posao, kakve koristi cu ja imati od neceg...
.........................................................................................
Inace najduza ulica u gradu obicno se zove King, ona posle nje je Queen :), Najveci krevet ima velicinu King a onaj koji je tamo klasika je Queen.
Uzalud pokusavam da ispecem klopu u rerni na 200 stepeni, dok ne skontah da treba da pecem bar na 400, farenhajta naravno :)) a o incima i da ne pricam, uvek omasim velicinu jer me mrzi da mnozim i delim...sreca pa sve moze da se zameni.
Cheshire Cat by *RobbVision on deviantART
Toll Well by *Conservatoons on deviantART
Monday, October 4, 2010
Toronto
Moj drug je prokomentarisao da je Kitchener kanadska vukojebina a da je Toronto pravi grad za zivot.
Meni se u startu nije dopao i posle 3 meseca od kada sam ga prvi put ugledala kroz okna aviona i dalje ne mogu da promenim taj utisak.Tacno na 3 meseca od dana kada smo sleteli eto nas ponovo ovde, ovaj put smo vec veterani za selidbe i kojekakvu papirologiju, nismo vise u tolikom strahu ali jos uvek ga ima...
Stan je veci ali je kupatilo minijaturno, izmedju kade , lavaboa i solje ima tacno jedna plocica na kojoj mozes da stojis i okreces se u krug. aleksa i ja ne mozemo zajedno da stanemo unutra, bedak, a zato imam 5 plakara u koje ne znam sta da stavim a ogromni su, bolje da su jedan zakinuli zarad kupatila.Vesernica radi 24 sata, to je dobra vest.U zgradu se ulazi pomocu elektronskih kljuceva, i nema sanduceta za postu vec ti je donose u stan, ima onaj mail otvor na vratima.Aleksa ga se plasi jer komsije imaju obicaj da puste svoje prgavo malo cudo od kerica u hodnik i onda se nabije i laje nam tu. Ona zgrada je bila Jelouston (mirno mesto za odmor) naspram ove.Necu da kukam, ali to je istina.Opsta pojava je da svi drze kucne ljubimce u stanu tako da je i to normalno.Sada postoji zakon koji to podrzava i zgrade ne mogu da ti zabrane da drzis i svinju ako ti se to dopada, animal rights gone too far I think...Da ne mislite da ne volim zivotinje itd i ja sam imala macku u kuci i psa ali u dvoristu, mada je i macka vecinu vremena provodila napolju a zimi smo je pustali da spava unutra...imala sam kao mala i sovu, papagaja,kornjace, zmiju belousku, kokoske i patke, pse i macke,jeza, malo malo pa smo dovlacili neko zivince kuci i sestra i ja tako da je moja mama bila uvek u malom zoo vrtu, sreca pa smo imali veliko dvoriste :)).Trenutno potpisuju peticije da se zabrani konjsko meso u ljudskoj ishrani, jer su konji lepe plemenite zivotinje,jbg bas mi je zao ruznih svinja pilica i curki koje ove nedelje naveliko stradaju posto je 10tog Thanksgiving... :D
Ne preporucujem vam moj komsiluk ili oblast.Trazite drugde stanove.Ako bas morate da dodjete u Toronto ili ako to zelite.Ja se nadam da cu za par godina moci da se odselim nazad u neko mirno mesto za odmor...bolje da me bude petlovi sto rece moj drugi drugar neko sirene i djubretari.
Toronto je dzungla, kao i svaki velegrad.Nije betonska ali jeste ljudska.Oblakoderi izranjaju iz mora drveca i parkova, 20 , 25, 30, 50 spratova, kosnice i mravinjaci radne snage...100 nacija, ljudi bez osmeha samo u prolazu, buka velegrada...ubijte me ljubitelji prestonica, nije to za mene, ne svidja mi se.
Ima i mirnih lepih naselja koja lice na seoca u ogromnom gradu ali po troskovima zivota ovde to je za povlastene. Namirnice su par dolara skuplje nego u Kitcheneru, par vamo par tamo izadje 100 po kupovini ...tamo nam je trebalo 120 nedeljno ovde ne verujem da ce to moci.Sitnice kao brasno npr. tamo je 2.5 dolara 2.5 kile, ovde je 5, smrznuto meso je tamo 5 do 8 dolara paket ovde je 8 do 11, mleko tamo 4 ove 6, i tako 2 ili 3 dolara razlike na sve...opet zavisi od prodavnice, pretpostavljam ali u globalu mislim da su troskovi zivota prilicno veci nego u manjem gradu, skuplje je osiguranje za kola, nekretnine itd.Mada neke razlike u platama nema, osim sto to uvek napominjem zavisi od struke i firme, jedino je ovde malo vece trziste rada i bolje su opcije za pronalazenje posla...
Ono sto sam dosad uspela da pohvatam pored imam dve prodavnice i nekoliko afganistanskih i kineskih restorana, mekdonalds, 2 apoteke, walk in clinic koja je minijaturna, i busku liniju koja spaja dva trzna centra,biblioteku i 3 mala igralista, ispred zgrade je ogradjeni parkic videcete kad stavim slike, preko dana je uglavnom tiho ali oko 5 pocinje buka kad se deca vrate iz skole a odrasli sa posla i to traje do 12 nocu, klinci gore igraju fudbal po stanu al sta ces, deca su deca a napolju pada kisa.Malo je teze docekati lift jer su minijaturni a zgrada je ogromna.Aca kaze da je garaza dole kao fudbalski teren...nisam je jos videla.
Ovog vikenda moramo da obavimo par nabavki i prenosenja stvari pa se nadam da cemo sa time zavrsiti bar privremeno.Posto sam u toku ribanja i raspakivanja nemam bas puno vremena.
Inace usli smo u cist sveze okrecen stan, sa izlakiranim parketom i ofarbanom stolarijom i emajliranom kadom, sto je super jer nemam mnogo da ribam, losa strana je da smo svi uduvani od isparenja jer se stan jos nije provetrio kako treba i jako se oseca na farbu.Non stop drzim sve otvoreno pa se nadam da ce proci.
Sporet je ok, a frizider je malo manji nego pre ali posluzice.Moram da nabavim neki itison jer bebac opet ima cvoruge od padanja po parketu.Tamo smo imali linoleum u kuhinji a ovde su prave plocice i to je jos jedan razlog za oprez.Svidja mi se stan lep je i svetao, cini mi se veci nego sto nam treba, ali bolje da ima vise nego manje mesta zar ne?
Sa prozora vidim Acinu zgradu, pa se njegova sefica nasalila kako mogu da okacim crvenu zastavu na balkon ako treba da dodje kuci, da mu signaliziram...drago mi je sto znam da je 10 minuta od nas i da ne gubi vreme zaglavljen negde na klizavom autoputu satima.
Stan blizu posla je dobar kompromis, i usteda kad se sve sagleda, pogotovo sto su nasa kola za ovdasnje standarde stara i nesigurna.Sto se ostalog tice, sigurna sam da ce nekom ko je ziveo u Beogradu biti lako da se navikne na Toronto...meni se bas i ne dopada, ali necu vise da se ponavljam.
ovih dana je sugavo jesenje vreme i ceka me gomila promena adrese pa treba da pocnem i to da radim pored kuvanja, bebisitiranja i raspakivanja i ribanja...inace sam konacno skontala da mi rerna nece nista ispeci na 200 stepeni jer radi na farenhajte...sto znaci da treba displej da podesim na bar 470...hm.
Napolju se desio jedan veliki bum i drvece je eksplodiralo u vatrometu boja od tamno grimizne preko crvene i ljubicaste do jarko zute i narandzaste, zaista izgleda velicanstveno.Steta sto nece dugo trajati, pola lisca je vec opalo, i naravno da ni ono nije prepusteno prirodi i slucaju, avenijom prolaze minijaturni bugiji koji ga redovno usisavaju sa trotoara...
I za kraj evo par smesnih strana ...
Prethodni stanari su nam ljubazno ostavili par zamki za buba svabe, na sta je Aca prokomentarisao "a zato su meni rekli dole na recepciji, mi trenutno nemamo buba svabe, ali ako ih nadjete verovatno ste ih vi doneli a mi cemo gledati da ih se resimo...." lol
Delimicno operisan od estetike moj dragi muz je zakljucio da je kuhinja ocajna, i izgleda kao sklepana njegovom rukom (buduci da on nema talenta za rucni rad planiranje i crtanje verujte mi i to je kompliment za kuhinju) ali ovde je sve takvo, nije lepo vec napravljeno da posluzi svrsi.Ruzno ali funkcionalno.Gomila dasaka zakucanih za zid i pokrivena vratima od sperploce, valjda misle neces je gledati duze od minut dok otvoris da uzmes nesto sa police a polica ima svoju svrhu da naslazes hranu i tanjire na nju i to je to, ne mora da bude lepa ...Bukvalno sve u stanu je funkcionalno, prozori ne mogu da se otvore nego 10 cm jer su klizni, ne mozes da ispadnes ali ni da ih operes,ima poseban mini plakar za usisivac i hemiju sto mi se bas dopalo,a na donjem delu terasnih vrata ima mali prozor za klimu ili kucne ljubimce...zgrada je stara koliko i ja 30 godina takoreci smo vrsnjaci :))
ali grejanje zasad nije lose mada ovde nemam termostat u stanu kao tamo i ne mogu da ga iskljucim ili pojacam.Zamislite kakve li su nove zgrade, kada je ova pre 30 godina imala bazen, teretanu, veseraj, liftove i zajednicki dnevni boravak u holu...ima i saunu cini mi se ali to me ne dotice.
Meni se u startu nije dopao i posle 3 meseca od kada sam ga prvi put ugledala kroz okna aviona i dalje ne mogu da promenim taj utisak.Tacno na 3 meseca od dana kada smo sleteli eto nas ponovo ovde, ovaj put smo vec veterani za selidbe i kojekakvu papirologiju, nismo vise u tolikom strahu ali jos uvek ga ima...
Stan je veci ali je kupatilo minijaturno, izmedju kade , lavaboa i solje ima tacno jedna plocica na kojoj mozes da stojis i okreces se u krug. aleksa i ja ne mozemo zajedno da stanemo unutra, bedak, a zato imam 5 plakara u koje ne znam sta da stavim a ogromni su, bolje da su jedan zakinuli zarad kupatila.Vesernica radi 24 sata, to je dobra vest.U zgradu se ulazi pomocu elektronskih kljuceva, i nema sanduceta za postu vec ti je donose u stan, ima onaj mail otvor na vratima.Aleksa ga se plasi jer komsije imaju obicaj da puste svoje prgavo malo cudo od kerica u hodnik i onda se nabije i laje nam tu. Ona zgrada je bila Jelouston (mirno mesto za odmor) naspram ove.Necu da kukam, ali to je istina.Opsta pojava je da svi drze kucne ljubimce u stanu tako da je i to normalno.Sada postoji zakon koji to podrzava i zgrade ne mogu da ti zabrane da drzis i svinju ako ti se to dopada, animal rights gone too far I think...Da ne mislite da ne volim zivotinje itd i ja sam imala macku u kuci i psa ali u dvoristu, mada je i macka vecinu vremena provodila napolju a zimi smo je pustali da spava unutra...imala sam kao mala i sovu, papagaja,kornjace, zmiju belousku, kokoske i patke, pse i macke,jeza, malo malo pa smo dovlacili neko zivince kuci i sestra i ja tako da je moja mama bila uvek u malom zoo vrtu, sreca pa smo imali veliko dvoriste :)).Trenutno potpisuju peticije da se zabrani konjsko meso u ljudskoj ishrani, jer su konji lepe plemenite zivotinje,jbg bas mi je zao ruznih svinja pilica i curki koje ove nedelje naveliko stradaju posto je 10tog Thanksgiving... :D
Ne preporucujem vam moj komsiluk ili oblast.Trazite drugde stanove.Ako bas morate da dodjete u Toronto ili ako to zelite.Ja se nadam da cu za par godina moci da se odselim nazad u neko mirno mesto za odmor...bolje da me bude petlovi sto rece moj drugi drugar neko sirene i djubretari.
Toronto je dzungla, kao i svaki velegrad.Nije betonska ali jeste ljudska.Oblakoderi izranjaju iz mora drveca i parkova, 20 , 25, 30, 50 spratova, kosnice i mravinjaci radne snage...100 nacija, ljudi bez osmeha samo u prolazu, buka velegrada...ubijte me ljubitelji prestonica, nije to za mene, ne svidja mi se.
Ima i mirnih lepih naselja koja lice na seoca u ogromnom gradu ali po troskovima zivota ovde to je za povlastene. Namirnice su par dolara skuplje nego u Kitcheneru, par vamo par tamo izadje 100 po kupovini ...tamo nam je trebalo 120 nedeljno ovde ne verujem da ce to moci.Sitnice kao brasno npr. tamo je 2.5 dolara 2.5 kile, ovde je 5, smrznuto meso je tamo 5 do 8 dolara paket ovde je 8 do 11, mleko tamo 4 ove 6, i tako 2 ili 3 dolara razlike na sve...opet zavisi od prodavnice, pretpostavljam ali u globalu mislim da su troskovi zivota prilicno veci nego u manjem gradu, skuplje je osiguranje za kola, nekretnine itd.Mada neke razlike u platama nema, osim sto to uvek napominjem zavisi od struke i firme, jedino je ovde malo vece trziste rada i bolje su opcije za pronalazenje posla...
Ono sto sam dosad uspela da pohvatam pored imam dve prodavnice i nekoliko afganistanskih i kineskih restorana, mekdonalds, 2 apoteke, walk in clinic koja je minijaturna, i busku liniju koja spaja dva trzna centra,biblioteku i 3 mala igralista, ispred zgrade je ogradjeni parkic videcete kad stavim slike, preko dana je uglavnom tiho ali oko 5 pocinje buka kad se deca vrate iz skole a odrasli sa posla i to traje do 12 nocu, klinci gore igraju fudbal po stanu al sta ces, deca su deca a napolju pada kisa.Malo je teze docekati lift jer su minijaturni a zgrada je ogromna.Aca kaze da je garaza dole kao fudbalski teren...nisam je jos videla.
Ovog vikenda moramo da obavimo par nabavki i prenosenja stvari pa se nadam da cemo sa time zavrsiti bar privremeno.Posto sam u toku ribanja i raspakivanja nemam bas puno vremena.
Inace usli smo u cist sveze okrecen stan, sa izlakiranim parketom i ofarbanom stolarijom i emajliranom kadom, sto je super jer nemam mnogo da ribam, losa strana je da smo svi uduvani od isparenja jer se stan jos nije provetrio kako treba i jako se oseca na farbu.Non stop drzim sve otvoreno pa se nadam da ce proci.
Sporet je ok, a frizider je malo manji nego pre ali posluzice.Moram da nabavim neki itison jer bebac opet ima cvoruge od padanja po parketu.Tamo smo imali linoleum u kuhinji a ovde su prave plocice i to je jos jedan razlog za oprez.Svidja mi se stan lep je i svetao, cini mi se veci nego sto nam treba, ali bolje da ima vise nego manje mesta zar ne?
Sa prozora vidim Acinu zgradu, pa se njegova sefica nasalila kako mogu da okacim crvenu zastavu na balkon ako treba da dodje kuci, da mu signaliziram...drago mi je sto znam da je 10 minuta od nas i da ne gubi vreme zaglavljen negde na klizavom autoputu satima.
Stan blizu posla je dobar kompromis, i usteda kad se sve sagleda, pogotovo sto su nasa kola za ovdasnje standarde stara i nesigurna.Sto se ostalog tice, sigurna sam da ce nekom ko je ziveo u Beogradu biti lako da se navikne na Toronto...meni se bas i ne dopada, ali necu vise da se ponavljam.
ovih dana je sugavo jesenje vreme i ceka me gomila promena adrese pa treba da pocnem i to da radim pored kuvanja, bebisitiranja i raspakivanja i ribanja...inace sam konacno skontala da mi rerna nece nista ispeci na 200 stepeni jer radi na farenhajte...sto znaci da treba displej da podesim na bar 470...hm.
Napolju se desio jedan veliki bum i drvece je eksplodiralo u vatrometu boja od tamno grimizne preko crvene i ljubicaste do jarko zute i narandzaste, zaista izgleda velicanstveno.Steta sto nece dugo trajati, pola lisca je vec opalo, i naravno da ni ono nije prepusteno prirodi i slucaju, avenijom prolaze minijaturni bugiji koji ga redovno usisavaju sa trotoara...
I za kraj evo par smesnih strana ...
Prethodni stanari su nam ljubazno ostavili par zamki za buba svabe, na sta je Aca prokomentarisao "a zato su meni rekli dole na recepciji, mi trenutno nemamo buba svabe, ali ako ih nadjete verovatno ste ih vi doneli a mi cemo gledati da ih se resimo...." lol
Delimicno operisan od estetike moj dragi muz je zakljucio da je kuhinja ocajna, i izgleda kao sklepana njegovom rukom (buduci da on nema talenta za rucni rad planiranje i crtanje verujte mi i to je kompliment za kuhinju) ali ovde je sve takvo, nije lepo vec napravljeno da posluzi svrsi.Ruzno ali funkcionalno.Gomila dasaka zakucanih za zid i pokrivena vratima od sperploce, valjda misle neces je gledati duze od minut dok otvoris da uzmes nesto sa police a polica ima svoju svrhu da naslazes hranu i tanjire na nju i to je to, ne mora da bude lepa ...Bukvalno sve u stanu je funkcionalno, prozori ne mogu da se otvore nego 10 cm jer su klizni, ne mozes da ispadnes ali ni da ih operes,ima poseban mini plakar za usisivac i hemiju sto mi se bas dopalo,a na donjem delu terasnih vrata ima mali prozor za klimu ili kucne ljubimce...zgrada je stara koliko i ja 30 godina takoreci smo vrsnjaci :))
ali grejanje zasad nije lose mada ovde nemam termostat u stanu kao tamo i ne mogu da ga iskljucim ili pojacam.Zamislite kakve li su nove zgrade, kada je ova pre 30 godina imala bazen, teretanu, veseraj, liftove i zajednicki dnevni boravak u holu...ima i saunu cini mi se ali to me ne dotice.
Saturday, June 19, 2010
Kultura ostaje kultura
Pre neki dan kada je igrao Portugal skupilo se drustvo u obliznjem kaficu i rostiljnici u 7 ujutru da navija za svoj tim, inace ovde zivi velika zajednica Portugalaca.Aca i Aleksa su isli u setnju i svratili da gledaju utakmicu na velikom ekranu do tog lokala.Ljudi se radovali, pratili, jeli i pili i razisli se posle utakmice.
Nekoliko dana kasnije igrala je Srbija, posle utakmice kola sa zastavama su jurcala kroz naselje a magarci se drali kroz prozore i trubili non stop psujuci komsijama mater svapsku pa redom koga vide...I tako ceo dan.Uvece su se ponapijali i radili to isto po celom gradu...
.....................................................................................
Svojevremeno sam se smejala kada je sef bez granica Antoni Bordejn govorio o Singlisu, mesavini singapurskog i engleskog jezika, e pa ovde postoji nesto slicno :) i zvuci otprilike ovako>
"Imam frenda koji isto radi deliveri a njegov landlord kaze da su imali komplejnt pa mu je poslao notice sto nocu leze kasno...A taj drugi zivi na welfaru u town house za 200 $ i ima i neki disabiliti ali opet se zali kako ovde nije sve pink... "
dakle svaku rec za koju te mrzi da trazis prevod zamenis engleskom i eto, singlis :))
.....................................................................................
Popodne naidju pravi letnji pljuskovi, stuste se iz vedra neba i zacas sve operu a vazduh mirise na drvece, svezinu i zemlju.
.....................................................................................
Danas nam je u prodavnici prisla jedna bakica u suzama, da nas pozdravi jer je videla kako se divno ophodimo prema detetu i kako smo sretni.Rekla je da ona ima 3 sina i gomilu unucadi ali da se sve devojcice, pomazila je Aleksu i ja sam cula da ima nemacki naglasak pa sam je pitala na nemackom odakle je...I tako se site ispricasmo kako je ona dosla sa avojim sinovima i muzem posto su preziveli rat u Nemackoj i pobegli odmah potom jer tamo nije bilo perspektive za njih, kako nikada nije zazalila sto je dosla i kako ona i svi njeni jako vole Kanadu, pogotovo deca, rekla sam da smo i mi dosli iz slicnih razloga i da zelimo da vidimo svoje dete sretno, da je to najveca nagrada za roditelje.Tako smo se lepo ispricali pozdravili i pozeleli jedni drugima sretan dan...
.....................................................................................
Prepodne smo Aleksa i ja i dvoje klinaca nasih prijatelja isli u setnju i da razgledamo rasprodaje iz garaza koje imaju subotom.Ispred jedne kuce bio je postavljen sto sa cajem i sendvicima i kanadjanka nas je pozvala da im se pridruzimo i da pogledamo sta imaju na prodaju, ja sam malo caskala s njom dok su klinci ceprkali po starim igrackama njene cerke, nismo se posluzili hranom i picem, bilo me je sramota :) a nismo nista ni kupili, neverovatno kako su svi ovde ljubazni.
Ne mogu da verujem da je neko u stanju da se zali na "preteranu" ljubaznost ovde...meni osmesi i zelim vam divan dan bas prijaju!
.....................................................................................
Primetila sam da ima puno belih porodica, i to uglavnom majki sa vise od dvoje, troje, dece.Vec nekoliko dana za redom se cudim na igralistu kada ugledam kanadjanke sa punim kolicima dece i to jedno drugom do usiju sto bi rekli,jedan 4 jedan 2.5 i jedan 10 meseci, ima jedna porodica sa 9toro i jedna sa 6toro...i nisu crni, cak stavise svi "novi" imigranti imaju najvise dvoje retko troje, kanadjanke rodjene ovde imaju gomilu dece.
Nas prijatelj je na moje cudjenje prokomentarisao da je jednom cuo da je san svake kanadjanke da ima 3 deteta od 3 oca i da zivi u kuci koju joj drzava placa kao samohranoj majci i od 3 alimentacije...ne znam da li je to istina ali treba izaci na kraj sa troje dece a kamoli sa vise...Dosta parova zivi nevencano.Videla sam i istopolne parove, ali uopste ne odudaraju i ne bih ih ni primetila da ne prolazim svaki dan pored njihove kuce...
.....................................................................................
Juce dok smo se bebac i ja setali morala sam da zastanem pored skole kada su deca izlazila, nikada nisam videla sladju mesavinu celog sveta.Bilo ih je svih boja velicina i oblika i svi su bili nasmejani.Bilo je dece u svim nijansama crne, zute i bele, zabradjenih maramama ili sik turbanima...ovde je zaista potrebna jedna ogromna tolerancija, ali uvek i svuda ima diskriminacije pa ni ova zemlja nije izuzetak.
Kanada ima ugovor o primanju velikog broja ljudi iz prenaseljenih i siromasnih zemalja tipa Kine i Indije i nekih drugih drzava, ljudi koji dodju ovim programima uglavnom nisu obrazovani i naseljavaju ih u socijalna naselja zvana town houses koja placaju 200 do 300 $ mesecno i dobijaju socijalnu pomoc i decji dodatak ako ne rade, a vecina ne radi i ima gomilu dece.Dosta nasih zivi slicno i radi na crno neki "deliveri" :))Oni su teret drzavi trenutno, ali kanadjani racunaju da ce njihova deca skolovana ovde biti sledeci vredni radnici i mladi kanadjani i odmah ih usmeravaju da razmisljaju drugacije i da se trude da napreduju.
Prva generacija generalno malo nadere i mora da se pomuci da uspe, druga vec zivi lagodno samo ako hoce da radi.
.....................................................................................
Nekoliko dana kasnije igrala je Srbija, posle utakmice kola sa zastavama su jurcala kroz naselje a magarci se drali kroz prozore i trubili non stop psujuci komsijama mater svapsku pa redom koga vide...I tako ceo dan.Uvece su se ponapijali i radili to isto po celom gradu...
.....................................................................................
Svojevremeno sam se smejala kada je sef bez granica Antoni Bordejn govorio o Singlisu, mesavini singapurskog i engleskog jezika, e pa ovde postoji nesto slicno :) i zvuci otprilike ovako>
"Imam frenda koji isto radi deliveri a njegov landlord kaze da su imali komplejnt pa mu je poslao notice sto nocu leze kasno...A taj drugi zivi na welfaru u town house za 200 $ i ima i neki disabiliti ali opet se zali kako ovde nije sve pink... "
dakle svaku rec za koju te mrzi da trazis prevod zamenis engleskom i eto, singlis :))
.....................................................................................
Popodne naidju pravi letnji pljuskovi, stuste se iz vedra neba i zacas sve operu a vazduh mirise na drvece, svezinu i zemlju.
.....................................................................................
Danas nam je u prodavnici prisla jedna bakica u suzama, da nas pozdravi jer je videla kako se divno ophodimo prema detetu i kako smo sretni.Rekla je da ona ima 3 sina i gomilu unucadi ali da se sve devojcice, pomazila je Aleksu i ja sam cula da ima nemacki naglasak pa sam je pitala na nemackom odakle je...I tako se site ispricasmo kako je ona dosla sa avojim sinovima i muzem posto su preziveli rat u Nemackoj i pobegli odmah potom jer tamo nije bilo perspektive za njih, kako nikada nije zazalila sto je dosla i kako ona i svi njeni jako vole Kanadu, pogotovo deca, rekla sam da smo i mi dosli iz slicnih razloga i da zelimo da vidimo svoje dete sretno, da je to najveca nagrada za roditelje.Tako smo se lepo ispricali pozdravili i pozeleli jedni drugima sretan dan...
.....................................................................................
Prepodne smo Aleksa i ja i dvoje klinaca nasih prijatelja isli u setnju i da razgledamo rasprodaje iz garaza koje imaju subotom.Ispred jedne kuce bio je postavljen sto sa cajem i sendvicima i kanadjanka nas je pozvala da im se pridruzimo i da pogledamo sta imaju na prodaju, ja sam malo caskala s njom dok su klinci ceprkali po starim igrackama njene cerke, nismo se posluzili hranom i picem, bilo me je sramota :) a nismo nista ni kupili, neverovatno kako su svi ovde ljubazni.
Ne mogu da verujem da je neko u stanju da se zali na "preteranu" ljubaznost ovde...meni osmesi i zelim vam divan dan bas prijaju!
.....................................................................................
Primetila sam da ima puno belih porodica, i to uglavnom majki sa vise od dvoje, troje, dece.Vec nekoliko dana za redom se cudim na igralistu kada ugledam kanadjanke sa punim kolicima dece i to jedno drugom do usiju sto bi rekli,jedan 4 jedan 2.5 i jedan 10 meseci, ima jedna porodica sa 9toro i jedna sa 6toro...i nisu crni, cak stavise svi "novi" imigranti imaju najvise dvoje retko troje, kanadjanke rodjene ovde imaju gomilu dece.
Nas prijatelj je na moje cudjenje prokomentarisao da je jednom cuo da je san svake kanadjanke da ima 3 deteta od 3 oca i da zivi u kuci koju joj drzava placa kao samohranoj majci i od 3 alimentacije...ne znam da li je to istina ali treba izaci na kraj sa troje dece a kamoli sa vise...Dosta parova zivi nevencano.Videla sam i istopolne parove, ali uopste ne odudaraju i ne bih ih ni primetila da ne prolazim svaki dan pored njihove kuce...
.....................................................................................
Juce dok smo se bebac i ja setali morala sam da zastanem pored skole kada su deca izlazila, nikada nisam videla sladju mesavinu celog sveta.Bilo ih je svih boja velicina i oblika i svi su bili nasmejani.Bilo je dece u svim nijansama crne, zute i bele, zabradjenih maramama ili sik turbanima...ovde je zaista potrebna jedna ogromna tolerancija, ali uvek i svuda ima diskriminacije pa ni ova zemlja nije izuzetak.
Kanada ima ugovor o primanju velikog broja ljudi iz prenaseljenih i siromasnih zemalja tipa Kine i Indije i nekih drugih drzava, ljudi koji dodju ovim programima uglavnom nisu obrazovani i naseljavaju ih u socijalna naselja zvana town houses koja placaju 200 do 300 $ mesecno i dobijaju socijalnu pomoc i decji dodatak ako ne rade, a vecina ne radi i ima gomilu dece.Dosta nasih zivi slicno i radi na crno neki "deliveri" :))Oni su teret drzavi trenutno, ali kanadjani racunaju da ce njihova deca skolovana ovde biti sledeci vredni radnici i mladi kanadjani i odmah ih usmeravaju da razmisljaju drugacije i da se trude da napreduju.
Prva generacija generalno malo nadere i mora da se pomuci da uspe, druga vec zivi lagodno samo ako hoce da radi.
.....................................................................................
Thursday, June 17, 2010
Hvala :)
Ono sto mnogi ne znaju jeste da smo mi trenutno u kuci ljudi kod kojih smo iznajmili stan.
Pre nego sto smo dobili vize imali smo samo jednog starijeg prijatelja ovde i opciju da ga molimo da nam iznajmi motel dok ne sredimo papire sto traje mesec dana, i da se nadamo da cemo naci neki stancic povoljno.Bili smo prilicno sigurni da cemo proci kroz stresan prelazak sa malom bebom u motelu, bez prevoza i mogucnosti da iznajmimo stan.Nema sanse bez papira, mozda ako se malo doda para gazdi ili agentu...
Par dana nakon sto smo dobili vize sestra mi je rekla zasto ne bih kontaktirala njenog prijatelja sa fakulteta koji je otisao pre dosta godina i zivi u Kitcheneru, cisto da ga pitamo sta nas zanima u vezi dolaska i posla.
Nije nas mrzelo i mi smo ga pronasli na facebook i pricali s njim.Ispostavilo se da oni imaju stan koji ce biti slobodan od jula, cena i lokacija su nam odgovarale i ostalo je da se snadjemo za jun i odemo u motel.
Medjutim oni su (sto potvrdjuje ono moje o dobrim ljudima ovde) rekli da nema potrebe za tim i da dodjemo kod njih u kucu jer ima mesta a oni ionako idu na more i na odmor.Naravno da sam se rasplakala, umesto polu cistog, bucnog motela i snalazenja za krevetac i hranu za bebu, ja sam na tacni dobila smestaj u kuci sa bastom u predgradju sa krevecom i igrackama za bebu, ne mogu da vam opisem kako sam se osecala kad smo stigli.
Ljudi koje smo upoznali mesec dana ranije i to preko neta otvorili su nam vrata i pruzili mnogo, mnogo vise nego sto smo se nadali.Upoznali su nas sa svojim prijateljima da nam se nadju ako nam treba prevoz, koji su svi do jednog takodje divni.Cak su se ponudili da nam pomognu oko posla...
U medjuvremenu nam je i taj drugi prijatelj iz Toronta pronasao stan, koji smo morali da odbijemo,nazalost, doneo nam igracke i stvari od svojih unuka i neke stvari za pokuctvo za pocetak...Zaista ali zaista uvek i svima pomazem ako mogu a da ne ocekujem da mi se to nekad vrati, ali ovo sto su se oni trudili i ucinili za nas obrisalo je svaku sumnju u mojoj glavi u vezi sa svim nasim odlukama vezanim za odlazak i strahovanju kako ce nam ovde biti.
Ne mogu da opisem kako mi je, samo mogu da kazem jedno veliko HVALA, svima ovde i tamo koji su nam se nasli u zivotu kad nam je to najvise trebalo :))
Pre nego sto smo dobili vize imali smo samo jednog starijeg prijatelja ovde i opciju da ga molimo da nam iznajmi motel dok ne sredimo papire sto traje mesec dana, i da se nadamo da cemo naci neki stancic povoljno.Bili smo prilicno sigurni da cemo proci kroz stresan prelazak sa malom bebom u motelu, bez prevoza i mogucnosti da iznajmimo stan.Nema sanse bez papira, mozda ako se malo doda para gazdi ili agentu...
Par dana nakon sto smo dobili vize sestra mi je rekla zasto ne bih kontaktirala njenog prijatelja sa fakulteta koji je otisao pre dosta godina i zivi u Kitcheneru, cisto da ga pitamo sta nas zanima u vezi dolaska i posla.
Nije nas mrzelo i mi smo ga pronasli na facebook i pricali s njim.Ispostavilo se da oni imaju stan koji ce biti slobodan od jula, cena i lokacija su nam odgovarale i ostalo je da se snadjemo za jun i odemo u motel.
Medjutim oni su (sto potvrdjuje ono moje o dobrim ljudima ovde) rekli da nema potrebe za tim i da dodjemo kod njih u kucu jer ima mesta a oni ionako idu na more i na odmor.Naravno da sam se rasplakala, umesto polu cistog, bucnog motela i snalazenja za krevetac i hranu za bebu, ja sam na tacni dobila smestaj u kuci sa bastom u predgradju sa krevecom i igrackama za bebu, ne mogu da vam opisem kako sam se osecala kad smo stigli.
Ljudi koje smo upoznali mesec dana ranije i to preko neta otvorili su nam vrata i pruzili mnogo, mnogo vise nego sto smo se nadali.Upoznali su nas sa svojim prijateljima da nam se nadju ako nam treba prevoz, koji su svi do jednog takodje divni.Cak su se ponudili da nam pomognu oko posla...
U medjuvremenu nam je i taj drugi prijatelj iz Toronta pronasao stan, koji smo morali da odbijemo,nazalost, doneo nam igracke i stvari od svojih unuka i neke stvari za pokuctvo za pocetak...Zaista ali zaista uvek i svima pomazem ako mogu a da ne ocekujem da mi se to nekad vrati, ali ovo sto su se oni trudili i ucinili za nas obrisalo je svaku sumnju u mojoj glavi u vezi sa svim nasim odlukama vezanim za odlazak i strahovanju kako ce nam ovde biti.
Ne mogu da opisem kako mi je, samo mogu da kazem jedno veliko HVALA, svima ovde i tamo koji su nam se nasli u zivotu kad nam je to najvise trebalo :))
Subscribe to:
Posts (Atom)