Kada sam pozvala da se raspitam kako da postanem pacijent odredjenog lekara (random choice) koji mi je bio u blizini i kritike nisu bile tako lose, zaboravili su da mi kazu da je potrebno za svakog clana porodice zakazati termin ponaosob, tako da za vreme moje posete lekar nije hteo da odgovara na pitanja vezana za bebca jer ce on imati svoj termin krajem meseca...Termin je bio u pola 5 i ja sam uredno dosla u prizemlje zgrade gde se nalazi jedna omanja soba sa salterom na kom je radila jedna sestra, umesto 3 koliko je mesta bilo predvidjeno jer svaki od 6 lekara koji tu imaju ordinacije navodno treba da ima svoju pomocnicu/sestru/sekretaricu koliko sam razumela ali nije bitno, dala mi je da popunim formular samo za sebe dok sam morala ponovo da zakazem za bebu posebno, i jos jedan pregled za mene kasnije,Aca ce morati sam sebi da zakaze jer ne mogu da baratam sa njegovim terminima zbog posla.U cekaonici je bilo 6toro ljudi, jedan starac nekoliko zena i jedan stariji afrikanac sa svojom majkom, oni su svi bili tu dugo pre mene cak su ovi poslednji dvoje ususkani u tople kapute dremali i tiho hrkali na stolicama.Sa jedne strane se se nalazile dvoja vrata ordinacija sa brojevima 1 i 2 , iza saltera je hodnik koji vodi u sobu za vadjenje krvi i snimanje rendgenom a sa druge strane je ogromna apoteka u kojoj radi jedan indijac i TV na zidu iznad.
Posle sat i po vremena i 4 pacijenta kasnije konacno sam dosla na red.Svaka cast bebcu sedeo je mirno u kolicima sve to vreme i popio punu flasu vode i flasu mleka, ja sam vec pocela da se vrpoljim od nervoze jer sam imala utisak da nije guzva a da dugo cekam, kako li je tek kada jeste ,uf. Usla sam u sobicu 3x3 koja je jedna od 2 ordinacije sa ove strane cekaonice,pregled je bio gotov za 5 minuta, otprilike sam rekla na sta sam alergicna i da nemam nekih problema osim jednog zbog kog bi trebalo da idem kod dermatologa.Rekla sam da mi lekar prvenstveno treba zbog deteta, ali kao sto rekoh on ce morati da bude pregledan i saslusan u svom terminu.Receno mi je da ce me poslati dermatologu i da ce mi se neko javiti u roku od 2 nedelje da mi javi termin i to je to.Sto se njih tice oni svakom novom pacijentu najpre urade kompletan pregled sa vadjenjem krvi i lab test itd. pa mu onda kazu kakvo mu je opste zdravstveno stanje, i to sam morala ponovo da zakazem sa sledeci slobodan termin koji je mesec dana kasnije...12 sati bez hrane i dodjite ujutru.Primetili ste da nema neke razlike bar iz mog prvog utiska od onog sto sam dosad prolazila, i tamo sam cekala po sat dva redovno, jedino sto su termini kontrola i pregleda bili blizi od mesec dana.Citajuci iskustva drugih i ovako iz razgovora sticem utisak da je cekanje od par sati sasvim normalna pojava iako imas zakazano u odredjeno vreme, dok ne provalim razlog tome ostacu u cudu, cemu onda zakazivanje uopste?
Hajde videcemo sta ce dalje biti.
Thursday, November 18, 2010
Wednesday, November 17, 2010
Znam samo psovke na maternjem
Cafe Blues by *B1nd1 on deviantART
Sinoc smo krenuli do biblioteke i u susret tati koji se vraca s posla ali smo stigli samo do pola ulice, ne secam se da mi je ikad vetar saterao kisobran u grlo ali ovaj udarac je bio grozan.Pljustala je kisa, koja mi apsolutno ne smeta ali taj vetar je bio jezivo bezobrazan.Prvo nam je duvao u lice i zasipao nas vodom pa je bebac poceo da cvili a onda nas je dohvatio sa strane zanoseci kolica i na kraju nas je bukvalno onako mokre gurao niz ulicu, odustala sam od biblioteke i jedva se vratila do zgrade.Nevreme je potrajalo par sati sa jezivim udarima o stakla terase i talasima vode koji su se razbijali o prozore.Ono sto me brine je kako izgleda biti na tom mokrom vetru sa jezera kada je minus, verovatno otpada vilica.
Uclanili smo se u Ontario Science Centar, danas sam otisla prvi put i odusevila sam se iako sam bila samo sat i po vremena sa klincem u decjem delu.Ima vodeno igraliste sa brodicima fontanama i glupostima koje deca obozavaju, deo sa balonima od sapunice i raznorazne igracke i knjige, akvarijumi sa reptilima, bubicama i ribicama, prozor na kom su hranilice pa mozete da gledate ptice, pecina, smesna ogledala, decja pijaca, doktorska ordinacija za igranje i upoznavanje tela s kostima i unutrasnjim organima koji se sastavljaju, a to je samo jedna soba ima ih jos gomila na 6 razlicitih nivoa centra zajedno sa bioskopima restoranima i izlozbama...Jedna karta kosta 20 dolara a godisnja ulaznica za celu pporodicu kosta 120 dolara i mozete da dolazite svaki dan ako hocete, imate popust na filmove 50% i na restorane 20%, ja sam kupila ulaznicu za parove sa popustom izaslo me oko 90 dolara za nas dvoje jer deca do 4 godine ne placaju nista.Mislim da ce se i Aca oduseviti kad odemo zajedno da pogledamo izlozbe, trenutno su u pitanju mitska bica i zmajevi, a druga je o kitovima.Zaboravila sam da ponesem foto aparat ali sutra cemo opet otici, ionako nam je blizu i mislim da ce me to spasti od provodjenja zime u stanu ili po trznim centrima.Danas je bilo nekoliko porodica i nekoliko ekskurzija i nije uopste bila guzva, vikendom je medjutim ceo parking pun.Aleksa je po svom obicaju proveo pola sata za stolom sa lampicama paleci ih i gaseci, pola sata se brckao sa brodicima a ostalih pola sata je sedeo u stolici pio vodu i blenuo u akvarijum sa ribicama, mogla sam ladno poneti knjigu da citam ili popiti kafu...gledala sam ptice kroz prozor iznad jezera i pokusavala da ih uzalud prepoznam ...
Usput trazim family doctor-a pa evo nekih linkova koji su bitni kada to radite.
Na sajtu lekara ontario trazite lekara a kada nadjete imena u svom komsiluku onih koji primaju nove pacijente mozete da proverite sta ljudi misle o njima na ratemd to je sledeci link...
http://www.cpso.on.ca/docsearch/default.aspx
http://www.ratemds.com/social/?q=node/11&country=1
Ono sto upada u oci je da je vecina lekara ili vec 30tak godina u poslu skoro pred penziju ili su bukvalno juce izasli sa fakulteta, ima jedan mali broj sredovecnih ali cini mi se da je to isuvise mali broj, kada pitam okolo zasto je to toliki problem svi mi kazu isto svi lekari odlaze u SAD jer su tamo vece plate i bolje opcije za privatne prakse...Komsinica mi je rekla da je dva puta stigla do urgentnog kada joj je pozlilo, prvi put je cekala 4 sata, drugi put su je prikacili na infuziju i sedela je u hodniku 6 sati...dok je lekar stigao.Rekla mi je da joj ne pada napamet da se ponovo razboli jer zna sta je ceka :)), u medjuvremenu mi je preporucila da Aleksu vodim u after hours children clinic ako budem morala, to su klinike samo za decu koje rade od 6 uvece kada sve ostalo ne radi i gde mozete da odete ako vam je hitno, ima ih nekoliko pa moram da vidim gde mi je najbliza.Iako imam walk in clinic u blizini nisam bas nesto sigurna da bi mi masazer,akupunkturolog i aromaterapija pomogli, jer ova nasa klinika ima vise izgled apoteke i lecenja prirodnom medicinom, nema nijednog lekara koji ima opstu diplomu svi imaju neke vise alternativne...S druge strane u komsiluku imam nekoliko kineskih lekara koji koriste slicne metode i imaju prodavnicu tradicionalnih kineskih biljcica i lekova, vidim da njihove sunarodnike to zadovoljava ali zovite me staromodnom, ne bih da eksperimentisem na sebi i detetu.
Na maternjem znam samo psovke, to nam je rekao covek koji je druga generacija hrvatskih emigranata.To se desava sa gotovo svom decom ovde ako ne dodju sa znanjem jezika, uglavnom govore singlis mesavinu srpskog i engleskog...Naravno ako ga ne naucite engleski da ce imati jezivih problema u vrticu, ne samo zato sto ga on ne zna vec zato sto ga gotovo 80 posto ljudi u torontu ne zna kako treba, ne pamtim kada sam ovde srela osobu koja stvarno govori engleski bez problema.Cujete sve moguce jezike na ulici i u prodavnicama osim engleskog, ovde on nekako ima ulogu esperanta, koristi se po potrebi...Tako da i ako ucite dete engleski pitanje je kakav ce to engleski biti.Kakav engleski ce uciti od vrsnjaka i od vaspitaca, nedavno su nam prijatelji rekli da im se mali vraca iz vrtica sa pola koreanskih reci koje je tamo pokupio :))
Deca se manje vise brzo prilagode i naucice jezik samo im treba kao i nama malo vremena.Ne brinem se mnogo oko toga, veci mi je problem batine i grubijanstvo.Nedavno je na igralistu devojcica Aleksinog uzrasta krenula da ga udara pesnicama i sutira bez nekog razloga, on uopste nije reagovao jer jadan ni ne zna sta su batine, onda su se njeni roditelji izvinjavali time da je to prvo sto je naucila u zabavistu, to me vise brine nego jezik.Ovaj moj je jedna kmeza, ugazili bi ga za dan, znam, jer i ja sam kao fino, mirno dete redovno pila batine u vrticu i vracala se kuci u suzama i rascupana.Deca su copor, obrni okreni uvek postoji vodja i oni koje vodja ne mirise iz nekog razloga, obicno oni mirni, povuceni, isuvise fini i pametni...Prva bih ga naucila da se brani ali ne znam kako.Nisam to nosila u sebi, za razliku od mene moja sestra je bila vodja copora u zabavistu i (dozivotni) predsednik razreda u skoli ona je umela da se lakta i da sebicno brani svoje interese, i dan danas joj ponekad zavidim na tome. Posle dosta godina rada sa njima znam kako funkcionisu i umesto da budem sretna sto imam dobro i mirno dete ja se plasim da ce bas to cemu tezimo u vaspitanju da mu se osveti.Isto to me je mucilo i u srbiji, moji stavovi, moje vaspitanje i ucenje sve bi mu se obilo u glavu kao sto je i meni svojevremeno...
Mislila sam da bi bilo dobro da ga prvo naucim srpski jer je tezi za ucenje, pa onda engleski ali vidim da to nece ici. Tetka mi preporucuje da jedan od nas prica s njim na engleskom a drugi na srpskom, tako je ona naucila svoje dete madjarski i nemacki (jer joj je otac nemac i zna samo taj jezik).Kada pokusamo tako nas dvoje se izgubimo u mesavini singlisa i zvucimo sami sebi smesno, jedno vreme smo se trudili da bas lepo pricamo engleski ali posle nekog vremena smo odustali jer kao sto rekoh gotovo da niko oko nas ne prica engleski, ono sto me je zapanjilo je cinjenica da otkad sam dosla imam osecaj da mi se jezik sve vise kvari, losom gramatikom i uproscavanjem, jer me niko ne razume kada govorim pravilno, svi me gledaju belo kao da im nasumicno citam recnik.Htela ne htela moram da pravim tarzanske recenice sa najprostijim vremenima i polako ostajem bez reci kada hocu da se izrazim kako treba, u nedostatku nacina da im nesto objasnim prelazim na opisivanje i pokazivanje rukama, zadnji stadijum loseg izrazavanja, ne zato sto ja tako hocu, ili ne znam jezik vec zato sto sam prinudjena da se tako sporazumevam sa ljudima okolo.To me s jedne strane uzasava a s druge nervira, svi dosljaci imaju besplatne centre za ucenje jezika i ljudi koji zive ovde po 50 godina uporno natucaju engleski ili se uopste ne trude da ga govore, ma daj jebote kad moram da psujem, zivis ovde dvaput duze nego sto si bilo gde i imas papire da si kanadjanin a neces da naucis rodjeni jezik, sramota.
Za razliku od njih koji se grcevito drze svog govora, dobar deo druge generacije ne zna drugi jezik osim engleskog.
Drabumfies by *celesse on deviantART
dragon by ~GBrush on deviantART
Friday, November 12, 2010
Vesti iz velikog grada
Provalila sam kako da narucujem knjige koje su mi potrebne preko neta u najblizu biblioteku po sistemu holda i sad se seckam i nalazim gomilu zanimljivih stvari svakog dana.U jednom cugu mozete da uzmete 50 artikala i da ih drzite oko 20tak dana ili duze(produzite preko neta), ako vam je toliko potrebno, ja obicno uzmem 5,6 knjiga koje me zanimaju.Mailom me obaveste da pokupim knjige koje su mi stigle i sistem mi se bas dopada, trazis, jave ti da je stiglo i da te ceka odes i uzmes.Kad treba da vratis ili produzis preko neta ili samo ubacis u drop box otvor na vratima zgrade biblioteke ako biblioteka ne radi i to je to.
http://www.toronto.com
/attractions/article/600238
http://www.toronto.ca/events/index.htm
Uvece smo otisli do prevodioca po dva papira od osiguranja na kojima pisu dve recenice- da nismo imali udese, 40 dolara po papiru...uzas.Bloor ulica je okicena luksuznim izlozima i bozicnim dekoracijama, kafici su oko univerzitetskog dela puni studentarije, stvarno deluje kao Njujork ili neki kosmopolitski centar.Taj deo oko yong i bloor ulica je zanimljiv, stare crkve nasuprot modernih muzeja i galerija, gomila luksuznih robnih kuca i raznorazni kafici i restorani...Neverovatno, ali i u tom delu ima starih kuca po okolnim ulicama.bog toga sto je sve tu blizu i u samom centru to je popularna lokacija za zivot.Tako nam je rekla i prevoditeljka, kirije su vece ali posao joj je blizu i svidja joj se tu.
Medjutim centar ima jedan drugi problem osim cena stanova, cuvene bed bugs stenice, u okolini centra su jeftini hosteli i sklonista, kako su stenice odavno stigle odnekud avionom okupirale su svratista i stanove u centru.Cak su i dve grane biblioteke u centru zatvarane nekoliko puta jer su bile zarazene i ljudi su sa knjigama kuci nosili i nezvane goste.Ove bube zive u krevetu i nocu piju krv kao vaske ali je mnogo teze resiti ih se jer vam okupiraju ceo stan, tretmani su otrovni i skupi a namestaja morate da se resite...
proverite na registru grada oblast u koju idete da biste znali na sta da obratite paznju.
http://bedbugregistry.com/metro/toronto/
nesto vise o njima
http://bedbugger.com/photos-of-bed-bugs-and-signs-of-bed-bugs/
Nazalost svaka jedna zgrada ovde ima problem s njima, upravo sam saznala da ima i moja jer je na listi, od 2010 ima 20.000 prijavljenih najezdi sirom grada i sire se i dalje.Jos jedna losa strana velikih prometnih gradova.Trenutno svi plasljivi idu okolo s maskama jer je opet avionom stigla neka super bakterija iz Azije zvana NDM1 koja ne reaguje na antibiotike izaziva simptome slicne tezem gripu sa temperaturom i bolom u plucima i siri se vazduhom i dodirom.Bilo je par smrtnih slucajeva uglavnom starijih osoba.
http://www.thespec.com/news/world/article/275159--ndm-1-superbug-cases-jump-to-8-in-canada-public-health-agency-confirms
Pored onog sto mi se ne dopada u Torontu, cena, guzve, kriminala, stenica sad mogu da dodam i egzoticne bolestine koje malo malo pa stignu na Pearson zbog ogromnog protoka ljudi iz celog sveta...Jedva cekam da se odselim odavde :(
I ko kec na deset, nedelja popodne momci spavaju ja kuckam a jehovini svedoci mi vise na vratima sa gomilom pamfleta i ne odustaju od kucanja iako necu da otvorim...prosli vikend sam se zeznula pa sam otvorila...
Pretprosli vikend, subota popodne,peskir na glavi, mokra kosa, pidzama a s druge strane vrata keez od uveta do uveta- ja sam vas poslanik glasajte za mene, matorac od 70tak ili vise ide od stana do stana sa asistentima da poprica sa buducim glasacima, progutam bes i cudjenje i rekoh mi ne glasamo tek smo stigli (a verovatno necemo ni kasnije) a oni opet keeez pa dobrodosli u Kanadu zelimo vam puno srece!Hvala, tresak vrata i gomila cudjenja, e da mi je neko reko da ce mi politicari i poslanici ulaziti u stan...a ja htela da pobegnem od politicke bede, sreca pa nisu imali i kamere.
http://www.toronto.com
/attractions/article/600238
http://www.toronto.ca/events/index.htm
Uvece smo otisli do prevodioca po dva papira od osiguranja na kojima pisu dve recenice- da nismo imali udese, 40 dolara po papiru...uzas.Bloor ulica je okicena luksuznim izlozima i bozicnim dekoracijama, kafici su oko univerzitetskog dela puni studentarije, stvarno deluje kao Njujork ili neki kosmopolitski centar.Taj deo oko yong i bloor ulica je zanimljiv, stare crkve nasuprot modernih muzeja i galerija, gomila luksuznih robnih kuca i raznorazni kafici i restorani...Neverovatno, ali i u tom delu ima starih kuca po okolnim ulicama.bog toga sto je sve tu blizu i u samom centru to je popularna lokacija za zivot.Tako nam je rekla i prevoditeljka, kirije su vece ali posao joj je blizu i svidja joj se tu.
Medjutim centar ima jedan drugi problem osim cena stanova, cuvene bed bugs stenice, u okolini centra su jeftini hosteli i sklonista, kako su stenice odavno stigle odnekud avionom okupirale su svratista i stanove u centru.Cak su i dve grane biblioteke u centru zatvarane nekoliko puta jer su bile zarazene i ljudi su sa knjigama kuci nosili i nezvane goste.Ove bube zive u krevetu i nocu piju krv kao vaske ali je mnogo teze resiti ih se jer vam okupiraju ceo stan, tretmani su otrovni i skupi a namestaja morate da se resite...
proverite na registru grada oblast u koju idete da biste znali na sta da obratite paznju.
http://bedbugregistry.com/metro/toronto/
nesto vise o njima
http://bedbugger.com/photos-of-bed-bugs-and-signs-of-bed-bugs/
Nazalost svaka jedna zgrada ovde ima problem s njima, upravo sam saznala da ima i moja jer je na listi, od 2010 ima 20.000 prijavljenih najezdi sirom grada i sire se i dalje.Jos jedna losa strana velikih prometnih gradova.Trenutno svi plasljivi idu okolo s maskama jer je opet avionom stigla neka super bakterija iz Azije zvana NDM1 koja ne reaguje na antibiotike izaziva simptome slicne tezem gripu sa temperaturom i bolom u plucima i siri se vazduhom i dodirom.Bilo je par smrtnih slucajeva uglavnom starijih osoba.
http://www.thespec.com/news/world/article/275159--ndm-1-superbug-cases-jump-to-8-in-canada-public-health-agency-confirms
Pored onog sto mi se ne dopada u Torontu, cena, guzve, kriminala, stenica sad mogu da dodam i egzoticne bolestine koje malo malo pa stignu na Pearson zbog ogromnog protoka ljudi iz celog sveta...Jedva cekam da se odselim odavde :(
I ko kec na deset, nedelja popodne momci spavaju ja kuckam a jehovini svedoci mi vise na vratima sa gomilom pamfleta i ne odustaju od kucanja iako necu da otvorim...prosli vikend sam se zeznula pa sam otvorila...
Pretprosli vikend, subota popodne,peskir na glavi, mokra kosa, pidzama a s druge strane vrata keez od uveta do uveta- ja sam vas poslanik glasajte za mene, matorac od 70tak ili vise ide od stana do stana sa asistentima da poprica sa buducim glasacima, progutam bes i cudjenje i rekoh mi ne glasamo tek smo stigli (a verovatno necemo ni kasnije) a oni opet keeez pa dobrodosli u Kanadu zelimo vam puno srece!Hvala, tresak vrata i gomila cudjenja, e da mi je neko reko da ce mi politicari i poslanici ulaziti u stan...a ja htela da pobegnem od politicke bede, sreca pa nisu imali i kamere.
Friday, November 5, 2010
Da vam ne bude dosadno kad se ja ulenjim :)
Pa vi još uvek delite čovečanstvo na narode. Zar vas to nije prošlo?
-Nisam delio ja. Čovečanstvo se delilo.
(Miroslav Antić)
People by ~mr-electricocean on deviantART
Bili smo kod prijatelja sa foruma koji su slavili 2 godine u Kanadi, upoznali jos jednu porodicu koja je dosla malo pre nas i uzivali u gomili klinaca i druzenju...Jako je dobar osecaj kada mozes sa nekim da razgovaras o onome sto te muci a da ne misli da si lud, razmazen ili pesimista,ili i tacno zna kroz sta prolazis i kako se osecas...Dok smo jos bili tamo cesto sam se zalila mami kako me niko ne razume, ja kao da sam zivela u drugoj zemlji u odnosu na svoje poznanike i prijatelje...neki su mi mleli o politici i strankama, bili vatreni zagovornici ovog ili onog , ili protivnici neceg kako to vec tamo biva, drugi su i sa tri banke uzivali punim plucima u studentskom zivotu i pitali se da li ce ikada naci neki posao osim konobarisanja...a oni koji su radili bili su razocarani svojim sefovima, kolegama i platom i iskreno nisu imali puno vremena za druzenje i pricu.
I kako to obicno biva svaki razgovor se zavrsi tako sto se svi lepo izalimo jedni drugima na ono sto nas je tistalo, tu i tamo se hrabro nasalimo na svoj racun i guramo dalje svako svoju pricu...Prolaze godine, a vreme kao da stoji tamo.Da nije onih koji imaju decu ne bismo ni primetili koliko brzo prolazi.Svaki put kada na fejsu ugledam slike dece svojih vrsnjaka iznova se zacudim.
Vrlo je bitno okruziti se ljudima i komunicirati sa njima svakodnevno kada dodjete, da me poznajete znali biste da sam za 3 meseca u Kiceneru upoznala bar 10 ljudi do kojih mi je stalo i sa vecinom sam u kontaktu, od kad smo dosli u Toronto pre mesec dana upoznala sam jos 3 porodice sa kojima se druzimo, bas mi je komsinica iz Perua bila danas sa klincem i rekla blago meni kad imam toliko prijatelja...a ona je 4 godine ovde.
Nisam mislila da treba da gnjavite ljude, nego nadjite nekog sa kim mozete da porazgovarate makar 5 minuta, makar o vremenu ili snegu, jer ono sto psihicki ubija imigrante je ta usamljenost u masi.Zivis medju 5 miliona ljudi a da ni sa kim ne mozes da prozboris ni rec.Na poslu ljudi nisu ni otvoreni ni prisni i ne pricaju o licnim stvarima, to je normalno, ali coveku treba ziva rec i osmeh i dobar dan kako ste...Vidjam stare ljude koji pricaju sami sa sobom, lutaju prodavnicama kao izgubljeni, i malo mi to izgleda tuzno.Jednom se neki starac zagledao u aparat dok sam ukucavala pin na kasi da platim racun, i ja sam mu u sali rekla "ne bojte se necu izgubiti karticu", covek se iznenadjeno trgao i kad je video da sam se nasmejala potapsao me po ramenu i rekao da je gledao sliku mog andjela u novcaniku. Aleksa je bio ispred mene u kolicima i ja sam ga okrenula da ga vidi, nasta se covek nasmejao i rekao mora da smo iz istocne Evrope ili Nemacke onako lepi i plavi...ispalo je da je on odrastao u Stutgardu gde imam tetku i gde smo bili samo mesec dana pre nego sto smo dosli u Kanadu, malo smo popricali na nemackom o njegovom voljenom gradu i zivotu ovde, o mojim utiscima iz Kanade,pozeleli jedno drugom lep dan i otisli.
Kao sto rekoh, ziva rec na bilo kom jeziku puno znaci.
...............................................................................................
Razmisljajuci o onim urbanim legendama o propalim emigrantima i povratnicima koje verovatno citate i slusate svakodnevno, opet sam se vratila na teoriju opstanka. Delimicno mi je jasno zasto uvek cujete najgore, najpre primera ima dosta, a potom ljudi uvek prepricavaju tudje nesrece i greske iz sasvim prostog razloga, podsvesno ih prenose drugima i utvrdjuju u svojoj glavi da bi se na njima ucili i da ih ne bi ponovili.Osim toga uopste nema mnogo price o nekome ko uspe, otisli, snasli se, kupili sta im treba i dobro su...gotova prica.Znate kako Tolstoj kaze u Ani Karenjinoj, sve sretne porodice su iste, a svaka nesretna je nesretna na svoj nacin. Prave poslastice za traceraj i popodnevnu kaficu su oni drugi, nesnadjeni, polakomljeni, razocarani, jer na cemu bi se gradile pethiljadite epizode spanskih serija da nema vecito neke mizerije i kuknjave, sa kim bi se ljudi poredili i rekli kad vidim kako je on prosao ipak je meni dobro ovde...
Nazlost, iz nekog meni nepoznatog razloga ispadne da cak i oni o kojima smo razmisljali kao o onima koji su uspeli, jednog momenta upadnu u krizu.Dosta njih se osloni na licni biznis koji posle nekog vremena krene i ljudi kupe kola, kucu i sve ostalo, uvale se u hipoteku i kredite, mozda od zelje uzmu nesto sto je iznad njihovih mogucnosti (vrlo cesta pojava, ziveo ego :)) i cim posao malo zaskripi ili stagnira pocinju problemi s novcem...frka, svadje, itd.Druga pojava je da novca ima previse, apetiti rastu, nista nije dovoljno, sve izgubi vrednost...nas poznanik je u jednom momentu rekao da hoce da kupi kucu od pola miliona, buduci da vec ima kucu koja je prevelika za moj ukus a imaju samo jedno dete koje ce uskoro na studije, pitala sam ga sta ce mu tolika kuca kad ionako nikog nece biti u njoj? Zasto bi to kupio -pitala sam, a on je odgovorio -zato sto mogu.Mesec dana kasnije rekao je da mu je dosta svega, pokupio se i otisao u drugi grad ostavivsi sve sto je ikada imao i voleo za sobom.Sada zivi u garsonjeri, sam, i radi danonocno da ne razmislja o onome sto ga muci.Pare su mu, iako ih zaradjuje van mog poimanja, jako bolna tacka, ali trenutno je u celoj toj nesreci najbolje advokatima koji ovde uzimaju po 400 dolara na sat (u Torontu) i vec su im uzeli hiljade jer ne mogu da se dogovore...I nemojte da mislite da mu se to desilo zato sto je ovde, nije to prvi put da tako postupa, citav njegov zivot od pocetka je ispunjen nekim bezanjem od necega, samo se njegov cudan temperament jos vise ispoljio kada mu je novac dao podlogu za to.Verovatno i da nije imao novca i uspeha, jednog momenta bi mu pukao film zbog neceg drugog...Ma koliko mi zeleli da nas drugi ljudi vide onakvima kakvi bismo voleli da budemo, u sebi smo ipak ono sto jesmo, to ce se ispoljiti kad tad.
...................................................................................................
Baka me je pre neki dan pitala da li mislim da je bolje ziveti ovde, rekoh joj da je isuvise malo vremena proslo da bih mogla da procenim ali da mi se cini da smo dosta brzo stali na noge i da smo dobro u odnosu na druge koji su se mucili i po godinu dana da nadju posao u struci ili bar bolje placen.Ponekad mi se cini da mi je tamo bilo bolje, ali to je samo privid jer se secam uglavnom lepih stvari i mislim o ljudima do kojih mi je stalo, medjutim svaki put kada slucajno otvorim vesti odande ili neciji postavljen link na facebooku u vezi sa nekom nemilom situacijom shvatim da je ipak ovde mnogo mnogo bolje.
.............................................................................................
O Torontu sam iz prve ruke prvi put u zivotu cula od svog razrednog u gimnaziji.Iako jedan od onih "ozloglaseno" strogih i uvrnuto zahtevnih profesora, meni se uvek dopadao i nikada nisam odustala od svog stava pred njim, zato me je uvek zvao Don Kihot, rekao mi je da stalno jurisam na vetrenjace :)).Petar Bodiroga, tako se zove, imao je one cuvene teme za pismeni : belina boli, zrno peska iz profila, svet je ovaj tiran tiraninu itd.Kada sam upisala gimnaziju i kada sam saznala u kom cu odeljenju biti, komsinice su zabrinuto savetovale moju mamu da me smesta prebaci negde drugde, na sta je ona samo slegala ramenima i rekla "snace se ona, videcemo".Moji roditelji nikada nisu urgirali u skoli ni za jednu moju ili sestrinu ocenu, nisu nam radili domace, nisu citali lektire umesto nas,nisu nam crtali likovne radove, nisu nam pakovali tasne...uvece bi mama usla u sobu da proveri da li je sve uradjeno, sklonjeno i spakovano za sutra i da li su odela uredno slozena na stolici, poljubac za laku noc i to je to.I vecito sam im zahvalna na tome, iako mi se ranije cinilo da to nije fer jer svi ostali lakse prolaze od mene u zivotu zahvaljujuci svojim roditeljima i njihovim vezama.
Da se vratim na razrednog, tezak ali pravican covek, ciji rodjeni brat zivi negde u Torontu.Dolazio je devedesetih ovde da poseti brata i mozda zaradi malo preko letnjeg raspusta jer su tamo plate po skolama bile smejurija, u startu mu se nije svideo grad.Pricao nam je kako je ovaj zapad truo, pun kriminala, kako nema ljudskih vrednosti, kako bi ljudi svoje rodjene prodali za pare...i kako su samo pare i reklame ono sto cini zivot ovde.Ljudi se ne druze jer non stop rade ili idu svojim poslom.On je uvek spominjao tu Cehovljevu usamljenost u masi...Uglavnom kada bi ga pitali namrstio bi se i rekao, -nije tamo dobro...ono sto je verovatno progutao je da -nije ni ovde.To je bilo pre dobrih 14 godina...
Moram da vas razocaram da je zapad jos uvek truo :)) tu i tamo ga nacne neki crvic, al ga brzo saniraju ili bar zakrpe plombom.
Danas nemam vode do 5, o cemu sam uredno obavestena nedelju dana ranije.Revizija sistema pred zimu.Svakog 4tog u mesecu je provera pozarnih alarma, ponedeljkom i petkom bazen ne radi menja se voda, jednom u 2 nedelje ili nedeljno sredjuje se travnjak i park ispred zgrade...sve se odrzava pod konac.Sve MORA da radi i da bude u redu.Pored bagija koji usisava smece sa ulice ide i jedan koji skuplja lisce svako prepodne oko 11, kazu mi da zimi ide i jedan koji kravi trotoare, da ne brinem, sve se odrzava, sve MORA da radi... :))
Rad i red, ok, samo fali ona nemacka disciplina :))
.............................................................................................
I onda slucajno naletim na netu na Andriceve znakove pored puta koje moj Aca cezne da procita ali nema vremena pa mu ih ja malo cituckam dok radi za kompom uvece.
"Suviše je ovaj narod patio od nereda, nasilja i nepravde, i suviše navikao da ih podnosi sa podmuklim roptanjem ili da se buni protiv njih, već prema vremenima i okolnostima. Izmedju zlokovarnih, osvetničkih misli i povremenih pobuna prolazi im gorak i pust vek. Za sve drugo, oni su neosetljivi i nepristupni. Ponekad se čovek pita da nije duh većine balkanskih naroda zauvek otrovan i da, možda, nikad više neće ni moći ništa drugo do jedno: da trpi nasilje ili da ga čini. "
"Kad sudimo o ljudima, njihovim postupcima i karakterima, treba imati na umu da ljudi, iz raznih uzroka koji ne zavise od njih, ne mogu svuda, uvek i o svemu govoriti istinu. Jedni je ne vide, drugi je vide naopako, što je isto ili još gore, a treći prosto nemaju snage za taj podvig, jer to za tu vrstu ljudi i jeste podvig za koji je potreban izvestan minimum snage koji njima nije dat. Tražiti od tih ljudi ne samo da ne greše svesno i otvoreno protiv istine nego i da je ne zaobilaze i ne prećutkuju, znači tražiti od prosečno razvijenih ljudi da budu - atleti. "
Andric, Znakovi pored puta
Zar vam se ne cini kao da je Andric tu pored vas i gleda ono sto vas okruzuje, sto je okruzivalo citave generacije tamo negde na brdovitom Balkanu? Andric je sve to video u istoriji, u buducnosti, i u sadasnjosti zato mi je jedan od omiljenih pisaca pored Igoa i Crnjanskog, i trenutno DZorzda Martina i Terija Preceta- malo "lakog stiva za mozak" ko voli Gospodara prstenova neka potrazi Igru prestola od Martina ili Boju magije od Preceta.Obecavam da cete uzivati :)
......................................................................................................
Naisla sam ranije kada sam trazila vise o zivotu ovde na ovaj blog, obojen nostalgijom, ali mi se stil pisanja izuzetno dopao, vredi procitati cisto zbog ljdskosti u pricama i opisa zivota u Kalgariju...
zanimljiv post sta cu biti kad porastem?
blog
http://www.srbiusvetu.org/sus/blog/5
Eto vam stiva kad ja zatajim :)
Pretpostavljam da ste procitali sve moguce forume, krstaricu, elite security, bracu hrvate i b92...u slucaju da ste nesto preskocili evo jos nekih linkova, licno nisam procitala sve sadrzaje niti propagiram nesto odatle vec sam jednostavno pronasla to na netu pa reko' da podelim ako nekog zanima...slobodno dodajte jos neki ako mislite da drugi treba da saznaju vise onom sto smatrate zanimljivim.
http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Kalgari-hleb-cokolada-i-latinski.sr.html
http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Biti-Srbin-u-inostranstvu.sr.html
http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Hongkuver.sr.html
http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Paparaco.sr.html
http://forum.b92.net/index.php?s=8157a0acb65e30ddf0bbb9391d24332f&showforum=118
http://www.elitesecurity.org/t180027-Vodic-za-emigraciju-USA-Kanada
http://arhiva.elitesecurity.org/t280626-Kakav-je-zivot-Kanadi
http://www.forum.hr/showthread.php?t=31568
http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/index.1.sr.html
http://www.nemaproblema.com/canada.htm
http://forum.burek.com/zivot-u-kanadi-t517735.html
http://www.bihforum.com/showthread.php?t=29441&page=1
ovo je neverovatan spisak linkova svega i svacega al mozda mi zatreba
http://www.gold-net-petrovac.com/linkovi.htm
Vi sad sedite, citate, prelistavate i znate kako je meni ovde bar otprilike, zamislite one prve emigrante koji su dolazili brodovima nedeljama na moru i cija su pisma rodbini putovala mesecima...koliko je nama lakse.Svaki dan vidim svoje na skajpu, dok kuvam rucak ispricam se sa njima, i cesto pomislim kakav predivan luksuz, hvala Bogu na internetu :)
Northern Lights by ~AndzeJSteweiner on deviantART
-Nisam delio ja. Čovečanstvo se delilo.
(Miroslav Antić)
People by ~mr-electricocean on deviantART
Bili smo kod prijatelja sa foruma koji su slavili 2 godine u Kanadi, upoznali jos jednu porodicu koja je dosla malo pre nas i uzivali u gomili klinaca i druzenju...Jako je dobar osecaj kada mozes sa nekim da razgovaras o onome sto te muci a da ne misli da si lud, razmazen ili pesimista,ili i tacno zna kroz sta prolazis i kako se osecas...Dok smo jos bili tamo cesto sam se zalila mami kako me niko ne razume, ja kao da sam zivela u drugoj zemlji u odnosu na svoje poznanike i prijatelje...neki su mi mleli o politici i strankama, bili vatreni zagovornici ovog ili onog , ili protivnici neceg kako to vec tamo biva, drugi su i sa tri banke uzivali punim plucima u studentskom zivotu i pitali se da li ce ikada naci neki posao osim konobarisanja...a oni koji su radili bili su razocarani svojim sefovima, kolegama i platom i iskreno nisu imali puno vremena za druzenje i pricu.
I kako to obicno biva svaki razgovor se zavrsi tako sto se svi lepo izalimo jedni drugima na ono sto nas je tistalo, tu i tamo se hrabro nasalimo na svoj racun i guramo dalje svako svoju pricu...Prolaze godine, a vreme kao da stoji tamo.Da nije onih koji imaju decu ne bismo ni primetili koliko brzo prolazi.Svaki put kada na fejsu ugledam slike dece svojih vrsnjaka iznova se zacudim.
Vrlo je bitno okruziti se ljudima i komunicirati sa njima svakodnevno kada dodjete, da me poznajete znali biste da sam za 3 meseca u Kiceneru upoznala bar 10 ljudi do kojih mi je stalo i sa vecinom sam u kontaktu, od kad smo dosli u Toronto pre mesec dana upoznala sam jos 3 porodice sa kojima se druzimo, bas mi je komsinica iz Perua bila danas sa klincem i rekla blago meni kad imam toliko prijatelja...a ona je 4 godine ovde.
Nisam mislila da treba da gnjavite ljude, nego nadjite nekog sa kim mozete da porazgovarate makar 5 minuta, makar o vremenu ili snegu, jer ono sto psihicki ubija imigrante je ta usamljenost u masi.Zivis medju 5 miliona ljudi a da ni sa kim ne mozes da prozboris ni rec.Na poslu ljudi nisu ni otvoreni ni prisni i ne pricaju o licnim stvarima, to je normalno, ali coveku treba ziva rec i osmeh i dobar dan kako ste...Vidjam stare ljude koji pricaju sami sa sobom, lutaju prodavnicama kao izgubljeni, i malo mi to izgleda tuzno.Jednom se neki starac zagledao u aparat dok sam ukucavala pin na kasi da platim racun, i ja sam mu u sali rekla "ne bojte se necu izgubiti karticu", covek se iznenadjeno trgao i kad je video da sam se nasmejala potapsao me po ramenu i rekao da je gledao sliku mog andjela u novcaniku. Aleksa je bio ispred mene u kolicima i ja sam ga okrenula da ga vidi, nasta se covek nasmejao i rekao mora da smo iz istocne Evrope ili Nemacke onako lepi i plavi...ispalo je da je on odrastao u Stutgardu gde imam tetku i gde smo bili samo mesec dana pre nego sto smo dosli u Kanadu, malo smo popricali na nemackom o njegovom voljenom gradu i zivotu ovde, o mojim utiscima iz Kanade,pozeleli jedno drugom lep dan i otisli.
Kao sto rekoh, ziva rec na bilo kom jeziku puno znaci.
...............................................................................................
Razmisljajuci o onim urbanim legendama o propalim emigrantima i povratnicima koje verovatno citate i slusate svakodnevno, opet sam se vratila na teoriju opstanka. Delimicno mi je jasno zasto uvek cujete najgore, najpre primera ima dosta, a potom ljudi uvek prepricavaju tudje nesrece i greske iz sasvim prostog razloga, podsvesno ih prenose drugima i utvrdjuju u svojoj glavi da bi se na njima ucili i da ih ne bi ponovili.Osim toga uopste nema mnogo price o nekome ko uspe, otisli, snasli se, kupili sta im treba i dobro su...gotova prica.Znate kako Tolstoj kaze u Ani Karenjinoj, sve sretne porodice su iste, a svaka nesretna je nesretna na svoj nacin. Prave poslastice za traceraj i popodnevnu kaficu su oni drugi, nesnadjeni, polakomljeni, razocarani, jer na cemu bi se gradile pethiljadite epizode spanskih serija da nema vecito neke mizerije i kuknjave, sa kim bi se ljudi poredili i rekli kad vidim kako je on prosao ipak je meni dobro ovde...
Nazlost, iz nekog meni nepoznatog razloga ispadne da cak i oni o kojima smo razmisljali kao o onima koji su uspeli, jednog momenta upadnu u krizu.Dosta njih se osloni na licni biznis koji posle nekog vremena krene i ljudi kupe kola, kucu i sve ostalo, uvale se u hipoteku i kredite, mozda od zelje uzmu nesto sto je iznad njihovih mogucnosti (vrlo cesta pojava, ziveo ego :)) i cim posao malo zaskripi ili stagnira pocinju problemi s novcem...frka, svadje, itd.Druga pojava je da novca ima previse, apetiti rastu, nista nije dovoljno, sve izgubi vrednost...nas poznanik je u jednom momentu rekao da hoce da kupi kucu od pola miliona, buduci da vec ima kucu koja je prevelika za moj ukus a imaju samo jedno dete koje ce uskoro na studije, pitala sam ga sta ce mu tolika kuca kad ionako nikog nece biti u njoj? Zasto bi to kupio -pitala sam, a on je odgovorio -zato sto mogu.Mesec dana kasnije rekao je da mu je dosta svega, pokupio se i otisao u drugi grad ostavivsi sve sto je ikada imao i voleo za sobom.Sada zivi u garsonjeri, sam, i radi danonocno da ne razmislja o onome sto ga muci.Pare su mu, iako ih zaradjuje van mog poimanja, jako bolna tacka, ali trenutno je u celoj toj nesreci najbolje advokatima koji ovde uzimaju po 400 dolara na sat (u Torontu) i vec su im uzeli hiljade jer ne mogu da se dogovore...I nemojte da mislite da mu se to desilo zato sto je ovde, nije to prvi put da tako postupa, citav njegov zivot od pocetka je ispunjen nekim bezanjem od necega, samo se njegov cudan temperament jos vise ispoljio kada mu je novac dao podlogu za to.Verovatno i da nije imao novca i uspeha, jednog momenta bi mu pukao film zbog neceg drugog...Ma koliko mi zeleli da nas drugi ljudi vide onakvima kakvi bismo voleli da budemo, u sebi smo ipak ono sto jesmo, to ce se ispoljiti kad tad.
...................................................................................................
Baka me je pre neki dan pitala da li mislim da je bolje ziveti ovde, rekoh joj da je isuvise malo vremena proslo da bih mogla da procenim ali da mi se cini da smo dosta brzo stali na noge i da smo dobro u odnosu na druge koji su se mucili i po godinu dana da nadju posao u struci ili bar bolje placen.Ponekad mi se cini da mi je tamo bilo bolje, ali to je samo privid jer se secam uglavnom lepih stvari i mislim o ljudima do kojih mi je stalo, medjutim svaki put kada slucajno otvorim vesti odande ili neciji postavljen link na facebooku u vezi sa nekom nemilom situacijom shvatim da je ipak ovde mnogo mnogo bolje.
.............................................................................................
O Torontu sam iz prve ruke prvi put u zivotu cula od svog razrednog u gimnaziji.Iako jedan od onih "ozloglaseno" strogih i uvrnuto zahtevnih profesora, meni se uvek dopadao i nikada nisam odustala od svog stava pred njim, zato me je uvek zvao Don Kihot, rekao mi je da stalno jurisam na vetrenjace :)).Petar Bodiroga, tako se zove, imao je one cuvene teme za pismeni : belina boli, zrno peska iz profila, svet je ovaj tiran tiraninu itd.Kada sam upisala gimnaziju i kada sam saznala u kom cu odeljenju biti, komsinice su zabrinuto savetovale moju mamu da me smesta prebaci negde drugde, na sta je ona samo slegala ramenima i rekla "snace se ona, videcemo".Moji roditelji nikada nisu urgirali u skoli ni za jednu moju ili sestrinu ocenu, nisu nam radili domace, nisu citali lektire umesto nas,nisu nam crtali likovne radove, nisu nam pakovali tasne...uvece bi mama usla u sobu da proveri da li je sve uradjeno, sklonjeno i spakovano za sutra i da li su odela uredno slozena na stolici, poljubac za laku noc i to je to.I vecito sam im zahvalna na tome, iako mi se ranije cinilo da to nije fer jer svi ostali lakse prolaze od mene u zivotu zahvaljujuci svojim roditeljima i njihovim vezama.
Da se vratim na razrednog, tezak ali pravican covek, ciji rodjeni brat zivi negde u Torontu.Dolazio je devedesetih ovde da poseti brata i mozda zaradi malo preko letnjeg raspusta jer su tamo plate po skolama bile smejurija, u startu mu se nije svideo grad.Pricao nam je kako je ovaj zapad truo, pun kriminala, kako nema ljudskih vrednosti, kako bi ljudi svoje rodjene prodali za pare...i kako su samo pare i reklame ono sto cini zivot ovde.Ljudi se ne druze jer non stop rade ili idu svojim poslom.On je uvek spominjao tu Cehovljevu usamljenost u masi...Uglavnom kada bi ga pitali namrstio bi se i rekao, -nije tamo dobro...ono sto je verovatno progutao je da -nije ni ovde.To je bilo pre dobrih 14 godina...
Moram da vas razocaram da je zapad jos uvek truo :)) tu i tamo ga nacne neki crvic, al ga brzo saniraju ili bar zakrpe plombom.
Danas nemam vode do 5, o cemu sam uredno obavestena nedelju dana ranije.Revizija sistema pred zimu.Svakog 4tog u mesecu je provera pozarnih alarma, ponedeljkom i petkom bazen ne radi menja se voda, jednom u 2 nedelje ili nedeljno sredjuje se travnjak i park ispred zgrade...sve se odrzava pod konac.Sve MORA da radi i da bude u redu.Pored bagija koji usisava smece sa ulice ide i jedan koji skuplja lisce svako prepodne oko 11, kazu mi da zimi ide i jedan koji kravi trotoare, da ne brinem, sve se odrzava, sve MORA da radi... :))
Rad i red, ok, samo fali ona nemacka disciplina :))
.............................................................................................
I onda slucajno naletim na netu na Andriceve znakove pored puta koje moj Aca cezne da procita ali nema vremena pa mu ih ja malo cituckam dok radi za kompom uvece.
"Suviše je ovaj narod patio od nereda, nasilja i nepravde, i suviše navikao da ih podnosi sa podmuklim roptanjem ili da se buni protiv njih, već prema vremenima i okolnostima. Izmedju zlokovarnih, osvetničkih misli i povremenih pobuna prolazi im gorak i pust vek. Za sve drugo, oni su neosetljivi i nepristupni. Ponekad se čovek pita da nije duh većine balkanskih naroda zauvek otrovan i da, možda, nikad više neće ni moći ništa drugo do jedno: da trpi nasilje ili da ga čini. "
"Kad sudimo o ljudima, njihovim postupcima i karakterima, treba imati na umu da ljudi, iz raznih uzroka koji ne zavise od njih, ne mogu svuda, uvek i o svemu govoriti istinu. Jedni je ne vide, drugi je vide naopako, što je isto ili još gore, a treći prosto nemaju snage za taj podvig, jer to za tu vrstu ljudi i jeste podvig za koji je potreban izvestan minimum snage koji njima nije dat. Tražiti od tih ljudi ne samo da ne greše svesno i otvoreno protiv istine nego i da je ne zaobilaze i ne prećutkuju, znači tražiti od prosečno razvijenih ljudi da budu - atleti. "
Andric, Znakovi pored puta
Zar vam se ne cini kao da je Andric tu pored vas i gleda ono sto vas okruzuje, sto je okruzivalo citave generacije tamo negde na brdovitom Balkanu? Andric je sve to video u istoriji, u buducnosti, i u sadasnjosti zato mi je jedan od omiljenih pisaca pored Igoa i Crnjanskog, i trenutno DZorzda Martina i Terija Preceta- malo "lakog stiva za mozak" ko voli Gospodara prstenova neka potrazi Igru prestola od Martina ili Boju magije od Preceta.Obecavam da cete uzivati :)
......................................................................................................
Naisla sam ranije kada sam trazila vise o zivotu ovde na ovaj blog, obojen nostalgijom, ali mi se stil pisanja izuzetno dopao, vredi procitati cisto zbog ljdskosti u pricama i opisa zivota u Kalgariju...
zanimljiv post sta cu biti kad porastem?
blog
http://www.srbiusvetu.org/sus/blog/5
Eto vam stiva kad ja zatajim :)
Pretpostavljam da ste procitali sve moguce forume, krstaricu, elite security, bracu hrvate i b92...u slucaju da ste nesto preskocili evo jos nekih linkova, licno nisam procitala sve sadrzaje niti propagiram nesto odatle vec sam jednostavno pronasla to na netu pa reko' da podelim ako nekog zanima...slobodno dodajte jos neki ako mislite da drugi treba da saznaju vise onom sto smatrate zanimljivim.
http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Kalgari-hleb-cokolada-i-latinski.sr.html
http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Biti-Srbin-u-inostranstvu.sr.html
http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Hongkuver.sr.html
http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Paparaco.sr.html
http://forum.b92.net/index.php?s=8157a0acb65e30ddf0bbb9391d24332f&showforum=118
http://www.elitesecurity.org/t180027-Vodic-za-emigraciju-USA-Kanada
http://arhiva.elitesecurity.org/t280626-Kakav-je-zivot-Kanadi
http://www.forum.hr/showthread.php?t=31568
http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/index.1.sr.html
http://www.nemaproblema.com/canada.htm
http://forum.burek.com/zivot-u-kanadi-t517735.html
http://www.bihforum.com/showthread.php?t=29441&page=1
ovo je neverovatan spisak linkova svega i svacega al mozda mi zatreba
http://www.gold-net-petrovac.com/linkovi.htm
Vi sad sedite, citate, prelistavate i znate kako je meni ovde bar otprilike, zamislite one prve emigrante koji su dolazili brodovima nedeljama na moru i cija su pisma rodbini putovala mesecima...koliko je nama lakse.Svaki dan vidim svoje na skajpu, dok kuvam rucak ispricam se sa njima, i cesto pomislim kakav predivan luksuz, hvala Bogu na internetu :)
Northern Lights by ~AndzeJSteweiner on deviantART
Jeftinije ili bolje?
A sve pocinje tako sto izdinstate luk...
U osam ujutru zgrada se budi i u stan se uvlaci miris dinstanog crnog luka i egzoticnih zacina, poznanici su nam govorili da je tesko navici se na
miris karija u zgradama i da je vrlo neprijatan, zapravo nije nista neprijatniji od mirisa sarme ili punjene paprike i praseceg pecenja (sve jela kojih ja nisam neki ljubitelj, znam da cu ovom izjavom steci smrtne neprijatelje medju gurmanima he he) ali kada vas u ranu zoru obavije onako sanjive i osamari utisak da kampujete u trecerazrednoj studentskoj menzi nikako ne mozete da ga ignorisete kao nesto vrlo neprijatno.
Razgrnem zavese i u jutarnjem sivilu vidim kako galebovi lenjo plove oko oblakodera u moru zelenog i zutog...prava scena za japanske decje crtace, koje obozavam od kad sam sa desetak godina gledala Nausicaa -Valley of the wind(za one koji ne znaju tkzv anime imaju prelepe crtace iskreno preporucujem Grave of the fireflies, sve crtace studija Gibli i moj omiljeni koreanski Wonderful days iliti Sky Blue)
Ne znam da li cete se zacuditi kada shvatite da je Kanada pretrpana kineskom robom, vecina stvari dolazi iz Kine i Pakistana.Ponekad nema neke razlike u kvalitetu nego samo u ceni, zavisi od toga gde kupujete.Inace kao i svi kanadjani su ponosni na svoje proizvode i sve sto je made in Canada smatra se boljim i skuplje je naravno, mada potrosacima to pravi malo razlike.
Jednom kada dodjete do debitne ili master kartice moci cete da razmisljate o ratama i popustima na vece stvari na godisnjem nivou, dotle kes i flajeri su jedino sto vam preostaje.Kada vec spominjem ovo, sto pre pocnete da kupujete karticom i da gradite kreditnu istoriju koja je ovde zakon, bolje po vas jer cete kasnije lakse iznajmiti stan i dobiti kredit, banke obozavaju da imaju uvid u vase transakcije i uslovljavaju vas da koristite kartice sto vise skidajuci vam naravno troskove odrzavanja itd, kreditna istorija je najbolji garant i uvid u to kakav ste potrosac i osoba, sto se njih tice.Ako vam je ista prilicno "mrsava" jer ste pazarili u kesu prakticno necete moci da kupite ni namestaj na rate a kamoli nesto vise, dakle plastika a ne papir.I ako vec morate tako a morate, nadjite neke sa poenima da vam se bar nesto vrati, npr PC ili Metro ili Walmart zavisi gde pazarite ... Mada ne izgleda tako na prvi pogled i ovde je sve nekako monopolizovano, i kanada ima svog deltu u ovom slucaju porodicu Loblaw koja drzi sve moguce supermarkete, ipak uvek imate izbora da se prebacite u drugu banku ili na drugo osiguranje ako nadjete da je povoljnije za vas, samo pre nego sto bilo sta potpisete pogotovo na duze vreme raspitajte se koji su troskovi raskida ugovora ,cancelation fee (mogu biti prilicni), i da li uopste mozete da ga raskinete pre isteka roka jer se mozete naci u vrlo nezavidnoj situaciji.
Obicno flajeri stizu sredom i cetvrtkom jer snizenja vaze od petka do petka sledece nedelje.Stoje ili na ulazu u zgradu ili u nekoj prostoriji kuda svi prolaze kao kod nas u vesernici.Svi pazare vikendom, kao religiozni u subotu ujutru ili petak uvece svi krecu ka prodavnicama, ko ne stigne sve da uzme za dan ostaje mu nedelja kada se popularno ide u trzne centre u setnju buticima i na klopu...najpopularnije jelo ovde je orange chichen kod kineza, piletina u sosu od narandze koja mi se jako dopala, ima i burbon chicken pile u viskiju na rostilju koje je bilo ukusno ali suvo mada nije lose.Gotova hrana je malo skuplja, jedan obrok se krece od 6 do 15 dolara, govorim o naruzbinama i kineskoj hrani, pica je ni nalik na nasu od 18 do 25 komad plus porezi i dostava, mi ne narucujemo jer nam se ne isplati ali vecini ovde to ne predstavlja trosak.Gotova topla jela se mogu kupiti na Deli odeljenjima prodavnica za 3, 4 dolara npr za pecen krompir ili 8 do 12 za piletinu ili malo celo pile sa raznja, ima i salata i testenina koje kostaju oko 1 do 2 dolara na 100g.Aca je isao na radni rucak sa kolegama i rekli su mu da jos nikad nisu videli nekog da stavlja (zamislite) kecap na picu,tako da je ispao cudak :)) nikako nije mogao da im objasni da je kecap osnova za picu a ne za pecen krompir na koji ide majonez (jos cudjenja od strane njegovih kolega ).Pica se ovde pravi testo plus prelivi, koje posle drugog ili treceg placate posebno npr 15 dolara za picu sa salamom sirom i pecurkama, pa onda ako dodate npr slaninu i beli luk to placate posebno jos par dolara itd.Meni licno se ne dopada gotova hrana jer jedini ukus koji osecam je so i aditivi, osim ako nije sveze spremljena kod kineza koji su stvarno majstori sto se toga tice.
Kada kupujete hranu razlika u cenama je ocigledna od prodavnice do prodavnice i od marke do marke, inace pavlaka od 2 dolara ima isti ukus kao ona od 4 samo je ova druga organska, navodno vam garantuju da krave nisu pile antibiotike :))...mozete da birate od 1 posto mlecne masti do 14 i to je to.Isto je i sa sirom, jedino skuplji delikatesni sirevi na mesarama mogu da se ponose svojim ukusom i masnocom ostali su svi komercijalno jednolicni i delimicno nemasni.Meni se svidjaju mlecni proizvodi marke No Name u zutom pakovanju jer me po ukusu podsecaju na tamosnje i jeftini su, isto tako i Beatrice koji su malo skuplji ali kupujem ih na snizenju.Kupila sam jeftin deterdzent za ves (ne kupujte prasak jer mora direktno da se sipa na ves, masine ponekad nemaju deo za deterdzent, pa ostavlja fleke, tecni su zakon) i sasvim lepo pere s tim da moram da skinem sve fleke pre pranja sa Johnsonovim Shoutom, opet najjeftiniji ali i najbolji po meni jer je blag i ekoloski, i relativno dobro skida fleke od hrane sa bebolincevih stvari, kosta 2 i po dolara po pakovanju.Namazete ga na fleku ostavite par minuta, taman dok odete do vesernice i to je to.Obicno sipam malo i u deterdzent za masinu.Dakle sto se hrane i hemije tice jeftino je i dobro, nema nekih drasticnih razlika.
Sto se tice stvari za kucu razlike u ceni su uocljive, npr istu plasticnu policu sa fiokama u superstoru prodaju za 30 dolara a u canadian tire za 12, ali potpuno su iste.Stvari za kucu su relativno kvalitetne ali ne preterano jer se po potrosackoj logici cesto menjaju kad dosade ili dotraju.Set serpi moze da kosta 20 dolara ali znajte da ce vam zardjati ako ih ostavite preko noci u sudoperi, meni se desilo, isto i sa nozevima iako pise na njima da su stainless steel iz kine, ha ha ironija.Zaista nisam htela da dam 100 dolara za komplet boljih kapsuliranih i markiranih serpi ali izgleda da cu jednom morati...inace ima ih i za 300 dolara, mada mogu da se kupe i na komad u rasponu od 10 do 50 dolara po serpi.Bas sam gledala mikser i raspon cena je od 19 do 600 $ verovali ili ne.
Sitnice za kuhinju i posudje sam pokupila u dolarami, a vece stvari uglavnom u walmartu koji s vremena na vreme ima pristojna snizenja ali jeftinija roba nije preterano kvalitetna.
Isto je i sa odecom, sve je made in China.Trenerke za 10 dolara su jedva prezivele 3 meseca pranja i torture u susilici, koja prilicno skuplja i unistava garderobu iako je bas prakticna.Sta je tu je, izbor je izmedju kupiti stvar za petinu cene i nadati se da ce trajati dok traje i sluziti svrsi, kako ja volim da kazem, ili dati vise i koristiti je bar godinu, dve...Uvek postoji i zlatna sredina, strpljivo cekati snizenje i nadati se da necete stici prekasno.
Snizenja su uvek ogranicena motom dok traju zalihe, mada neke kompanije to bezobrazno iskoristavaju, opet moram da pomenem walmart jer su tamo najjeftinije pelene ali gotovo nikad ih nema jer iznesu 10tak kutija i posle se slikaj...probali smo da idemo u petak uvece nije ih bilo, u subotu ujutru nije ih bilo, u toku nedelje prepodne nasli smo 1 kutiju na jedvite jade...svaki put se iznerviram jer im je cena oko 38 dolara za veliko pakovanje a oni ih prodaju za 24 i 16 zavisno od nedelje.Obicno prve nedelje spuste cenu ispod 30, onda druge spuste na oko 22 ili 24, a trece spuste na 16 do 18 , mi vec znamo za foru pa cekamo tu poslednju nedelju ali retko uspemo da se dokopamo bar 2 kutije.Cesto cete naici na prazne police onoga sto je snizeno, zao nam je no rainchecks, ili ko pre njegovo je.
U superstoru nije tako, kao ni u metrou ali ni snizenja nisu tako drasticna vec vise simbolicna dolar, dva ili oko 30 posto, ponekad ima i upola cene.Ali oni vam daju zauzvrat potrosacke poene na karticama.
Nailaskom praznika vecina kompanija ima bas povoljne ponude i veca sezonska snizenja, vec su poceli da spustaju cene elektronike i stvari za kucu.Javicu vam kako to izgleda kad se priblizimo bozicnim rasprodajama.Neverovatno je koliko gluposti mozete da kupite ovde, ali verovatno svaka roba nadje svog kupca.Mozda nekom bas treba vostana kupka za ruke,masazer za tabane, cokoladna fontana ili fondue posuda za topljenje sira, osim toga ko zna kada ce vam trebati licna meteoroloska stanica ili svemirska grtalica od 1000 dolara sa 4 smera i brzine za bacanje snega, tu su i duvalica za lisce, vrlo prakticni mini ekran za pustanje filmova preko mobilnog i drugih uredjaja, slamena strasila i sopstvene mini komore za susenje voca...izbor je neverovatan.
:))
Lekovi imaju potpuno razlicita imena tako da znate da se Paracetamol zove Tylenol, brufen je Advil ili Ibuprofen a za antibiotike cete morati da guglate...Mi koristimo centrum vitamine za nas i decje za bebca po potrebi i kutija od 30 do 60kom je oko 15tak dolara a na snizenju se moze naci za 8.
I za kraj, stariji bracni par iz kanade koji je osvojio dzek pot od 11 miliona dolara sve je razdelio za mesec dana, deo novca su dali porodici, veci deo u dobrotvorne svrhe a sebi su ostavili 100.000 i kupili nova kola.Muz i zena koja se leci od raka cetvrtim krugom hemoterapije kazu da im nista ne treba jer imaju jedno drugo, ali da su svesni da je drugima mnogo potrebniji taj novac i zato su donirali svim mogucim dobrotvornim organizacijama, a i bojali su se "losih ljudi" :)
http://news.yahoo.com/s/yblog_upshot/20101104/od_yblog_upshot/nicest-canadian-couple-in-world-doles-out-lottery-winnings
Merry Christmas by ~lilhyperbabe on devianthref="http://www.deviantart.com">ART
shopping with my girlfriend by `lolita-art on deviantART
U osam ujutru zgrada se budi i u stan se uvlaci miris dinstanog crnog luka i egzoticnih zacina, poznanici su nam govorili da je tesko navici se na
miris karija u zgradama i da je vrlo neprijatan, zapravo nije nista neprijatniji od mirisa sarme ili punjene paprike i praseceg pecenja (sve jela kojih ja nisam neki ljubitelj, znam da cu ovom izjavom steci smrtne neprijatelje medju gurmanima he he) ali kada vas u ranu zoru obavije onako sanjive i osamari utisak da kampujete u trecerazrednoj studentskoj menzi nikako ne mozete da ga ignorisete kao nesto vrlo neprijatno.
Razgrnem zavese i u jutarnjem sivilu vidim kako galebovi lenjo plove oko oblakodera u moru zelenog i zutog...prava scena za japanske decje crtace, koje obozavam od kad sam sa desetak godina gledala Nausicaa -Valley of the wind(za one koji ne znaju tkzv anime imaju prelepe crtace iskreno preporucujem Grave of the fireflies, sve crtace studija Gibli i moj omiljeni koreanski Wonderful days iliti Sky Blue)
Ne znam da li cete se zacuditi kada shvatite da je Kanada pretrpana kineskom robom, vecina stvari dolazi iz Kine i Pakistana.Ponekad nema neke razlike u kvalitetu nego samo u ceni, zavisi od toga gde kupujete.Inace kao i svi kanadjani su ponosni na svoje proizvode i sve sto je made in Canada smatra se boljim i skuplje je naravno, mada potrosacima to pravi malo razlike.
Jednom kada dodjete do debitne ili master kartice moci cete da razmisljate o ratama i popustima na vece stvari na godisnjem nivou, dotle kes i flajeri su jedino sto vam preostaje.Kada vec spominjem ovo, sto pre pocnete da kupujete karticom i da gradite kreditnu istoriju koja je ovde zakon, bolje po vas jer cete kasnije lakse iznajmiti stan i dobiti kredit, banke obozavaju da imaju uvid u vase transakcije i uslovljavaju vas da koristite kartice sto vise skidajuci vam naravno troskove odrzavanja itd, kreditna istorija je najbolji garant i uvid u to kakav ste potrosac i osoba, sto se njih tice.Ako vam je ista prilicno "mrsava" jer ste pazarili u kesu prakticno necete moci da kupite ni namestaj na rate a kamoli nesto vise, dakle plastika a ne papir.I ako vec morate tako a morate, nadjite neke sa poenima da vam se bar nesto vrati, npr PC ili Metro ili Walmart zavisi gde pazarite ... Mada ne izgleda tako na prvi pogled i ovde je sve nekako monopolizovano, i kanada ima svog deltu u ovom slucaju porodicu Loblaw koja drzi sve moguce supermarkete, ipak uvek imate izbora da se prebacite u drugu banku ili na drugo osiguranje ako nadjete da je povoljnije za vas, samo pre nego sto bilo sta potpisete pogotovo na duze vreme raspitajte se koji su troskovi raskida ugovora ,cancelation fee (mogu biti prilicni), i da li uopste mozete da ga raskinete pre isteka roka jer se mozete naci u vrlo nezavidnoj situaciji.
Obicno flajeri stizu sredom i cetvrtkom jer snizenja vaze od petka do petka sledece nedelje.Stoje ili na ulazu u zgradu ili u nekoj prostoriji kuda svi prolaze kao kod nas u vesernici.Svi pazare vikendom, kao religiozni u subotu ujutru ili petak uvece svi krecu ka prodavnicama, ko ne stigne sve da uzme za dan ostaje mu nedelja kada se popularno ide u trzne centre u setnju buticima i na klopu...najpopularnije jelo ovde je orange chichen kod kineza, piletina u sosu od narandze koja mi se jako dopala, ima i burbon chicken pile u viskiju na rostilju koje je bilo ukusno ali suvo mada nije lose.Gotova hrana je malo skuplja, jedan obrok se krece od 6 do 15 dolara, govorim o naruzbinama i kineskoj hrani, pica je ni nalik na nasu od 18 do 25 komad plus porezi i dostava, mi ne narucujemo jer nam se ne isplati ali vecini ovde to ne predstavlja trosak.Gotova topla jela se mogu kupiti na Deli odeljenjima prodavnica za 3, 4 dolara npr za pecen krompir ili 8 do 12 za piletinu ili malo celo pile sa raznja, ima i salata i testenina koje kostaju oko 1 do 2 dolara na 100g.Aca je isao na radni rucak sa kolegama i rekli su mu da jos nikad nisu videli nekog da stavlja (zamislite) kecap na picu,tako da je ispao cudak :)) nikako nije mogao da im objasni da je kecap osnova za picu a ne za pecen krompir na koji ide majonez (jos cudjenja od strane njegovih kolega ).Pica se ovde pravi testo plus prelivi, koje posle drugog ili treceg placate posebno npr 15 dolara za picu sa salamom sirom i pecurkama, pa onda ako dodate npr slaninu i beli luk to placate posebno jos par dolara itd.Meni licno se ne dopada gotova hrana jer jedini ukus koji osecam je so i aditivi, osim ako nije sveze spremljena kod kineza koji su stvarno majstori sto se toga tice.
Kada kupujete hranu razlika u cenama je ocigledna od prodavnice do prodavnice i od marke do marke, inace pavlaka od 2 dolara ima isti ukus kao ona od 4 samo je ova druga organska, navodno vam garantuju da krave nisu pile antibiotike :))...mozete da birate od 1 posto mlecne masti do 14 i to je to.Isto je i sa sirom, jedino skuplji delikatesni sirevi na mesarama mogu da se ponose svojim ukusom i masnocom ostali su svi komercijalno jednolicni i delimicno nemasni.Meni se svidjaju mlecni proizvodi marke No Name u zutom pakovanju jer me po ukusu podsecaju na tamosnje i jeftini su, isto tako i Beatrice koji su malo skuplji ali kupujem ih na snizenju.Kupila sam jeftin deterdzent za ves (ne kupujte prasak jer mora direktno da se sipa na ves, masine ponekad nemaju deo za deterdzent, pa ostavlja fleke, tecni su zakon) i sasvim lepo pere s tim da moram da skinem sve fleke pre pranja sa Johnsonovim Shoutom, opet najjeftiniji ali i najbolji po meni jer je blag i ekoloski, i relativno dobro skida fleke od hrane sa bebolincevih stvari, kosta 2 i po dolara po pakovanju.Namazete ga na fleku ostavite par minuta, taman dok odete do vesernice i to je to.Obicno sipam malo i u deterdzent za masinu.Dakle sto se hrane i hemije tice jeftino je i dobro, nema nekih drasticnih razlika.
Sto se tice stvari za kucu razlike u ceni su uocljive, npr istu plasticnu policu sa fiokama u superstoru prodaju za 30 dolara a u canadian tire za 12, ali potpuno su iste.Stvari za kucu su relativno kvalitetne ali ne preterano jer se po potrosackoj logici cesto menjaju kad dosade ili dotraju.Set serpi moze da kosta 20 dolara ali znajte da ce vam zardjati ako ih ostavite preko noci u sudoperi, meni se desilo, isto i sa nozevima iako pise na njima da su stainless steel iz kine, ha ha ironija.Zaista nisam htela da dam 100 dolara za komplet boljih kapsuliranih i markiranih serpi ali izgleda da cu jednom morati...inace ima ih i za 300 dolara, mada mogu da se kupe i na komad u rasponu od 10 do 50 dolara po serpi.Bas sam gledala mikser i raspon cena je od 19 do 600 $ verovali ili ne.
Sitnice za kuhinju i posudje sam pokupila u dolarami, a vece stvari uglavnom u walmartu koji s vremena na vreme ima pristojna snizenja ali jeftinija roba nije preterano kvalitetna.
Isto je i sa odecom, sve je made in China.Trenerke za 10 dolara su jedva prezivele 3 meseca pranja i torture u susilici, koja prilicno skuplja i unistava garderobu iako je bas prakticna.Sta je tu je, izbor je izmedju kupiti stvar za petinu cene i nadati se da ce trajati dok traje i sluziti svrsi, kako ja volim da kazem, ili dati vise i koristiti je bar godinu, dve...Uvek postoji i zlatna sredina, strpljivo cekati snizenje i nadati se da necete stici prekasno.
Snizenja su uvek ogranicena motom dok traju zalihe, mada neke kompanije to bezobrazno iskoristavaju, opet moram da pomenem walmart jer su tamo najjeftinije pelene ali gotovo nikad ih nema jer iznesu 10tak kutija i posle se slikaj...probali smo da idemo u petak uvece nije ih bilo, u subotu ujutru nije ih bilo, u toku nedelje prepodne nasli smo 1 kutiju na jedvite jade...svaki put se iznerviram jer im je cena oko 38 dolara za veliko pakovanje a oni ih prodaju za 24 i 16 zavisno od nedelje.Obicno prve nedelje spuste cenu ispod 30, onda druge spuste na oko 22 ili 24, a trece spuste na 16 do 18 , mi vec znamo za foru pa cekamo tu poslednju nedelju ali retko uspemo da se dokopamo bar 2 kutije.Cesto cete naici na prazne police onoga sto je snizeno, zao nam je no rainchecks, ili ko pre njegovo je.
U superstoru nije tako, kao ni u metrou ali ni snizenja nisu tako drasticna vec vise simbolicna dolar, dva ili oko 30 posto, ponekad ima i upola cene.Ali oni vam daju zauzvrat potrosacke poene na karticama.
Nailaskom praznika vecina kompanija ima bas povoljne ponude i veca sezonska snizenja, vec su poceli da spustaju cene elektronike i stvari za kucu.Javicu vam kako to izgleda kad se priblizimo bozicnim rasprodajama.Neverovatno je koliko gluposti mozete da kupite ovde, ali verovatno svaka roba nadje svog kupca.Mozda nekom bas treba vostana kupka za ruke,masazer za tabane, cokoladna fontana ili fondue posuda za topljenje sira, osim toga ko zna kada ce vam trebati licna meteoroloska stanica ili svemirska grtalica od 1000 dolara sa 4 smera i brzine za bacanje snega, tu su i duvalica za lisce, vrlo prakticni mini ekran za pustanje filmova preko mobilnog i drugih uredjaja, slamena strasila i sopstvene mini komore za susenje voca...izbor je neverovatan.
:))
Lekovi imaju potpuno razlicita imena tako da znate da se Paracetamol zove Tylenol, brufen je Advil ili Ibuprofen a za antibiotike cete morati da guglate...Mi koristimo centrum vitamine za nas i decje za bebca po potrebi i kutija od 30 do 60kom je oko 15tak dolara a na snizenju se moze naci za 8.
I za kraj, stariji bracni par iz kanade koji je osvojio dzek pot od 11 miliona dolara sve je razdelio za mesec dana, deo novca su dali porodici, veci deo u dobrotvorne svrhe a sebi su ostavili 100.000 i kupili nova kola.Muz i zena koja se leci od raka cetvrtim krugom hemoterapije kazu da im nista ne treba jer imaju jedno drugo, ali da su svesni da je drugima mnogo potrebniji taj novac i zato su donirali svim mogucim dobrotvornim organizacijama, a i bojali su se "losih ljudi" :)
http://news.yahoo.com/s/yblog_upshot/20101104/od_yblog_upshot/nicest-canadian-couple-in-world-doles-out-lottery-winnings
Merry Christmas by ~lilhyperbabe on devianthref="http://www.deviantart.com">ART
shopping with my girlfriend by `lolita-art on deviantART
Thursday, November 4, 2010
Praznici i lokalni ludaci :)
Najcudnije od svega je taj strah kod ljudi da otvore oci i priznaju sebi sta ih stvarno okruzuje...ako ste u procesu za odlazak i rekli ste to nekom od svojih prijatelja ili clanova porodice dobili ste verovatno sledece reakcije, rekli su vam u blazoj varijanti da je to greska a u iskrenijoj da niste normalni, rekli su vam da ni tamo ne cvetaju ruze i odmah poceli da vam nabrajaju sve lokalne urbane legende iz druge ruke o neuspelima pokajanima i povratnicima iz belog sveta koji ili kukaju kako je tesko ili su se vratili, ili im se zivot raspao u parem parcad...i poslednji apel je zar to stvarno zelite da uradite svojoj deci? Neko ce vas osudjivati, neko ce vas odgovarati ali niko vam nece reci da je to dobra ili prava odluka, ama bas niko. Pa necu ni ja, vasa odluka -vasa stvar, moja odluka - moja stvar.
Cesto mi kazu treba hrabrosti da ostavis sve i krenes ispocetka negde na drugom kraju sveta u drugoj sredini i na drugom govornom podrucju...iskreno, uvek kada bih to cula mislila sam da treba vise hrabrosti ostati tamo gde ti nije dobro i boriti se sa vetrenjacama ili ludacki zazmuriti i praviti se da je sve u redu...
Mi smo pogresili sto smo 2 meseca pre odlaska rekli svima da idemo, prolazili smo kroz tudje lekcije o zivotu svaki dan, uveravali su nas da gresimo i da cemo se pokajati, cak i kada smo dosli ovde isto smo culi od pola ljudi odande koji su duze vreme ovde...secam se kada sam prvi put usla u stan koji smo iznajmili na slepo i videla ga, bila sam na ivici suza koliko sam se grozno osecala, ali 2 nedelje kasnije kada sam ga ocistila i okrecila i sredila da lici na nas novi kutak u svemiru shvatila sam da i nije tako lose, za 2 meseca sam ga zavolela kao i grad i ljude...covek je cudo, lako se prilagodi gde god da ga bacis, ma koliko to surovo zvucalo ja verujem Darvinu ili opstani ili nestani...
Po toj istoj teoriji opstanka, posle par razgovora punih cudjenja izmedju Ace i mene o reakcijama nasih najblizih shvatili smo sta se desava...to je u stvari taj strah, kada ti nekom kazes ja idem jer ovde nije dobro a on to podsvesno zna, a isto tako zna da on nema opciju da ode, onda mu instikt govori da se brani, da zazmuri i ne vidi ono sto se desava oko njega godinama, da te ubedjuje da nisi u pravu i da je ovde ipak dobro...pa i jeste, kako kome.
Posle toga prestali smo da govorimo ljudima svoja misljenja i razloge, rekli bismo samo da je to nasa odluka pa cak i ako ne uspemo bar cemo videti malo sveta, kada bismo ikad u zivotu preleteli okean i videli Severnu Ameriku? Pa nama je godinama i Madjarska bila pojam kada su putovanja preko grane u pitanju...i tako sa dozom humora i optimizma, podnoslili smo sve mitove o hladnoci i snegu, o neuspehu i povratnicima, o danonocnom rintanju i parama koje su bog i batina...(priznajem da jesu, verovatno svuda osim u ostrvskim drustvima u kojima jos vladaju skoljke :))
Inace nas dvoje smo u sali razvili teoriju da su zapadne tj severnije zemlje bolje razvijene i bogatije bas zbog tog snega i zime, znate kad kazu Svedska ima standard al je hladno? Kada smo kasnije pricali sa Erlom to je potvrdilo nasu teoriju, koja je otprilike ovakva: Da bi preziveo zimu moras da budes sposoban i disciplinovan i da se pripremis materijalno, drva, hrana, toplo skloniste, to sve zahteva rad, pamet i strategiju, kao i razmenu onoga sto imas sa ostalima...svakodnevno suocavanje sa problemima i teskocama zahteva pronalazenje nacina da se one rese...S druge strane ako nema zime i svega uvek ima u izobilju u okolini onda ne moras bas mnogo da se trudis da napredujes i razvijas nacine da prezivis jer uglavnom imas sve sto ti treba.
Ova terija ima mana u smislu da ne moze da se primeni na ceo svet zbog toga sto je vecito tokom istorije jedna polovina covecanstva (obicno ona razvijenija ili mnogobrojnija) jahala ili unistavala drugu ukidajuci im sansu da se ekonomski razviju.
Erl nam je inace rekao da mu nedostaje Jamajka jer tamo izadjes iz kuce uzberes sta ti treba da jedes iz baste ili okoline i ides dalje, zezas se i uzivas na plazi po ceo dan i usput uzes koju kintu od turista, a klima uzivancija u odnosu na ovde :))
Price su subjektivne, kao i nasi pogledi na svet, kao sto tamo svako ima svoju srbiju tako i ovde svako ima svoju emigrantsku pricu.Jedan poznanik koji trenutno zivi u Becu me osudjuje sto navodno pljujem sve sto sam ostavila tamo i majcicu srbiju itd.On inace od 2002 ne zivi u istoj ali jako je voli izdaleka. :))
Da razgranicimo jednu stvar, ne pljujem, ponekad iz mene govori gorcina, jer bila sam u Nemackoj, Austriji, Madjarskoj, Bugarskoj,Turskoj,Hrvatskoj...proputovala sam pola Evrope i imam rodbinu svuda od Svedske pa nadole, zbog toga sto znam kako ljudi zive drugde, ukljucujuci ovde, zao mi je sto su generacijama tamo i mladima i starima uskracene osnovne ljudske stvari od hrane do putovanja...i nikada mi nece biti jasno zasto je to tako.Kako ta crna rupa stvarnosti opstaje u srcu Evrope...iz mog ugla, imam pravo da budem kao i mnogi razocarana onim sto mi se tamo desavalo i sto se jos desava, moja mama cesto kaze da me ne razume i pita zasto sve sto me je mucilo ponekad ne obrisem i ne zaboravim kao mnogi i idem dalje, i ponekad uspem i mnogo je lakse ako ides dalje i gledas napred, ali ipak ne mozes da obrises jednu godinu svog zivota a kamoli vise...ona je moj veciti umproforac, kao sto Djole peva "e tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti" i veciti optimista :)
...........................................................................................
Kada se srucite ovde iskinuti odande, kako popularno kazu kao tikva bez korena, prvo cete sve gledati ocima deteta sa jednim velikim VAU! onda ce vas posle 3 meseca uhvatiti finansijska panika, juricete posao, posle nekog vremena kada ga nadjete i radite par meseci uhvatice vas sumnja u sebe da li ste dovoljno jaki da se nosite sa novim zivotom,morate raditi duplo vise od ostalih da postignete ono sto je njima kao dobar dan...posle 6 meseci ili godinu dana uhvatice vas nostalgija pocecete da se preispitujete da li je to stvarno tako kako ste zamisljali...sve je to normalno i hteli ne hteli pre ili kasnije proci cete kroz ove faze.Pocecete da sabirate pluseve i minuseve i naci cete se opet na nuli :)
Bitno je da ne izgubite nikada iz vida da imate samo jedan zivot i jednu sansu da nesto ucinite, ja ne verujem u cekanje i drugu sansu, svaki put kada bih donela neku odluku u zivotu stala bih iza nje i rekla idem pa sta mi Bog da...jos se nisam pokajala zbog svojih odluka.Nije potrebna hrabrost, potrebna je upornost.Moj tata koji lepo slika uvek kaze da je talenat 1% a upornost i trud ostalih 99%. zeleo je da bude umetnik...otac mu je rekao dok ne zasuces rukave leba neces jesti i poslao ga na zanat,rintao je 30 godina prvu, drugu, trecu, smenu do jednog infarkta pa jos do prskanja 2 cira u zelucu...jedva preziveo i jos rinta, moja mama je zelela da bude vaspitacica ali kad je moj deda umro kad je imala 15 godina baba nije imala para da je skoluje, zavrsila je trgovacku i robovala privatnicima za sitne pare danonocno 30 dana u mesecu do penzije u koju nisu hteli da je puste dok nije platila drzavi sav staz koji joj bivsi poslodavci nikada nisu uplacivali u ona varljiva vremena ...i onda je dobila 16 i po hiljada, a racun za plin je zimi 20...Ja sam htela da upisem engleski, igrom sudbine mito je tada bio veoma popularan na fakultetu (ne znam dal je jos he he he) i nekako se desilo da prvih 30 na budzetu imaju neverovatnih 100 do 98 poena, ja sam bila druga ispod crte, da je moj otac tada imao i hteo da da 3000 maraka popela bih se iznad crte...ali nije, tako da sam morala da upisem neki drugi fax, jer nisu imali para za samofinansiranje.Ironija je sto je devojka iz mog grada cija je majka to ucinila posle godinu dana odustala od faxa.
Cudno je sto je isto tako prosla i moja sestra kada je upisivala srednju, upisala je medicinsku i htela da bude smer stomatologije ili takvo nesto, uglavnom veoma perspektivno u to vreme i kada je lista izasla ona je bila na listi, medjutim posle toga je neko okrenuo par telefona i jos dvoje su ubaceni na tu listu ispred nje a ona je prebacena za akusera, dok smo saznali sta se desilo rok za zalbu je prosao...rodjaka koja je radila u skoli nam je diskretno rekla da su bile u pitanju malo jace veze...sta ces kad si dete radnika.
I kada naucis da stvari tako funkcionisu, koga znas, koga da zoves i kome da platis a dodjes ovde gde to ne moze i ne funkcionise tako, malo ti je potrebno vremena da pohvatas konce.Ipak veze su i ovde cudo pogotovo u zajednicama naroda i crkvama, sto vise ljudi upoznajete dolazite do vise informacija sto je u potrazi za poslom bitno.
Kazu da 70 posto ljudi zapravo dodje do posla putem poznanstava ili networkinga kako to ovde zovu.
.............................................................................................
Juce sam posle ko zna koliko vremena pogledala vesti, brate mili kao da ih je rezirao neki veciti negativac sa foruma krstarice ( vecina vas zna na koga mislim), na Fincu u Skarboru je ekplodirao tank sa sumpornom kiselinom pa je pola komsiluka evakuisano zbog otrovnog oblaka, na istoj aveniji je neko u 10 ujutru iz kola pucao na ljude koji su cekali autobus ranivsi dvojicu nisam sigurna da li je ubio nekog, a u po bela dana posle skole neki crni tinejdzer je napastvovao 13 godisnju devojcicu koja je isla kuci kroz park koji se prostire 2 km od nas.Uglavnom nista lepo za veliki grad.Skarboro je jedna od ozloglasenijih oblasti u okolini, kao i Finch.Malo me prosla jeza od tih vesti, sa sve flashbekovima.Svaki veliki grad ima svoje bande, poroke, ludake...zato i ne volim velike gradove.
U malima bar poznajes lokalne ludake :))
Pre neki dan sam se prepala setajuci Aleksu ujutru pored parka, na drvetu je lezala bleda zena u minicu tako da su joj noge bezivotno visile u vazduhu a samo ruke i ledja bile oslonjene na krosnju par metara iznad zemlje, prvo sam mislila da je haloven fora, onda sam videla da je stvarno covek a ne lutka, onda sam mislila da je les i rekoh sebi e jbga, onda sam videla ispod drveta tasnu i kafu...onda mi je bilo jasno da je neki ljubitelj drveca ili meditira ili ko zna sta...bas ima cudaka na svakom koraku.I tako je ona visila na drvetu ne pomerajuci se skoro ni da dise nekih pola sata, sat...
..............................................................................................
U medjuvremenu smo se siti nasmejali momku kojeg je policija zamalo kaznila zbog noge mrtvaca koja viri iz gepeka (haloven sala) jer je neki stariji par prijavio da nosi les a policija ga je pratila do kuce da ga uhapsi...
Jedan praznik ode, drugi je vec preplavio prodavnice, sve se sprema za bozic i sve je crveno zeleno srebrno i svetlucavo.Nailaze i bozicna snizenja :)
.............................................................................................
Evo jednog predloga, ako razmisljate o problemima koji se ticu rate za osiguranje kola, a koja je za nas dosljake jeziva, postoji opcija da ako stvarno niste imali udese i kazne izvadite taj papir od mupa i svog osiguranja za poslednje 4 ili vise godina i ponesete, neki agenti i osiguranja mogu da se namole da smanje ratu na osnovu ovih papira i pisma iz konzulata...trenutno radimo na tome.
drugi nacin je da nadjete nezavisnog brokera a ne agenta da vas osigura povoljnije, ja licno nisam uspela da nadjem nista ispod 400 dolara, osim sa datim papirima to ce nam nadam se smanjiti ratu na pola.Osim toga pola brokera nije ni htelo da nas osigura jer nismo ovde bar godinu dana.
.............................................................................................
11 novembar je dan veterana i vecina ljudi u znak secanja nosi crveni mak na reveru za poginule u ratovima, zaista cudno za drzavu koje ne zna sta je rat.
http://www.remembrancedaycanada.com/
Inace svidja mi se sto se vecina neradnih praznika slavi ponedeljkom da bi se produzio vikend :)
Cesto mi kazu treba hrabrosti da ostavis sve i krenes ispocetka negde na drugom kraju sveta u drugoj sredini i na drugom govornom podrucju...iskreno, uvek kada bih to cula mislila sam da treba vise hrabrosti ostati tamo gde ti nije dobro i boriti se sa vetrenjacama ili ludacki zazmuriti i praviti se da je sve u redu...
Mi smo pogresili sto smo 2 meseca pre odlaska rekli svima da idemo, prolazili smo kroz tudje lekcije o zivotu svaki dan, uveravali su nas da gresimo i da cemo se pokajati, cak i kada smo dosli ovde isto smo culi od pola ljudi odande koji su duze vreme ovde...secam se kada sam prvi put usla u stan koji smo iznajmili na slepo i videla ga, bila sam na ivici suza koliko sam se grozno osecala, ali 2 nedelje kasnije kada sam ga ocistila i okrecila i sredila da lici na nas novi kutak u svemiru shvatila sam da i nije tako lose, za 2 meseca sam ga zavolela kao i grad i ljude...covek je cudo, lako se prilagodi gde god da ga bacis, ma koliko to surovo zvucalo ja verujem Darvinu ili opstani ili nestani...
Po toj istoj teoriji opstanka, posle par razgovora punih cudjenja izmedju Ace i mene o reakcijama nasih najblizih shvatili smo sta se desava...to je u stvari taj strah, kada ti nekom kazes ja idem jer ovde nije dobro a on to podsvesno zna, a isto tako zna da on nema opciju da ode, onda mu instikt govori da se brani, da zazmuri i ne vidi ono sto se desava oko njega godinama, da te ubedjuje da nisi u pravu i da je ovde ipak dobro...pa i jeste, kako kome.
Posle toga prestali smo da govorimo ljudima svoja misljenja i razloge, rekli bismo samo da je to nasa odluka pa cak i ako ne uspemo bar cemo videti malo sveta, kada bismo ikad u zivotu preleteli okean i videli Severnu Ameriku? Pa nama je godinama i Madjarska bila pojam kada su putovanja preko grane u pitanju...i tako sa dozom humora i optimizma, podnoslili smo sve mitove o hladnoci i snegu, o neuspehu i povratnicima, o danonocnom rintanju i parama koje su bog i batina...(priznajem da jesu, verovatno svuda osim u ostrvskim drustvima u kojima jos vladaju skoljke :))
Inace nas dvoje smo u sali razvili teoriju da su zapadne tj severnije zemlje bolje razvijene i bogatije bas zbog tog snega i zime, znate kad kazu Svedska ima standard al je hladno? Kada smo kasnije pricali sa Erlom to je potvrdilo nasu teoriju, koja je otprilike ovakva: Da bi preziveo zimu moras da budes sposoban i disciplinovan i da se pripremis materijalno, drva, hrana, toplo skloniste, to sve zahteva rad, pamet i strategiju, kao i razmenu onoga sto imas sa ostalima...svakodnevno suocavanje sa problemima i teskocama zahteva pronalazenje nacina da se one rese...S druge strane ako nema zime i svega uvek ima u izobilju u okolini onda ne moras bas mnogo da se trudis da napredujes i razvijas nacine da prezivis jer uglavnom imas sve sto ti treba.
Ova terija ima mana u smislu da ne moze da se primeni na ceo svet zbog toga sto je vecito tokom istorije jedna polovina covecanstva (obicno ona razvijenija ili mnogobrojnija) jahala ili unistavala drugu ukidajuci im sansu da se ekonomski razviju.
Erl nam je inace rekao da mu nedostaje Jamajka jer tamo izadjes iz kuce uzberes sta ti treba da jedes iz baste ili okoline i ides dalje, zezas se i uzivas na plazi po ceo dan i usput uzes koju kintu od turista, a klima uzivancija u odnosu na ovde :))
Price su subjektivne, kao i nasi pogledi na svet, kao sto tamo svako ima svoju srbiju tako i ovde svako ima svoju emigrantsku pricu.Jedan poznanik koji trenutno zivi u Becu me osudjuje sto navodno pljujem sve sto sam ostavila tamo i majcicu srbiju itd.On inace od 2002 ne zivi u istoj ali jako je voli izdaleka. :))
Da razgranicimo jednu stvar, ne pljujem, ponekad iz mene govori gorcina, jer bila sam u Nemackoj, Austriji, Madjarskoj, Bugarskoj,Turskoj,Hrvatskoj...proputovala sam pola Evrope i imam rodbinu svuda od Svedske pa nadole, zbog toga sto znam kako ljudi zive drugde, ukljucujuci ovde, zao mi je sto su generacijama tamo i mladima i starima uskracene osnovne ljudske stvari od hrane do putovanja...i nikada mi nece biti jasno zasto je to tako.Kako ta crna rupa stvarnosti opstaje u srcu Evrope...iz mog ugla, imam pravo da budem kao i mnogi razocarana onim sto mi se tamo desavalo i sto se jos desava, moja mama cesto kaze da me ne razume i pita zasto sve sto me je mucilo ponekad ne obrisem i ne zaboravim kao mnogi i idem dalje, i ponekad uspem i mnogo je lakse ako ides dalje i gledas napred, ali ipak ne mozes da obrises jednu godinu svog zivota a kamoli vise...ona je moj veciti umproforac, kao sto Djole peva "e tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti" i veciti optimista :)
...........................................................................................
Kada se srucite ovde iskinuti odande, kako popularno kazu kao tikva bez korena, prvo cete sve gledati ocima deteta sa jednim velikim VAU! onda ce vas posle 3 meseca uhvatiti finansijska panika, juricete posao, posle nekog vremena kada ga nadjete i radite par meseci uhvatice vas sumnja u sebe da li ste dovoljno jaki da se nosite sa novim zivotom,morate raditi duplo vise od ostalih da postignete ono sto je njima kao dobar dan...posle 6 meseci ili godinu dana uhvatice vas nostalgija pocecete da se preispitujete da li je to stvarno tako kako ste zamisljali...sve je to normalno i hteli ne hteli pre ili kasnije proci cete kroz ove faze.Pocecete da sabirate pluseve i minuseve i naci cete se opet na nuli :)
Bitno je da ne izgubite nikada iz vida da imate samo jedan zivot i jednu sansu da nesto ucinite, ja ne verujem u cekanje i drugu sansu, svaki put kada bih donela neku odluku u zivotu stala bih iza nje i rekla idem pa sta mi Bog da...jos se nisam pokajala zbog svojih odluka.Nije potrebna hrabrost, potrebna je upornost.Moj tata koji lepo slika uvek kaze da je talenat 1% a upornost i trud ostalih 99%. zeleo je da bude umetnik...otac mu je rekao dok ne zasuces rukave leba neces jesti i poslao ga na zanat,rintao je 30 godina prvu, drugu, trecu, smenu do jednog infarkta pa jos do prskanja 2 cira u zelucu...jedva preziveo i jos rinta, moja mama je zelela da bude vaspitacica ali kad je moj deda umro kad je imala 15 godina baba nije imala para da je skoluje, zavrsila je trgovacku i robovala privatnicima za sitne pare danonocno 30 dana u mesecu do penzije u koju nisu hteli da je puste dok nije platila drzavi sav staz koji joj bivsi poslodavci nikada nisu uplacivali u ona varljiva vremena ...i onda je dobila 16 i po hiljada, a racun za plin je zimi 20...Ja sam htela da upisem engleski, igrom sudbine mito je tada bio veoma popularan na fakultetu (ne znam dal je jos he he he) i nekako se desilo da prvih 30 na budzetu imaju neverovatnih 100 do 98 poena, ja sam bila druga ispod crte, da je moj otac tada imao i hteo da da 3000 maraka popela bih se iznad crte...ali nije, tako da sam morala da upisem neki drugi fax, jer nisu imali para za samofinansiranje.Ironija je sto je devojka iz mog grada cija je majka to ucinila posle godinu dana odustala od faxa.
Cudno je sto je isto tako prosla i moja sestra kada je upisivala srednju, upisala je medicinsku i htela da bude smer stomatologije ili takvo nesto, uglavnom veoma perspektivno u to vreme i kada je lista izasla ona je bila na listi, medjutim posle toga je neko okrenuo par telefona i jos dvoje su ubaceni na tu listu ispred nje a ona je prebacena za akusera, dok smo saznali sta se desilo rok za zalbu je prosao...rodjaka koja je radila u skoli nam je diskretno rekla da su bile u pitanju malo jace veze...sta ces kad si dete radnika.
I kada naucis da stvari tako funkcionisu, koga znas, koga da zoves i kome da platis a dodjes ovde gde to ne moze i ne funkcionise tako, malo ti je potrebno vremena da pohvatas konce.Ipak veze su i ovde cudo pogotovo u zajednicama naroda i crkvama, sto vise ljudi upoznajete dolazite do vise informacija sto je u potrazi za poslom bitno.
Kazu da 70 posto ljudi zapravo dodje do posla putem poznanstava ili networkinga kako to ovde zovu.
.............................................................................................
Juce sam posle ko zna koliko vremena pogledala vesti, brate mili kao da ih je rezirao neki veciti negativac sa foruma krstarice ( vecina vas zna na koga mislim), na Fincu u Skarboru je ekplodirao tank sa sumpornom kiselinom pa je pola komsiluka evakuisano zbog otrovnog oblaka, na istoj aveniji je neko u 10 ujutru iz kola pucao na ljude koji su cekali autobus ranivsi dvojicu nisam sigurna da li je ubio nekog, a u po bela dana posle skole neki crni tinejdzer je napastvovao 13 godisnju devojcicu koja je isla kuci kroz park koji se prostire 2 km od nas.Uglavnom nista lepo za veliki grad.Skarboro je jedna od ozloglasenijih oblasti u okolini, kao i Finch.Malo me prosla jeza od tih vesti, sa sve flashbekovima.Svaki veliki grad ima svoje bande, poroke, ludake...zato i ne volim velike gradove.
U malima bar poznajes lokalne ludake :))
Pre neki dan sam se prepala setajuci Aleksu ujutru pored parka, na drvetu je lezala bleda zena u minicu tako da su joj noge bezivotno visile u vazduhu a samo ruke i ledja bile oslonjene na krosnju par metara iznad zemlje, prvo sam mislila da je haloven fora, onda sam videla da je stvarno covek a ne lutka, onda sam mislila da je les i rekoh sebi e jbga, onda sam videla ispod drveta tasnu i kafu...onda mi je bilo jasno da je neki ljubitelj drveca ili meditira ili ko zna sta...bas ima cudaka na svakom koraku.I tako je ona visila na drvetu ne pomerajuci se skoro ni da dise nekih pola sata, sat...
..............................................................................................
U medjuvremenu smo se siti nasmejali momku kojeg je policija zamalo kaznila zbog noge mrtvaca koja viri iz gepeka (haloven sala) jer je neki stariji par prijavio da nosi les a policija ga je pratila do kuce da ga uhapsi...
Jedan praznik ode, drugi je vec preplavio prodavnice, sve se sprema za bozic i sve je crveno zeleno srebrno i svetlucavo.Nailaze i bozicna snizenja :)
.............................................................................................
Evo jednog predloga, ako razmisljate o problemima koji se ticu rate za osiguranje kola, a koja je za nas dosljake jeziva, postoji opcija da ako stvarno niste imali udese i kazne izvadite taj papir od mupa i svog osiguranja za poslednje 4 ili vise godina i ponesete, neki agenti i osiguranja mogu da se namole da smanje ratu na osnovu ovih papira i pisma iz konzulata...trenutno radimo na tome.
drugi nacin je da nadjete nezavisnog brokera a ne agenta da vas osigura povoljnije, ja licno nisam uspela da nadjem nista ispod 400 dolara, osim sa datim papirima to ce nam nadam se smanjiti ratu na pola.Osim toga pola brokera nije ni htelo da nas osigura jer nismo ovde bar godinu dana.
.............................................................................................
11 novembar je dan veterana i vecina ljudi u znak secanja nosi crveni mak na reveru za poginule u ratovima, zaista cudno za drzavu koje ne zna sta je rat.
http://www.remembrancedaycanada.com/
Inace svidja mi se sto se vecina neradnih praznika slavi ponedeljkom da bi se produzio vikend :)
Monday, October 18, 2010
Sorry...ali pare ne vracamo!
Terrorist Squirrels by ~sebreg on deviantART
Ako ste mislili da cete ikad ostaviti gomilu birokratskih gluposti za sobom, grdno se varate...paranoicno ocekujem da ce me jednog dana na vratima onog sveta pitati kako mislim da udjem jer nemam uredno popunjem stampanim slovima obrazac skdhetd5677, i gde su mi uopste potrebna dokumenta???
Preseljenje vuce sa sobom niz neugodnosti, osim promene dokumenata i adrese tu su i povecani troskovi osiguranja za kola i ostali troskovi...da stvar bude gora mi smo imali prilicno pristojno osiguranje oko 130 cad u Kitcheneru, medjutim u Torontu su osiguranja od 200 do 400 dolara mesecno.Nekako smo se dogovorili sa agentom da nam bas ne podigne na maximum jer kao ne kanadjani bez vozackog iskustva ovde spadamo u rizicnu kategoriju.Inace osiguranje je jedna vrlo bolna stvar za sve ovde jer vise lici na prevaru, naime placate ga godinama ni zbog ceg jer ako vam se nesto ne daj boze desi bolje da se dogovorite i platite sami stetu u kesu, osiguranje ce vam isplatiti stetu i prebaciti vas u kategoriju visokog rizika pa cete narednih 100 godina placati duplo vise...i svi su svesni da ne smeju da ucine ni najmanji prekrsaj ne zbog kaznenih poena nego zbog rate osiguranja.Dakle, dogovorimo se mi lepo da pismom od konzulata gde se navodi besprekornih 12 godina voznje bez i najmanjeg incidenta tamo smanjimo ratu jer i nismo toliko rizicni,agent se slozi mi posaljemo dokaz sve ok...do sledeceg meseca kad nam na racunu fali 400 cad...uglavnom, nije bilo sve ok, jer on navodno nije dobio taj E mail ...e sad, ja licno sam ga slala 2 puta, malo mu ne verujem, i prebacio nas je u high risk group i cap -ode lova...pa, kao, ispravice se sorry ali pare ne vracamo.
Ne bih se toliko ljutila da mi se isto nije desavalo 2 meseca za redom sa Bell internetom, postoji limit protoka od nekih mizernih 2 ipo GB koji je za dzabe a preko toga se placaju penali, inace ja mesecno potrosim oko 20tak i vise GB protoka,uglavnom za dodatnih 5 dolara dobijate plus 40 GB i ja sam to odmah trazila prvog meseca, opet agent kaze sve super sve ok...dok ne stize racun veci za 30 dolara zbog penala za premasen protok, ja opet na telefon pa sredjuj, opet agent kaze sredjeno sve ok sve super bla bla bla nece se pobnoviti...pogadjate do sledeceg racuna, opet jos 30 vise...e tu mi je pukao film, zvala sam ih svaki dan i terala da proveravaju zajedno sa mnom na internetu dok se famoznih 40 GB nije konacno pojavilo na mom racunu...sorry ali pare ne vracamo...
Nauk, svima veruj ali sve radi sam i proveri 3 puta.Cak i ako ti kazu sve ok...jer ovde to tako ide. I klijent ti kaze ok, ok sve ok i onda ode da se zali tvom sefu na tebe, i prodavac ti kaze sve ok a zaboravi da ti napomene da imas jos neki dodatni hidden fee da platis a tebi posle nije jasno...i svi ti se najljubaznije izvine, sorry ali pare ne vracamo, i kazu nece se ponoviti-do sledeceg mesta i prilike :))
Ali bar je ljubaznost na nivou he he he...
.........................................................................................
Najlepse mesto za zivot u Torontu se zove Beaches, stvarno je predivno i luksuzno, niz veselo obojenih kuca pored plaze jezera Ontario i prelepe male staklene zgrade sa luksuznm stanovima...ali po ovim clancima nije jedino lepo mesto u Torontu.
http://www.livingin-canada.com/best-places-to-live-in-toronto.html
jos jedan zanimljiv link
http://www.soyouwanna.com/soyouwanna-apartment-toronto-1679-p2.html
za roditelje
http://www.todaysparent.com/lifeasparent/article.jsp?content=3304#halifax
Pre neki dan smo otisli u setnju kraj jezera, trebalo nam je 10 minuta do tamo, stvarno je predivno.Posle smo se zbog maratona vracali okolo, kroz centar, e to je nesto sto ne bih zelela da vidim ponovo...zalutali smo u neka geto naselja puna odrpanaca i klosara koja su izgledala jezivo, kao u americkim filmovima a samo 500 metara dalje kao da to uopste ne postoji, ususkane fine kucice u zelenilu i ljudi sa decom...
Nekako mi se cini da ovaj grad nije za one izmedju, bar ja ih ne vidjam...da biste ziveli u iole lepom kraju ili u kuci morate biti prilicno bogati, mi koji smo "sirotinja" koja pocinje od nule moramo da iznajmljujemo stanove po raznim cetvrtima ...
primeticete da tako lepe delove cini samo 4 do 5 posto visible minorities...ipak mislim da toronto dobro dodje kao odskocna daska, ali da je los za zivot, jer za pare koje su ovde potrebne da kupis kucu ili stan u manjem gradu okolo mozes da kupis i jedno i drugo,osiguranje za kola je jezivo, put do posla i dalje traje satima, a skole su ...pretrpane je blaga rec, ako ne mislite na fine privatne skole koje neki mogu da priuste svojoj deci.
Meni sve izgleda kao ili imas ili nemas...mozda gresim ali taj osecaj mi je poznat odande tako da tesko mogu da ga stavim po strani kada razmisljam o Torontu.
Stara emigracija kaze da je pre 36 godina kada su oni dolazili ovo bio jedan prelep grad, ali da ga je ista ta kontinuirana emigracija ucinila onim sto mi se danas ne svidja kod njega, uzurbanom kosnicom koja zuji u jurnjavi za novcem.
Vlasti kazu da je grad zamisljen da bude u parku, i tu im skidam kapu, toliko zelenila ne pamtim da sam igde videla, zaista ima osecaj da zivim u parku, i sve je za ovoliki grad prilicno sredjeno i cisto zahvaljujuci tome sto se manicno reciklira i kante stoje na svakih 100m.Na plazi sam videla mladica koji je odsutno setao i sakupljao flase koje su drugi ostavili u pesku i odnosio ih do kanti...ali nije sve briga, nisu svi dosli sa takvom kulturom, i ne zele svi da je prihvate nazalost...
Cinice vam se da vecito kukam oko neceg sto nije ok, zapravo ovde je sve toliko ok da kada naidjes na tako nesto sitno prosto ti je cudno ... npr. u staroj zgradi je dosta ljudi imalo pse ali to se nikada nije primetilo ni zvukom ni mirisom, a ovde je katastrofa.Lenje komsije po kisnom danu puste fida da trci hodnikom i laje na vrata komsija, onda pas obavi sta ima na tepihu u hodniku i oni to cak ni ne sklone...odvratno, a tamo su ljudi hodali sa kesom i lopaticom po parku i sve uredno sklanjali.Ceo hodnik smrdi jer su po zgradama (ne znam zbog cega) svuda tepisi po hodnicima, a to je tesko ocistiti.A kad ciste terasu opet od fidovog posla umesto u kesu oni nonsalantno sutnu sve dola sa 11 sprata i zagade sve terase ispod...a moj muz jadan krivi veverice da nam prljaju terasu, sita sam se nasmejala kad sam pomislila koliko veverica treba da se pomuci da napravi to sto nam je palo na terasu...Koliko god da mi smeta, sve nekako prihvatam sa balkanskom dozom humora, moglo je biti i gore zar ne? Mislim bilo je vremena za vreme mojih studija kada su mi i meci padali po terasi...od veselih pripitih rodoljubivih komsija nocima nisam spavala slusajuci preko cevi radijatora odpanjen radio...a u bus do drugog grada nisam mogla da udjem od rezervista koji su danima ispadali iz atara i nestajali u istim...u medjuvremenu se sve promenilo bar malo na bolje, za mene cini mi se i mnogo vise na bolje, a na bolje se covek jako lako navikne i posle mu je cudno ako je nesto drugacije.
Moj dragi mi stalno govori da nijedan sistem nije savrsen, neki su samo malo bolji za zivot od drugih...i oboje se slazemo da nam je zao sto ovakav sistem i prosperitet nije zaziveo i tamo negde preko bare...Evropa je nesto posebno, puna tradicije i duhova proslosti, Severna Amerika je nesto zanimljivo kao diznilend gde su ljudi hteli da raskinu sa duhovima proslosti i da idu dalje mozda da isprave neke greske da daju sebi vise prostora i mogucnosti...Sve je grandiozno i veliko, kuce, kola , kreveti, aparati...ulice i gradovi.Ljudi su zilaviji i jaci, bar oni koje vidjam i upoznajem okolo.Zena koju sam upoznala rodila je dvoje dece u razmaku od 2 godine, kod kuce uz babicu i dva dana posle porodjaja sela sa decom u u kola da vozi i ide u nabavku jer joj muz radi 12 sati dnevno a nema nikog ovde, covek ovde mora da ocvrsne, iz bolnice izadjes sledeci dan nema sta da lezis tamo cak iako te operisu par dana je plafon...po prodavnicama vidjam tek rodjene minijaturne bebe od 2 ili 3 kile kako zbunjeno blenu u resetke kolica iz svojih korpica...moja mama bi rekla da je to mucenje, ovde je to normalno.Nisam cula ikog da kuka oko neceg, jer logicni i prakticni kakvi ovde jesu ne vide sta time dobijaju.I to je glavna okosnica zivota, :sta ja time dobijam? Sta dobijam ako ucinim taj korak, sta dobijam ako prihvatim taj posao, kakve koristi cu ja imati od neceg...
.........................................................................................
Inace najduza ulica u gradu obicno se zove King, ona posle nje je Queen :), Najveci krevet ima velicinu King a onaj koji je tamo klasika je Queen.
Uzalud pokusavam da ispecem klopu u rerni na 200 stepeni, dok ne skontah da treba da pecem bar na 400, farenhajta naravno :)) a o incima i da ne pricam, uvek omasim velicinu jer me mrzi da mnozim i delim...sreca pa sve moze da se zameni.
Cheshire Cat by *RobbVision on deviantART
Toll Well by *Conservatoons on deviantART
Subscribe to:
Posts (Atom)